Време, 11. 10. 1940., стр. 14

Петак, 11 октобар 1010

СТРАНЛ 12

„Француска ће потражити Софиско „Слово" [ЦШ П9 (11110М1 1 ™ др Т гише® и са свима суседима" цветковића изЈављуЈе у својој поруци француском народу Јиаршал Петен

Вншн, 10 октобра- — Агенција Авас јвзља: Шеф државе маршал г. Петен упутно је дачас порл-ку Фрашо" ској у којој је дефннисао новн доредак. Л1аршал је прво изложио п[>о шли режи>1. који је дов<ч> до рата, ,.рата већ унапред нзгуб.-мног". Маршал је заттш рекао да новн поредак у «1фанц>ској неће битн СНИСХОДЛ.ИВО ЈТледање на сграле режкме, а с друх -е стране исто тако неће дозволнти да се понове старе грешке н заблуде. „На несрећу. мн имамо да нз. вршимо револЈЂИЈУ У поразу. а не у победи и у миру, када су поједннн народн потпуно рашш Једнн другниа. „Нови режизх у ФранцЈ-ској. наставно је г. Петен, вко нма да буде нацноналан, мора се ослободитн снојнх такозваннх традицноналннх прнјател»става и не. прнјател>става. а овакве промене нажалост нису се дешавале у току нсторнје, на жалост на највећу корист оних којн су маневрисалн зајмовнма н оннх који | су продавали оР>~жје. .,Новн режнм пре свега ће пггнтнтн национално једннство, то јесг Францзску као метрополу н француоке прекоморске посе. де- Нови режнм на почасно место стварно ће поставнти онај правн наЈШонализам, који је у стан>у да у општим напорнма превазиђе н себе сама н да се нспне на ннво мећЈ-народне сарадње- Француска ће ту иеђуна. ји>днј- сарадњЈ- погражнти на свнма пол>има н са свнма суседнма- ,.Нико не зна каква ће бнти нова карта Европе, а најзад ма каква она била, треба нагласитн да су францЈХКо.немачки односи нсЈ -внше олако третнраии у прошлостн. а треба нагласнти да ће онн бнти тн којн ће домнннратн у будућностн. ,,Несл-мн>нво је да Немачка. рекао је маршал, сутрадан по својој победн над нашпм армијама, може биратн нзмећу тра. дицноналнога мнра одмазде н мнра једне сасвнм нове сарадње,.Бедн, нереднма, прогонима.

. н бесЈ-мње конф.тиктнма до чега ! би дошло ако бн се мир углавно по угледу на прошлост, Немачка бн могла Да окрене лећа н да прихватн један животворни мнр ј за победнона и регенернзаторI ски мир за све остале. Што се I свега овога тиче, нзбор исго то. ( лнко пада н на победиоце колнI ко зависи н од побеђенога. Ако ' нам свн путевн буду затворени, мн ћемо нпак умети да савладамо уннжен>е, жалост и р>тпеви. не. Ако победнлац уме да се свлада У овојој победн. умећемо н мн да се савладамо у пашем поразу". Прелазећн затнм на соцнјална питања. маршал г. Петен је нзјавио да ће нови режнм бнтн „режнм соцнјалне хијерархнје" и да се вшпе неће ослањатн на лажној ндејн природне једнако-

сти, с тим да ће ое радиги на томе да свн Французн нмају права на запослење. „Решења по овим проблемнма. рекао је г- Петен. прнлагодиће ј се разним струкама н општим | начелима, наиме да ће поједине | струке бити органнзоване у про. | фесноналне јединнце, алн да ће она ранија професионална сре- ј ства, пгграјк н локаут бнтн забрањенн. а за сва спорна пита. | ња установнће се обавезни арбитражнн судовн. „Што се тиче привредннх проблема завешће се најстрожнја | контрола"Марша.1 г. Петен своју поруку завршно у* апелом да се сви ♦ранпузн око њега окупе у цн. л»у остварења нове соцнјалне револуцнјеаштшвапМПОПШППШПШШППППШШПШПЛПШПтгаттпп Софија, 10 октобра. — Изјава претседника југословенске владе г. Драгише Цветковића наиш.1а је у б.лтарској штампи на веома срдачан одјек. .Тист „Слово" пише да су ове изјаве иарочито значајие због тога што је г .Цветковић познат као човек дела а не као човек празних фраза и то је доказао целим својнм досадашњим радом. Лист нарочито подвлачи она места у кој|гма је југословеиски државник изјавно да у Европи сад влада једар иови дух и да ће и Југославнја морати томе новим **уху да се прилагоди. Лист такође коистатује да су ове изјаве претседника југословеиске владе иаишле на

Францускосиамски споразум Ршг, 10 октобра. — „Лавсфо фашиста" јавља из Ханоја да Је између француске и сиамске владе постигнут споразум о образовању једне мешовите комисије која ће испитати свз досадашње инциденте и порадити на томе да се слични инциденти на сиамско . индокинеској граници више не догоде. Дошло је такође до споразума између влада у Вишиу и Бангкоку да се приступи директним преговорима по питању територијалних захтева које Сиам поставља према Француској и Индокини. (Еуропа прес)

Мађарско-румунске несугласкце наћиће епнлог у Берлину и Риму

Хориа Сима Румуна у Букурешт, 10 октобра. — Агенција Радор јавља: Потпретседник румунске владе г, Хориа Сима одржао је у Брашову говор у коме се догакао и румунско-мађарских односа. Г. Хориа Сима рекао је поред осталог да Мађари не испуњавају све обавезе, па је у свом говору изнео неколико очевндннх примера. Затим је додао да Румунија извршава све оба везе које проистичу из бечке арбитраже и да мађарске мањнне у Румуиији ужнвају сва права. На крају је г. Хориа Сима пзразио своју наду да ће 1 милион и 400.000 Румуна у Мађарској имати иста права и рекао је да толики број становништва и заслужује да се према њему човечно поступа. Завршавајући свој говор, одржан у Брашову, г. Хориа Сима рекао је следеће: „Легнонарска Румуннја неће одговорити на провокације, али треба знати да свако стрпл>ење може имати краја. Мн не опомињемо никога, алн сматра мо да 1,400.000 Румуна нма право на живот." Валер Поп путује у Берлин а Манојлеску у Рим Букурешт, 10 октобра. — Како се сазнаје, посланик г. Валер Поп путује у Берлин да обавести владу Рајха о догађајима у којима су од стране Ма-

о положагу Мађарској ђарске вршена насил>а према Румунима у Ердељу и о истрази коју је рЈ -мј -нска влада водила. У истом циљу у Рим путује бнвнш министар спол>них послова г. Манојлеску. (Трансконтинент прес) „Ђорнале & Италиа" о заогитрености румунско-енглеских односа Рим, 10 октобра. — „Ђорнале д' Пталиа" констатује да су се енглеско-румунски односи у велнкој мери заоштрилн, тако да је енглеска влада проширила позив да напусти Румуиију, са енглеских ф.ункционера у румунским петролејским друпггвима, на све британске државл>ане.

Британски посланнк саоппггио је да у сваком тренутку треба очекивати да сви Енглези који живе у Румунији одмах напусте земл>у. Сви енглески новинари такође су спремни да напусте земл>у. Ллст констатује да су се енглеско - румунскн односи за последњих 48 часова погоршали п да се они стално погоршавају. (Еуропа прес) Манојлеску биће примљен од Дучеа Букурепгг. 10 октобра. — Бив. ши миннстар иностраних послова Румуинје г. 31анојлеску одлази у петак за Рим. где ће бнтн примл>ен у вудијенцнју од Дучеа- Г. Манојлескт, који је потпнсао у нме Румуннје бечку арбнтражну одлуку. изнеће г. Мусолн ннју догађаје којн оу се у последње време одигралн у северном делу Ерде.-ка. (Еуропа прес)

Уметност култура и мода су на програму Ди Даме, немачког културног часописа европског значаја. Најбољи уметници, књижввници и фотографи дају јој садржину и облик. На најмодернији начки графичкв уметности богато опремљена.

Велики модни део, обрађен од чувених креатора моде, ствара стил и доноси најчувеније УЛТРА в ВОГ моделе. Ди Даме излази сваких 14 дана.

Америч&и посланици из Рима и Берлина позоани на конзултоеање у Вашингтон

Вашин1т°н. 10 октобра- — Аген ција Рајтер јавл>а: Амернчко министарство нностраних послова позвало је на конзултовање у Вашинггон г. Александра Кнрка. амернчког отправника послова у Берлину и гЕд-врда Рида, америчког отправ ника послова у Риму. Званнчно се саоппггава да овн познвн немају никакво друго зна чен»е. Днпломатски кругови сматрају да ће на конференцијама оба отправника послова и г- Хала у Вашингтону бити расмотре. но питање новог савеза између сила осовине и Јапана. У владиним круговима нстнче се да ће г. Кирк евентуално доцније бити нвименован за отправника послова у Риму. попгго је амерички посланик при Квнриналу г. Филипс болестан и не може још да се врати на своје место. Несугласице између Хала и Велса због Јапана Њујорк, 10 октобра. — ДНБ јавља: Према једној вести „Н>ујорк Хералд Трибјун" из Вашингтона, постоје велике несугласице измећу државног потсекретара г. Хвла и његовог заменика г. Велса у погледу става који треба Сједињене Америчке Државе да заузму према Јапану. Док г. Велс пропоручује предострожност, г. Хал тражн. пот. помогнут од разних чланова кабинета, да Сједињене Америчке Државе заузму оштар став. Конферисање Моргентауа Вашингтон. 10 октобра- — ДНБ јавља: Министар финансија г. Моргентау одржао је дужу конферен цију са члановима министарства војске и претставницима одбора народне одбранеПрема писвњу ,,Н>ујорк Тајмса" на тој конфереицији расправ љало се о енглеским поруџбннама ааиоиа као и о мерама за иа-

оружвње Сједињених Америчких Држава. После конференције г- Мор. гентау примио је претседника енглеске комиснје за набавке у Америци г. Пурвиса и америчког агента за посредовање у тнм пословима г. Јунга. Рузвелт у Охају и Пенсилванији Вашипгтон, 10 октобра. — Ради 0 Н»ујорк јављв: Претседник г. Рузвел т вечерас је у пратњи својих секретара отп>-говао на инспекционо п>товање у државу Охајо у Пансилванију. Г. Рузвелт извршиће детаљан преглед с вих индустрнских пред>'зећа која раде убрзани>! темпом на наоружвњу. Покрет против увлачења Америке у рат Вашингтон, 10 октобра. Отворени покрет изолационпста н великог дела америчке јавности против оних лнца п фактора који раде на увлачењу Сједињених Држава у рат, а у оквиру енглеске пропаган де, постаје сваког дана све жешћи. Борба је захватила и кругове Конгреса. Ноколнко сенатора данас је најенергичнијо устало против таквог рада, а у вези са акцијом америчке фирме Леман, за коју се у Сенату каже да нз лнчнпх финансиских интереса радн на увлачењу Сједињеннх Држава у рат и да је она у везн са енглеском пропагандом п низом америчких фактора који раде у истом правцу. У Сенату се данас најодлучније захтевало да се енергичним мерама осујети рад оваквих фактора, који раде против интереса земл>е м против жел>е америчког народа. .(Еуропа прес).

ванредно добар одјек и у немачкој штампи. (Еуропа прес) Министар Руст долази у Софију Софија, 10 октобра. — На дан 15 о- м- стиже у Софију немачки министвр просвете г- Руст. који ће званично отворити немачки културни институт. Том прили«ом биће приређене разне култур не свечаности. (Еуропа прес) „Мир" о посети ми• нистра Багрјанова Немачкој Софнја, 10 оетовра. — ДНБ ја. вља: Поводом посете министра г, Багрјанова у Немачкој, ,,Мир" пише да ће та посета бнти од користи за још обимнију привредну сарвдњу између Немачке и Бугарске- У вези с тим лист напомиње да већ сада 68 од сто целокЈ-пног бугарског извоза иде за Немачку. Ни једно друго решење не би могло да надокнади оно што Не. мачка прЈ-жв већ дуги низ година Бугарској, т- ј. велику и сталну пијацу за њену робу на коју увек може да рач>*на и на којој мо да рач>-на и нв којој може да изграђује развој своје пол>опривреде. ЈУЧЕРДШЊЕ БОМБД РДОВДЊЕ Британских Острва Лондон, 10 октобра. — Агенција Рајтер јавља: Миннстарство ваздухопловства н мнннстарство унутрашње безбедностн нздалн су следеће званнчн осаопштење: Непрнјатељскн авнони нзвршнлн су данас внше напада на брнтанске градове као н на гра дове у грофовнјама Кент н Сасекс, а нсто тако бомбардовалн су н ушће Темзе. Неколнко бомбн пало је н на Лондон. Причнњена је мала штета, број људскнх жртава је такође малн. Јучерашњи британски напад на Кале Лондон, 10 октобра. — Агенција Рајтер јавља: Британско ваздухопловство изврпшло је у току данатњег дана жесток напад на Кале. Напад је нзвршен на простору од неколико километара у унутрашњости обалске линнје. Синоћна паљба далекометних топова преко Канала Лондон, 10 октобра. — Агенција Рајтер јавл>а: У сам сумрак немачки далекометнн топови св француске стра. не отвори.ти сУ ватру преко Канала. која је потрајала пола сата. Не јавл»ају, међутнм, јгн о каквим жртвама ни пггетамаБритански губици од почетка рата Њујорк, 10 октобра. — Радио Њујорк јавља: Енглеско министарство војске званично саопштава да енглески губнци на мору, у ваздуху н на копну од почетка ра та пзносе 38.777 погпнулнх, 21.867 несталих н 16.202 рањених. Потопљен британски брод Лондон, 10 октобра. — Агенција Рајтер јавља: Издато је званнчно саошптење у коме се каже да адмиралитет са жаљењем објављује да је једна непријатељска подI морннца потопнла рпбарскн I брод „Квингстон Сафир". Већи део посаде је спасен. Британски авион у паду повукао за собом други авион Берлин, 10 октобра- — ДНБ јавља: Прнлкком борбе у ваздуху која се одиграла иад еиглеском јужном обалом нз.мсђу немачкнх борбеиих авиона и 10 енглеских апарата »Спитфајер«, једаи немачки ловачкн аннон оборио је једног енглеског ловцаПри том се десио редак сл>*чај Да је »Спнтфајер«. који је падао У пламеиу ударно иа други један енглески авиои и повукао га собом у д>-бш1у. Немачкн бомбардер стигао јо са многн>1 поготцима у своју базу. Једац члаЦ посаде смртно је рањен.

жив ухваћен

а његов друг Богдан Милојевић убијен у сукобу са жандармима Гпигоријевић је теже рањен Рековац, 10 октобра. — Јутрос око 8 часова на граници срезова Беличког н Левачког, у селу Лукару, ухваћен је злогласни хајдук Дража Глигори" јевнћ, док је његов друг Богдан Милојевић убијен. Приликом сукоба са хајдуцима погинуо је жандармериски поднаредник Спасоје Дармановић, док је хајдук Глигоријевић теже рањен. Учитељ основне школе у До , на место догађаја стигла је њем Лукару г. Велимир Ми

росављевић известио Је дармериску станицу у Дагошевцу да се у куђи сел>ака Добросава Димитријевиђа налазе хајдуци Глигоријевић и Милојевић. На основу ове при јаве жандармериска патрола коју су сачињавали поднаредници Милутин Перовић и Спа соје Дармаћовић упутила се кући Добросава Димнтријевића. Када су жандарми стигли запитали су јатака да ли се код њега налазе хајдуци. Међутим он је одговорио негативно. И поред тога жандарми су одмах заузели заседу. У међувремену јатак је известио хајдуке о присуству жандарма. Чим су сазнали за ово, хајдуци су на споредни излаз напустили јатакову кућу и почели да беже. Жандар ми, који су их приметили, дали су се у потеру за њима. Иза једне врзине хајдуци су се сакрили и између њих и жандармериске патроле развила се очајна борба. Испал>ен је велики број метака. У једном моменту пушчана паљба је прекинута. Изгледало је да су хајдуци мртви. Због тога жандармериски под наредник Спасоје Дармановић пошао је у правцу где су се хајдуци налазили. Али, у том тренутку хајдук Глигоријевић опалио је из карабина један метак и погодио поднаредника Дармановића у главу тако да је на месту остао мртав. Видећи да му је друг погинуо Милутин Перовић -наставио је борбу у којој је са два метка убио хајдука Милојевића. Кад је остао сам и видећи да може врло лако пасти у ру ке властима Глигоријевић се полако почео повлачити у на мери да побегне. Међутим, поднаредник Перовић није пу пггао из вида опасног хајдука који је стално пуцао на органа власти. У међувремену

једна група сељака са жељом да помогну поднареднику Перовићу. Сељак Михајло Павловић из Лукара, са секиром у руци, заобишао је хајдуке, који је непрестано пуцао у правцу жандарма Перовића и сељака. Њему је пошло за руком да се непрпметно привуче хајдуку и да га са два ударца секиром по глави онеспособи за даљу борбу. У томе је до хајдука стигао и поднаредник Перовић који га је везао н разоружао. О догађају су одмах извепггене власти и на лнце места изашла је судско-лекарска ко мисија из Рековца, која је саслушала повређеног хајдука Глигорнјевића. Непгго доц није на лице мбста стигла је и судско-лекарска комисија нз Јагодине. На прва питања хајдук Гли горијевић није хтео да одговара. Али, нешто доцније, попгго је дошао себи, почео је у танчине да нзноси свој хајдуч ки живот. Из његове изјаве види се да је он за време 11годишњег хајдуковања убио 11 жандарма, поред велнког броја сељака које је и опљачкао. Хајдук Милојевиђ је, пре годину дана, побегао из јагодинског Окружног суда који га је осудио за разна разбојнипггва на дожнвотну робију. Убијени жандармериски под наредннк оставља за собом жену. Вест о хватању опасног х: „ дука Глигоријезића и о убиству хајдука Милојевића пронела се муњевитом брзнном у целом овом крају, тако да се убрзо на лицу места сакупио велики број сељака из свих околних села. Сељаци су са великим ннтересовањем посматрали леш убијеног^ хајду ка Милојевиђа као и тешко рањеног Глигорпјевиђа, који је уцењен са 130.000 динара.

I Антонија Рош

Преминула је у 88 годггни свога живота 9 о. м. у 19-50 часова Антонија удова поч. Себастијана Роша. инжењера. Покојна Антонија рођена је 6 децембра 1852 године у Љубљани. Своју младост провела је у Словеначкој док је ннје н>ен жнвотнн пут довео у Србију око 1880 године. где се венчала са Себастијаном Рошом у Београду и том прнлнком прешла у православну веру. Цео свој живот посветила је своме мужу и деци. пуна племенитнх особинаЗв време практнчннх радова изградње железничких пруга н мостова у Краљевини Србији кра јем прошлог столећа покојна Антонија пратила је свога мужа у радовима на терену и његовој животној борби. не жалећи ннкад саму себе. Баш у тим даннма покојна Антонија је дошла у ближи додир и упознала српски народ кога је необнчно заволела н ценила- Живот јој је био плодан: родила је четирн снна: Емнла, који је лекар и живи у Загребу. Мирка. који је професор Високе техничке школе у Цириху. Душа-

на ЈКци је трговац и резервнн коњички потпуковник и Ђорђа који је активни квпетан-инвалид и почасни генерални конзул у Југославнји, а затим двв кћери Даницу која је још као дете умрла н јерицу која је удата за Швајцарца др. Штеклина и која живи у Амрнсвилу у Швејцарској. Покојна Антонија је увек бнла веселог и свежег дЈ-ха. истрајна у рвду и са јаком вољом за све што је у животу добро н племенито- За време светског рата пуна нацноналног осећаја за српство н Југославнју бодрила је своје синове који су били у рату да изврше достојно своју дужност. Године 1915 снлазила је у предње ровове на ч положају на Сави да обиђе свога сина који је тамо командовао једном четомЗа време Макекзенове офанзивв остала је у Беогрвду. нздржала све до страхоте бомбардовања. само да се не би одвојила од свог снна који се налазио у улич ним борбама у Београду. За време ропства остала је твкоће у Београду где је 31 децембра 1917 године сахранила свога верног дрЈ-га у животу Себастнјана. Живот покојне Антоннје послв ратв био је н даље посвећен деЦи и ун>-цима све до њене смрти н све те годнне провела је у пу- ј ној хармоннји н твко дочекала последње дане једног плодног н | лепог живота. Умрла је од срчане капи без нмало тешкоћа. тихо какав је био сав њен жнвот. Већ | неколнко дана лежи у ковчегу окићена цвећем а на груднма Јој Је икона на чиЈо^ Је позадини у челику фотокопијом пренесено пнсмо у виду сонета у коме ЈоЈ њен друг кроз жнвот говори о : својим осећањнма. — Њена жеља Је да се сахрани са овим пнсмом- Породица очекује сина покоЈнице др. Мирка Роша и ћерку Јерицу Штеклин коЈн ће за коЈн дан доћи нз Швајцарске. Свхрана ће вероватно бнти у недељу.