Време, 11. 10. 1940., стр. 11

Петак, 11 октобар 1940

ВРЕМЕ забнШЉ

Петак, 11 октобар 1940

ШжаеШВ€1.ј€»М€Ш

КНЕЖЕВСКА ТИТУЛА Кнез н војсковођа Суворов мрзео јв дворјане. Враћао се из нзгнанства, и нар му поспа једног ппемића да га поздравиСлугв најви— Кнез Краков. — Краков? Ја не знам руске кнезове Краков! Нека уђе, ипак... Ованав разговор водио је Суворов и са кнезом: — Па одакпе сте родом? — Из Турске. Цар мн је недевно дао титулу кнеза. — А... сигурно за неке велике услуге- У којој пуковвији сте служили? — Ја ннсам ннкад био у »ојсци... — Но, онда сигурно имате граћанске заслуге. Кроз која министарства сте прошпи?

— Ннсам бно у министарствнма. — Па шта сте бипи? — Први собар код цара... Сувотов, бесан, устаде. Затим, зовну свог слугу. — Иване, кпањам ти се. И пази како се понашаш. Копико сутра можеш бити кнез... ДИОГЕНОВ ОДГОВОР Запитали су Диогена одакле је: — Грађ анин света, рече он. БОНАПАРТ1ШО КАВАЛ.ЕРСТВО Бонапарта није био учтив прсма женама: био је, или груб. или је правио рђаве комплнмевте: — Ах, Господе. како имате црвене рзтсе!

Од свега по мало - за сваког по нешто

* Војна музииа берлинског гарннзона, пошто се поклоннла пред споменнком Незнаног јувака н спомеником погннулнх у фашистнчкој револуцнјн, прирвднла је концерт у војној болницн пред рааеннм нтапнјанскнм војннцнма. Овај концерт дао је повода врло срдачннм итапнјанско - немачкнм маннфестацнјама. * У Влашкој је дошпо до једне тешке авионске несреће. Један школски авион срушио се услед дефекта у мотору. Прнликом пада погинулн су директор цивилне пнлотске школе, којн је авионом управљао, и адвокат Борцеску. * Милионска штета настала прилнком пожара код предузећа »Анкарс-Внкс у Шведској доведена је у везу са другнм ннцндентнма. Лнст »Гетеборгс Постенс потсећа ва атентате финансијске групе Рнкман»Свенска Дагбладетс тврди да је истрвга поведена поводом овог пожара установнла да посреди није несрећан случај. Зато се пист пита да лн пожар није депо саботаже. * Супруга г. Рандолфа Черчнла, јединог снна претседннжа брнтанске владе роднла је данас сина. Г. Рандогтф Черчнл, којн има годнна, поручннк ј* британске војске, а почетком ове недеље нзабран је и за члана парламента. * Московски медицински ннститут прославиће 12 октобра 175-годишњнцу од оснивања. Овај познати московскн институт има и своју болннцу са 1.800 кревета. Приликом прославе иауч-

ници, чланови Академије г.г. Абрикосов и Бурденко изложиће нсторијат овог института. ♦ Генералпи гувернер Нор. вешке издао је наређење према коме се мен»а досадања норвешка загтава која је н» ^ате-пом аољу нма.та плави дијагонални крст са белпм рубом. Нова застава Норвешке је жјти дијагонални крст на црвеном пол»у.

— Ох. шт 0 вам је ружна фризура! — Доврага, у тој хал»ини ви део сам вас бар двадесет пута! Да ли се ви уопште пресвлачите? Тако је једном рекао и војвоткињн ле Шеврез, на бвлу у Тил>еријама: — Ах! ах. чудно. како вам је коса црвена! — Могуће, рече војвоткиња. али ми то један кеваљер први пут каже! Пошто је прокоцнао новаи од проданог жнта, скочио » бунар Внлковцн. октобра. — Прокартао је сав ловац од проданог жнта. па затим скочио у 6>-нар и удавио се, мшпнш кн полнцајац из славонског села Кућалица. Милип Тонковнћ. Тонковић је пре три данв одвезао жито на пазар и попгго га је продао- свратио је у једну гостионицу. где је прво пооио неколико литара внна, па кад се напио. пристао је да игрв карте са неким коцкарима- На картама је изгубио и последњи динар. н како је схвати 0 сву тежину свога дела. скочио је у бунар једнога свог суседа- Извађен је два дана после самоубиства-

X Ж М О ЈЕ®

КОД МОДИСКИЊЕ

— Али, драга госпођо, бап! овај шн.т>ак и јесте последн>а реч ноде, — он даје моделу нарочит нзглед...

— Слушај, молим тв, кад се љубнш са својом женом бар спусти завесу на прозору. Синоћ сам те видео... — Којешта, ја синоћ иисам ни био код куће.~

УЖАСАН КРОЈАЧ!

Господии Маленић: — Ужасан је тај 1вој кројач... Кад сам му рекао да хоћу да од мога капута начини капут мојој жени п сукн»у мојој кћери, као што је то од твога начинно, изјавно је да није чаробн>ак... IIIта кажеш на ту дрскост?!

природа м ИЖУКА. Три Суецка Канала

коро 1400 година пре Христа постојао је Суецки Ка нал чиЈи трговачки и стратегијски значај у то време није био много мањи од значаја данашњег модерног канапа који је прокопан и довршен крајем 19 века. За владе египатског фараона Рамзеса П нзрађеи је велики канал између ушћа Нила и Црвеног Мора* он је пролазио преко језера Тимзе. Конструктори ненадмашних пирамида успели су у време када је техника била нзванредно примитивна и без данашњих помоћних машина да изграде вепики пловни канал Пустињскн ветар засипао је прашином и песком оваЈ канал кроз векове а на њему ии су предузимане никакве оправке и чишћења. Он је постепено био налуштен, и најзад потпуно затрпан, тако да је фараон Нехао, око 600 година пре Христа, покушао са изградњом другог канала који је ишао од Будастиса на Нилу ка Пустулусу на Црвеном Мору. Радови су се развијали пуном паром и на градилиштима је умрло од претераног ра да и сдабе хране око 120.000 робова. Али када се мислило да је најтежн део поспа завршен, свештеници су, на основу једиог пророчанства, захте вали да се рад на каналу, обустави пошто Је претсказано да ће се каналом користити непријатељ Егнпта. И заиста, изградња овог значајног воде ног пута бнпа је потпуно обустављена, иако је на њој умрло толико хиљада људи. Персијанци су 100 година доцније, за впаде Дарија Хистаса довршили овај канал. Његова дужина износила је тада 4 дана хода а ширина )е била топика да су се у каналу могле размимоићи две три лађе са три реда весала. Птоломеј П, око 250 година пре Христа, наредно је да се прочисти и продуби канал и да се на њему подигну уставе. За време Клеопатре, египатска фпота је успела, после

битке код Акциума да се спа« се и побегне у Црвено Море« Поспе тога и овај канал је био затрпан пошто ветровн стално доносе огромну коли-« чину пустињског песка и прашине н од њега се изгубио скоро сваки траг као да нипада није ни постојао. Значај једног каиала којв би везивао Средоземно са Црвеним Морем уочен Је у Евро* пи још у 16 веку. Интересанг« но је наломенути да је чуве> ни математичар и филозоф Пајбниц израдио велики про* јект за изградњу Суецког Канала и подиео га 1671 годинв француском краљу Лују XIV, али, разуме се, до остварења није могло уопште доћи по главито из финансиских разлога. За Суецки Канал интересовао се и Наполеон Бона* парта, па је чак и наредио да се образује иарочита комисија чи)и је задатак био да де« таљно проучи цео пробпем. Претседник комисије био )в чувени инжењер Лепер, данао познат по једној великој греш ци коју је учинио прилнком пројектовања канала. Лепер је, наиме, сматрао да се ниво Средоземног и Црвеног Мора не налазе на истој висини, и због тога су планови за канал бипи веома комппиковани, а изградња би стајала огромну суму новаца каква се у то вре ме тешко могла да нађе. Ову грешку открилн су тек 1841) године енглеске официри. За подизање канала образо* вано је доцније више друштава. У то време најреалнији про јект израдио Лесепс» 19 ма)а 1855 године он је добио кои« цеснју од египатске впаде захваљујући својим везама на двору Саид - Паше. Поспе тога у Паризу је основано друштво за грађење канала, радо ви су почели 1859 године а 16 новембра 1869 год. спојиле су се воде Средоземног и Црве« ног Мора. У току целог поспа, који је трајао све до 1892 годн не, ископано )е и избачеио око 75 мипнона кубних метара земље, песка и стена. п

ГИЈ1Е И РИЛЕ

СТРИП ОД В. ФИШЕРЛ !

матернЈала Једннн су украс.

^ЧИ УЛИЦА хим улицама виђа)у ач кв колоне. Нема греНи н>има Београд иста варош и у том ' би примедби могло Међутим, постоји не!»уди коуи одржавају еоградским улицама -ги. Поцепани, прљао одевени у дроњке, рђав утисак на пр° ароиито, на странце. гло да се удеси, па чица свако јутро кад а > добију радничке ако се веК нема поч се да оделоТ Сва<оји начин треба их о оденути за посао не пустити на рад надлежни су дужни ча о н>иховом пристој То јв у интересу учице. И престоничке и. ср.

?АЛЕ- Често пролаУВНУ ЗИМ поред Ка ленића гувна /днм онима што ста -орској улици како издрже страховити • ци сжојв иамирнице до половине улице ијаца затвори остане •ла отпадака. Ту одса и саидук за ђу се си брзо напуни, .о стерају метлом оета. У пето, смрад је , тако да су сановкућа близу пијаце 1а и _у најтоплије датворене прозоре. То ачин да се одбране и ројева мува. И Један књижар у Скупљу доконао да је дошао час обогати, па свима зје се иалазе у ра.-ове радње, повисио неколико динара. сео лепо са шегртиое цене, штампане ва

треба ко да поведе рачуна ипн не? Неопходио би било потребно новршити преглед саих уличиих продаваца бозе и ли•> мунаде и њнхово трговање довести у склад са пролисима хи гнјене. СПИКЕР СУБО- И на суботичТИЧКЕ СТАНИЦЕ к°) станици

преко микрофона сбјављује се сдлазак и долазак возова. Овај модеран начин објављивања попаска возова свакако је и најбољи, али само у том случају, ако су апарати до*

— БЛАТО

Јударао штамбиље са ма и почео да зара' на тој разпици. Нико није заинтересовао, те неоправдано пови0 се бар на књнгама у штампаве. 'ТЕВИ На државном путу број 36, .а Улцињу, на деониСтарог Бара и Попо* лола године, сурвана 1 пута на два места, је да се сурва и она аина кроз којн дан. У једној већој вароши у Зетској ба* новиви има више /зација. Код њнх је као н код другнх к:ао обављају, с разнмају сви само по зу чашу којом слу •нју. обично никад не пена њој се сакупи подеб. слој тапога. Кпијентепа су ових бозаџија највећим делом I ђаци и сељаци. Да ли о овоме

НОВ РОМАН „ВРЕМЕНА"

Ауис Веи*ер

КОБНИ ДР

Пругасте тканине имају ту одлику, што се такве хаљнне ■зрађују &ез икаквог засебног украса. Пруге се искоришћују косо, водоравио и уздужно н на тај начнн ствара|у разне шаре. Оаај модел спортског кроја тааи силу•ту, в моиограм иа кравати дај« нарочнтн шик*

57 Једно време је у соби била тиигана. Затим је Кенет запитао: — Из којих разлога се ова банда окомила на мене? — То могу да вам објасним, рече Џим. Мидхед је тада у Базри покрао једног од четири разбојника. — Мене, излете се Кенет бесно. Сви су се насмејали њего аом нехотичном признању, само је Рач и дал»е остао спуштене главе и затворених очи ју. Изненада се тргао као да се пробудио: — Је ли неко шта рекао? — Не Фокс, ми смо се баш забавл»али о једном светлом тренутку у овој иначе тако трагичној авантури. — Онда си сигурно ти био говорник. — То си тачно погодно. Али ја сам сад хтео нешто да испричам. Дакле, Мидхед је у Робертсу препознао једног од четнрн разбојннка из Базре, и

слутио да код њега има још доста драгоцености. Пошто је он тада продао украђени плен, знао је из искуства како је тешко наћи купца за тако скупоцене ствари, па је био уббђен да Робертс ниј-г могао све да прода ако није хтео да скре не на себе пажњу полиције. Он вероватно није погргшио, јер она златна нога коју смо нашли код Робертса после убиства сигурно није била једина драгоценост. — Он је и код Кенета слутио слнчне предмете. Да ли га је сматрао за једног од четири разбојника нли само за посред#ика при продаји то не знам. У сваком случају је онај препад у хетелу изведен од ове банде. Да су л>уди знали да је Хиџинс већ мртав не би употребили његово име као мамац. Цела ствар се још више компликовала кад се појавио 10ш један човек који је имао жел»у да приграби богатство. — То ви мислите на Томовог посинка? добацн Медвнл.

— Да. Ја сам га случајно срео али сам веровао да он не ана за услове тестамента. Само из опрезе сам после пошао госпођици Евелини и дошао таман на време да је спасен. — Инстинктивне опрезности ? запита Медвил са сумњом. Да нема ту по среди и другог могива? Џнм је поцрвенео. — Шта се ви разумете у осећајима једног детектнва? одговори он пркосно. — И ја сам један од њих, добаци Рич потсмешл>иво. Да нисам ожењен била би моја „инстннктивна опрезност" исто тако велика кад се ради о тако лепој девојци као што је овде случај. — Он је чак запросио. смејао се Медвил. Он додуше тврди да је то била само шала. алн код нас у Америци се не би добро провео са таквим изговором. Тамо би га једностав но осуднли за прекршење обећања. — Штета, рече Евелин ткхо. Сви су погледали на њу од чега се она збунила и поцрвенела. — Шта је штета? — Што нисмо у Америци, одговори она али је морала да учпни велики напор да би овај одговор имао шал>пви тон. Џим је погледао Евелину. Онда је скочио и привукао је к себи. И био је необично зачуђен што се она није отимала, већ се припила уз њега и дозволила да је он пољуби. Фил Медвил је запл»ескао од задовољства. — Тако, децо. Ово је најбол>е решење. Сад не морам да тражим наследника за своје имање. — Вн? запитао је Џим у ЧУДУ. — Наравно. Или мислите да ћу дозволити да држава буде ортак у предузећу Медвил и Хунтер? Не, имање има да остане у једној руци и ви сте таман најбољи зет за мене. — Зет? потсмехнуо се Џим коме се повратило расположење. Тако брзо и без болова мислим још нико ннје постао отац. — Ви то зовете без болова? запита Медвил и показа на своју превнјену главу. Но. хва ла лепо на том безболном стнцању деце.

Кенет је треснуо песницом о сто. — А ја предлажем да сад сви одемо у Асторија хотел и прославимо веридбу. Ко је про тив? — У оваквој тоалети? запнта Евелин и погледа по својој хаљини. — Такви какви изгледамо, узвикну Кенет. Дођавола, жене су све једнаке. Тек што је ухватила себн мужа већ се устеже да се негде појави у лошој тоалети. — Али ми ћемо изазвати чуђење. — Зар већ нисмо правили довол>но сензација? Шта мислите, шта ће све о нама писати сутрашње новнне? Медвил је задовољно трљао руке. — То је сјајна реклама за будуће власнике фирме „Медвил и Хунтер". Ја ћу се по* старати да и листови у Чикагу донесу репортаже на првој страни А ово нам неће битн последња свечаност. — Последња? — Последња? рече Џим. Не, после тога долази још н свадба. •»- Крај. —

бри и гласноговорници чисти и јасни, што није случај у Субо* тици. У инсталацији бесумње постоји некакав нђдостатак, јер јв звук нечнст и пригушен. Поред тога и спикер, бар онај кога сам ја чуо, нема фоногеничан глас, већ говори нечнсто и неразумљиво, тако да путници не разу меју у ком правцу одлазе појединн возови и кад. Ове две мане лако се одстрањују. У МЕСТО БИБЕРА Ставила ономад моја мајка у вруће снрће, приређено за папрнку, шаку бнбера. Али на њено за* препашћење одједном је почело сирће да прни- Позвала )е и мене ( али кад смо мало боље погледапи »бибервс ни од корова. А сви добро знамо, да се бибер у сирћету не раствара. Узмемо тада оно мало »биберае што нам је остало и кад смо мапо боље за* гдедали имали смо шта да видимо. Од целе копичине било је неколико зрна правог бибера, а оно ресто вештачки бнбер направљен од блата па умаљан у неку црну смесу, вероватно ситан бибер. Нажалост тај »биберс продаје се по сто динара кидо* грам-

ила/зшоФп

МИЛОВАН Ј. ДУДИЋ: „Гласии факторн у васпптап,у ' са предгоаором Свет. Д. МаловановнћаЈедан драгоцен прнлог употпунно је нашу педагошку литературу. Књига Мнлована Ј. Дз*днћа. шхолског надзорника Среза титедског, која је нзашла под горњпм насловом, дошла је у прави час. Она расггравља проблеме неопходне за упознааање свнх савременнх тежњи, везаннх за сааремену, нову шхолу. Књнга је писана осећајно. убедљиво н проницљнво до тан чана. Писац познаје проблеме које расправља, взносн нсторајат васпитннх идеала кроз векозе, осуђуЈе стару а нстнче ноау школу, школу садашњнце н будућностн. школлг лнчног стваралаштва п рада. У природн пнсац налазн оно што Је најбнтннје н најпотребнпје за човечје поднзање н нзграђнвање од једннке до личностн — корнсне за заједннцу. — Књигу Је нздало издаеачко н књижарсхо предузеће Геца Кон а. д. Београд. Дена књизи је 12 динара.

ВЕЛ. М. ПЕТКОВИЋ, профегпр: Фраацускп глаголп. Скопље, 1940. Стр. 32 фол. — Врло подесно за школску н прнватну употребу. Цена 10 дин. Књига се добија у књнжарама н код писца: Скопље, чек бр. 81604. ПОЉОПРИВРЕДНИ ГЛАСНИК. Год. 2, бр. 19, Новн Сад, 1 октобра 1940. — У садржају: ЗначаЈ Калпјевнх солн у бнљној произаодњн, од Ј. Јањића: Обрађивање земље у Јј-жноЈ Србнјн, оД ипж. агр. Б. НаумовнПа; Новнје слре^е за по.ч, ски* рад. од проф. икк. Ј. Седлачека: Црво.шарена свнња, особнне ЈоЈ н ггренмуНства, од ср. агронома С. Вешлнћа; О значаЈу н досадањнм резултатима прнватног рада на оплемењнвању бнља у МађарскоЈ. — Белешке су пз областн обраде н гнојења земљв, оузбнЈан>е штеточнна, сточарегва, воћарства, вкнарства нтд — Ру_ брнка ,,Из иностранства" обаве. вташа о пољопрнвредним поЈавама и прилнкама у МађарскоЈ, НемачкоЈ. Брнт. ИнднЈн н СовЈетскоЈ Рл-сиЈи. На краЈу, приказано Је више нових пољоприврвдних публикацнја наше и стране лвтђра. т>*ре. Цена листу Је 160 дпн. го_ дишње за друштва н установе, 130 днн. за поЈедпнце. Управа лнста: Новн Сад, Сремска 6. БроЈеви на углед бесплатно.

Пажжа жандармпзга! Изашло је из пггампе најновије правнЛо жандармерпске службе и може се добити код МИЈ1АНА С7ГОЈКОВИЋА, Кајмакчаланска ул- 34Из ун>-грашн»ости пошал,ите упутницом нли на чек рачун Пошт. штедионице број 57704 одговарајућу суму према потребном броју књига. па ћете нх добичн са плаћеном попггарином. На повуку књиге не шаљем- Књига је пггампана у ограниченом броју. Цена књнге је 20 дннара брошнрана. а 25 дин- у тврдом повезу.