Време, 03. 09. 1940., стр. 3
Уторак, 3 септембар 1940
ВРЕМЕ
СТРАНА 3
Жесшо бсм§грдовгњг аеродрома н лука у југоисточној Енглеској
Немци јађљају да су од 7 до 31 августа оборили 1565 британских абиона и 177 баражних балона а изгубили 406 својих апарата —, електричне централе. Сем вој ђедоин поново нападнут преторошз ноћн бардоване су и војне области 1У Холандији. { 1 ШЈЈЈЈШЈЈЈј Рафинерије петролеја у Магдебургу су такође бомбар доване. а и војни објекти у Емдему. У току те ноћи британски авиони бацали су бом бе највећега калибра. И поред веома жестоке немачке противавионске артиљеријеи снопова рефлектора сви брнтански авиони успели су у својим мисијама. Јучерагиња јутарња узбуна у Лондону Лондон, 2 септембра. — Агенцнја Рајтер јавља: Јутрошња узбуна у Лондону трајала је 40 мннута. Јучерашња подневна узбуна у области Лондона Лондон, 2 септгмбра. — А генција Рајтер јавља: Поновнн знак за узбуну у току данашњег дана дат је у Лондону-у 15.25 часова. До друге данашње узбуне у Лондону дошло је услед тога што су немачки авиони покушалп да изврше напад на југоисточни део Енглеске. Јаке формације непријатељских авиона летеле су веома високо према области Лондона алп су наншле на концентрације британских ловаца. Из области Лондона примећени су према истоку авиони. Експлозије противавионских граната образовале су мале црне облаке што је карактерисало јаку препречну ватру. ДНБ о јучерашњим борбама над Енглеском Берлнн, 2 септембра. — ДНБ јавља : Као што је већ јављено јутрос су немачки борбени авиони нзвршнли успешне нападе на војне објекте у југоисточној Енглеској. На неколико места дошло је до борби у ваздуху које су се успешно завршиле по немачке авионе. Данас око подне мање формације немачких борбених и ловачких авиона извршиле су нападе на војне циљеве у јужној Енглеској. Над британсг.ом обалом дошло је до неколико сукоба у ваздуху. Немачки ловци успели су да пробију одбранбени обруч протианика. Према досадашњим извешта јима немачки ловачки авиони оборнли су данас пре подне над јужном Енглеском укупно 13 британских авиона. У своје базе нису се вратила 4 немачка авиона. Енглески напади на Холандију Амстердам, 2 септембра. ДНБ јавл»а: У вези са нападима британ ских авиона на Холанднју са меродавне стране у Хагу саопштавају, да британски авионн углавноме врше нападе на мала и мирна холандска места н да обично страдају пољска добра, стока и пољопривредне справе. Један британскн авион покушао је да баци бомбе Хаг, али те бомбе пале су у једну башту северно од Хага. У ноћи између суботе н недеље британски бомбардери бацили су бомбе на село Дур гердам, недалеко од Амстердама. Оштећено је око 20
за спасавање певајући омиљене народне песме, а између осталога и најомиљннју песму војника нз домнннона. Случај брода ..Атенне" још није звборављен. И овкм новим случајем желн се утицати на јавно мнење
Фон Нојрат о сктуаоији у Чешко-морабском протекторату
Праг, 2 септембра. — ДНБ јавља: Протектор Рајха г. фон Нојрат примио је у понедељак претставнике немачке и чешке штампе поводом прве годишњице рата. Том прнликом је протектор Рајха одрСјелш^сним"Алтс" I жа0 говор. Г. фсн Нојрат јв у ричкнм Државама. А при том I свом говору истакао да су се, још ннје утврђено да ли је овај ј с обзнром на ратне прилике, брод са децом торпедован нли је , сви животни проблеми мора^Тске\."»» »= р— ~ -јв су јавно заступвли становнште Ј било врекена за постепенн да је практично немогућно без прелаз ради увођења новог икакзе опасности евакунсатн де-1 стања. цу нз Енглеске у прекоморске | р ф он Нојрат
Берлин, 2 септембра. — ДНБ јавља: Немачка врховна команда саопштава: Немачке подморнице потоппле су у Северном Мору два британска раларача. У току јучераппБег дана на ган ловачки и борбенп авиопи пзврпшли су -низ напада набрптанске аеродро*!е на југонстоку Епглеске. ТТогођепн еу хангарп п зграде на аеродромнз1а Ебннгдона, Келеа, Хигпна, Хпла, Дет.танга, Хаукннгса, Лнмпна. У току ових напала догало је до разних сукоба у ваздуху у којима су наиш ловци били надмоћнијп. У току ноћи напги бомбардерн су бомбардовалн луке Ливерпул, Свенсн, Брнстол и Четем. Мине се и даље постављају пред бриггапским лукама. Протнвннчки авиони покушали су и прошле ноћи да пзвргае нападе на Берлнн н на друга насељсна места. Нагаа јака протнвавлонска ватпа је спречила енглеске авнопе за бацају бомбе на Берлин. У другим варопшма Нсмачке погођене су разне зграде, док нпје погођен шј један војнн објект. У току јучераппћег дана про тивник је нзгубно укупно В2 авнона. Од ових авиона оборена су 52 у ваздуху, док .јс 10 унигатено на земљн. Од нагаих авкона доврт се ипје воатнло у своје базе. Британски ваздухопловни губитци у августу Берлин, 2 септембра. „Берлинер Цајтунг ам Митаг" објављује податке о чемачкш! и британским губици ма у ваздухЈ'. Према тим пода цима од 7 до 31 августа, Брн танци су изгубнлп 1.505 авн она и 177 баражних балопа. Неици су нзубилп свега 406 авиона. Ове цнфрс јасно до-
Иемачка подморннца полазн на крстарење казују велику надмоћ немачке авнацнје. Евакуација становнигитва неких лондонских четврти Њујорк, 2 септембра. ТАСС јавља: Према извештају „Јунајтед Преса""Становништво из неких лондонских четврти је евакуисано, с обзиром на многе експлозије проузроковане немачким бомбама. Рајтер о јучерашњим навалним таласима немачких авиона Лондон, 1 септембра. — Агенција Рајтер јавља: Скоро две стотине немачг.их ловачких авиона и бомбардера прешли су данас одмах после .12 часова преко југоисточне обале Енглеске. Наишлн су на јак отпор противавнонске артилерије. Немачки авиони долазили су у таласима али о-
вога пута формације су биле више растурене него раније и то вероватно из предострожно сти с обзиром на акцкју противавионских топова. У једној формацији било је 24 »Хајнке ла« а у дугим формацијама било је од 16 до 20 бомбардера. С једне друге тачке обале јављају да су други таласи немачких бомбардера, у пратњн ловачг.их авиона и то по око 60 апарата у сваком таласу, прешли преко обале али су на ишлк на жесток отпор противавионских батерија Пошто су зашли неколико километара у унутрашњост британски ловач ки авиони ступили су у акцију. Верује се да су оборена четири авиона. Ни једна бомба није пала на град. Чула се митраљеска ватра високо изнад облака. Из друге области при мору сазнаје се да су јаг.е непријатељскв ваздухопловне снаге летеле на великој висинн у правцу ушћа Темзе.
у
Црр./ииу »««• гг/.ш&ај|/ Ц поЛрју пемачког орцжја (Од нашег сталног дописника)
Берлин. 2 соптембра. (Телефонски нзвепггај). — Рат са Енглеском изгледа да улази у своју одлучну фазу- Као одговор на посете енглеских авиона Немачкој долазе све учесталији, а исто времепо све жешћч напади немачких авијатнчара на разна места у Енглеској. Истовремено немачке подморнице врн1е пота. пан>с еиглеских бродова2' Берлниу се са всликим оптимнзмом посматра ■ будућа фаза овога рата. При томе се поново мон:е констатоватн да нико ио сумња у победу немачког оружјаБерлинскн кругови чине >т!оређења нзмеђу -делатности немачке авијацнје која наносн велнку штету Енглеској бомбардујући само војне циљеве. док енглеске ваздухопловне снаге врше летове над Немечком без икаквог одређеног плана. бацајући бомбе не сунце* У прнлог томе као документа наводе се и подаци из енглеских нзвора-
Пазите што пи ете! Тражите увек нзрнчито нашу о а Ј б о л» у прнродну мннералну воду. лековиту за многе болести срца. буброга. желуцаи Јетре. жучн. рвзннл катара. пормализнрање унутарњнх жлездажнваца и за чишћеше крвн 0кV са црвеним срцима нз Раденсхв бање. СЛаТИНА РАДЕНЦИ Бео^з^ад: Радош С Неднћ. Огишка 1. Тел. 40-478 Немлња Петровић. Крал»а Милана 54. Тел. 25-09Ј Књегнњв Олге 40 Сиушљс: Атевић Аца, ул- Војводе Мишића 69. Тел. 32-58 Ваљево: Аврамовнћ Александвр. Витковића ул. 20. Крвгујевац: Властимнр Ј- Васовић »Гружанинс. Масарикова 17.
Тако док меродавнн кругови у Лондону тврде да енглески ави. јатнчари више воле да врате бом бе натраг у Е1нглеску него да нх баце на невојничке цнљеве. ј>~че је на радну у Лондону један енглески пнлот отворено тврдио да је приликом нвдлетања Берлнна прво осветлио град са неколнко светлећнх бомби. а погле тога бацио запаљиве и експлозивне бомбе на сам центар Берлина у улицу Унтер ден Линден. Оставл»ајући п 0 страни чињеницу да ли је на Унтер ден Линден била избачена која бомба. чсму се. како се каже у меродавним крЈтовима. странн новн. нар . нмали прилике да увере н сами утолико пре што се великн број дот!сннштава страних листова и вгенција налазн баш у овом делу немачке престоннце. остаје да се н^такне као чнње. ница да су енглески ваздухоплов цн прнзнали О творено да они не гађају семо војничке цнљеве- Из њиховнх речи излазн признање да они не враћају бомбе у ЕнглескЈ* кад нису у могућности да их.баце на војничке циљеве. ВаздЈ-шна оДбрана Берлина очнгледно да је појачана. ма да се о томе у нвдлежним круговн. ма не даје никакво обавештење Ноћас је дат знак за Ј-збуну око 1 час по поноћн. алн је за разлику од прошле ноћи трајао мно. го краће. Како се сазнаје енглески авиони покушалн су да над. лете немачку престоницу. али су у том били спречени. тако да ннсу успели ни Да јој се приближе. Т. СОКОЛОВНЋ Летови над Берли|| ном прошле недеље Лондои, 2 септембра. — А генцнја Рајтер јавља: Издато је званнчно саопштење у коме се каже да су братински авиони у току про шле недеље четири пута летели изиад Берлпна бомбардујући војничке објекте у пре стоници и у околпни. Бомбар доване су фабрнке авнона и
зграда. ЈВудских жртава ннје бнло. Берлин о потапању брода са енглеском децом БерЈИИ. 1 Септембра. — ДНБ јавља: Из Лондона је јављено у неде љу да је на П5~П' за Канаду торпедозан од стране немачке подморинпе један брнтански брод са сввкуисаном децом- У всзи с тнм се на меродавном месту у Берли ну изјављује да о томе нншта није познато. Из Лондона није саопштено име потопљеног брода ни његов положај. На меродавном месту се смвтра да се нзвестан значвј може придати и карактеристнчном приказу овог догађаја према коме никаква паннка није обузе ле децу. већ да су хладнокрвно заузел* својв мест» у чамцнма
земље. Ако буде потврђено да брнтанска вест одговара ствврности, онда бн се овај догађвј морао оценитн као неодговорна лакомисленост британске владе. Узбунау Берлину у ноћи између недеље и понедељника Берлин, 2 септембра. — ДНБ јавља: У ноћи између 1 и 2 септем бра дат је знак за узбуну у Берлину од 0,45 до 2.30 часова.
је додао да баш због тога чешки народ данас ^жива пуну слобод | да не служи војску. Чешка а Моравска данас су острво на коме се мирно ради. Мир, безбедност и ред владају данас у овим земљама, где су западне силе хтеле да створе огњиште сталног раздора. Само у оквиру Рајха становништво овога простора може да нађе срећну и сигурну будућност. Чињеница, да су се Немци у својим поступци-
ма на првом месту руководили идејом социјалне правде, дајв сваком раднику гарантију да неће постати жртва злоупотребе. Од почетка рата покушавале су западне силе да наведу Чешку и Моравску да играју улогу Тројанског коња у границама Рајха. Поред тога је јасно било да су у ту сврху бнли врбовани чешки емигранти. За то се као велика неопходност наметнуо задатар* васпитног карактера, чије је решење било не само у интересу Рајха, већ' и првенствено у интересу чешког народа. На крају свога говора г. фон Нојрат је рекао: «Данас са задовољством! могу да констатујем да је највећи део чешких новинара и листона, у првом реду у политичкој дневној пггамп^ решио овај свој задатак са великом вештином и дубоким схватањем одговорности.
„Благостање народа југоисточне Европе такође је и неманки интерес изјађио је немачки министар приђреде г. др. Функ у сбом гобору приликом отварања Бечког сајма
Беч, 1 септембра- — ДНБ јавља: У свом говору који је одржао јуче прилнком отварања Бечког сајма. мнннстар привреде Рајха г- др. Ввлтер Функ рекао је. нзмеђу осталог: »Енглези су се потпуко прева. рили у рачуну- Већ њихова блокада остала је без дејства. Преко земал»ских граннца на Северу. Истоку и Југу продирела је бујица робе у Немачк>-. дајући значајне резерве- У Енглеској су сем тога прецењнвалн наше де. внзне тешкоће. а н^го тако наше. за сЛЈ-чај нужде н потребе већ поручене резерве у снровинвма и намнрннцама- Да немачка војна онага данас са најбољнм оружјем н нвјвећом ваздушном флотом стија на Каналу н Атлантнку. да та у сировннама :-снромапгаа Не. мачкал- респолаже изванредннм могућностима вођења моторизованог рата. то је заслЈТа чеггворо годишњег плана. Наша привреда с обзнром на потребе рата није се само скон. центрнсала, већ је у изванредној мерн ојачала. Немачко државно воћство нгго је так 0 смншљено и темељно припремнло привред. ну мобилнзацнју, као н војничкуПрн том. уоппгге ннје бнло потребно да с е у обзир узима целокј -пна немачкн прнвреда. Однос нзмеђу пронзводње н потрошње бно је у пуном складу са потре. бама ратне продукције. и то на тако задовол»авајући начин. да разне н нарочите мере које су бнле предвнђене у привредном мобнлном плану. нису бнле спречаване у свом дејству. Како стојн са немачком валутом »А како стојн са немачком валј-том ? Марка је постала нвјстабилннје и најсигурннје средство плаћања и она се налази на нај. бољем путу да<замени у међувремену од туберкулозе оболелу фуч ту у Европн, са којом се до сада манипулнеало у лондонском Снтију- Брнтанска влада је са трен>-гннм дејством забранила увоз новчвннца Брнтанске народне банке- Дејство ове мере на Не. мачку остало је без икаквог значаја због нашег мннималиог иооедовања новчаннца фунте- То нсто важн и за Ита.тнју. Дејство је било јаче на Норвешку, Данску, Холанднју и Белгију. а пре свих на Француску. јер су 0 е ту од вајкада налазиле значајне ко. лнчине Фјтггн>Алн. најјаче дејство ове своје мере осетнће сама ЕнглескаИскључивањем новчанице фунте као међународног средства за плаћање. попгго је њен углед већ и онвко много претрпео због рас. падања блока фЈ-нте. а и због тешкнх привредно девизннх мера. она ће да дожнви нов и значајан губнтак у преггижу- Ззбрвна увоза новчаннца фунте претстав. ља крајње средство једне девизнопривредне политике. Она не само да остаје без дејства. већ за собом повлачи н моралнс последице и игтете које су за погођену валуту огромне- Без пре. теривања може се казати, да нам ове енглеске вал>тне пробе нису могле учинити бољу услугу. Ратна валутна полнтикв извршила је своје задатке у највећем обнму. Њој је добро дошло. игто је већ у време мира вођена валутна политнка имала употребљиве основе и принципе за рат. не прилике и требало ју је зато само нзградити у одговарајућем омислу. Немачка трговннска спол»на по.титнка постнгла је У току рата изнеиађујуће резултате- Заустав.љања. нли јако ограничење с аобраћаја оа ирекоморсшш
ма могло је да се нзједначн у | јала се у току целога рата, г. велнком свом делу повећањем лоред свнх сметњи западних си'
размене добара са неутралним европскнз! државама- Цнфре нно страие трговнне последњих ме. сеци не заостају внше много иза месечне просечности последње целе мирнодопске годш«е 1938Немачка и брнтанска трговннска полнтнка Извозна страна, шта внше, за поспедњнх месеин показује ребултате ван свахог очекнБања. Нарочнто повољан развој имала је наша инострана политнха са савезничком Италнјом. Међусоб на размена добара знатно је про ширена. Тсме ваља додати зна-
Г. др. Фунн
несметано. Да, штавише, размена постала је интензивннја него у време мира, пошто су уклоњене оаобраћајне тешкоће које су у почетку настале због прекидања прекоморских веза, а касније и због необично јако зиме. Добар је знак за способност лиферовања од стране немачке индустрије усред рата, да је нзвоз, који обухвата многу за рат важну робу, постао просечно веђн. Размена добара нзмеђу Немачке н југонсточне Европе ТргоЕнна која се за време рата развнла нзмеђу Немачн е н Југонсточне Европо неће се маннфестозати само као кратиотрајна ратна коњуктура. Велика нснуства поја је Нсмачка прнкупнла у својој сопственој земљн сада су на расположењу настојању да се прнмене савршеннји развнјеннјн методн н техничке могућностн у прнвредн Југонсточне Европе, ако она желн да своју пољоприврсду, своје рударство, своју саобрабраћајну мрежу и своју нндустрнју доведе до једног вншег п продуктнвног степена. Из тога бн настали даљн н тешаи трговннснн односн са Немачком, а у нсто време значнло бн н поднзање жнвотног стандарда н јачање Јужне Европе протнв несталностн светске коњуктуре. Овај развој довсшће дотлс да ће се нацноналне прнвреде Немачке и Јужне Европе све внш в прнлагођаватн. Ове југоисточне државе неће нн најмање спречавати да и даље нграђују оне гране нндустрије за које у њнховнм земљама постоје привредни темељн. Исто тако то нм неће сметатн да н даље тргују. Озо нарочнто важн за односе са савезничком Италнјом. Обе савезннчке велнке снле делају, како на полнтнчком тако н на прнвредном пољу, у пуној сагласности. Југонсточна Европа налазн се тек у почетку свог прнврсдиог раЗвоја. Благостање југонсточних народа такође је и немачкн ннтерес. Немачка нма интвреса да продуктивна способност свнх држава буде јемство за по-
чајно повећање трговинског про мета са РусијоЈЈ и све капредније изграђивање наших трговинскнх односа са Југоисточном Европом и то код једног чврстог курса марке. Код цнфара спољнотрговннскнх, како то Енглези кажу, треба у обзир узети внше од 20 од сто смањене вредностн фунте. У Енглеској повећао се вишак увоза, док се код нас повећао вишак нзвоза. Изнад тога још, Енглези морају плаћање њиховог повећаног увоза да дају сво ју златну резерву, или њихове вредности у инорстранству. Чак јв и енглеско уметничко благо морало да пређе Окоан, да би послужнло као сретство за плаћање ратног материала из Сједињених Америчких Држава. Дакпе „ у спО»ној .рго.„„с« 0 , Д"" 1 " жи.о.ног с. а „дард а , Непопи.„а„ Енгп.ск. т ,ок Г »"1» "» " п0 ' „ас.апн с Т „«„о.о»„„ј„ мо м .н ј Д« Јтгонсо. норнс... „его Т Енглесиој. О.а! ре-1 "с«л. у чнао «ао баду за снроанзултат V топнко јв значајн„]н. ! " е - ввћ Д а °д т„х земаља стаош.о ј. немачка спољна трговнна 5 Р« "абнпан орган еароптрвбапа да будв јачв погођека ! ског поретка. Интерес Немачк. блокадом. И са ов. стране „е- Т садашаој ,рго.и«„ са Јужмачка продуктнваа снага ке мо ! ном Европо^. довољ^н је сам по жв се сломнтн. Цео Европскн ј себн, па да „а Југонстокт одр* Контннент налазн св данао опет | »н мнр. Осо.ннске снле уч„„ну једонм стању, у коме св мора ле су да уклоне сво смстње мнпомишљати на ново подизање и 1 ру у овом подручју. „зграђнвање н на поновно успо-ј Стпр отставл.аи.е једног „ростављање продукционог апарата. Ову изградњу данас у њеном ј г Р»"а 'ападннх снла у погл»најбитнијем делу троба сматра- ду Југоисточне Европе не претти резултатом немачке мобнлне С тавља всћ одавно теоретсну снаге ' I могућност. Немачка тргожинскс Ако овај рат претставља једну полнтнка з а снована је тако, да борбу „змеђу продукц„о„„х а- ј учшш вра| парата, онда се Енглеска данас налаз н у свом мобнпном потсн- | знрању н кауднннз н рању Ецнјалу насупрот целе Европе. 1 сропе у провредном смнспу. Ал н и досадашњи конкретнн ре- ј и зме ђ„ европскнх земаља кој« зултати брнтанскнх ваздушних ј напада, своде Черчилове напе на положа,е„ и струнтуилузије једног очајника, када по- ј ром у једној прнвредној заједмишља на слабљење немачке | ннчко ј судбинн, мора радн копродуктнвности. Размена добара између Немач н* м Југонсточма Евроаа рм»* ра&оодвд* рал*.
рнстн свн .ч
посхојл здрава