Време, 11. 10. 1940., стр. 13
СТРАНА -
ВРЕМЕ
Петак, 11 октобар 1940
јМладић се сирћетном
тровао
У оквиру јесење трке одржаће се ВЕЛИКД МОДНД РЕВИЈА на тркалишту код Цареве Ђуприје
• Познато јв, да св приликом ввлнкнх трка у Шамонну, ДоЈилу, Лоншану одржоаају ввома успвлв моднв рввијв, иојв св од осталих прирвдби спичнв врств разпнкују тиме. што су много ивпосрвднн)в и е&икасније. У Бвограду до сада иијв још одржана ни једна таква модиа ре■И1В. Зато ћв бвз сумњв бити »вома интврвсантна модна ревија, која ћв св одржати у оквиру велике ;есен,е тркв 20 о. м. на тркалишту код Царевв Ћупријв. За ову модну маннфестацију ввћ св уввлико врше припреме н према кима можв св са сигурношћу очекивати успвх. Пријавио св ввлики бро) учвсника, како кројачица и кројача, тако и трговаца св свим осталим раквизитнма лоји су неопходни за шик и елеганцију савременв жене. Нарочито трвба подвући, оа св манеквнн за ову ревију ввћ сада подучавају, како би што бољв и прикладнијв н« свбн привазали све модне креације. Поз* вато јв, колико проблвм претстављају манекенн на свакој модно) ревијн — страној н домаћој — јвр од вештине и прикладности менекена готово највишв завнси какав ћв утисак произввсти поједина тоалвта. А на овој рввији појавићв св око двадесет дввој&ка изабраних са много кри твриума и изввжбаинх до најмањих ситница за улогу која ни у ком случаЈу инјв лвка. Као што су манекенн брнжљиво изабранн тако ће исто бити и са модвлима којв ћв приказати. Нарочити жирн строго ћв водн-и рачуна о томв да будв прикчзано заиста само оио. што је иајлвпше мећу иајлвпшим, како би ова прва рввија у оквиру тр-
Копистан савет — ДА ОДВПО ОД КАУЧУКА, које 09 укрутило опет добије своју еласгичмост, треба га потопиГи у кишницу и то десет дела кишниче, а један до деа дела амонијака. Пошто јс одело постојоло 15 мииута обеоите га да се осуши напољу. Ако је каунук доброг квалитета одело ће добиги с еоју пртобитну мекоту.
ка, засеннла све ранијв приређенв ревије, и домаће и страие. Ово је потребно нарочито због тога, што од успеха ове повв рввије зависи хоће ли се сличне приредбв и убудућв одржати. Београдске даме са интересовањем очекују ову приоедбу, !вр ревије на слободном простооу чине сасвим другн утнсак од оних којв св опсжат*1т V затвореним салама и на којима су гледаоци резани уз сво]в седишта и тако готово нвпокретни треба да истрају до краја. Сада ће имати прилике, да посматрају потпуно слободно лефиловање девојака које ће стићи на ТркАлиште у вепнком вутобусу, а у паузама измвћу појвднних трка дефиловаће на иарочито приређеном простооу док ће се по завршеном дефилеу слободно кретати међу публиком. Посетиоци трка неће морати да платв никакву другу улазницу, сем оне коЈу редовно плаћају за самв тркв.
За оне које добро не виде
Уденути конац у иглу нвпри-1 јатна је ствар за многе особе ко_| је немају добар вид. И за то су | онв скоро Ј-век прин>'ђене да за, ту услугу моле друге особе■ Ме-, ђетим, ево начнна како ћсте помоћи таквнм особвма, чак и ка. да ннсте код куће. Уденит« конац у неколико игала. не откидај>*ћи га од калема- На тај на. чин довол»но је семо свакога пута узети иглу. пвжллво размотати калем и откинутн тако да друге игле остану уденух«. Сем тога тај се конац никада не за. мрсн и особе које то не могз' саме да урвде, имају нгле Зв рад.
ТЕЛЕЋИ РАГУ
За сваку прилику
Узмитв 500 грама твлвћих грудн, 150 гр&ма сланнне, глввицу црна лукв, зепеног грашка, шаргарвпв, кромпирв, соли, бибера, кашику брашна и три парапајза. Растопитв у шерпи спанину исвчену на коцкицв, додајте ситно исецкви лук и парадвгјз исечен на кришкв. (Умвсто тога можвте мвтнути кашику конзвр виранот парадајзв). Дода-јтв квшику брвшна и свв налигв са две чаше супе или топле воде и.најзад ставнте месо. Посолите, побиберите, додвјтв шз.ргврепу уздуж исечену, кромпир и грашак. Поклопите и пустите да се легано кува сат и по. ★ — ОСОБЕ КОЈЕ ВОЛЕ КИСЕО КУПУС, треба да га припреме I скувају дан раније и да га пред | ру\ак или вечеру само подгреју. 1Уколико се купус више подгрејава, утолико је бољи.
зато што му |е
» * Због твшког разочврења у жнЈ воту покушао јв јуче изјутрв дв И5врши оамоубиство д^вцдесетогодишњи младић Јурв Биондић, родом из свла Гољакв, орез Оточвц. Ов јв нв клупи у Карађорђввом парку испио већу количину сирћвтнв •сенције. Пренвт јв брзо у болницу гдв му јв опаслв живот само хитие двкарска интервенција. Јурв Бнокдић дошао тв у Београд прв крзтког времена. Његов живот био је сав у зиаху твшкв борбе за живот и душевних патњи пгто не може мвтеријвлно дв^помогне овоју скромашну породицу у свлу Голлку. Дошао је са намером дв овде нвшто створи и зареди вепики новац. Говорио јв пријвлељимг! I — Уздам св у оаоју срвћу, ко|ја ће можда у Београду преохреI нути сзоје ћуди... 1 Биондићеви вригњаци звглвда' ли су га св чуђвњем, не схватв. јући штв он то говори. Они су знали семо за потрвбу де раде од јутра до мрака и да о овојој беди нипгта не размишл>ају. А , Биоидић јв, у слободним чвсовиI ме, имео обичај да прича иеке | фантастичне ствври о срећи и
киселином досадио живот
I другим примамљивнм стварима. г Читао је неке рома-не и кроз ј своју бујну машту то првприча$ вао својим прнјатељнме. 9 У потвји многи су се ругалн Ј Биондићу. Нису схватели њвго* ву племениту душу, којв је жвллела де се мало издигнв из су^ ре свакидашњице. Некн су у пеј) кости рекпи: 1 — Хе, Биоиднћ јв песао траву г са фклозофског гробља ... ^ Бнондић св од тог времена са^ свим звтворио у себв. Више ннје л хтео дв имв прнјвтеље. Препуф стио св сањарнјама о пвпом и $ срећном животу. Често је сатима т остајао у пврку н рвзговарао сам ' са собом, замишљајући себе у ј резним узбудљивим ситувција4 и *1 ф До пре два двна био јв запоЈР слен у једном бифеу у Двчен# ској улнци. Кад је резочзрење ^достигло свој врхунап, Беондић Ј је нестао. У цепу је понео флајшу са есвнцнјом сирћетнв киа селине. 'пвнитниш
Јуре Бнонднћ Нв 1вдној иватуштвнот клутги у Кврађорђевом парку хтво је дв прекрати свој нвсрећни живот, замишљвјући сввкако де ћв поспе смртн бити срећнији. Твшко, поврвђвног нашли су ге неки пролазници и пренели у Унутрвапње одељење болнице.
ЧИСТАЧИ УЛИЦА На београдским улицама еиђају се иесто чистач«в колоне. Нема збора, 6лагодареКи н>има Београд ; је прмличко чиста еарош и у том погледу жало би примедби могло да се стави. Међутим, постоји не■) друго: људи коуи одржавају чис т оћу на београдским улицама врло су нечисти. Поцепани, прљави, разнолико одевени у дрон>ке, они остааљају рђав утисак «а пр° лазнике. И, нарочито, на странце. Зар не 6и могло да се удеси, па да чиетачи улииа свако јутро кад пођу на посао добију радничке комбинезоне, ако се веН нема поверен>а да им се да оделоТ Свакако, ма на који начин треба их се једнобразно оденути за посао и ни једног «е пустити на рад без одела, а надлежни су дужни да водв рачука о њи ховом пристој ном изгледу То је у интересу угледа престонице. И престоничкс општине. СР.
трвбв ко дв поведв рачуна нли не? Неопходно би било потреб* но жзвршитн преглед СВих улнчннх продаваса бозв и ли* мунадв и њихово трговање довести у скпвд са прописнма хи гнјенв. СПИКЕР СУБО- И на суботичТИЧКЕ СТАНИЦЕ *оЈ станици
преко микрофона објављује се одлазак и долазвк возова. Оввј модеран начин објављивања поласка возова свакако јв и најбољи, апи само у том случају, ако су апарати до*
СВИМ ЖЕЛЕЗНИЧКИМ СТАНИЦАМА На дан ЗоЛХ-1940 г. предат јв у Кос- Митровици нв воз бр. 4813 као пртљаг за Беочин офипирски сандук са натписом »рез. арт. поручник Игњатић С. Владимирс, који св сандук загусио на железници. Моли се станица на којој се напази сандук, да га хитно упути на станицу Беочин и о томе депешом обавести ту станицу.
фабрика шећера у Београду Нмју ве-тикс количине шљаке од мрког угља које иитересентима издаје бесп.татно до 1 децез1бра ове године. Шљака св може корисно Употребити за наснпање с та за. као подлога за калдрмнсан.е и нзраду вештачког бетона-
СМРАД НА К АПЕ- Често пролаНИЋЕВОМ ГУВНУ з«" порвд Ка | ленића гувна ; н увек св чудим онима што ств* I Н УЈУ У Которској улини како могу да издржв стрвховитн смрад. Свљаци својв намирннце рашире чав до половинв улице и кад се пијаца затвори остане читава гомила отпадака. Ту одмвх напази св и сандук за ђу брв и како се сн брзо вапуни, чистачи само стерају мвтпом остатак ђубрета. У пвто, смрад је нвиздржљив, тако да су санов»ипи ових кућа близу пијаце прииућени да и у најтоплије дане држе затворене прозоре. То је једнни начни да се одбранв од смрада и ројева мува. ! КЊИЖАРИ И Један књижар у СКУПОЋА Скупљу доконао I да јв дошао час • I др се и он обогатн, па свима 1 књигама, којв св налазв у рај фовима његовв радње, повисио ! цену зв по нвколнко динара. ј Једнв ноћи сео лепо са шегртима и на старе ценв, штампанв ва
брн и гласноговорннци чисти и јасни, што није случај у Суботици. У инсталацнјн бесумње постоји иекакав нђдостатак, јер је звук нечист н пригушен. Поред тога и спикер, бар онај кога сам ја чуо, нема фоногеничан глас, већ говорн иечисто и неразумљиво, тако да путници не разу* мвју у ком правцу одлазе појединн возови и кад. Ове две мане лако се одстрањују.
УМЕСТО БИБЕРА
— БЛАТО
За млад свет
, нов РОМАН „ВРЕМЕНА" |3латан прах !од Октава Белиара почиње да изпази у нашем листу од сутра 12 о.м. Догађај који се описује у овом #роману дешава се у Гијани, франдуској екватори 'јалној колонији Јужне Америке. Један одбегли робијаш бежећи испред својих гонилаца, лута кроз прашуму и доживљује фан тастичне авантуре. Ипак наилази на цивилизовап свет — на једну компанију која упркос свих опа'сности подиже један културни центар у тим не -
Ф проходним крајевима.
Вунени жерсеј је најпрнјатннја тванива за мале знмспе хаљине, јер се лаво шије н још лакше иоси. На овом једноставном моделу само две нннрустиране машне од нстог матернјала једннн су украс.
јЗлатан прах Јдолази у ред оних модерних романа, који описују Јнапор цивилизованих људи да свима техничким ^средствима остваре и такве циљеве, који у обич Јном животу изгледају фантастични. * Почните да пратите овај новн роман „ВРЕМЕНА" од сутра 12 о. м.
књигама, изударао штамбиљв са новим цеиама и почео да зара ђујв доста на тој разлици. Ннко се за ово није заинтерессвво, нако су цене нвоправдано повишвне, пошто св бар на књнгама види кад су штампане. НАШИ ПУТЕВИ На државнсм путу број 36, воји води ка Улцнњу, на деоници између Старог Бвра и Поповића, већ пола годиие, сурвана је половина пута на два места, а у изгледу је да се сурва и она друга половина кроз аоји дан. ВАРОШК Е У једној ввћој ва-
БОЗАЏИЈЕ Роши у Зетској бв* новини има више улнчних бозацнја. Код њнх је све обично као н код другнх који тај посао обављају, с разликом што имају сви само по једну једнну чашу којом слу жв муштерију. Онв св обично никвд нв пвре, а на њој се сакупн подебљи слој талога. Кпијентела су ових бозација највећим делом ђвци и сељаци. Да ли о овсме
Ставила ономад моја мајка у врућв сирћв, прирвђено зв паприку, шаку бибера Али на њено за* препашћење одједном је почело снрће да прнн. Позвала )е и мвне, али кад смо мало боље погпадалн »биберв« ни од коровв. А сви добро знамо. да св бнбер у сирћвту нв раствара. Узмемо тада оно мало »биберас што нам је остало и кад смо мало боље за* глвдали имали смо шта да виднмо. Од целв копичине бипо је неколико зрна прааог бибера, а оно ресто вештачки бибер направљвн од бпата па умаљан у нвку црну смесу, вероватно ситан бибвр. Нажапост тај »биберс продаје се по сто дииара кипо* грам-
гслсосшоФи
1ШЛОВАН Ј. ДУДИЋ: „Глашш факторп у ■аспитаи.у' са предговором Свет. Д. МалозановићаЈедан драгоцен прилог употпунно Је нашу педагошку дитературу. Књига Мнлована Ј. Дудића, ппсолског надзорвика Среза тителсхог, која јв изашла под горњпм насловом, дошла је у правп час. Она расхтравља провлеме неопходне за %-познавање свих савремевих тежњи. везаннх за савремену. нову шхолу. Књнга је писана осећаЈно. >-<5едл.иво и врмшцмво до тан чина. Писац познаје проСлеме које расправл>а. износи историјат васпитннх идеала кроз векове. осуђује стару а нстиче нооу шхолу, шхолу садашњице н будућности, школу личног стваралаштва и рада. У природи пнсац налазн оно пгто Је највнтније а наЈпотребннЈе за човечје подизање и нзграђнвање од једннке до личности — корисне за заједнипу. — Књитл- Је нздало нздавачко и књижарсхо пред>-зеће Геца Кон а. д. Београд. Цена књизи Је 12 динара.
ВЕЛ. М. ПЕТКОВИЋ, проф«сор: Франц>-скн глаголн. Скопл.е. Ш0. Стр. 32 фо.ч. — Врто подесно за школску н приватнл' употребу. Пена 10 дин. Књнга се добпЈа у књнжарама н код писца: Скопље, чек бр. 816М.
Сви су погледали на њу од чега се она збуннла и поцрвенела. — Шта је штета? — Што нисмо у Амернцн, одговорн она али је морала да учини велики напор да би овај одговор имао шал>иви тон. Џнм је погледао Евелину. Онда је скочио н привукао је к себи. И био је необично зачуђен што се она није отимала, већ се припила уз њега и дозволнла да је он пољуби. Фил Медвил је запл»ескао од задовол>ства. — Тако, децо. Ово је најбол>е решење. Сад не морам да тражим наследннка за своје нмање. — Ви? запитао је Џнм у чуду. — Наравно. Илн мислнте да ћу дозволитн да држава буде ортак у предузећу Медвнл и Хунтер? Не, имање нма да остане у једној руци и ви сте таман најбољи зет за мене. — Зет? потсмехнуо се Џим коме се повратило расположење. Тако брзо н без болова мислим још нвко ннје постао отац. — Ви то зовете без болова? запита Медвил и показа на своју превпјену г.таву. Но. хва ла лепо на том безболном стицању деце.
Кенет је треснуо песницом о сто. — А ја предлажем да сад сви одемо у Асторнја хотел и прославимо веридбу. Ко је про тив? — У оваквој тоалети? запнта Евелин и погледа по својој хаљинн. — Таквн каквн изгледамо, узвикну Кенет. Дођавола, жене су све једнаке. Тек што је ухвагнла себи мужа већ се устеже да се негде појавп у лошој тоалети. — Али ми ћемо нзазвати чуђење. — Зар већ ннсмо правнли довољно сензацнја? Шта мнслнте, шта ће све о нама писатн сутрашње новине? Медвил је задовољно трљао руке. — То је сјајна реклама за будуће власнике фирме „Медвил и Хунтер". Ја ћу се постаратн да и листови у Чикагу донесу репортаже на првој страни А ово нам неће бити последња свечаност. — Последња? — Последња? рече Џим. Не, после тога долази још и свадба. — Крај. —
ПОЉОПРИВРБДНП ГЛАСНИК. Год. 2, бр. 19, Нови Сад, 1 октобра 1&40. — У садржају: Знача) Калнјевих соли у биљној пропзводњн, од Ј. Јањнћа; Обра!)нвање земље у ЈужноЈ СрбнЈн. оД инж. агр. Б. Наумовпћа; НовпЈе справе за по.г, схн рвд, од проф ишк. Ј. Седлачека: Црно.шарена свнња, особнне ЈоЈ и ггоепмуПства, од ср. агронома С. БешлнВа; О значаЈу и досадаљнм рез>-лтатпма привахног рада на аплемењивању бпл>а у МаћарскоЈ. — Белешке су пз области обраде н гноЈеи>а землл, о>"збиЈан>е штеточнна, стсчарства, воћарства. винарства итд — Ру_ брнка ,,Из иносгранстпа" обаве. вташа о под>опрнвредш!М поЈавама и прилнкама у МаћарскоЈ, НемачкоЈ, Брит. ИнднЈн н СовЈетској Р>-снЈи. На храЈу, приказапо Је вигае новнх пољопрнвреднпх п>'бликаднја наше н отране литервт>-ре. Дена листу Је 160 днн. го. дншње за друшгца и установе. 130 днн. за поЈединпе. Управа лнста: Нови Сад, Сремска 6. Бројеви на углед бесплатно. Пажња жандармима! Изашдо је из штампе најповије правнло ЖАНДАРМЕРПСКЕ СЛУЖБЕ и може се добити код МИЈ1АНА СГОЈКОВИЋА, Кајмакчаланска ул- 34Из унлтрашњостп пошаљите упутиицом илн на чек рачун Псшт. штедиоиице броЈ 57704 одговарајућу суму према потребном броју књнга. па ћете их добитп са плаћеном поштарпном. На повуку књигс не шал>ем- Књнга је пггемпана у огранпченои број". Цсна књиге је 20 дпнара броширана. а 2б лнн- у тврдом повезу.
НОВ РОМАН „ВРЕМЕНА" Луис Веиар.
КОБНИ ДР
слзггио да код њега има још доста драгоцености. Пошто је он тада продао украђени плен, знао је из искуства како је тешко наћи купца за тако скупоцене стварн, па је бно убеђен да Робертс није могао све да прода ако није хтео да скре не на себе пажњу полиције. Он вероватно није погрзшио, јер она златна нога коју смо нашли код Робертса после убиства сигурно није бнла једина драгоценост. — Он је и код Кенета слутио сличне предмеге. Да ли га је сматрао за једног од четнри разбојника или само за посред#нка при продаји то не знам. У сваком случају је онај препад у хетелу изведен од ове банде. Да су људи знали да је Хицинс већ мртав не би употребили његово име као мамац. Цела ствар се још внше компликовала кад се појавио 10Ш један човек који је нмао жел>у да приграби богатство. — То ви мислите на Томовог поелнка? добацн Медвнл.
— Да. Ја сам га случајно срео али сам веровао да он не зна за услове тестамента. Само из опрезе сам после пошао госпођици Бвелини и дошао таман на време да је спасен. — Инстинктнвне опрезностн? запита Медвил са сумњом. Да нема ту по средн и другог могива ? Џим је поцрвенео. — Шта се ви разумете у осећајима једног детектива? одговорн он пркосно. — И ја сам један од њих, добаци Рич потсмешљнво. Да ннсам ожењен била би моја „инстинктивна опрезност" исто тако велнка кад се радн о тако лепој девојци као што је овде случај. — Он је чак запросио. смејао се Медвил. Он додуше тврди да је то била само шала, алн код нас у Амернци се не бн добро провео са таквим изговором. Тамо би га једностав но осуднли за прекршење обећ&ња. — Штета, рече Евелин тихо. Прутаств тианине имвју ту одлниу, што се такве хаљнне нзрађују без нкаквог Јвсебног украса. Пруге се нсворншћују косо, водорввно ■ уадулшо н на тај начнн стварају разне шаре. Овај модел спортсвог вроја тааи снлу•ту, а монограм на враввтн даје нарочнтн шнк.
57 Једно време је у соби била тиигина. Затнм је Кенет запитао: — Из којих разлога се ова банда окомнла на мене? — То могу да вам објасним, рече Џим. Мидхед је тада у Базрн покрао једног од четири разбојника. — Мене, нзлете се Кенет бесно. Сви су се насмејалн њего вом нехотнчном признању, само је Рич и дал>е остао спуштене главе и затворених очи ју. Изненада се тргао као да се пробудио: — Је ли неко шта рекао? — Не Фокс, ми смо се баш забавл»алн о једном светлом тренутку у овој иначе тако трагичној авантури. — Онда си сигурно ти био говорник. — То сн тачно погодио. Али ја сам сад хтео нешто да испричам. Дакле. Мндхед је у Робертсу препознао једног од [ четирн разбојннка нј Базре. н
Ј