Време, 03. 09. 1940., стр. 5
11
Уторак, 3 септембар 1940
ВРЕМЕ
СТРАНА 5
и планови Сједињених Држава
Како ће се завршити немачко -британски ваздухопловки обрачун
Њујорк, 2 септембрв. — ДНБ јавља: Послвдњих дана често су цитираки најмеродавнији гласови који показују да су јужноамеричке државе једнодушне у же љи да се рат што пре заврши, кало бн америчке државе шпанског матерњег језика и Бразилија што пре могле у пуном обиму да обнове своје трговачке везе са Европом.
рикен Лајнс) већ годинама због недо!.->љног товара раде са знат но . смањеним капацитетом, хтео бих да знам откуд се сад гово* | ри о појачању постојећих сао-1 браћајних сретстава, — рекао је I један веома угледни њујоршкиј пословни човек, познат са сво- ј јих прнвредних веза са Јужном Америком. »Сви знамо да у том погледу више патимо од сувишног него
У Сједињеннм Државама као °Д недовољног бродског просто-
да Још никако ннсу начисто о ставу који треба заузети према оваквом држању јужноамеричхих држава. Познато је да су Сједнњене Државе већ на Свеамернчкој конференцијн у Хавани биле покренуле идеју о свеамеричком привредном блоку, и да претставници јужноамеричких држава још тад нису одвећ одушевљено прихватиле предлог велике североамернчке републике. Сад, једна од овдашњих великих агенција објављује извештај из Рашингтона у коме се вели да је влада Сједињених Држава коначно одустала од тога свога предлога, увидевши да нема изгледа на успех у овој тежњи да се пресеку привредне везе иамеђу Јужне Америке и Европе. Међутим, тек што је овај план напуштен, нзгледа да се већ појављује нов нацрт којим се, како у Вашингтону веле, жели помоћи привреда јужноамеричких држава. Према тумачењу меродавних чинилаца у Вашингтону, сзрха тога плана јесте, »да се довољно ојача привреда америчких држава шпанског матерњег језнка«, како би она »била довољно јака да се одупре извесном привредном проднрању иза кога се крију политичкн прохтевис. У америчкнм објективним при вредним круговима изјављују да им још ннје јасно какав би могао бнти план кад се тек недавно показало да Сједињене Државе нису у стању да знатно повисе свој увоз из јужноамеричких држава. Изгледа да у Вашингтону смерају знатно повишење основног капитала Средишње банке за увоз и извоз, затим мвра за поправку саобраћаја између Севернв, Средње и Јужне Америке, подизање нових великих предузећа за израду .конзврви У Јужној Америци. • "" У п<Ј51Ди*им • КруЈтетша - напо-мињу да су саобраћајни услови између Северне и Јужне Америкв досад били не само довољни, већ да се ни досад ни изблиза нису могли у пуној мери користити. »Кад је опште познато да мно га велика бродарска друштва у Сједињеним Државама која радв са Јужном Америком (као на пример, »Грес ЈТајнс и »ПанамеСПОЉНА политикд Аустрали;е није промењена Мвлбурн, 2 септебмра, Агенција Рајтер јавља: Износећи у једном изборном говору политнку владе, министар претсдник г. Мензис је рекао да влада и даље кма за циљ да организује сваки ма и најмањи национални напор ради осигурања безбедностк Аустралије, слободе царства и будућности света уз подједнаке жртве за свакога. Г. Мензис је додао да аустралијска спољна политика у основи иде за напретком доминиона као зреле к одговорне силе у Тихом Океану. То не значи прекидање везе са царством које су шта више у току рата још појачане.
ра. Пољопрнвредни производи из ■ Јужне Америке, као што су ар- ' гвнтинско жито И бразилиска Мотор, у својим разним обликафа, нису исто што и злато ко-, цима на зв « љ и, на води и у ва ј« можв годинама да пвжи по «7*У извршио је ову револунашим трезорнма. Злато мсжв у ЦН 1У У Рвтоводству, а заслуга најгорем случају да нвшто из-Н® не " ачко г врховног воћства, губи од своје вредности, док се ! што '® овв "огућности на врежито, кафа итд. кваре.с " е У°чнло, благовремено испиЈош ироничнијим тоном гово тало н на новнм начепима ратори се о предлогу да св капита ј водства изградило своју војску. лом Сједињеннх Држава подиг- ] Док су се противннци Номач-
Два предвиђања: КаПИТулација Енглес1;е или инвазија немачких тр ?па на Британска Острва После катастрофалног сЛома Француске цео свет је себи поставио питање како ће се рат даље развијати између Немачке и Енглеске. Муњевити рат, који је немачка војска на тако класичан начин приказала на полском и западном ратишту, испретурао је не само географску карту Европе него је задао и смртни ударац многим начелима тактике и \ стратсгије изграђенима искуствима прошлога светског рата.
ну у Јужној Америци нова велика постројења за конзервирање и хлађење. Нова влада у Аргентини Буенос Анрес, 2 септембра. ДНБ јавља: Потпретседник Аргентике г. Кастиљо образовао )е следоћу владу : министар иностраних послова г. Ларета, министар у нутрашњих послова г. Кулак1ати, миннстар финансија г. Пи нодо, министар пољопривреде г. Видела, правде и просввте г Роте, микистар грађогнне г. Ориа, министар вој-т.в генерал г. Тонаци, миннстар морнарице адмирал г. Фннкати. Нови министар нностраних послова г. Енорике ЈТарета није до сада бно познат *ао политнчар, али и у иностранству ужива леп глас као књижезниг.. ПОПИС „НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ИМОВИКЕ" У БЕЛГИЈИ Брнсел, 2 септембра. - ДНБ јазља: Главнокомандујући немачке ок\т1ацноне војске у Белгнјн нздао је наредбу нрема којој до одређеног рока нмају да се прнјаве све трговачке фнлнјале, фабрнке. радп оннце, складншта робе н оста ла предузећа која су својина држављана са којнма се Немачка налазн у рату. Исто тако имају да се пријаве акције белгиских друшта ва чији су власници државл»ани непријатељскнх земал>а као и уопште сваки удео таквих држављана у белгиским предузећима. НОВИ ШПАНСКИ АМБАСАДОР КОД ВОЋЕ РАЈХА Берлнн, 2 септембра. - ДНБ јавл>а: Вођа Рајха примно је данас у новој палатн Државног кан целарства, у присуству минп стра Рајха за спољне послове г. фон Рибентропа, новопостављеног шпанског амбасадора, генерала г. Еугенија Еспинозу де лос Монтереос. који је том приликом уз уоби чајени церемонијал предао Вођи Рајха своја акредитивна писма. Амбасадора су пратили пуномоћни министар г. Видал и - Сура и ваздухопловни аташе пукозник г. Пасо Монтес. ке са доктрином и дејством муњевитога рата у потпуности упознали, овај је тако рекућ био већ н завршен. На мегдану остала је само Велнка Британија очи у очи са својнм џинозским противником. И поред тога, она је одлучно и поносно одбила понуду за мир, коју јој је понудно у свом последњем говору Вођа Немачког Рајха. У међузремену ступа н Кталија са мачем у руци уз бок свог великога партнераПред последњом фазом рата Стојимо, изгледа, пред послед њом фазом овога рата. Европа са предахом очекује завршни сукоб нзмеђу Немачке и Енглеске. Војни стручњаци незараћвних држава сзакодневно нзносе разне прогнозе о методама напада које ће се применити код овога сукоба. Штуке и тенкови донеће решење, живо објашњавају поборници муњевитог рата. Генерал »Гладс и адмирал »Блокадас ре ш иће на крају крајева ипак овај сукоб, упорно тврде други. А како се развија овај рат стварно?! На мору је немачко ваздухопловство изборило своју надмоћност над енглеском флотом и натерало је на узмак. Енглеским »каналомс влзд: пет »Штукас бомбардери падају безобзирно све лађе
Енглеска бомбардерска авиј&ција дању је потпуно пасивна. Њозине бомбардерске једииице склоњенв су и камуфлиранв на разним помоћннм и маневарским летелиштима, где су изложене сталној опасности, дв их немачки бомбардери, разарачи илн ловци пронађу и на земљи униПЈте. Енглескн ловци с друге стране налазе се по цео дан у најстрожијој приправности на својим аеродромима очекујући сваки час наређење за узлет, за које се никада нв зна кад ће доћи, што све замара, исцрпљује и троши живце. Сем тога ловачким единицама прети опасност да у времену док спремају своје аероплане за нови лет ови буду
уништени на земљи од немачког ваздухопловства. Предност немачког ваздухопловства показује се и у томе, што се циљеви које треба напасти дању лако и сигурно проналазе и тачно бомбардују, што је ноћу све теже и сложеније те следствено даје и слабије резултате. Исто тако масовне ваздухопловне снаге, које узастопним таласима могу да баце огромне количине експлозива на одређене цнљеве, много је лакше упућнвати дању него ноћу.
Оператинни ус.гопи аа иапа.т
конвоје, који се — углавном још. дејствовати са Брктанских Остр-
само ноћу и под заштитом рђавог времека — провлаче ка источној обали Енглеске, уколико не постану пленом »Штука морас, чувених немачкнх брзих моторних чамаца. У исто време немачке и тали^анске подморнице непрестано блокирају све поморске путеве које изводе у енглеске луке, наносећи тако тргОвачкој морнарици у служби Енглеске сталне и врло осетне губитке. Тежиште садашњих ратних ак ција између Енглеске н Немачке несумњиво је, међутим, оличено у ваздушном рату. Првипут у историји две велнке моћне државе воде између себе пра зи ваздушни рат и то са огромним сретствима и беспоштедно. Објектнван посматрач мора бр зо доћи до закључка да се овде води неравна борба. Док Немачка са масовним ваздушним снагама дан и ноћ напада војничке циљеве на британском острву, видимо, да се акци]а Ројал Ер Форпе своди углавном на ноћне нападеОва чињеница нам већ јасно показује да је иницијатнву узасвоје руке немачко ваздухопловство. Оно дању и ноћу продире у ваздушни простор над Бритаиским Острвима, оно одлучује да ли ће н када и коциљеве на земљишту тога острва напасти, како и са којим снагама. Енглеско ваздухоплозство напротнв само ноћу изводи :воје акције против Немачке.
Рељефна нарта западног фронта на којој ое внди положај Британскнх ОсТрва. На та острва сада је усредсређена немачка ваздухопловна офанзива са база у близшш морске обаде,
Што се тиче оперативних услова за вођење овога ваздушног рата, видимо да немачко ваздухопловство располаже са једном идеалном обухватном ваз духопловном основицом за своваздухопловне базе, која се протеже од Норвешке преко Данске, Холандије, Белгије и аавршава појасом дуж северне обале Француске. Поред велике предности што се све те базе не налазе на немачкој територионе омогућавају концентрич нападе на сваку тачку Британских Острва. Сам распоред немачког ваздухопловства на* земљи, а на наведеној великој обухватној основици, која дозвољава расггресито груписање снага на једном великом појасу по ширини и ду бини, обезбеђује немачку авијацију од изненадних концентричннх масовних напада, по^то Енглеска авијацнја може
ва само по унутрашњнм правцнма, а на развучене н растресите циљевеОво имаде за последипу, да би Енглези при својим нападима на немачку авијацију били примооанн да растурају своје ваздухопловне снаге које с обзиоом на ексцентричност нападних праваца нису у стању да се међусобно помажу у случају напада немачких разарача и ловаца. Нарочито је неповољно за нападача да напад на немачке вазду хопловне базе распоређене на широком простору, смањујв могућност изненадног удара и позлачи потребу дужег задожавања у непрнјатељском ваздушном простору са свим незгодннм последицама ко1"е из овог пронзилазе у вези са протнвдејством непријатеља. Сем тога при једном општем нападу на немачке ваздухоплов не базе, енглески ловпи неће мо ћи дати једну обтедињену снаж ну заштиту својнм бомбардеои?*а с обпиром на раздвојено дејптчо појединих нападних група. Ово ће нам бити све одмах ; асније, ако замиспимо, да се нв мачка ваздухопловна основчца протеже од Ставангера до Бреста на појасу дужине од округло 2.000 километара, пгго одговара отприлике једном одстојач>^ од Загреба до Анкаре. Пре него што завршимо наша оазматрања о распореду нвмачких ваздухопловннх база потреб но је овде још ]"еданпут као наоочито погодну околност истаћи, да св те базе не налазв на немачкој територити него углавном на француском, белгиском холандском земљншту а дели мично и у' Данској и Норве™ко|. Сем тога као велику предност реба подвући малу удаљеност немачке ваздухопловне основкце од Британских Острва. Услвд тога летилишта немачког ваздухопловства налазе се на релатив врло малом одстојањт од главних војних цнљева у Енглеској. Као пример можемо навести I су немачке ваздухопловнв базе у Француској, Данској н Холандијн удаљене од Пондона 50—100 км, дочим су енглескв ваздухопловне базе ]'ужне н средње Енглеске удаљене од Берлина преко 1000 км. Ово значи да ће једна бомбардерска група, која полази са своје бпзе Француској, Белгији или Холандији најмање три пут истоварити своје бомбе над Лондоном, •'док би у истом времену иста <-ваква групв полазећи са једне базе у Енглеско] само једном могла да баци свој товар » Берлин. Условн за одбрану Сада да размотрнмо мало ситуацију Енглеске у своме ваздушном рату са Немачком. Н>взине ваздухопловне базе распоређене су углавном у јужној и средњој Енглеској- С обзиром на своју релативно узану вазду хопловну основицу у односу на немачду, распоред 6рнт»нског.
ваздухопловства је масиран, цен тралан и изложен концентри*ном нападу немачких ваздухопловних снага. Целокупна Британска Острва и свн њихови прн лазни морски путеви су у удар ном дохвату немачке бомбардер ске авнјације. Поморски саобраћај на Каналу и дуж целе источ не и западне обале средње Енглеске у непосредном су дохвату немачких обрушавајућнх бомбардера, уз значајну околност да се сви војнички циљевн јужне Енглеске а известан део н средње, могу нападати под моћном заштитом немачких разарача и ловаца. Удаљеност енглеских ваздухопловних база од војних циљева у Немачкој неколико пута је већа него ли обратно, како смо то већ раннје напоменулн. Резимнрајући све што смо до сада нзнели у погледу употребе, распореда и груписања ваздухопловних снага кемачког и енглеског ваздухопловства, виднмо да Немачка у овоме ваздушном рату имаде повољнију стратегиску ситуацнју и да под знатно повољнијим условима може вршити своје ваздухоплов не операције. Пнтање ваздухопловне надмоћн Што се тиче самога питања надмоћности у ваздуху, не може се из досадашњих толихо контрадикторних званичних немачких и енглеских извештаја донетн један сбјективан закључак. За надмоћност немачког ваздухопловства говоре следеће чињенице: 1) За време напада на Холандију, Белгију и%Француску, немачко вазддухопловство успело ]"е да у најкраћем вре?лену избори апсолутну надмоћност у ваздуху. Онемогућујући сваку јачу активност француске и енглеске авијације, оно је створило потребне предуслове за муњевиту победу на западном фронтуI 2) Ваздушни рат између немачке и енглеске авнјације води се дању н са јачнм снагама искључиво нед Британскнм Острвом. Енглески авиони нападају немачку позаднну углавном само ноћу» 3) И поред вепиких губитака којв су Енглвзи према њиховим званнчним нзвештајкма нанели Немцима, ситуација св нијв изменила. Немци су задржали пуну иницнјативу и према својим Плановима и даљв диктирају темпо н рнтам ваздуп»нкх напада над енглеским подручјем. После предњег излагања о енглеско - немачком ваздушном рату, поставља се пнтање шта с* оваквим начином ратовања
Претседник Карденас ттотврдио мексиканску неутралност Мел>снл>о. 2 септембра. Агенцнја Стефани јавл»а: Претседник г. Карденас отворио је нови Мексичкз конгрес и одржао говор у коме је поново потврдно аттсолутну неутралност Мексика у Ев ропском рату. У нсто време алмазанзстн (прнсталнце г. Алмаза) отворилн су тајно свој конгрес. Дошло је до више инцидената, али без озбиљних последица. Немачди авнонн лШту-ка Ју 87а жели постићи и да ли овај ваздушни рат води у догледном времену ка победи једне или друге стране. После слома Француске, Немачка до сада покушава да победи Енглеску блокадом и ваздушним бомбардовањем и уннштавањем свих извора живота, снаге и моћи Британских Острва- Објављивањем тоталне блокаде, Немачка је дала својкм огромним напорима којв развија у овом празцу у ваздуху и на мору н формално видног израза. Ваздушни напади не Британ ска Острва који су се од »наору жаног извиђањас развијали у правцу »борбе за надмоћност у ваздуху и извесном ваздушном простору«, ушли су сада појачавајући снажно замах и темпо у фазу »планског разарања по рат важних непријатељских уређајас. Како ће се свршитн? Ова задња фаза немачко - енглеског рата може се завршнтк или калитулацијом Екглеске или инвазијом немачких трупа на Британска Острва или гашењем немачког напада услед исцрпљености материјала и особља. За сада, међутим, »тајфун који бесни над енглеским небом, не престајес, — пи^е Лојд Џорџ у »Сандеј Пнктурес. Талас за таласом крећу немачке бомбардерске јвдиницв пра-
ћене разарачнма и ловцима у напад на Бр ита нсна Острва. Плански и методично тежи немачко командозање у првом реду да уништи енглеско ваздухопловство. Нападајући непрестано са масознкм бомбардерским снагама и највећом безобзирнош ћу енглеску ваздухопловну индустрију и ваздухоплозне базе, немачко ваздухопловство покушава да у своме корену пресече животну ннт енглеског ваздухоплозства. Једновремено оно концентрацијом својих ловачких и разарачких јединица, смкшљено про воцира припремљене ваздушне битке невиђене жестнне, које Енглези морају да приме у времену и простору према диктату нападача, ако неће скрштених ^У Ж У да посматра1у како се уни штавају извори британског ваздухопловног наоружања, сопствене ваздухоплозне базе, лађе које доносе храну к сировине и по опстанак сстрза толнко важне уређене луке. Мислим, да нећемо погрешнти, ако завршимо са закључком, да би слом енглеског ваздухопловства значио, без обзира на флоту и све остале нзворе снаге и моћи великог Британског царства, &егов нензбежан пораз. Мнрослав М. Навратнп ваздухопловни пуновннн у п®нзији
у Одеској Области
Москва, 2 септембра. ДНБ јавл»а: Данашња «Краснаја Звјезда», пишући о недавно завршеним маневрима у московској армнској инспекцноној области такозваној «Нарочитој западној инспекционој областиз, каже да ће сад да се приреде маневри сличног оби ма а у другнм арм»:ким инспекционим областима, у првом реду у Одеској армиској инспекционој области и у Сибирској армиској пнспекцноној области. И овим маневрима присуствоваће народни комесар за војску маршал г. Тимошенко. Нови совјетски речни путеви Москва, 2 септембра. ТАСС јавлл: Народнн комесар речне мор-
нарнце г. Шашов дао је пнтервју иретставннцима штампе, у коме је истакао да после прикључва Бесарабнје н припајања Литванпје, Летонпје п Естонпје Совјетској Русији, Совјетска Уннја добнја нове речне путеве. Путннчки саобраћај на Дљестру отворпће се 15 септембра, п то прво између Акермона н Бендернја, док ће се лннпја, ксја нзносп 200 километара, доцннје повећати на 600 километара. У Литваннји саобраћај ће бнтн заведен на Њемену. а у Летоннји у доњем току западне Двнне. Дужина унутрашњнх пловидбешгх линнја у Естоннјп и*носп 600 килоз1етара.
НАЈНОВИЈЕ Члцге Маџач.: това ТРДГЕДИЈД
Превео др. Свет. СтефановиЂ Издавачна књншара С. В. Цвијгновића ЦЕНА 40 ДИНАРА