Време, 03. 09. 1940., стр. 8
СТРАНА 8
Уторак, 3 септембар 1940
ПРИВРЕПА*ФИ1ЕАНСИ1Е -ДЕРЗА
1
засе/ане су пиринчом
Овогодишњи род пиринча је осредњи Кочгне, крајем августа. — Ме-1 ио поље зелвних пнринчана кођу ретке земље у кошма се гаји је се сружају у недоглед
ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА 5 се п тембра: Едиција а. д. — издавачко предузеће у Б е ограду. 15 се п т е мбра : Старобечејска грађанска задруго за помагање основана по Трг. зак.
југају као и ток жуте реке. Брегалннца, која преко године пла- ! вн пиринчана поља овога краја, пружа могућност да се пиринач гаји у овим крајевима. Маларија, тај велики пратилац примитивне производње пиринча, прешла је и у крајеве који досада нису знали за ово зло. Тако се ове године и н>ена делатност појачала у срезу Царевосвпском.
пирннач у Европи долази и наша земља. У погледу производк.в пнринча у Европи, ми долазимо на последње место. Пре нас су Италнја са производњом од око 7 милиона квннтала, Шпани- I ја са 3 милиона квинтала н Пор- I тугалија са око 400.000 квинтала. | Производња не задоЕољава по-' требу свих европских држава и стога се пирннач, махом у вв ' ликнм количинама, увози из. А- 1 Неколико година шљива у ПизиЈв, где му је и отаџбина и о- ' јанцу није добро родила. дакле је за време Отоманске им-1 У;лед добре прође пиринча попернје пренесен у нашу земљу. I чео је сељак брати своје шљива, I ке. Крчнти стара стабла шљива Повећање површнне која с " у ^ прословиЛа широм зем зассјане пиринчом | ље и за лизати своја поља жјтом Јужна Србија је једина покра- зодом Брегалнице па садитн јина у нашој земљи у којој се орнз — реч која је до:ада у Кога]и пирннач. Покушало се и у чанском н Струмичком Пољу зна неким крајевима Војводине, алн . чила жизот. а која ће добнти ндосада ннје било ннкаквнх већнх сто значење н у овом крају ако успеха. И на Југу се пиринач | прилике нз тржишту остану истесвуда не гаји, јер за то не по- I Без икаквог плана. без икаквих стоје сзн услови. Досада се га)ио предрачуна за будућност. рукоу Кочанској и СтрумичкоЈ Кот- водећи се само законима тражњв лини, у неким селима у Азоту а потркзшнге. врши се преоријенБелешког срвза, мало у Пелаго- | тација пољопривреде по многим нији. Пошто јв прошле годикв 1 крајевима Југа- Било је то тако пиринач имао веома добру про- :а маком- Дешава се двнас то ђу уз прилично добре цене, по ис то и са пирннчем- Да ли ће законима по којима се управља ° амо и оН доживетн сУДбину описељак на Југу, пиринач се по- У ма ? Свакако не! Јер. пиринач је чео ове годнне гајити и у мно- \ артикал којн је гим другим котлинама Југа. Та-
нсувише потреј бан нешој земљи. кога ми у ве. ликим колнчинама >-возимо. и то може учинитн да и он не дожнвн гудбнну афиона. Владајући се према приликвма >. улазу »од Крнве Пмиж., у I ва гџкшаат. сељаг на Југу ове 11 - - . године засеЈао Је пирннач свуда
ко да сада пирннчана поља не красе само Кочанско н Струмич- ј ко Поље, већ и један део Пн1аниа и Малеша поред Брегалн «це, |
долинн Криве Реке, у Куманов ском Пољу, а једним делом и у Скопском Пољу код села Арчинова када се са кумановске стране спуштатв у пространо и широко Скопско Поље. Тако је специ-
где се то могло учинити. Немилосрдно је крчио друге културе и садио ориз. Ради то чак и у 1у>ајевимв где по мишљењу пољопривредних стручњака не по-
„ ~ ггоЈе свн услови за производњу фичност Кочанског н С.румн,- пиркнча1 ве са „ 0 И1п „ зввв у не . „ог Поља по Г .]»н,у пнринч. пре ј ^ аи пре6лижио успешиу . стапа да важн, ]ер се )е ова нуп- Сикак,, да СЈ . Малеш и П нја. тура, због нон]унктурннх прн- I иац п р е додређе». ковфагурацнлнка раширнла и по другим кра ј ом свога терена за друге култујевима, где год за њу има мало ј ре а не За пнринач . у 3 то додајповољних услова као што су . мо и кЛ нматске прнлике које у плодност тла, растресито земљн- , овим двеМ а котлннама нису баш штв, осигурано наводњавањв и: » блага клима.
понајбоље- Али произвођач на Ју гу не размишл>а о томе- Онн, који треба на то да му укажу. све су. само нису поллпривредни референти. јер су се загњурили у администрацију и не виде шта засејаних пиринчом имало јв као ј се дешава у поллпривредн чак последицу крчење воћњака у Пи ни у својој најближој околиннјанцу, који јв досада био чуввн
Са културом нирннна пшрн се н маларија Ово проширавање површина
по својим шљивацима. Ако га сада посетите, вирећете украј Брегалнице место правилно уређвних воћњака бескрајно широЗа:ејано х.
Годнле 1935 1936 1937 1933
3080 3502 3703
Из овнх статистичких података I најбоље се види колики је варијебилитет у досадашњој производ ј дане најпотребнију- Последњих
ПР°нзводн.а пнрннча на Југу Производња пиринча на јјту илгледа према статистнци овако: Укупан принос Принос са У М. Ц. 1 X. 43 575 14.2 28-607 Ц,2 29597 11,7 63-894 18.4 Оне елиминише најбољу радну снагу. селАку Јужне Србије у те
њи пиринча и да од повећања хектара не зависи и повећање годишњег приноса- А то се мора тумачити разнсврсним климат. ским приликама које исувише утичу на пиринач у нашим краје. вима- Ако је лето исузише жарко настаје велика штета на пиринчаним пољима. Иеко су ово званични с тати:тички подаци допри нос са 1 хектара у 1938 години. 18.4 м- ц-. према мишљењу самих произвођача. за наше прилике је немогућ. јер је наша производња пиринча исЈ-вишв примитивнаПотребно је напоменутн. кад се већ говори о пиринчу, коликн је његов увоз у нашу земљу. колико се за њега даје иностранству и које би мере требало пре. ДЈ-зети да се његова производња на Југу интензифицира нарочито данас када се исувише гозори о планској привредиЕво шта цифре кажу о томе: Година Увоз у Вредност у мил- кгр- мил- дин 1935 20 47-8 1936 22.3 50 6 1937 22.3 61.1 1938 22.3 66 8 Ако размотримо оно што нам казују бројеви озих статистика. намеће се кво закључак једно: Нама је потребан пиринач и његову производњу треба форсирати и интензифнцирати- Просечно узевши ми сваке године увозимо око 20 милиоиа килограма пирин. ча и иностранству дејемо за то око 54 мнлиона динараЗа рацноналну пронзводљу Шта треба учинити да би се производња рационизовала? Да ли проблем пнринча лежи у проширевању засејаних површина? Које су мере императивне? У Италији и Шпанији просечан принос :а једног хектара засејаног пириичем износи 30 до 50 метарских центи. Тако је и у Шпанији- Маларија је у обема земл>ема сведена на бројеве који се изражавају у децималима промила. Што ми не користимо туђе искуггво које је показало добре ре. зултате. човек се пита када зађе у ове крајеве и кеда посматра огромна зелена поља и бескрајне редове насеља у којима маларија царује. на^очито у детње даае
година број маларичних је смањен Али је она још увек главнв непријатељ ггановника скоро чи- сајма таве Брегалнице- А то све због '
што ^е нмператнвна потреба при. вреде Југа. пнринчан? поља и да Повишење цена За грОЖље бк красила ЈужногрбиЈанске . ђе које се нзбози у Не _ мачку и за шљнве „По жегаче" које се нзвозе у Чешко-Моравскн Протекторат Извепггавају сс заннтересовани нзвозници. да је. у споразуму са делегатом Дирекцнје за спољну трговнну. надлежни уред у Верлину за југо :ловенско-све. же столно грожђе »Смедеревку« повнсно цену од 24 РМ на 26 РМ за 100 килограма. франко југословенско-немачка граница. односн< 27.5 РМ за 100 килограме ХеђешхаломИстовремено се извепггавају заинтере:овани извозници да је на тражење делегата Дирекције за с пољну трговину недлежни уред у Прагу за југословенске свеже шљнве зПожегаче« позисио раније >-тврђену цену од 16 РМ на 21 РМ за 100 килограма фракко југословенско.мађар:ка греница. Обрачунавање марке врши се по курсу 1 РМ = 10 чешких круна- Исто тако затражио је делега-1 Дирекције у Прагу повише. ње цене за грожђе. о чему ће извозници бити обавепггени ових дана-
ље бк красила јужносрбијанск! котлнне. а мларнја бн била сведена на један мали број оболе лих- Уз то би требало поменути и оргазизовање сел»ака У здрав.твене звдруге. тако да бн озим ефикасннм мерама њено дејство. вање било елиминисано. Какав је род ове годнне? Ако упитате онога који производи пнринач рећи ће вам осредњиУ томе се слажу и поллпривредни стручњаци Југа. Овогодишња наша производња можда ће бити мало или знатно увећана- То зависи само од климатских прили кв пошто је већ повећана површина засејана пиринчом. Они се надају да ће повећање износити отпрнлике око пол,- милиона ки. лограмаКроз који дан ћ- почетн жетва у Коченском Пољу. Ускоро и у осталим крајевима. Сељак ће однети свој производ. злато ових крајева, на тржнште. Ако цене буду повољне. он ле добити доггојну награду за свој труд- Јер. пиринач гајнти веома је непоран посаолшодраг ј- јевре.мовић
Бораваи министра г. др. Андреса у Бечу I. др. Андрес говориће сутра на бечком радиу са мнннстром привреде Рајха г. др.'Функом. Разговор је тра-
Бвч, 2 септембра. — Други дан свога боравка у Бечу мкнистар трговине и индустрије г. др. Иван Андрес провео је у важним разговорима са претставницима немачког Рајха. Тако је минкстар г. др. Андрес данас пре подне у хотепу »Империјалс имао једночасовни разговор са немачким министром привреде г. др. Валтером Функом. После тога министар г. др. Андрес такође је провео дуже времена у разговору са г. др. Клодкусом, послаником и дрткавним секретаром Рајха. У 11 часова г. др. Андреса у хотелу »Империјалс посетио је покрајинскн поглавар Балдур фон Ширах. Министар прквреде Рајха г. др. Функ и покрајински поглавар г. др. Балдур фон Ширах позвали су да^ас министра г. др. Андреса на пријатељску вечеру у Гумполдсккрхен. Користећи боравак г. др. Андреса у Бечу овдашња радио станица замолила је министра г. др. Андреса да говори о привредним везама кзмеђу Југославије и Немачке као и својим утисцнма са Бечког Г. др. Андрес се одазвао овоме позиву и он ће го-
тога што пиринчана поља красе ј с Кочанску Котлину и Струмичко ј во Р ГГГи на бечком радио на неПоље. "" " Да ли спас лежи у >*ништавању пиринчаних поља? Не! — казују бројеви Ј -возв Спас лежн у интензифицирању производње и вршењу селекције пиринча. Треба поћи путем. којим се нде У Италији- Примитивну пронзвод њу заменити рационалном- Извр шити регулацију прилива воде. ижрчити врбаке и друге корове крај пиринчана. ко : а су легле ма ларије- Ако би се то мере преду. зеле и биле плански изведене.
| мачком и на српско-хрватском језику сутра у 9.30 часова. Предавање ће преносити немачке и југословенске радио станице. Разговор г■ г- др. Функа и др. Андреса Беч, 2 септембра. — Југословенски министар трговине и индустрије г. др. Андрес, имао је данас пре подне разговор
Слекуланте треба
у концентрационе — ттише „Загребачки листп"
отерати логоре
Загреб, 2 срптембра. — »Загребачхи листс, орган г. др. Жигв Шола, у уводном чланку осврће се на изјаву министра трговине и индустрије г. др. Ивана Андреса, у којој је најављена борба противу спекуланата са животним намириицама и изјаву директора »Господарске слогес професора Томашћа, који препоручује за спекуланте концентрационе логоре, па између осталог каже: — Спекулација се не боји мера са папнра. Не страхује од параграфа, јер свака папирната мера против спекулације даје могућности спекулантима да је сузбију опет папирнатим противмерама које се једанпут зову жалбе, други пут другим именом, а трећи пут можла чак и интервенцијом. Сама реч интер венција, цвет је праве демократ
желе да искористе тешку ситуацију у свету и код нас. У тој су борби параграфи готово немоћни ма колико лепо, честито и идеално били замкшљени. За профитерски коров треба друго оружје. Пошто се даље бави сличним случајевима у историји, писац чланка завршаво: — Профитери нису људи који се могу обуздати у атмосфери економског либерализма речима и параграфима. На реч одговарају ученом расправом, на параграф смицалицама, и готово увек налазе професионалне бранитеље слободе »привређивању«. Они су састав и део система, који је већ нестао у Русији, Немачкој, Италији и Португалу па се грчевто држе других страна света. Сузбијање профитерства
]ао )едан сат. После тога г. др. Функ је имао дужи разговор са г. др. Клодиусом. (Трансконтинент-прес). Изјава г.др. Андреса бечким новинарима Беч, 2 септембра- — Данас У 12.30 часова мннистар тргозине и нндустрије примио је претставнике бечке штампе међу којима и директора највећег бечког лнста »Нојес Винер Тагеблат«. Том прн. ликом г- др- Андре; осврнуо се на привредне односе између Немачке и Југославнје постојеће од 1934 године па до данас. Подвукао је нврочито да ратни запле. тн нису омели повољан ток т их односа. Затим се осврнуо на Бечки .ајам па је рекао: »Када сам добио љубазни позив дв присуствујем отварању Бечког сајма бно сам обузет дво. струко прнјатним осећањем: најпре морао сам поми лити на минула времена када је Беч нгрео улогу посредника нзмеђу југо. словенске привреде и привреде средњеевропскнх земаља- Прикључење привреде југословенске обла тн модерној привреди тадање Средње Европе остварено је заиста крајем прошлог и по. чегком текућег столећа посреднишгвом Беча. Данас нам се јавља Беч у својој срећној по:ред. ничкој улози- Овога п>та ради се пре свега о великој Немачкој и југословенској призреди- Већ сам положај Беча у југонсточном делу велике Немачке погтавља му нарк)чити задатак у погледу развоја привредних односа између велнке Немвчке и југоисточних европских држава. Овај за. датак изгледа још значајнијн од ранијих. Радн се о сасвим одређеним смерннцамв међусобних прнвредних одно:а 0 једном јасном плану према коме треба да се изграде ови односи између велнке Немачке и Југославије- У овоме погледу урађено је врло >шого. али је још више остало да се уради- Да не би привредни од. носи нзмеђу двеју земаља у овим променљивим временима ни за тренутак дошли у опасносг^. мора да постоји стелни чувар који ради на одржавању и продубљивању ових односа. У нашем случају то се треба учинити према јасно обележеннм потребвма југословенске и велике немечке привреде- Служити овим дужностима јесте одговоран али захвзлан посао- За тај задатак је Беч према својој традицији више позван него ма којн други град. Бечки сајам ће иматн да испуни већи део овога задатка- Учешће Југо ла= вије у овогодишњем Бечком сајму условљено је оваквим ресматрањима. На Бечком сајму треба да се сретну немачки и југословснски прет.тавници прнвреде. да ту потраже могућно.ти за раз мену у међусобном прнвредном промету и тиме допринесу унепређењу обеју привреда. На крају г. др. Андре с осврнуо се на јучерашњи говор миннггра
спекулаштва застарелим мето ске баште, па цвета онде где јв дама једва може имати успеха. осигурано тле оној буржоаској Зло није само увисоким иенама. ^ оемократнји коју је пред лицем Оно лежи много, много дубље. ! прнвреде Рајха г др. Функа целог светд v н* Сву забринуту јавност ипак те-! подвукао да јз Југославија спрем ши енергија којом је министар нв Да сарађује на новој изградтрговине и индустрије г. др. ■ њи европске привреде у уверењу Андрес стао на чело против пре ј да ће се о интересима њене притеране скупоћа. | вреде водити рачЈиа-«
целог света у једној недавној изјави осудио и одбацио и г. др. Мачек. Стога ће бити прилично тешкоћа у борби против профитера м спбк^ланата, који
Обе године и грожђе је знатно подбацило
Кроз непун месец дана берба грожђа биће у пуном јеку. Ево какви су изгледи за овогодишњу бербу. Дуга и оштра овогодишња зима учикила је своје не само на житарицама, него и на виноградима. Као ретко које године, виногради су доцкан крвнули. Па и поред тога, многи су страдали од познатих мразева, тако да је већ тада било очигледно да берба нећв бчти нормална. После, када су првстали мразеви, настале су дуге и честе кише са наглим променама температуре. Такве атмосферске прилике допринеле су да виногради страдају још више баш у време када ;е требало Аа се прскају против пероноспоре. Киша је готово увек и свугде долазила непосредно и спирала још неосушсну чорбу са лишћа и лозе. Та ко је један од великих протизника виноградарства — пероксспора, узела маха и таманила винограде у велико) мери. Осим пероноспоре и познчх мразева, у многим крајевима винограднма је нанео штету и град. И када се све узме у обзир, види се јасно да ће овогодишња берба грожђа подбацити према прошлогодишњо)ј за читавих 50*°. То је свакако много, нарочито за оне наше крајеве који живе скоро искључиво од виноградарства. Страдали су највинородннји наши крајеви И поред неповољних атмосферских прилнка у пролеће ове године, у РКупи се очекивала бар просечна берба. Виноградари су у борби са пероноспором улагали много труда и материјала само да спасу своје винограде. Али њихов труд је остао скоро узалудан. Када су донекле спасли винограде од пероноспоре, дошао је град и упропастио у великој мери њихов труд. У појединим крајевима направио је чнтаву стош. Тако ће у Жупн, ако до краја остане озако, овогодишња берба, просечно, бнти слабија од прошлогодишњв за 50*^, што значн сасвим слаба. У Крајини је ситуација једва нешто утешна. Тамо су винотради највише страдали од спламењаче", од које су св сушили читави гроздови и отпадали. Према проценн, овогодишња берба ће у Крајнни подбацитн за око 40 % . Пероноопора није мимоишла ни Смедерево и околину. Исто као и у Жупи, у почетку су изгледи били много бољи него што су сада, непосредно пред бербу. И поред напора које су тамо виноградари учинили на сузбијању пероноспоре, берба ће према прошлогодишњој подбацити за читавих 60—70*^. Познато је да Смедерево са околином производи одлично стоно грожђе, које се извозн у великим количинама. Ове године не само што ће бити много мање грожђа за извоз, него ће и квалитет грожђа бити слабији него прошле године. Што је још важно за стоно грожђе, пероноспора је искварила лепи изглед великих гроздова, а то ће овакако имати утнцаја на, извоз. Осушена зрна на гроздовнма не дају ни мало леп нзглед. II у осталим крајевнма изгледи су слаби Ниш и околина, такођв су страдали. И пероноспора и
ВесШи и з ииамцтнст&а Ограничење текстилне производњ", у Француској Б е Рн, а с в п т «мбра. — Јављају га Вишија да је француска влада доквла пропнсв о ограничвн»у рада у текстилиој индустрнји. Преиа тим проккснма, до даае иаредбе не допушта се осниван.« нових текстнлних фабркка, ии проширеае постројења по стојећих фабрнка. Потрошн»а снровнна које троши текстнлна индустрија своди со до даље наредбе на 30% просечие мнрнодопске потрошн.е. Исто тако, овај пропнс предвнђа да св могу израђиватв само текстнлаа пронзводн иеопходнв за жпвот (одвло, рубље нтд.). Из^ада ћилимова, чипака, вуненнх марама и слнчног забрањујв св до даљв наредбе. (ДНБ) Отварање сајма у Братислави Братцслааа, 2 се п тембра. — Сввчаном отваран.у Дунавског сајма у Братислави присуствовалн су поједкни члаиови словачке владе, водеће јјичиости из словачких привредннх кругова н члановв дипломатског кора, на челу са немачким поспаннном. Сајам је отворсн говором министрв народне привредв г. Недвнцког којн јв нзмеђу осталог рекао да чврств и непокопебл.нве везв, која постоје између Словачле и Немачке на полнтичком пољу, долазе до благотворног нзражаја и у словачкој привредн. И Словачка, репао је г. Недвнцкн, са радошћу поздрав^а новн прнвредии поредак којн, понккааши у Немачкој, сада својнм триумфалним походом захвата иелу Евр-пу
пламењача нанелн су велику штету. Тамо су гроздови страда ли још у самом цвету. Виногради су ,осим тога, доцкан прскани, па јв и тиме смањвн изглед за бољу бербу. У Нишу н околини обрада вннограда је веома слаба. Виноградари неће да улажу ни материјал, ни радну снагу, јер, кажу, неће моћи да покрију трошкове добитком од бербе која ће бити слабија од прошлогодишње за око 50^*°. У околини Пирота, исто као н у осталим крајевима, берба ће бити упола слабија. У овом крају виноградари још увек слабо обрађују винограде, тако да је и то допринело, у извесној мери, што ће берба бити слабија. У Срему, затим Хрватском Загорју, виноградари муче исту муку: честе кише, град, олуја, пероноспора. Берба исто тако слабија за половину. У внноградарском центру Баната, Вршцу и околини, где св виногради обрађују веома рационално, у крају који је уЕек давао велике количине вина, ове године ће берба скоро сасвим подбацнти. Нарочито су страдале боље врсте грожђа, па ће тако и штета бнти много већа. Овде је још и град причинио велике штете. У околини Беле Цркве стање вииограда пред бербу је нешто бољв него у осталим крајевима. Принос ће бити осредњи, а у поређењу са прошлом годином слабија за око 40?°. Једина нада — Приморје У овој години која није скоро ннкако била наклоњена нашим виноградарима, једини наш крај који је донекле поштеђен јесте Приморје. И тамо је било пероноспоре н града, али у мнсго мањој мери него у осталим) крајевима, тако да штета није велика. У неким крајевима Далмације појавио се грожђани црв. Сада, пред бербу, осећа се оскудица воденог талога. Ако бн ускоро пала киша, принос би био задовољавајући и тек нешто слабији од прошлогодишњвг. Киша би допринела да се побољша и квалитет вина.
Вучење ратне штете Јуче пре подне V Одељењу дт>жавннх дугова и државног креднта обављево је 39 вучење згодитака лутрнјоке ренте за ратну пггету. Овом прнлнком нзвучени су за згодитке следеће серије и бројеви;
Беогрдлска берза Ефекти: на јучерашњем берзанском састанку код ефвката јв владала нешто тврђа тенденција. Јуче је рађено само са три папира. Промет је био мали. Девнзе: код званичних курсе ва к код девиза у слободном промету тенденција је такође нешто чвршћа. Једино је Њујорк непромењен. Женева је мало попустила. Енглеска фунта и Стокхолм су мало чвршћи. Осредњи обрт у доларима и швајцарским францима. Приватнн клнринг: Берлин је без промене и остала роба 1480 Термина нема. Бонови Грчке банке су све чвршћи. Јуче су рађени од 49—50. И остала роба 50 50 а новац 50. Термина нема. Осредњи промет у драхмама. Софија је рађена по курсу 92. Мали обрт у левовима. Укупан промет код девиза је мали. Продуктн: Ситуација је непромењена. ЕФЕКТИ ПРОМЕТ: днн 470.000.Рађено по курсу: Количива: 6% дал. агр. 70.— и 69.75 487 хиљ. Рат. штета 445.— 180 ком. Паб (кр.) 201.— и 202.— 240 ком. Понуда Тражња 7% Блер 95.— 94.87е Блер —.— 99.7Ге Селнгман —.— 101.50 4Го аграр 1921 г. —.— 52.4% аграр 1934 г. —.— 52.6< Г о бегл. обвезн. —.— 76.50 6Го далм. аграр 70.— 69.75 6% шум. аграр —.— 69.50 7% инвест. —.— 98.50 Ратна штета 446.— 444.50 Народпа банка 7700.— —.Паб (снтаи) —.— 194.Паб (крупни 1 202.— 199.ДБВИЗБ ПРОМБТ: днн. 3.830.000.Рађено по курсу: Колнчина: Н>ујорк 5500.— (=) 18.632.Женева 1252.90 (—) 10.310.-јПонуда 'Граж&а (Седљж 4-Лондон 223.52 220.32 (221.92) — Женеаа 1257.90 1247.90 (1252.90) = Њујорк 5520.— 5480.— (5500.—) -|- Стокх. 1320.80 1303.80 (1312.30" У прнватиом клнрпигу Рађено по курсу: Колнчк
Берлк Солун Софнја Берлнн Солун Софнја
1480.49.50 92,Понуда Г|
130.000300.000.— 111.500(Сеањи) 1490— 1470— (1480—) 49.97 49-27 (49.62) 92.80 91.20 (92—) ПРОДУКТИ
Сер.
БроЈ
Згод.
Сер.
Број
Згод.
5079
952
5.000
7115
722
3.000
5091
975
3.000
7144
411
з.ооо
5094
845
5.000
7147
106
3.000
5100
327
3.000
7155
516
3.000
5102
105
5.000
7162
689
3.000
5118
457
200.000
7180
«632
20.000
5152
382
3.000
7197
758
з.ооо
5175
717
100.000
7199
445
3.000
5206
848
3.000
7231
26
3.000
5291
324
5.000
7236
981
3.000
5303
898
3.000
7288
426
3.000
5335
465
5.000
7340
478
3.000
5360
106
3.000
7349
623
20.000
5387
821
3.000
7382
96
з.ооо
5415
806
5.000
7444
358
3.000
5130
18
3.000
7447
556
3.000
5133
424
3.000
7480
613
3.000
5458
842
5.000
7499
691
3.000
5180
&18
3.000
7569
668
3.000
5199
398
3.000
7570
996
5.000
5500
132
3.000
7596
748
3.000
5521
911
50.000
7598
143
5.000
5574
117
5.000
7617
437
5.000
5599
2»
3.000
7631
705
3.000
5644
174
5.000
7663
928
з.ооо
5672
292
3.000
7730
871
3.000
5693
184
3.003
7795
961
3.000
5731
408
5.000
7803
532
100.000
5749
314
3.000
7811
695
5.000
5756
336
3.000
7825
П5
5.000
5784
206
3.000
7888
176
3.000
5790
944
3.000
7928
878
3.000
5523
500
3.000
7934
489
5.000
5336
867
5.000
7967
316
3.000
5541
ЗС8
5.000
7950
494
5.000
5545
217
5.000
5024
251
3.000
5923
832
50.000
8050
862
5.000
5929
40
5.000
8098
52
50.000
5971
936
3.000
8099
556
5.000
3976
981
20.000
8100
896
3.000
6017
132
3.000
8152
445
3.000
6014
478
3.000
8164
444
3.000
6057
963
5.000
8167
188
з.ф
6072
434
3.000
8187
85
3.(00 з.ооо
6152
134
3.000
8209
883
6177
827
3.000
8260
324
з.ооо
6195
38
5.000
8277
658
3.000
6199 6211
312
50.000
8287
294
5.000
280
5.000
8297
559
3.000
6280
45
3.000
8401
821
3.000
6290
863
20.000
8407
812
5.000
6342
795
3.000
8421
129
5.000
6344
224
5.000
8472
138
3.000
6345
618
5.000
8512
859
5.000
6358
151
5.000
8526
734
3.000
6364
891
5.000
8551
239
5.000
6411
396
3.000
8554
59
20.000
6506
21
5.000
8619
66
3.000
6507
268
3.000
8628
146
3.000
6515
582
5.000
8695
78
5.000
6522
449
5.000
8845
8<И
5.000
6526
846
З .ООО
8851
794
20.000
6561
901
20.000
8865
586
3.000
6562
319
5.000
8892
898
3.000
6617
634
3.000
8903
«9
5.000
6520
619
20.000
8914
181
50.000
6535
907
3.000
8984
282
3.000
6775
864
3.000
9015
667
3.000
6779
947
3.000
9056
341
20.000
6781
791
5.000
9069
470
3.000
6822
214
3.000
9078
201
3.000
6837
280
3.000
9102
564
3.000
6876
890
3 000
9129
232
3.000
6903
580
20.000
9143
89
20.000
6911
963
5.000
9145
360
3.000
6914
80
З.ООО
9183
455
20.000
6921
318
5.000
9189
752
3.000
6927
611
3.000
9191
215
5.04)
6028
963
20.000
9206
701
5.000
6934
668
20.000
9221
221
3.000
6335
288
5.000
9228
140
3.000
7012
813
20.000
9258
564
5.000
7085
532
3.000
9281
411
3.000
7097
594
3.000
9288
936
3.000
7098
556
5.000
9297
850
3.000
7101
8
3.000
9298 9355
800 237
3.000 3.000
Куктрур: 2"^ в. Банат .375—390. Пасуљ; 1уј В .С рбија 465. УКулаи промст; 12 вагона.
.5агре ачра оерза ЕФЕКТИ Нар>одна банка 7800 пон. Прив. аграрна банка 188 пон. 8Гс Блеров зајам 98 пон. 7Гс Блеров зајам 93.50—94 7^с Хнпот. ба!ика 100 траж. 7Го Држ. ннв. зајам 96 тра:к. 7% Стабил. у Паркзу 93 траж. 6% Беглучке обвезннце 76.50 треж. 6«Го Датматннскн аграрн 69 траж. 4Го Аграргне обвезн>ше 50.50 траж. 4% Севернн аграоп 51.50 траж. 6% Шумске обвезнице 68 траж. Ратна штета 445 траж. ДЕВИЗЕ У слободном промету Женева 1247.90—1257.90 (1252.90) Лондон 220.32—223.52 (222.92) Н>ујорк 5480-5520 (5500—) Прпватнн клнрннг Берлнн чек 1470—1490 Грчкн боновн 48 траж. Промет 528.467 дннара. Тенден. цнја непромењена
110восадс«а перза Зоб: бачка, сремска н слазонска 305—310. Јечам: бачкн н сремски 330—335, бачкн н сремснн пролета>н 390—395. Кукуруз: бачкн каса душгахат 390—395, бачкн парнтет Инђија 390—395, Оачкн парнтет Вр_ шац 390—395. Брншио: 0г Огт н 0 нз Дунааске бановнне франко млин вагон нлн шлец, без ск\-пног поре. за на пословни промет" н без врећа 723, хлебао брашно 70~о просе. јано 358. Пасу.1>: бачкн белн без врећа и сремскл 2Гс каса дупликат 460—465. МеКц П ,е ; Дуиавска банов»ша франко млнн вагон илн ш.>еп, без скј-пног пореза на пословнн промет и без врећа 180. Стране оерле Бувнос Апрес, 2 септембра Пшеншш: селт. 8. окт. 8.20. нов. 8.32. Кукуруз: септ. 4.10, окт. 4.30. ЦИРИШКА БЕРЗА
Београд
10—
Париз
10.07 1/2
Лондон
17.62 1/2
Н>ујорк
4.39
Мнлано
22.15
Берлнн
175-50
СофиЈа
5.35
Будемпишта
86— пон.
Атина
3.— пон.
Цариград
3.— пон.
Бу^урешт
2.30 пов.
згодитака.
Накнадно нзвлачење уколнко ба то било аотрсбао, обаааће се 6 сеитембуа.
Отпремне дозволе за .шеннцу н брашно Привнлеговано извозно друштбо обавештава све ннтересенте да ће, почев од данас, отпремне дозволе за пшеницу и брашно издаватн продавцима ових артикала само на основу њиховог писменог захтева поднетог на формулару који је у ту сврху нзраднло друштво. Отпремне доззоле неће се издавати ни на какав други захтев — телеграфски, телефонски јјли лнчни. Спецнјалми формулари за тражење отпремне дозволе добијају се бесплатно код Привнлегованог извозног друштва У Београду (Обилићев венац 6р 4.
*