Време, 03. 09. 1940., стр. 6

СТРАНА 6

ВРЕМЕ

ПОПИГИЧНИ ДНЕВНИК Њ. Кр. Вис. Ннез Намесннк Павле примно у ауднјенцнју министоа грађевина г. Вуловића Бл»а 1 с«п?«к$рг. — Бвограа- | с*нм брзкк асззм аздутовао ј« тутрос на Блед мнннстар грађввнна г. Вуловнћ, којн јв отсво у хотвлу »Топлнавс. Послв нраћвг олмзр« ииннсгар г. БуловнК дзорсккм аутомсбнлом одвезао св у лворац Брдо, га« ј» прнмг&ен у аули енцију код Н>. Кр. Бнс. Кнез! НамесннПослв дужв ауднјвнаијв, мнннстар г. Вуловнћ дозвзао св на Блед, гдв јв за њега у хотвлу »Топлнзвс сврвирвн ручак. Поагто је са својсм госпођом нвпразно нраћн нзтте? по оксликн, миннстар г. Вулоанћ отпутовао ,в у 6,40 за Београд.

на кекадоњој Граници

ОКРУЖНИЦА Ва»о Хрватске бановине пободом рођендана Њ. В. Краља Петра II

Загреб, 2 септембра. — Бан Бановнне Хрватске г. др. Иван Шубашпћ издао је поводом прославе рођендана Њ. В. Краља Петра Другог окружннцу у којој каже: з»У славу рођендана Н>- В Крзљо Петра Дрјтог с -ТЈ 'жиће се дпе 6 септембра ове године свечано благодарење у овдашн.ој ркмокатоличкој првосто.тној Цр1ШН у

БАН Г. ДР. ИБАН ШУБАШИЋ КОНФЕРИСАО ЈЕ СА ПРЕТСТАВНИЦИМА ПАСИВНИХ КРАЈЕВА Загр®б, 2 с е пт е мбр*. — Данас ј пре поднв бан Бановнне Хрзатске г. др. Иван Шубашнћ одрЈМО је конференцију са првт- | ставниаима паснвних срезова, с прехранн становннпхтва у тим храјевнмг. Конференаији су прн суство?али и некн бивпЈи посла ницн из тих крајеза. На конференцији су донети звкључци да се хктно предузму јввни радозн и да се реорганизујв начин исхранв становни' штва.

У ОЧИ РОђЕНДАНА Њ. ј В. КРАЉА УДРУЖЕЊЕ | РЕЗЕРВНИХ ОФИЦИРА ПРИРЕЂУЈЕ НАЦИОј НАЛНУ АКАДЕМИЈУ I под покровитгљством минпстра војске н мор" нарнце Удр\-жен»е резерзних подофици.

РЕОРГАНИЗАЦИЈА СРЕСКОГ ОДБОРА ХСС У БРОДУ Сла*онскн Брод, 2 свптвмбра. — По налогу главног свкретара ХСС г. др. Јурја Нрњевића одржана јв јучв у Сибињу, у близини Славонског Брода скупштина срескв организаанјв ХСС, на којој се нмао констнтуисати нови одбор. Скупшткни јв прнсуствовало око 80 првтседкика општинских организааија из Славонско-брод ског среза. Такођа је присуствовао и бнвшн народни посланик за Срез бјелозарски на лнсти ХСС г. Тоио Бабурнћ. Претседник општинскв организааа;в у свлу Подвиње г. Мато Штевић у своме говору нагласио је да секретарк]вт странке у Загребу ни;е имао разлога да приступи реорганији у овом срезу, пошто се он показао као најбољн и принео јв највише жртава. Г. Штезнћ јв предложио да св поново успостави стари одбор на челу са г. Фрааом Кзатврником и г. др. Филкдом Маркотићем. После овога дошло је до жучне лрепирке. Готозо сви претстввинаи општннских органнзација траже успостављање старог одбора осим претставника општине Андријевцн и Збјвг. На крају изабран је кандидационк одбор на чаау са г. Бабурићем. Поново долази до препирке и некн напуштаЈу схупштину. Они који су осталн и даље на скупштинк изабрали су одбор на челу са г. Фрањом Кватернкком.

Гомнрјо МЈ кастирску ризницу, направи анвстир Гомнр е у блнзинн ианвсгирску електричНу ценОгулина има је у прошлости тралу и обнови унутрашљост велкко геопслитнчко и страте- цркве. гиско значење, је су на тој ли-1 нији заустављени турски про- ( дори к организован одбракбеки ј

познат под име-

Слнкарскснконографска школа у Гомнрју у 18 зеку

Манастир Гомирје ! љивих ум;етничких | из 18 века. ' Мсиах макастнра Хопово Сикеон Балтнћ бно је неко време у Ккјезу, где је проучагао сликарство. Балтић је бно неоспорпозна- Одпазак г. Бшч-Еешењенја у Бчдимпешту Блед, 2 септембра. — Синоћ је сгпутовао за Будимпешту мађарсви посланкк на нашвм Двору г. Бакач Бешењеи. Кажо смо обавештени, г. Бакач Бешењеи задржаће се у Будимпешти два дана, а затим ће се поново вратити на Блед. Исто тако, синоћ је отпутовао и италијански послвник на нашем Двору, г. Мамели са госпођом за Београд. „ПРИЗАД" ОДОБРИО | БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ ПОМОЋ ОД МИЛИОН ДИНАРА За г р*б, 2 се п т е мбра. _ Данас јв Семенарски фоид Бановнне Хрватске добио од »Призада« 1,000.000 динара за култивисањв бољих врста ткита у Хрватској.

по;ас, који ј ном Граница. Аустриска војна организацнјв била јз свеска да без храбрих војнкка, ко^и ће браннти те крајеЕе као своју рођену земљу, нема мнрног жнзота осталим аустрисккм земљака. Српски елеменат жквео је у то времв под ванредно тешким , ни сликарски таЛ енат, прилнкама у турско] царевнни. ' вао )в техиику сликарског ра* Аустријсди хоманданти појнк ! п , онда са , рвие1 , и1 , Г10рЈ е »«ли су ратничке способнос-и , , роп „ ИХ| , „ старнх српСрба, па су кастојапи да поиог- | С|1ИЈ . цр , ввн „ х мајстора- У Кину српскон сзету у бекстау ИЈ )е>у је упоанао Баптића* Апа»звмаља, којв су Турци у роп- ! ству држали. Али Срби су мо- ш ј |г11 рали да остану на гранкци према Турцима, да буду жнзк зид ' одбранв према турској на;езди. • На хрватска насеља, кад су . Хрзати бкли потнснутн према ј северу, дошпи су Срби са сзо- 1 јом имовином са својим ратнкм 1 искуством, које су стекпи V Ј. ~ ^I бнткама са Турцима са иорал- " јјј, ТЈ нкм капиталом нацноналне сгести, подржаване радом црквенв органнзацкје. То кротак>е српског живља било је стратегиско помицаае, које је значило заузимање бољих позициЈа. Трн калуђера су првн Србн којн су дошлн у Гомнрје Важан центар српског ратничког насељазања у почетку 17 века био је крај око Гомирја, ј где су св налазнли велнки фе- • удални поседк хрватских велнкашких породица Зрнкских и Франкопана. Срби су дсбк^н нзвесне поседе на потезу Гомирјв, Врбовско, Српске Моравице и због тога су допазили у су-! коб са претставницима Зринских н Франкопана. Шездесетогодишња борба гомирских Срба са хрватскнм племством није и- ј националног су- си ^

стаз према основним пктањима нације н државе: сСрпско светосавско свештенство било је од вајкада надахнуто идеалкма нацконализма -н родољубља и за те идеале је страдало и подносило највеће жртве, те код тих идеала остаје и данас чврсто, па позива сав српски народ, а нарочито омладнну српску широм наше пространв држаие, да и они чувају иств идеалв као зеницу ока свога и као свете традиције својих отаца, дедова и прадедова, верујући да српском народу лежи само у томе спас."

ра организује 5 септембра, у очи роћендана. Н>. В. Крал»а. свечану манифестаанонл- академију, која треба да буде смотра свих нашкх родо.т»убпвкх снага . У томе смн_ слу Удрп.ткен>е рг^ервних подофн-

Уторак, 3 септембар 1940 Делегацијз претставннка београдскнх занатлнја на Опленцу У недељу. 1 о. « • претст&вници београдских занатлнја. под воћ твом г- Драгољ>-ба Милоше. вића. потпретседника Главног земаљског савеза занатлнских удр>-жен>а. посетилн су Опленац. где сУ се поклонилн гробу Витешког Краља Алек:андра I Ујединитеља на који су положили леп букет свежег цвећаУ 0 вој делегацији биле су заступљене преко својих функционера :ве занатлнске установе нз Београда. и то: Занатскв. комора. Рлавнн земаљски савез. Главнн савез занатских задруга. Звнат. ски пенриони фонд. Занатска банка, Удружење занатлија. Удружење штвмпара, Удр^-жење зидара. Централни школСкн оДбор. Београд:ка занатска омла. дина. Фонд модних ревија, Спорт клуб ЈЗанатлијасСа Опленпа делегацнја је отишла на Венчац. где је прегледала Венчачку виноградврску за. дрЈ-гу. а потом је посетнла Аранђеловац и Букозичку БањуУ Аранђеловцу је делегацији прнређен ручак- За време обеда одржвли су гозоре г.г- Живота Лазаревић. Драгољуб Милошезић Таса Геннћ. Марко Штајнер. Илија Кикозић, Почек. Гројиђ. Сви сУ говорници нстакли зна. чај оваквих излета н свгганака на којима се занатлије бол>е упознају и стварају међесобно дружељубл»е. које ће им омогућити имају тога дана битн да целисходније решавају своја занатске | животна питања- Говорето је о

9.30 часова пре подне. у српској прапоглавној црквн у 9-30 часова. у евангелистичкој цркви у 10 4агова. у гркокатоличкој цр!®н у 9 часова. у хрватскоЈ старокатоЛ1Р1КОЈ црквн у 9 часова, у пзраиљском храму у 10 часопа, у богомољи јеврејске веронсповедне општине сефардског обреда у 10 часова, у богомољи ортодоисне Јеврејске вероисповедне ошптине ј| 10 часова. као и у џематском меџлису у 10 часова. Позивам сву господу предстојнике месннх 5 *реда н области, да са уредским особл>ем изволе тој црквеној свечаноот прнсуствоватн Тај дан је државнн благдан. те имају битн сви државнн и осталн јашгн уредн, као н школе затворене. а на свима јавним зградама нмају с« пстаћн државпе н хрватске заставе. док су прнватпиди дужнн да на своје зграде нстакну заставу по својој вољи држанн>- нлн народнуУ смислу постојећнх законскнх прописа. затворене трговачкс

И патрнјарх Рајачнћ бно је насгојатељ ма" настнра Гомнрја Наши манастири у јужним ]

Теофан Ксс^ноЕнћ, нгуман

Маннфестацнону академију ће о- I творитн претседник Савеза рат. ничких удр>жења и Удру:кен>а но. снлаца 1-Са.раЛорђевз ззезде г. Л>убо5пгр Мнлијић. Затим ће г. Зари. ја Викнћезпћ гозорнти о животу и раду Н>. В. Крал>а Петра Другог. О темн „Култ државе, мнра. слободе н рада" гозорнће г. Важндао Мартнновнћ новинар. Књкжевннк г. Радослав Веснић даће слику на ших подофицира у миру и рату. а главнн секретар Удру женл резерв ннх подофнднра г. Јован Николнћ изнеће у своме говору значаЈ и улогу Удружен>а резервннх подофнпира као Једннстзене органнзапиЈе нашег најброЈниЈег старешин ског кадра. У другом. забазном делу академиЈе суделоваће нашн познатн у_ метннпи: гца Милева Вопга>аковнћ чланица Народног позорипгга. г. Крста Ивнћ. члан Опере, г. Драг. Готић, члан Народног позоришта, г. Александар Цзеткознћ. члал На родног позорнпгга. гћа Јан>а Васи. л>ева гфнма балеонна н г. А. Жуковскн. шеф балета Нагодног по_ ворншта и Акалемско певачко др\' пггао „Обнлпћ". Илазннпе За свечанл- академиЈу ** очи роћепдана Н>. В. Краља по крајевима нмалн су зелико зна- пенн од 3—10 днзара мог\- се нтчење у националном и у кул -! т Г питп п Рв^вРвисати на благаЈнн у, I : Коларчеве зад^-жбнне. Одело за а_ турном правцу. Манастир Го-1 кадемиЈу Је обично. мирје ннје толико познат, прем- ј да је његово значења огрсмно за национални опстанак и куп-1 турни развитак СрВа у овим крајевима. И данас манастир врши свој I задатак, а уједнс има толико | историскнх знаменитости, које су сачузане, има толико успомена, које су везане за цркву и манастирски конак, да можемо рећи да упознавање гомирског манастира спада међу нациокалне и културне дужности. ј Колико је у нашој народној и; сторији значајно нме Јосифа ! Раачкћа, српског патријарха. I Колико је великих догађаја ве. зано за ову велику личност, нај рочнто у односима Срба и Хрвата. Мало је ипак познато да је патрнјарх Рајачић бно насто;атељ манастира Гомирје, н то шест годнна. То доказује да је манастир Гомирје био у почетку 19 века на високом степену. Ц. Ј.

радње кроз чнтав дан. ј изласку из овог тешког сташа и г Честитке претставника властн. лредлаже се као Једини спас за цнра Је и састазило цео прот-ра;« кориорација. друштава и грађан- уве зенатлије, органнзоваље за. маннфестапионе академнЈе. коЈа ћ* поимаћу V Банскгох дворима натске производње и продаје пре се одр;кати под покрозител>ством ! ,ш * ,р Ч а Т гчих задпугаМииистра воЈске и морнарнпе а Р _ | °Д И—12 часова.« I ко занатских задруга миског генерала г. Мнлана Ђ. Не- ј — днћа. мала карактер коба Срба и Хрвата, којн би се могао мерити мерилом модарних националних оорон. Заним-1 љизо је, колнко су Срби покази-ј вали умешности н постојаностк и »ашто мристили сва .ле*ент„, Миого слнм је.Тра^по' у Го,о,и су бнлн оллунни у то, ли- иар а ^ порвд Бал пломатсао, нгрн. И,-»ђу .у- т11к> _ њ>ро>11 стријских бечких власти, во]- | ченнци вкх граничарских команданзта, ј д анВ с хрватских грађанских и цркве-

игуман манастира Гомирјо и договорио с њим о отварању сликарске школе у гимор| ском манастиру. Школа је уи| стини бипа организована и рај дила д-адесет година, од 1762.

годишњи помен изгннулим вошици МА ТИМОЧКЕ ДИВИЗИЈЕ НА ЧЕВРНТИЈИ — ЛЕГЕТУ, СЕПТЕМБРА 1914 ГОДИНЕ На дан 8 септембра одржаће се к? Легету крој Сремске Митровице годишњи помен војницима Тнмочке дивизије нзгину. лим у борбн на Чеврнтнји и Легету почетком месеца сетггембра 1914 годне- На помеч ће се поћн из Беогрвда у недељу. 8 септембра пјтничким возом у 7-15 или брзим у 9-02 н вратитн нггога дана узече- Удружење Тимочана и Крајннаца у Београд>- позива своје чланове н пријетеље да присуствују 0 вом тужном помену и одају достојну пошту храбро палим Тимочанима и Крајинцима у борбн за слободу и ујсднњен>е нашег парода.

се, нажалост,

них великаша, Срби су успели , да сачувају своја оснозна пра-

зна ј за све радове тих аутора, а оно | што је сачувано, претстазља о-1 | збиљне уметничке вредности | I ка пољу иконографије и осга-

Међу првнм Србима, којн су | грана црквеног сликаостла, дошли у Гомир;е, била су * >г,и

БОГОСЛОВСКО УЧИЛИ ШТЕ У МОРИБОРУ ПОСТАЈЕ ДРЖАВНА ВИША ШКОЛА »Службеке новинес доносе уквз којим досадашње Богословско училиште у Марибору постајв државии завод за внсоко богословско образовање католичког свештенства под називом: Висока богословска школа у Марибору- НОВИ ПРЕДМЕТИ У УЧИ ТЕЉСКИМ ШКОЛАМА БАНОВ1ШЕ ХРВАТСКЕ Загреб, 1 септекбра. — Бан Баиовине Хрватске г. др Шубашић потписао јв решење којим св од почетка ове школске године уводи, као засебан предмвт, у четвртом и петом разреду учитељских школа етколо- , м •шохрафијом. 1

калуђвра из далматинског манастира Крке. Они су саградили, на месту где данас стоји гомирскн маиастир, малу цркву н посветили је Св. Јовану Крститељу. Ту су изградили дрвено манастирско здање и на тај начин ударили темеље будућем великом манастиру, који је за последња три и по еека одиграо значаЈну улогу у црквеко - организацисном правцу, 1ерско-културном и националном. Године 1602 изведене су прве градње, које су се пссле проширнвале и улепшавале. Вук Франкопан подигао је кулу осматрачницу, да служи војничанм циљевима у борби протнв Турака. То јв било 1629, а 1719 године претзорена је куг.а у црквеии звоник. Тих година некако саграђена је и црква, у којо; је 1730 обавио осввР.ење еписхоп Данило Љуботнна. Црква и манастир изгорели су 1769, алн су били обиовљени све до 1846, кад је био настојатељ Севастијаи Илић, који је о том оаду оста1ио мраморни споменик у ходнику манастирског конака. Данас је игуман манастиро Твофан Коса«овић, рођени Плаш чанин. Он је успео да устра!ним радом и великим разумевањеи за практично дело поправи манастирска станован>а, да среди заннмљиву маиастирску библиотеку. да скупоцене стври смесш V . м осмуда 14%-

а у;бдно израде портрета. Национална традиција ј мирског манастнра има.па је за ј нреме светског рта значашу у- | логу. Одмах у почетку рат«. ннтврнирале су аустријске вле- ј сти на,угледннје српске свеш- | теннке из манастира. Како су ј интернирци ссећали ово заточење, показује песма, коју је спевао Гено Вурцеља, парох петровоселски, доцније члан црквеног суда у Плашком и Загребу. потомак позкате кордуI нашке фамилије Вурдеља. Песма је записана у хроницн гомнрског макастира ћирнлиским ' сповнма, премла су аустријсчи ' полицајци ту у манастнру над- [ зкрали заточенике. Први чео о- ; ве песме гласи: К-праћ-нв ВЛ'1'х вз до—с*а вазхзх Уз погл«пе тужзе нароаа вам кпла ЗабрасззтЕп вргТа храмоза вам сзетнх | Ов?ко го сутле а=г е пе кас ситта. Вурдеља није био песник, ели е скгурно осетио у оном ам- | бијенту потребу да каже своје Ј мисли и осећаје на песнкчки на- ' чин. 44 сештеника провело јеј твшке дане ра7а и неизвесиог чекања сутрашњице у гомнрском манастиру. Ове године, 10 и 11 августа састали су се свештеници горњо-карловачке епархнје, бивши интернирци, у манастиру Гомирје и прославили 25-годишњицу свога заточења. Свештениии су сматрали за дужност да л"* у неиу врсту деклараЛ да сли,

ДЕМОН-ЖЕНУ" ИЗАШЛА ЈЕ ДРУГА СВЕСКА ТРАЖИТЕ КОД СВИХ ПРОДАВАЦА НОВИНА

и трафиканата

Италијанска колективна изложба на Јесењем сајму

Као и на раннјам сајамским приредоама и на овогодишњем Јесењем међународном саЈму у ±јеоградЈ', који се охвара и траЈе до 16, појавиће се Италија са свој О м великом разноликом колекхнзном 1 ложоом.' ИрзЈахељски односи и хргизинске везе измелју ИталиЈе и ЈугославиЈе учини .тз еу. да Је она оила Једна од првих земаља коЈа се озонљао заинхересовала за Београдскн саЈам, још у хренугку његиаог оснивања. .> време када су раоенн првн планови за иаградњу ^еоградског саЈМИшта, шалиЈа се приЈавила за учесхвовање на привредним манифестациЈама, крје Де_ се у ±>еоград> у оквиру саЈма одржавахи. Тако је пхалнЈа, када су гра^ени први друштвени павшбони на саЈмишху, охпочела са зидањем свог великог репрезентахивног павиљона, на површннн од 604 кв. м. О ваЈ пазил»он оио је завршен дред само охварање Првог ме 1)ународног саЈма у Београду. н на овом саЈму Ихалија Је већ излагала своје производе. Италнја ће граднтн нов репрезентатнвнн павнљон Међухим, нзје хребало много па да нталија увидн, да је за њу овај павиллн сувише мали, иако је то био највећи иностранн павиљон на саЈмзшту. Због тога се ИталиЈа, већ годину дана додниЈе, ооратила Управи Београдског саЈма тражећи, да јој се на проши реном делу саЈмишта одреди место. на коме Ои изградила свој нови павиљон, много вех1Н и много лепши. иосле дЈ -жег разматрања планова ИталиЈа је узела земљиште, коЈе се налази преко пута велнког Немачког репре-зентативног павиљона. па оеом земљишту, чиЈа Је површина 2о00 кв. мет. ИталиЈа пе ускоро саградити свој нови павиљон, који ће је достојно репрезентовати. Пре кратког времена Италија Је продала свој репрезентативни павиљон Бугарској , па ће прнликом овогодишњег Јесењег саЈма због тола излагати у наЈвећем друштвеном павнљојЈу, број 3 у коме је закупила позршину од 60? кв. м. Разнолнка нталнјанска изложба На Јесењем саЈму Италнја ће изнћи са шесдесет излагача из Милана* Анконе, Кома, Болоње, Торина, Рима, Тривера, Фиренце, сиченце, Биеле. Лодене, Напуља, Бордигиера, Падове. Павие, Мелдове и дру гих важних нталијанских индустрнЈских места. У овом делу павиљона бр. 3, који је за ову прилику специјално уређен и декорисан, италијански прнвредници изла гаће предива од снрове свиле, нацрте за штампање тканина, хармонике, прекидаче са жнвом« штампане свилене тканине, вештачку свзлу, затим теријал за раднофонију, радио кондензаторе, апотекарСКв п^..'.мчвг»ју>- тканин ^ дд иа .

шне н шалове, вунене тканине, парфимерију и козметич* ка средства. међу којима ће бнти врло интересаитан узорак електричног бријача. На италијанској колективној изложон оиие тако^е застј пљена и италиЈанска мода за даме, затим разне уметничке тканине. ручни радови, свилена конфекцнја, луткеманекени, ши^апе машине за домаћу нндзхтриЈСку употреоу, разна ДЈТмета, чипке, уметничка керамика, сунцобрани за плажу и поље н теписи. Даље ће на овој изложби бнти заступљени хемијски про изводи. боЈе, селектори, за жн/арице, биљни сокови у шипкама и комад2ма г рамови за гениске ракете, карбуратори, плоче од прерађеног дрвета, фотографски производи. топографски инструменти, метереолошки, оптички з прецизна механика. Затим благајнички регистраторн, оптички и механички нструменти, комбиноване машине за разне прераде дрвета, патентна машина за израду цигала, сириште течно. у праху на тесту, селектори за житарице, украсни метал, разнн радовн од трске и сламе, намештај, уметничка керамика, уметнзчка израда од гвожђа, израда у дуборезу и фотографски студио.

Штрајк чистача, шофера и уличннх радника у Сара!еву Сарајево, 2 септембра. — Но* ћас у 12 часова ступнлн су у штрајк чистачн, кочнјаши. шоферн, радницн којн полнвају улнце, радништво на канализацијн н ковачн Сарајевске општине у свему 441 радннк. Они су ступнли у штрајк због тога што им нису повншене наднн* це које сада износе од 23 до 31 динар. Радницн су раније тражилн повншицу плата у размерн према поскупљизању животнкх намнрннца, т. ј. у висн* нн 40—50*^. Даље су тражили да им се исплати обећана знмска помоћ од прошле годнне, која нм нн до данас није нсплаћена н коначно да им се ',аде зимска помоћ н за ову годнну, која је тежа него прошла. На крају су тражнлн да Оп-

ре

штнна донесе правнпник гулисању њнховнх пологкаје и да им омогући склапање колектнвног уговора који ће нм регулнсати како права тако и дужности. унапрећења у мнни" старству финансија У нме Н>. В. Крал>а, Ук&зом Краљевскнх Намесннка, на предлог мнннстра фннанснја, унапређенн су: за вншег пореског ннспектора 5 грЈтте пореске угфаве у Жабљу Ђорђе Поповнб, Јослдашшн порескн ннспектор 6 групе исте пореске управе; оа вдшег пореског ннспектора 5 групе пореске управе у Београду VI Милош Стојшнћ; за вишег пореског ннспектора 3 групе пореске управе у Земуну Шпиро Балвац; за вншег пореског ннспектора 5 груае у Петровграду Мнхалло Раднћ н за вншег пореског инспектора 5 групе у Окопљу-град