Време, 11. 10. 1940., стр. 10

СГРАНА б

ВРЕМЕ; аСмкник Петак, 11 октобар 1940

Мижеи, Самарцнћ I ускоро ће појачг плибач ки клуб I Самарџић се већ налаз

Позната бечка глумица Густи Хибер

Здравно Самарџић у разговору са сарадником »Времена

(Пт ШМЈШМ Смртоносан ујед-човена ~.мм11ии111Ш1111ти1ШШ11111111111111Ш""'"« ц, """"——~* У самоодбрани ујео цруга и овај умро од тровања нрви

Атина. октобра. — У једноме еелу, недалеко од Атине, деоио се један, у суштини, обичан случај напада н самоодбране, који се трагично завршио и који је изалвао коментаре и лекарска објанш,ења у новинама. Један пијаи се.тлк без разлога је потегао нож на свог најбољег друга. Да би се одбранио, напад нути младић је прво покушао да отме пијаном нож из руке, а када му то није пошло за руком, ујео га за руку. Све бн се, вероватно. најлепше свршило, да се младићу ујед није дао на зло, н да убрзо није умро од тровања крви. Како лекари тумаче случај Овај је случај изазвао запрепашћење у селу, где се дешавало чак и да бесан

Послеаљн жалосни спортски. односно неспортски догађаЈи. који су се одиграли у Хрватској, донели су велике користи срстским спортистнма н уоппгге СрбиЈи и н»еном спортском напретку. Ови жалос-ни догађаји већ су нам донелн Једну радосду вест. Самарџнћ, Цигаао. вић, Жижек н још некн нстакну* тл плнвачкн асовн, за коЈе више нема места на хрватском тлу, постаће ускоро Београђани и поЈачаће редове неког београдског пли вачког клуба. Ови жалоснн догаВаји већ су нам донели Једног од ових асова. Здравко Самаррић. државнн ватерполо репрезентант и бивши члаа дубровачког Југа, стнгао Је прекЈуче у Београд, где ће се стално настанитн. То вам Је данас тако V ХрватскоЈ. Један велнки загребачкн лнст скоро је донео на спортскоЈ странн: ■

Југа познати ппивачи Циг вић н Самарџић, као к чла: управе Миљан Ратковић, дуЈ дншњи техничхи рвфврвнт јвдан од оснивача Југа, А» Нардвли, дугогодишњн т седннк Југа, претседник Ду вачког ппивачког потсавезв јвдан од осн»вача овог н. љег нашег пливачког клуба Одлука управног одбора о искључвњу ових најзасг нијих спортскнх радннка за пливачки спорт изазвала јв свнм спортским хруговима лико негодовање, тим вишв св међу искљученим налаз г. Раткознћ и Нардели, кој:

..Нама не треба спорташа — ре- ; кордера, него спорташа Хрвата! ; Неха сваки наш спорташ не забо- ! равн да прво мора да буде Хрват, ■ па тек онда спорташ ! и Молнћу, зар ова мата ствар ни- ■ Је велика глупост. Спорт и поли- ■ тнка су две стварн коЈе свако по-; ла кнле свеже памети не би ннка- ! да довело у везу. ★ Здравко Самарџић, државнн ре- ; презентант и чнновник Окружног; уреда у Дубровннку, стигао Је! прекЈуче у Београд. А од Јуче! фирма овог државног репрезеитан. ; та гласн: Здравко Самарџнћ, чи- ; новннк Окружног уреда у Београ- ! ДУ. ! * Пошто Је дубровачкп Југ нмао ; управу састављену од Хрвата, а; плнвачку и ватерполо екнпу са-! стављену утлавном од Југослове-! на. да не кажем од Срба, то Је о-; во чувено друштво растурено. Пли ; вачи су хтели да оснуЈу своЈ хлуб, ! алн су >-виделн да не бн имало нн ! најмање смнсла Правнлн би нм ј непрнлнке на сваком кораку, прн-! редбе не бн бнле посећнване. ! — Међутим, треба нагласнтн —! рекао Је Самарџнћ — политичке! размирнце V ХрватскоЈ никада ви-; су биле међу спортистима. Њих је; уноснло само воћство, које нема! нн поЈма о значаЈу спорта и зна-! чењу речи спорт. НаЈбољн пример; је сам претседннк Хрватске спорт-; ске слоге г. Крњевнћ, човек коЈи; је дошао на то место уопште се не! интересуЈућн за спорт! ★ ! Самарџић\- ]е отказана сл>*жба" V Дуброввнку непосредно пос.те! пливачког двобоЈа у Сплиту взме-5 ђу Мађарске н Хрватске. Кад ннје ■ хтео да учествуЈе у дефилеу под; хрватским барЈаком, онда. напоље!; ..Загребачки лнст" изнео Јв чла-; нак V коме позива власт да укЛо-! ни ове непослушне пливаче са хр-! ватског тла. ОваЈ грудољувпвн не-« спортски гест са спортскв страие■ ..Загребачког листа" >-родио је пло! дом. и Самарџић Јв ускоро добио! писмо: ..отпЈ-штени сте по прави-5 лу по коме се службеннку може" отказатн без разлога". И тако сада оваЈ прнмерни чо-1 век, коЈи као спортист ннЈе хтео! да има везе с политиком н за ко-! га Је „Хрватскн дневннк" написао! да Је ..неодгоЈен, Јер после осамна-* ест година проведеннх на хрват-! ском тлу ниЈе успео ништа да стек! нв од дубровачке складности", то! Јвст од популарне хиљадугодишње* културе, таЈ човек ће од данас по -Ј кушати да сав таЈ склад и ту кул-! т\-ру заменн хил.адугодишњим бео-5 градсхим ћевапчнћима. I С. ГЛИШОВИЋ ; Одлука управе Југај о искључењу пливача и чланова! оснивача Дуброшнин, 10 октобра. — У! ввзи са инцидентом кОји св де-! сио приликом пливачког двобо-; ја између репрезентације Хр-; »«10», и Мвђарскв у Сппнту, у-1 Г <" То6г ' "® """" права вубровачког Југв упутип«: пор """ Б * 6га ' ; лу Поггано нмал« је радостан догаЈв Јучв својим пливачима и чла"!. . т с , • ћа . Тога дана »смп>ораднни Бабнн до* новима, ко,„ су присуствовалн:^ ио * от , „, ово, утакмици, писио у до6ио Виш „. , ош , е , о]ој гаже: > . ;но) млапости малн Винцв осетно )• •Поводом познатог ннцндвнта; шта Ј Нвчн пжи живот. Апи ои |« Т Сплиту управнн одбор Југајбво ваома иапрадио и јако автв, тана својој седници од 7 октобрајцо да јв твгобаи живот могао лакл!« 1940 годинв решио је да се брн-Јда подносн. Када је аавршио ооиовшу из чланства нашег клуба^ну школу Внниа јв остао код кућа да Мнљан РаткоВиК, Антон Нарде- јпомажв својим родитаљима, радпћн пн, Здравко Самарџић и Ј1ука|иапориа пољске радовв. ЦнгановиК. Бранко Жнжеи. Ма-1 Још тада ои ја обраћао патлу на *о ДинковиК н Маројнца Мил0-!свбв својом високом сиаимом фигусввиК као н Благоје Барбне-ГР 0 *. био јв јак као див. Н>вгови пруРи кажњени с^ укором, поштоЈговв, с којима ја чувао овце по 6рСдима, освтилн су на оеби »аговв чв-

Једна од најпопуларннјкх ; (фнлмскнх старова у Бечу, усноро ће се појавнтн у вовоме фнлму »Тано мн се допадас, са Вопф Апбах Ретнјем. Дутобуси са погоном оц дрвног Гаса Парнз, октобра. — Повгго су са успехом завршеже опити са аутобусима нојн место бензина троше дрвнн гас или гас за осветљење, париске власти доневе су одлуку да се 100 аутобуса преправи тако да ће се служити ткм погонским средством. На једној лариској линији V предгра|Ју саобраћају већ танви аутобуси. Судао војног аутомобила и воза у С. Д. Георгији Коламбус, октобра. — Ј е цан теретнн ау т <>мобнл, пун »ојннна сударно се са једнн м теретннм возом. Погн■ула су четнрн лнца, дон је 9 лИца те ш н 0 раа е но.

Уцењивачи ноји иису дошли да подигну тражени накит ипак су ухапшени

Берлин, октобра. — Једна млвда жена, Емилија Бергер, сопственица једне трговине, примипа је анонимно пнсмо, којим јој се јавља, да је познато, да она држи сакривен, у своме подруму, скупоцен накит, који је својина једне јеврејске породице. Сем тога, у писму је била претња да ће, ако за три дана не остави на тачно одређеном месту, у близини железничке станице, половину тог накита, сноситн непријатне последице. Жена се обратнла полицвЈн, где јој је саветовано да однесе један празан пакет на одређено место. Место где је »пакет« стављен, добро је чувано, али нико није дошао да га узме. Међутим, ндућег дана, госпођа је неколико пута опоменута телефоном да изврши наредбу Најзад је дошао н један носач са великом китом цвећа н писмом у коме је претња поновљена.

Одржана је прва свечана приредба у Д ому иностраних студената у Бечу

Беч, октобра. — У д и «*у нностра и н х студенат а у Б е *у одржа Н а је прекснноћ прва прнредба у знм с ком ^м^^тру ове школске годнне, коју је органнзовало не М ачко-грчко ДРУштво у Б е чу. Овом пркликом генерални конзул Грчк« г. др. Колакскселкс одржао је једно /-ч \ % предавање о грчкој земљи (Јо оалматш д /Гноги наши млади ј 1 'Ј. ће у страни свет д су да себи осигурају » други су се разочарани нргхтшт у руку. Далматинац Винце Вабин је такође један од оних који су се од ране младости отиснули у свет. За време од 15 година он је пропутовао све европске и америчке земље. Променио је разна занимања. Био је обалски радник, морнар, хиофер, професионални боксер, филм* ски глумац, и најзад инструктор бокса у Совјетској Русији. ' Као боксер Бабин је имао лепе успехе. Најзчанајш нији је ипак његова сарадња са чувеним Шмелингом у Њујорку, када се најпопупарнији немачки спортиста спремао за меч са Шаркејем за титулу првака света. Ништа мање нису интересантни Бабинови доживљаји у Совјетској Русији, где је провео 9 година као инструктор бокса у аматерским клубовима и где је играо у филму ,Детар Велики" улогу робијаша. Интересантан и буран живот овога нашег човекл ми ћемо описати у нашем листу, по причању самог Бабина, наравно служећи се и документима која је он донео са собом.

пропраћено пројекцијама. Потом су читане песме истакнутих модерних грчких песника, а грчки пканиста г. Каломибнс интерпретирао је неколико композиција модерних грчккх музичара. Најзад као последња тачка програма, изведене су грчке и немачке народне игре у народним постимима. Ове игре успешно су изБели члановк Бечке опере.

Носач је био полазна тачка да се разјасни читава ствар и да се преплашена жена ослободи страха. Уцењивачи, ноји су на лак начин хтели да дођу до накита, ухваћени су и кажњени. Што се самог накнта тиче, госпођа га је заиста чувала скривеног у подруму, али он је био њена својина. Доказапо се да је девојка одапа где се накнт налази.

Вао удед е човек а, па да се тај ујед ипак М5 Дв- да зло. Поводом тога је неколико атинских лекара написало у дневним листвоима чланке, којима објашњавају. да је често човеков ујед опаснији од уједа животиње, а поготову ујед у руку, која је у тренутку уједа, била напрегнутих мишића. Лекари објашњавају да, у таквоме случају, мишипи

опружени. после грча. повлаче у себе крв, која је. у Тренутку цап регну тости, би ла изашла из њих, и да т &ч да. заједно са крвљу, повуку и ону крв која је у тренутку уједа заражена клицама. Сви се лекари слажу у томе, да је ујед руке веома опасан, јер човечнја уста н зубн обилују клнцама.

СМРТ ЈОШ ЈЕДНОГ РЕКОРДЕРА

Умро је најтежи и најдебљи човек у Европи

Берн, октобра. — Швајцарска се до сада могла похвалнто да има најтежег н вајдеб.ћег човека на нашем контнненту, а можда н у читавом свету. То је бно чувени пастор Монтрише који је био тежак ништа мање него 274 кнлограма. Пастор Монтрише могао се похвалити да ое нико није усуђивао да се са њим вози у лифту. Исто тако, он је морао приликом сваке вожње, на ма ком превозном сретству, да дсшлаћује због своје претеране тежине. Алн најтежи човек Европе ннје се због тога нимало секирао. Штавише, био је страшно забринут пре извесног времена када је изгубио четири килограма, свакако пз страха да не изгуби титулу европског ре кордера. Пре неколико дана умро

Нао кубета за замарани дворац..

је пастор Монтрише и тако је Европа изгубила још једног шампиона. Швајцарска је овим изгубила човека „274 килограма" — како су га многн звали. Из Берна је јављено да су пријател.и најтежег човека у Европи донели преко двадесет венаца и да је при величанственом погребу одржано неколико говора, у којима су величане заслуге покојника, који је толико година, за част земл>е, држао европски рекорд тежине... Руска принцеза Катарнна Галицнна погннула у Лондону Лондон. октобра. — Рускв принцелц Катаршш Галицииа погкнула је јуче, у угорак, за време налада нз в&здуха. Принцеза Катарин -Галицина налазнлв се у тРенутку наоада нз ваздуха у једном аутобусу који је био погођен бомбом. Имала је 49 годнна.

Радноннца за нзраду цевн и врхова велндих цемачкЕХ бсмба

Бекство од куће Још док јв лежао и» пашааку у Пољаинма, мали Виипв сан>арио Јв како ћв једиог даиа постати богатнјн и моћи боткв да жкаи. То Јв, уооталом, сан сваког брђаинка у гопатнма. Јвдиопики живот на салу нкваво св иијв допадао аеговој бујиој мапггн. Ои јв учко у школн да постоЈа огром ив лађв, коЈа пловв по морнма, н да Јв сват валики. По прнродн темпарамвитаи, он иијв могао да живн обнчннм тнвотом простог сељака. Малк Вннпв ваћ )в овраотао. Имао ја 16 годнна вада јв мнслио да Је дошао тренутак да иапраан првкратннцу у свомв живсту. Јадног јвсвлег дана, кадв |а сунпв

пат пара у џапу. То ја било 1975 ГО- Сввжш !утвр»а ворв прооупнлв гв динв. ја прв времеиа. Било му ја анмв. л , Уаео ја свој дааан н упутно се Обалски радпнк на „, 1и . , ж _ г прад пристанншта. Сушаку у ј в д НО ј крчми бнло јв живо. Обал Сушак јв мала варош на обалн. За радиици свдали су за столовв оБабина то ја била најваћа варош. И чакујућн да нду на посао. Улазак аато св он упЈГтно тамо. Знао Ја сн дошљака, којн ја личво на џнна, прнвукао ја аихову пажњу. И Бабнн нм јв прншао. Ускоро постао пм ја прнI Јатал. Тако ја Бабин постао обалскн радннк. Њвгова шнрока плећа и снаж ■ нв рука са лакоћом су днзале н но■ снлв тешка тератв. Данн н масацн пролазнлн су јадно- ^јшјШ^Н^НјЗ^^Н лнно. Ба&ин јв ваћ научно на тажак жинот обалског раднкка. Алн он Јв ■ добро знао н ооећао да св ту неће ■ још дуго задржатн. Шј| ј 'ђШјс ">'■ " "тЈПг Бокс му постаје фикс. идеја Ј^ЗЕ^^ШН^^Н^НН Јаднога дана садвћн у вафанн он приматно каио иеки човак лапн некакву плакату на стуб. Бабкн Ја чнтао. Циркус, јв гостовао Сзгшаку, ракламирао је своЈ програм. И Бабин св решн да посатн прву пратставу. Увечв под бљаском сијалндв посматрао јв са велнким задовољством артнсте како кавода своја опаснв тачкв на трапезима. Сват св днвно. Бабин Јв бно одушввткан. На нраЈу Јадан човек јв објавно да Ја посладаа тачка програмв бокс • мвч нзмађу два првака. Дотлв Бабин ннјв вндао ннјадан боко • мач. И док оу св два борца витлала по рннгу н намнлосрдно туклн, код Бабина

Винце Бабни добро да ту долаав и одлаав огромнв лађа. А кага су морв н лађв нарочнто привлачилн. Бнло јв топло ввчв када ов Јв

. «. _ св стваралв одлука, да и он постабин створно нв обалн. Задквљвн по- - — « нв боксар. Ова фикс нда)а ннјв гв

су у својој познатој изјави вредили иационалкв осаћајв ш*-! лич11в пвсиицв, када би са елучвјио благо мкловало н када »аговн роднћина чланства. • потуклн, абог својнх оваца. теган нноу билн у дому, Вннца Први» томе избачвни су

оматрао јв валкке џнновв вако авнн пловв по глаткој морској повр-

Био ја гладан н уморан. А

вншв ннкада напуштала. (Наставићв свЈ НИКОЛА МАРИЋ

БЕЗ КОМЕНТАРА Француски пист Аксион франсвз, у броју од понвдеонина 24 о. м., а у првглвду штампв, до* носн под насловом: »Исторнска рвч«, нвколнко нзјава бившнх господара Францускв. Цвзар — Август — Напопеон Кампенкн (миннстар морнарнце за време рата): — Ја познајем врло мало морнаре а нв разумем се апсолутно нншта у морнарнци. (Интврвју, јулв 1937 г.). Ивон Двпбос (миннстар спољних поспова у владн јеврејина Блума и мнннстар просвете у рат ном кабннету): — Ја не осећам ннкакав страх за моју земљу ак 0 вндим нашу заставу удружену у нвким маннфсстацијама са црвеном заставом. Из овога снмболичног прнблнжавања, француск а профнтнра, мнр профнтнра, човвчанство профнтнра. (Из говора у Св. Дизиеру 9-У-1937 г.). Едуард Ерио (претседннк скупштине) ■ — Ваш рад је доназао жнвотворност режнма. (Говор припи* ком отвараша парламвнта 1938 годнне). Макс Дормов! (министар уну трашњнх дела у впади Народног фронта): Један Јеврејнн вредн колико један Бретонац. Пол РвНО: Сталнк пу т дошс«а гвожђа двфнннтивно је запречен Немачкој. М н Кемо победити јер смо најјачн. То су лепи прнмерг^н двмократског говорннштвач

сно су носнли на грудима Легије части н Ратне крстове, којв су добили у овом рату, махом као добровољцн. Пошто јв претседавајућн одао пошту изгннулим и захвалност 20.000 другова којн су бнлн позвани да бране отаабину, једногласно је изражено повервњв влади маршала Петена. Донете су на овом састанку важнв одлуке о даљем раду а нарочнто да се створн што твшња сарадња са ииннстарством омладнне у циљу помоћн и подазању подмлатка у нацноналном духу. Исто тако донетв су одлукв да се учини све што јв могуће да св онеспособљеннм н матврнјално руннираннм студвитнма, а нврочито бвспосленнм пружн што хитннја и ефикаснвја помсђ. Од владе је тражено да странпи, који су завршили студијв у Француској не могу никада обављати ма какве јавне илн прнватне функције. Француска впада донела је одлуку да се до крајњнх граннца изађе у сусрет свим студвитнма којн су узелн учешћа у рату, нарочито што се тнче полагања испита. Ови студенти неће бнтн строго оаењиванн приликом њнхових испита, а нсто тако скратиће нм се н роковн за полагање нстих. БУГАРСКА Делвгац*}а органнзациЈе бугарских омладннаца отпутоваће о. внх дана за Падову, где ће прксуствовати ревији нталијанскв лнкторскв оитадунв.