Време, 11. 10. 1940., стр. 12

СТРАНА 8

ВРЕМЕ .мМнпк

РОМАН ВРЕМЕНА

Петак, 11 октобар 1940 Н. Р о н

Жижек,Самарџи! ^скоро ће појз плибач ки клуб Самарџић се већ на/

Здравко Самарџнћ у разговору са сарадннком лВр

Послеаљи жалосни спортсхи. одвосно ^еспортски догађаЈи, који су се одаграли у Хрватској, донели су велике користн српским спортистнха н уопште Србији н н»еном спортском напретку. Ови жалоснн догавајн већ су нам донелн једну радосду вест. Самароић, Цигало. вкћ. Жнжек и још неки нстакнутп пливачки асовн. за које више вема места ва хрватском тлу, постаћв ускоро Београђани н појачаће редове непог београдског пли вачког клуба. Ови жалосни догађаји већ су нам довелн Једног од озих асова. Здраако Самарпић. државнн ватерполо оепрезентант н бнвши члан д>-©ровачког Југа. стнгао Је прекјуче у Београд. где ће се стално настаннти. То зам Је дааас тако V ХрватскоЈ- Један велики загребачкн лнст скоро Је донео на спортскоЈ странн: 'V 1 ,,Наа*а не треба спооташа — ре- • кордера. него спорташа Хрвата ! • Нека сваки наш спорташ не забо- I рави да прво мора да буде Хрват, ■ па тек онда спорташ!" Молнћу, зар ова мата ствар нн- • Је ветика глупост. Спорт и полн-; тика су две стваси које свако по-; ла киле свеже памети не би ннка- 5 да дозечо у везу. ★ Здравко Самароић, државни ре- • презентант и чивовних Окружног I уреда у Дубровнику. стигао Је! прекЈуче у Београд. А од Јуче ■ фирма овог државног репрезентан- ■ та гласи: Здравко Самарџнћ, чи- ; ноаннк Охруашог уреда у Београ- ! * Пошто Је дубровачхи Ј>т нмао ■ управу састааљену од Хрвата, а ; ллнвачку и ватерполо екнпу са-! стааљеву >-главном од Југослове-5 на, да ве каж ем од Срба, то Је о-; во чувено друштво раст\-рено. Пли; вачи су хтелн да оснуЈу своЈ хлуб, ; али су увидетн да не бн ииало ни 5 на}ман»е смнсла. Правнлн бв вм) неприлнке на сзакон кораху, прн-; редбе не бн бнле посећнване. ; — Међ>-тим, треба нагласитн —* рекао Је Сажарџнћ — политичке« размириие у ХрватскоЈ ннкада ви-; су биле међу спортистима. Њих јеЈ уноснло само воћство, коЈе нема! ни појма о значаЈу спорта н зна- 5 чен»у речи спорт. Најбол>и прнмер; је сам претседннк Хрватске спорт-; ске стоге г. Крњевнћ, човек коЈи; Је дошао на то место уопште се не! интересуЈућн за спорт! * Самаррићу ]е отказана С1 \-жба" V Дубровник\- непосредно после! пливачког двобоЈа у Сплиту нзме-! ђV Мађарске н Хрватске. Кад ниЈе; хтео да гчествуЈе у дефнлеу под; хрватским барјаком, онда. налоље!; ..Загребачхн лнст" нзнео Јв чла-; нак V коме позива власт да укло-! нн ове непослушне плнваче са хр-1 ватског тла. Ова1 грудољубнви не-; спортс?си гест са спортскв стране* ..Загребачког листа" уродно Је пло! дом. и Самарџић Јв ускоро добио! пнсмо: .,отп>тптенн сте по прави-! л>- по коме се службеннху може; отказатн без разлога". \ И тако сада оваЈ примерни чо-; век. коЈи хао спортист ннЈе хтео! да има везе с политиком. п за ко-1 га је ..Хрватски дневник" написао; да Је ..неодгојен, Јер после осахна-; ест година проведеннх на хрват-; ском тлV инЈе усдео нншта ла стек! не од дубровачке складности", то» Јест од популарне хиљад\*годишље I културе, таЈ човек ће од данас по-1 кушати да сав таЈ склад и ту кул- ! т>-р>- замени хиљад>тодипга.им бео-1 градскнм ћевапчићима. С. ГЛНШОВ1ГГ. ј Одлука управе Југа; о искључењу пливача и чланова оснивача Дубровнни, 10 окхобра. — У вези са инцидентом који св десио приликом пливачког двобо-| ја између репредвитације Хрватскв и Мађарскв у Сплиту, управа дубровачког Југа упутила је јуче својим пливачима и чла' новима, који су присуствовали! овој утакмици, писмо у комеј кажв:

Југа познати плнвачи вић и Самариић, као управв Миљан Ратков^ дншњи техннчки реф један од оснивача Ју Нардели, дугогодншЈ седнин Југа, претседн вачког пливачког пот један од оснивача ов л.ег нашег пливачког Одлука управног ох о искључењу ових нијих спортских радн> плнвачки спорт нзазв свим спортсхим вругс лико негодовање, тим се мећу нскљученим г. Раткозић и Нардвл

Краљпца

14 — Клаудија >гма манију да ме хвалн, а Минг Лнанг-Тао јв донста врпо пажљив према мени, када се цсмнслнм шта се све од једне кннеске жене захтева. — У сваком слулају решено јв да сутра ујтру кзјашемо, са ијш бвз Пат. Ја "се сложнх са првдлогом и устадох са осталнм друштвом, којв се спремало да цође. — Слушајте, Фарнлое, рече Клауднја ја нећу моКн вечерас да пођем са вама. Немотте да се љутнте. Буднте тако љубазнн к кажнте с моје стране Кети Божан да ми је јако жао. И

рина. Како сам чуо у њеној кући св налазн читаво 6огаство најређих предмвта. — Да ли се штогод десило. Фенг? — Јавко господин кнзул, ако господнн дође, треба звати конзула на телефон. Приђох апарату. Јавн се конзул лично: — Јесте ли вн то Рот? Све је остало по старом. Разумв св да сам поднео пријаву полицијк, тек онако реда ради. Шеф полнци1"е био је лично овде и ја сам му рекао у очи шта мкслим о његовој полнцији. Било му је тонепријатно и обећао 1е да ће све да учини што је у његовој моћи. Менк ]в криво што

Цела кућа као и парк бнли су у мору светлости. Сва су врата била широм отворена кроз која су се внделе огромне одаје врло луксузно намештене. Подови су од мраморног мозакка а зндови и таванице покривени фином дрвеном оплатом. Цела јв кућа била осветљена свеКама јвр гђа Божан не трпи електрику. Електрични водови који су пролазклн кроз кућу служилн су за огрев па су чак н мраморне табле

званица. Елегантне тоалете дама, уннформе и црно одело давалк су овој вечери свечан изглед. Послуга Је носнла послужавннке са јђлом, шампањски запушачи су пуцалн а цео парк је брујао од жагора гоетију и тихе музнке оркестра.

сама помисао да треба до пола ноћн да играм, постаје ми несносна. Вн знате да ја врло рђаво подноскм пролеће у Пекингу. Она пође са Фарнлоем ка кућн. Њен лак корак потсећао је на играчицу. Не*и тврде да јв она била прва балернна Петроградске опере. Већ те било пало вече када се пред Клаудијином капијом раотадосмо Фарн*оје, Нккнтнн н ја. Мандарин н Пат остадоше у кућн. Када Никнтнн оде ФарнЈхоје ми се обрати речима: — Слушајте Рот, де Вер ми је говорко о вашој авантури. Ја не желим да се мешам у ваше стварн, јер сам убеђен да ћете уметн сами да се снађете. Алн ако нешто сасвим непредвнђено буде наишло ја вам се врло радо у сваком погледу стављам на располоакење. Де Вер мн је рекао да се ваша документа налазе у нашој каси. Буднте уверенн да су тамо у апсодутној сигурностн. Пожурнх кућн да се пресвучем за вечеру код гђе Божан. То је једна богата и «ксцентрична Американка, која се прв кратког времена настанкла у Пекингу н *оја важи као врло добар познавалац кинеских ста-

Ћ/[ноги наши мл (V1 ће у страни су да себи осигурају други су се разочаранп руку. Далматинац Винце Вабин је такође Један од оних који су се од ране младости отиснули у свет. За време од 15 година он је пропутовао све европске и америчке земље. Променио је разна занимања. Био је обалски радник, морнар, шофер, професионални боксер, филмск и глумац, и најзад инструктор бокса у Совјетској Русији. Као боксер Бабин је имао лепе успехе. Вајзчанајнији је ипак његова сарадња са чувеним Шмелингом у Њујорку, када се најпопуларнији немачки спортиста спремао за меч са Шаркејем за титулу првака света. Ништа мање нису интересантни Бабинови доживљаји у Совјетској Русији, где је провео 9 година као инструктор бокса у аматерским клубовима и где је играо у филму ,Детар Велики" улогу робијаша. Интересантан и буран живот овога нашег човека ми ћемо описати у намем листу, по причању самог Бабина, наравно служећи се и документима која је он донео са собом. Бекство од куће

да нам каже. Хоћете ли вечерас бнти код гђе Божан? Онда довиђења тамо. Познајете ли њену кћер? Не? Уверен сам да ће вам се допасти. Сем ако ннсте заљубљени у Клаудкју, н онда је разуме се све узалуд. — Мени изгледа, господине конзуле да ваша обавештајна служба рђаво функцноннше. ипак вам унапред обећавам да ћу учннити за малу све што до мене стој к. Тнме је наш разговор завршен. ЈЕДНО ВЕЧЕ У ПАРКУ Кетн Божан купила је у близини амбасаде велико имање и на њему саграднла једну нкску алн врло пространу кућу са терасастим крововима. Кад сам стигао, пред њеном кућом стајало је безброј кола. Цео дипломатскн кор и елнта европске колоннје дошла је на ово вече. Гђа Божан раднла је све по нарочнтом плану. Њој је стало до тога да сутрашње новкне донесу извештај: »Једна од најинтересантнијнх личностн Пекинга. гђа Кзти Божан дала је на своме нмању снноћ вечеру, на којој су билк елнтнн гостн .с

столовнма електриком грејане. У среднни парка бно је водоскок који је усред зиме бацао чктаве гејзере кључале воде. Једном речју раскош гђе Божан бно је ексцентричан. Ја сам се са њом упознао пре две годнне у Шангају. То је врло елегантна н риђокоса фнгура. Сад је стајала у средини велнкога хола дочекујућк достојанствено своје госте. Поред ње је стајала н једна млада девојка која јој јв необично лнчнла. Матн н кћн, вндвло се на првн поглед. — Јако се радујем, господине Рот, што сте дошлк. Чнм будем имала мало времена одвешћу вас да вам покажем моју збнрку. Чула сам да сте вн један од реткнх познавалада кинеских старнна. Харнјета, да те претставим господина Рота. Он ће те пратнти н на вечеру. И парк је бно нсто тако осветљен као н цела кућа. Захваљујућк тнхом времену огромне вопггане свеће лнчнле су на ватрене цветове. Столови су билн намештени по травњацнма за које је могло да седне највнше шесторо званица. Негде у дубинк парка свирао 1*е цаз-оркестар каубојске песме нз Тексаса и днвље нгре руских степа. Укуцно је бипо око 50

После вечере однесоше столове и нгра започе на нарочнто одређеном простору. Ја поведох Харијету за осталим играчнма. За време вечере бнлк смо се спријатељили. То је била отворена н срдачна девојка мада доста површна. После прве нгре приђе мн гђа Божан: — Сад ћете моратк да проведете једно четврт часа са мном господнне Рот. Узе ме под руку н уведе у кућу. Морам прнзнатн да ме је њена збирка врло прнјатно нзненадипа. Било је предмета на којкма бн јој завидели и највећи европски музејн. Бнло је бронзе из Треће дннасткте, скулпторских радова у слоновачи и абоносу, велнкнх н малнх ккнескнх вазни а све је бидо донста уметнички и са укусом распоређено. У средннн збнрке на 1вдном сточкћу од црног лака сггајала је једна мајсторскн израђена кутија од морског ораха. Када гђа Божан опази мој зачуђенн поглед приђе сточнћу н са победоносним осмехом отворк кутију. У њој је био један великн смарагд којн ме је јако потсећао на Клаудијнн прстен. Узедох камен нз кутнје н почех пажљиво да га загледам.

га

— Како сте дошлн до ове драгоценостн? запнтах. — То је моја последња куповина. Данас сам га добила од једног кннеског посредника. Ова1 је камен јединствен. Служио јв као украс некој монголској кнегињи кз племена Чип чин. Овакав камен ннкад не доспева у трговнну. Ја сам врло горда што сам могла њиме да обогатим своју збирку. Истина погодба није потпуно завршена. Онај посредннк оставио ми је ова1 камен уз велику кауцију. Алн ја сам решнла да га више не пуштам из руку, па макар још и три пута внше платкла. — Ја сам овакав камен видео у прстену једне даме. Доиста те слнчност врло велнка. — Може битн. Има неколико имитацкја млађега порекла. Ако хоћете да будете снгурни у оно што купујете морате звати стру чњака Ма Чау. Он се једини разуме у овакве стварн и већ 1 'е неколкко пута путовао у Европу као експеот да реши спорна питања. Он тврди да у Пекингу не постоји више ни један сличан примерак. Погледајте, с ове стране стојк урезан један знак. То је једно кинеско слово које 1в до петнаестог века означавло коња. Сада се тај знак уогппте не налази у кинеској азбуци. Гђа Божан узе пажљиво смарагд из моје руке и поново га врати у кутију. — Бојнм се да сам вас сувише задржала, Харнјета ће мн пребациватк. Сирото дете има тако мало познанства. После тнх речн вратисмо се гостима у парк. Цео онај простор који је бно резервнсан за кгру сада је бно окружен огромним венцем свећа. У том пламеном кругу играли су гостн. — Не, то је немогуће! Па то је Клаудија! А казала је да неће доћи, узвикну Амеркканка. Донста, то 1 *е била Клауднја. Играла је са де Вером. На њој је била свнлена хаљкнама и Клауднја је нзгпедала као какав белн пламен Војк се лако на ввтру повн^а. Њена коса је изгледала као сребро а рамена н руке као да су од мрамора. Гледајући њено потпуно безизразно лнце са затвореним очима. човек бн помнслко да има пред собом месечара. — Добро вече, господнне Рот, рече неко нза мене и ја познадох Никнтина, којн је посматрао нсту сцену. — Зар вк не нграте, запнтах га. Рус слеже раменнма н десном руком повуче свој левн рукав: — Видите и сами да мн је то немогуће, а радо бнх нграо. — Наставиће се —

пвт пара у џепу. Тб јв бнло 1925 го- Свеж« јутараа зор« провуджтга г« дннв, је прв времена. Бнло му ј« знма, У>ео јв сиој делаи в уиутио св Обалски радник на Сушаку

| БЕЗ КОМЕНТАРА пред прнстаннштв. . француски пист Аксион франЗа У јвд "°' " ртМ " бкЛ0 '• ЖН, °" ° бап «С>, у броју ОД понедеоника 24 Сушак ]« мала варош на обалн. За с*н радннцн седалн су за столовв о- ; Бабинв то јв бнла највећа варош. И чвкујућн да нду на посао. Улазак аато св он упутио тамо. Знао ]• оа дошљака, којн је лјгчпо иа џнка, прн-

7 онтобра 1907 година сиромаши породнпа Бабин у далматнкском св лу Пољанв имала јв радостан дога ђај. Тога дана аемљорадник Бабнн до био ј« другог снна иоји је на иршге н .у добао нме Винав. Још у својој ра _ ној младости малв Винце осетио ја аПоводом познатог иниидента; ^ т , значн твжак жнвот. Али он јв 7 Сплиту управни одбор ЈугаЈбно веома напредно в јако датв, тана с*ојвј седницн од 7 октобраЈуо да је тегобав жквот могао лккдм . ,.. А - Ј „ кв лађе, којв пловв по моркмв, ■ да 1М0 годинв решио е да се бри-Гда подноси. Када ]в завршно основ- ' _ „„„„„ , • _ к _. !• сввт ввликв. По пркродв твмпврашу из чланства нашег нлуба;ну школу Виипв )в остао код кућв да г Мнљан Ратко*ић, Антон Нарде-;помажв својим роднтвљвма, радвћи ли, Здражко Сакарпић и Лука!иапорнв полсив радовв. Цигановић. Бранко Жижвн. Ма -ј Још тада св јв обраћао паж*у ка

Још док )• пежао нв пашлаку у Пољаннма, мали Внипв саларно ]в како ће јвдног дана постати богаткји в моћв болв да жнки. То ]•, уосталом, сан свахог брђанива у голвтвма. Јвдноликн жнвот ва селу иивако се ннјв допадао »вговој бујној мапггв. Ов )• учно у школв да постоЈв огром

мввтан, ов није могао да живн обич-

Винце Бабнн добро да ту долазе и одлазе огромве

внм жнвотом простот свљак.. л>ђв д жвг> ^ морв , нарочито Мали Винае већ |в одраотво. Имао прквлачнлв. то Динковнћ и Маројнца МилО -јсвбе својом внсоиом снажвом фнгу- 16 гс л ,0,в )• мвслко да ]• до- јв топло вече када се ]е Басввнћ нао н Благоје Б.рбн .-:Р «м. Бно }• ја> вао акв. Н»вго.к ару- шао тр-утак з. иалрив прввр.твв- 6 „ ст^р-о >. о6.лв. Зиквгмв по- б 0м . вв} , р и каж»*ни сV укорои, поштоЈ Г0 *". с којвм. ј. чув.о о.пе по 6р- У своме жнкоту. сматрво је ввлкке циновв к«о освет-

вукао је њнхову патњу. И Бабнн им је пришао. Ускоро постао иг; ]• аоијатед. Тако јв Бабнн постао обалскв радкнк. Његом широк. плећ. в снаж ве руке са лакоћом су диз.ле в носнле тешке теретв. Данп в меседи пролазили су јвдиолкко. Бабин је већ ваучво ва твжаи жиаот обалског радккка. Алв ов ]е добро звао в ооећао д. св ту нвће још дуго задржати. Бокс му посгаје фнкс. идеја Једнога дана свдећв у каф.ки ов ј« прнмвтно како векв човех лвпв ненакву плакату в. сгуС. Б.бвв ]е чнтао. Цнркус, којн је гостов.о к. Сушаку, рекламирао је сво] програм. И Бабин ое реши д. посети прву претставу. Увечв под бљвсиом сијалнп. посматрао ј. са велкквм задовољством артвсте к«о кзводе својв оп.свв тачкв ва трапезвма. Свет св днвно. Бабин ]е бво одушевљен. На крају Један човек је објавко д. Је последла тачк. програм. бокс меч кзмеђу два прв.ка. Дотл. Б.бкн ввјв видео ниједан бохо - м.ч. И док су се дв. борц. .итл.л. по рккгу в иемилосрдно туклк, код Бабкна св стварал. одлукв, д.

пошто • "ОВВ, С којкм. ). 1 еу у С .ојој познатој изј .ви у .ЈДкм., осетклн су н. себв »вгев* чв- Једког јвсвлег д.н., хш ]. сундв аенн пловв по гд.тко] морсхој повр>Р<д>пи ишпнш оссКаје ш«.:™"« »и. 6и с. слг"|«» 6л.го «имш « »■=■ мга. Р=а»- ш™«. ћиив члаиства. јпотуклв, због своји* ов.ц.. твли кнсу билк у иому, Внкпе јв Био је глад.н н уморан. А џепоП;ви« Т0М6 избачени су ИЗ

више ввхад. вапуштала.

(Наставићв св) НИКОЛА МАРИЋ

о. м., а у првглвду штампв, доноси под насловом: »Историска реч«, нвколнко изјава бивших господара Францускв. Цвзар — Август — Наполеон Кампенкн (министар морнарице за време ратај: — Ја познајеи врло мало морнарв а нв разумем св апсопутно ништа у иорнарнцн. (Интервју, јула 1937 г.). Ивон Двлбоо (министар спољних посдова у владн јеврејнна Блума н миннстар просветв у рат ном кабннету): — Ја ие осећам ннкакав страх за моју зеиљу ако жнднм нашу заставу удружену у некнм маннфсстацнјама са црввном заставом. Из овога снмболнчног прнближавааа, Француск а профитнра, мнр профнтнра, чове ч анство профнтнра. (Из говора у Се. Днзиеру 9-У-1937 г.). Едуард Ерио (претсвдвик скупштнне): — Ваш рад јв доназао жнвотворност режнма. (Говор прнлн"ком отварааа парламвнта 1938 године). Макс Дормоа: (министар уну ;трашњих дела у влади НарОдног фронта); Јвдан Јеврејин вреди колнко један Бретонац. Пол рвно: Сталин пу* довс*а гжожђа двфнннтивно је запречен Немачко) ; М и Квмо победити јер смо нај. ! јачк. То су лвпи примерцп двмо' »кратског говорннштва.«

сно су носили на груднма Лвгнје частн н Ратне крстовв, којв су добилн у овом рату, махом као добровољцн. Пошто је претсвдавајући одао пошту нзгинулим н захвалност 20.000 другова којн су бнли позвани да бране отаџбину, јвдногласно је нзражено поверење влади маршала Петена. Донвте су на овом састанку важне одлукв о даљем раду а нарочито да се створн што тешња сарадња са мнниетарством омладине у циљу помоћн и подизању подмлатка у нацнонапном духу. Исто тако донетв су одлуке да се учини свв што је могуће да се онеспособљеннм и матврнјално руинираинм студвнтима, а нарочито бвспесленнм пружн што хнтнија и ефикаснија помоћ. Од владе је тражено да странцн, који су завршили студнјв у Француској не могу никада обављати ма какве јавне нлн приватне функције. Француска влада донела је одлуку да св до крајњих граннца нзађе у сусрвт свнм студвнтнма којн су узели учвшћа у рату, нарочито што се тиче полагања испита. Овн студвнтн неће бнтн строго оцвњивани прнлнком њнхових испнта. а исто тако скратиће нм се н роновн за полагање истнх. БУГАРСКА ДвлвгаотНа органнзаци)« бугарских омладннаца отпутоваће ових дана за Падову, гдо ћв присуствовати ревији нталнјанскв лнкторскв омлаодн«.