Време, 11. 10. 1940., стр. 9

ВРЕМЕ з

Петак, 11 октобар 1940

ПЕТАК. 11 ОКТОБДР 1940

ФЕЉТОН ВРЕМЕНА

Јелисиџ Налаи<анокић

МРТВА ПРОШЛОСТ

^"^вануло је али се тмнна Јги^-Јј& раз^нја н полуоблачно небо нешто цептн као у грозници. Повнја се зелено лншће и трепери бојажливо док у висннама васкрсава светлост н буди се вечнти и један истн ред који се не мен>а. Шешира забаченог на по тил.ак, уморио и лагано креће се влажним сеоским путом Марко Рансић. На лицу као да му светли један отсјај радостн, а чело му набрано као да покрива бол и слутња. — Боже мој, мнсли Марко, као да се ништа није променило за ових петнаест годнна откако сам отншао? Чинн ми се да она иста вода још једнако лежн у шанчевима, зелена и устојала? Исти плотови, врбе и плесан. Застајући нзненада Марко гледа око себе уморно. Хтео бн да се одмори и ако жели да што пре стигне у село и скнне терет с душе. — Давно је то било! Био сам прек, мисли Марко седајућн на шанац. Нисам, срећом, никоме зло учинио, а какав сам био, огорчен могао сам и то учинити. Пуне две године прегонио сам се са старима, али они не дадоше н — крај. — Побећи ћу у свет, рекох једног дана. — Гонн! — пресече ме отац, а наја ме гледаше право у очи као да ме питаше: зар би тн то могао учинити н нас оставнти? И ја — учиннх. Да је јутро било невесело, као ово данас, никад се не бих могао решити да пођем од куће, али беше весело, сунчано јутро, пуно птнчије песме и живота и ја, као да се откидох из некакве везе, јурнух у ону светлост... Како сам лавовски ушао у дрварски посао да сам имао памети колнко сам имао среће, где би мн био крај? Али ја, трула срца и рањене душе, боловао сам, боловао без лека и утехе н, није срамота себи прнзнати, још болујем и ништа ме ннје излечило. Шта ли је са Најом ? Стари је л>утица. Знам да ме је прежалио трећи дан. А Каснја, вољена девојка ? Да ли се удала? Свакако. Није ваљда могла плестн седе. мислећи на мене? Марко запали и другу цигарету, диже се и пође. Што се внше ближио своме селу све је више добијао вол»у да се врати натраг. Некаква га је слутња била обузела. Плашио се слике коју ће затећи н изгубити ону слику коју је оставио ,

кад је пошао, побегао у свет. — _ _Сувце је слабо и као крадом оеветљавало суморни и влажни пут којим је Марко ишао. Иза једног завнјутка

Марко

руком бчи као да му у њих удари некаква светлост. — Боже, како се све изменило? Нити има оних ста рих кућа, ни стаја! Колико

указа се и Марково село у даљини, прошарано воћем и дрвећем и обасјано сунцем. је само дрвеће и како је порасло? — зачуди се Марко. Па ипак је то све било исто осим понеке куће и

шицршпше шт& ^ п

ВОДОРАВНО: 1 завршетак српских презимена — два различита грлена сугпасника, 2 најјача карта — становннк Арабије, 3 упнтна партикула — извођење иечег новог у моди, уметности (у падежу),

4 свеза — песма за певање, пешчана острва — тужна, 6 име наше фнлмске глумице (у падежу) — са ј између два самогласника: лисица, 7 врста драгог камена, 8 песмо швајцарски национални јунак, 9 усвоји сина — мутав, 10 одвикнути — пехар за спортске утакмице, 11 поклонити — шта (п-овинцнјали-

зам), 12 нека тако буде — ппамвн, 13 њима — н>има — притока ДунаваУСПРАВНО: 1 муслиманско мушко нме — узвик при скоку, 2 слика пасторалног садржаја — уда ћерку, 3 врста ноћне птнце грабљивице одлази — жнгошем неки рђав поступак, 4 тгпљвње — са м испред: тактичан, 5 богнња зоре код старих Грва — са а на крају: протнвуречи, 6 призив на пресуду — са х испред: жури, 7 гас за осветљен,е — нсто што и 6 водоравно на првом месту, 8 наруквица — медецина — господину (турскн 1 ), 9 потера — тегобан, 10 долнна у Италији (у падежу) — отсечено дрво које остаје у земљи. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 410 ВОДОРАВНО: 1 Амор — свло, 2 лепеза, 3 чу(н), 4 виза — крст, 5 превој, 6 ала — неон — Еро, 7 мук — умна Нил, 8 тати — Алан, 9 адио — окно, 10 (м)ајалос, 11 разуми, 12 обрнуто: ка. УСПРАВНО: 1 ам, 2 валута, 3 плима — када- 4 резон утнја, 5 чепа — реми — оаза, 6 увек — сона — олук, 7 Озрен — алком, 8 јасле — Нанси, 9 Торино, 10 ол.

ШТО пр веће ^ило дорасло н разгранало се, а старијо читавих петнаест година. На њивама није било никога. Још је рано, а нгго ће? Полузрело класје њишка се као у колевци, а откосн сена, вијугави, ћуте као да спавају. Пол»е, где је плавила вода, једва се зелени. То је до сејаван кукуруз после поплаве и мали је, задоцнио. — Да ли ће стнћи, туго моја? — гласно се упита Марко. Мислећи тако и разговарајући сам, Марко се приближавао селу, а срце му се узнемирило мало од радости, а мало и од страха. Чини му се да му је главно да затече Нају живу и здра ву, а остало како Бог хоће. Има доста пара, а кад човек има пара имаће свега! Срећа је ту. Ако Касија буде у невол>и помоћи ће је. Шта може више? Мало погурен нанђе путом, у сусрет Марку, старн попа. Кад би поред Марка он зачкиљи очима и загледа се у њега. Марко га поздрави. — Марко, дете, једва те познадох! Хвала Богу кад си жив, — рече му попа отпоздрављајући га. — Ето, жив! — одговори Марко снабивајући се. — Пошао си кући? — Ја, пошао да их видим како су. Је ли ми Наја жива? — Жива је. — Благо мени, а ја сам мислно пресвиснуће за мном. А отац. — Да си ми ти здраво. Није саставио ни три месеца после твога одласка и — умре. — Бог да га прости! рече Марко скидајући шешнр и крстећи се, па упита: — А Наја? Је ли здраво? — Сви су здраво!

- .= Кзјз?, јшжии Најз никога више и нема? — Има, нма! Имаш два брата и сестру. Наја ти се преудала и изродила пород. — А за кога? — скоро јаукну Марко. — За оца баш оне твоје Касије. — А Каснја? — Не питај! Удала се, раставила се, отишла у град и тамо пропала. Марко се ухватн за главу, хукну и рече: — Па ја немам куда ићи? Ни Наји, ни у село. — Па сад, боље би било... — Да и не идем ? — допу ни га Марко. — Не знам. Како хоћеш, — рече попа и замисли се. Марко се дуго мислио преносећи тежину тела с једне ноге на другу, па напослетку одлучно диже гла ву говорећи: — Попо, ево ти триста ди нара те учини помен покојноме оцу, а ја жив нећу у село. — И бол>е је. Бол»е је не раскопавати оно што је сах рањено и не дирати у туђу срећу, — одобрн му попа. Ш А X Партнја бр. 341 Одаграна прошлог месеца на турннру за првенство Немачке у бањи Ајнхаузен. Ннмдовићгва одбрала Белн: Регеџниски Црни:' Гплг 1) <14. 5Ј6 2) с4, еб 3) 5сЗ. И>4 4) 1д5, М 5) 1ћ4. <15 Оа4+ 5с4 7) еЗ, 0-0 8) 5(3, д5 1дЗ, 5е4 10) 0с2. ћ5 11) М. 5:дЗ 12) 1:дЗ, д4 13) 5д5, 15 14) 0-0-0.1:сЗ 15) 0:с3, 006 16) 0е1, 1с17 17) К61. а5 18> Тс1, а4 19) аЗ, Т1 08 20) 1<ЈЗ. <1:с4 21) Т :с4, ђ5 22) Тс5. ћ4 23) Ка2. ћ:аЗ 24) 1>:аЗ, ЉЗ 25) 1с4, 5е5! 11) 4:63, а:ћЗ+ 27) К:63, 543 28) ОсЗ. 5:с5+ 2?) <1:с5, 0<15+ 30) Кс2, 0:д2+ 31) 0<Ј2. 1,а44. н белв се предао.

Велики број енглеских осигуравајуЂих друштава сели се у Сједињене Државе

Огокхолм. октобра. — Вест о бекству епглескнх оснгурввајућнх друштава у Сједињене Државе јасио доказује, да магиатн нз лондонског Ситнја сматрају ситуацнју Велике Британије за необнчно озбнл»ну- Двадесет и седам највећих енглеских осигуравајућнх дру пгтава. која су са својнм мнлијардама квпитала нмала у рукама највећи део свог подвозног осигурања у свету, пре селила су већ своје седвште у Сједињене Државе. где су основала холднншка друштва. засада са сразмерно малим капиталом од 10 мнлиона долара- Ликвидација премија осигу-

ран>а се врши већ већивом у Њујорку. На тај начвв се тежиигте светског осигурањв поиернло из Енглеске ; Сједнњене ДржавеНовн руоннцн олова у Картагини Картагнна, октобра. После завршеннх припремннх радова ових дана отпочеће рад у новнм рудннцима олова, у којкма ће се запослити око хиљаду радннка. Сада у рударској областн Картагине почиње и грађење постројења за испирање руда.

\ЧИ УЛИЦА ■Ким улицама еиђају ачкв колоне. Нема 1реКи н>има Веоград .иста варохи и у том ' би примедби могло УЈеђутим, постоји не•,уди коуи одржавају еоградским улицама ти. Поцспани, прљао одееени у дроњке, рђав утисац на про ароиито, на странце. гло да се удеси, па тица сеако јутро кад ■л добију радничке ако ее веК нема по* се да оделоТ Сва<оји начин треба их о оденути за посао не пустити на рад надлежни су дужни чо о н>иховом пристој То јв у интересу учицв. И престоничке М. СР.

треба ко да поведе рачуна нпи не? Неопходио би било потреб но жзвршити преглед саих уличних продаваца бозе и л и** мунаде и љихово трговање довести у склад са прописима хи гијенв. СПИКЕР СУБО- И на суботич-

ТИЧКЕ СТАНИЦЕ *оЈ станици преко микрофона објављује се одлазак и долазак возова. Овај модеран начин објављивања поласка возова свакако јв и најбољи, али само у том случају, ако су апарати до-

Е АЛЕ- Често прола УВНУ зим поред Ка • ленића гувна /дим оиима што ста* -орској улицн жако издрже страховити ■ ци својв намнрнице до половине улице ијаца затвори остане ла отпадака. Ту одсе и сандук за ђу се он брзо напуни, ,о стерају метлом оета. У лето, смрад је , тако да су сановкућа близу пијаце 1а и у најтоплије датворене прозоре. То ачин да се одбране н ројева мува. И Један књижар у Скупљу доконао да је дошао час обогати, па свима }је се налазе у ра.-ове радње, повисио неколико динара. сео лепо са шегртиое цене, штампане на

бри и гласноговорници чисти и јасни, што није стгучај у Суботици. У инсталацији бесумње постоји некакав нбдостатак, јер је звук нечист и пригушен. Поред тога и спикер, бар онај кога сам ја чуо, нема фоногеничан глас, већ говори нечисто и неразумљиво, тако да путници не разу меју у ком правцу одлазе поједини возови и кад. Ове две мане лако се одстрањују. 7МЕСТ0 БИБЕРА

— БЛАТО

Пругасте тианние нмају ту оддику, што се такае хаљнне нзрађују &ез икаквог засебног украса. Пруге се нскорншћују косо, водоравно н уздутно н на тај начнн ст»арају разне шаре. Овај модел спортског кроја тањи снлу•ту, а монограм на краватн даје нарочнти шик.

матернЈапа једнни су украс.

Јударао штамбнље са ма и почео да зара* на тој разлици. Нико није заинтересовао, че неоправдано повио св бар на књигама у штампане. ТЕВИ На државном путу број 36, ,а Улцињу, на деоннСтарог Бара и Попозола године, сурвана . пута на два места, је да се сурва и она вина кроз који дан. У једној већој вароши у Зетској ба' новнни има више »заџија. Код њих је као н код других >сао обављају, с разимају сви само по .*у чашу којом слу •ију. обнчно ннкад не пена њој се сакупи подебзлој талога. Клијентела су бозаџија највећим делом I ђаци и сељаци. Да ли о овоме

НОВ РОМАН „ВРЕМЕНА"

Ауис Вешгц

КОБНИ ДР

57 Једно време је у соби била тишина. Затим је Кенет запитао: — Из којих разлога се ова банда окомила на мене? — То могу да вам објасним, рече Џим. Мидхед је тада у Базри покрао једног од четири разбојника. — Мене, излете се Кенет бесно. Сви су се насмејали његоаом нехотичном признању, само је Рач и даље остао спуштене главе и затворених очи ју. Изненада се тргао као да се пробудио: — Је ли неко шта рекао? — Не Фокс, ми смо се баш забављали о једном светлом тренутку у овој иначе тако трагичној авантури. — Онда сн сигурно ти био говорник. — То сн тачно погодно. Али ја сам сад хтео нешто да ис причам. Дакле, Мидхед је у Робертсу препознао једног од четирц разбојника аз Базре, и

слутио да код њега има ]ош доста драгоцености. Пошто је он тада продао украђени плен, знао је из искуства како је тешко наћи купца за тако скупоцене ствари, па је био уб^ђен да Робертс ниј« могао све да прода ако није хтео да скре не на себе пажњу полиције. Он вероватно није погрзшио, јер она златна нога коју смо нашли код Робертса после убиства снгурно није била једина драгоценост. — Он је и код Кенета слутио сличне предметг. Да ли га је сматрао за једног од четири разбојника нли само за посредиика при продаји то не знам. У сваком случају је онај препад у хетелу изведен од ове банде. Да су људи знали да је Хиџинс већ мртав не би употребили његово име као мамац. Цела ствар се још више компликовала кад се појавио -још један човек који је имао жел>у да приграби богатство. — То ви мислите на Томовог посинка? добаци Медвил.

— Да. Ја сам га случајно срео али сам веровао да он не зна за услове тестамента. Само из опрезе сам после пошао госпођици Евелини и дошао таман на време да је спасен. — Инстинктивне опрезности? запита Медвил са сумњом. Да нема ту по среди и другог мотива? Џим је поцрвенео. — Шта се ви разумете у осећајима једног детектнва? одговори он пркосно. — И ја сам један од њих, добацн Рич потсмешљиво. Да ннсам ожењен била би моја „инстинктивна опрезност" исто тако велика кад се ради о тако лепој девојци као што је овде случај. — Он је чак запросио. смејао се Медвил. Он додуше тврди да је то била само шала, али код нас у Америци се не би добро провео са таквим изговором. Тамо би га једностав но осуднли за прекршење обећања. — Штета, рече Евелин тнхо. Сви су погледали на њу од| чега се она збунила и поцрвенела. — Шта је штета? — Што нисмо у Америци, одговори она али је морала да учпни велики напор да би овај одговор имао шал>нви тон. Џим је погледао Евелину. Онда је скочио и привукао је к себи. И био је необично зачуђен што се она није отимала, већ се припила уз њега и дозволила да је он пољуби. Фил Медвил је запл>ескао од задовољства. — Тако, децо. Ово је најбоље решење. Сад не морам да тражнм наследника за своје имање. — Вн? запитао је Џим у ЧУДУ. — Наравно. Или мислите да ћу дозволнти да држава буде ортак у предузећу Медвил и Хунтер? Не, имање нма да остане у једној руци и ви сте таман најбољи зет за мене. — Зет? потсмехнуо се Џим коме се повратило расположење. Тако брзо и без болова мислим још нико ннје постао отац. — Ви то зовете без болова? запита Медвил и показа на своју превнјену главу. Но. хва ла лепо на том безболном стицању деце.

Кенет је треснуо песницом 0 сто. — А ја предлажем да сад сви одемо у Асторија хотел и прославимо веридбу. Ко је про тив? — У оваквој тоалети? запнта Евелин и погледа по својој хаљини. — Такви какви изгледамо, узвикну Кенет. Дођавола, жене су све једнаке. Тек што је ухватила себи мужа већ се устеже да се негде појави у лошој тоалети. — Али ми ћемо изазвати чуђење. — Зар већ нисмо правили довол»но сензацнја? Шта мислите, шта ће све о нама писати сутрашње новине? Медвил је задовољно трљао руке. — То је сјајна реклама за будуће власнике фирме „Медвил и Хунтер". Ја ћу се постарати да и листови у Чикагу донесу репортаже на првој страни А ово нам неће бнти последња свечаност. — Последња? — Последња? рече Џим. Не, после тога долази још и свадба. - Крај. —

Ставила ономад моја мајка у вруће сирће, приређено за паприку, шаку бибера. Али на њено за" препашћење одједном је почело сирће да црнн. Позвапа је и мене, али кад смо мало боље поглвдали »бибера« ни од корова. А сви добро знамо, да се бнбер у сирћету не раствара. Узмемо тада оно мало »биберас што нам је остало и кад смо мало боље загледали имали смо шта да видимо. Од целе количине бипо је веколико зрна правог бибера, а оно ресто вештачки бибер направљен од блата па умаљан у неку црну смесу, вероватно ситан бибер. Нажалост тај »бибер« продаје св по сто динара кипо* грам.

гслсоешоФа

МИЛОВАН Ј. ДУДИЋ: „Главнп факторп у васш1тан,у' са тгредговором Свет. Д. Мнловановнћа. Један драгоцен прнлог употпунно је нашу педагошку лвтературу. Књнга Мнлована Ј. Дудића, шхолског надзорннка Среза тнтедског, која је нзашла под горн»пм насловом, дошла је у правн час. Она расгтравља проблеме неоттходне за упознавање свнх савремееих тежњн, везаннх за савремену. нозу школу. Књнга је пнсана осећаЈно. убедљтзо и проннцљиво до тан чина. Писац познаје проблеме које расправља, износи нсторнјат васпнтннх идеала кроз векове, осуђује стару а нстиче нову школу, школу садашњнце н будућностн, шкоду личног стваралаштва н рада. У прнроди пнсац налазн оно пгго је најбитннје н наЈпотребнпје за човечје подизан»е н нзграђнвање од јединке до лнчности — корисне за заједницу. — Кгбигу Је нздало издавачко н кљижарско прадузеће Геца Кон а. д. Београд. Цена књизи је 12 динара.

ВЕЛ. М. ПЕТКОВИЋ. профеоор: Фрапцускн глаголн. Скопље, 1940. Стр. 32 фол. — Врло подесно за школску и прнватну употребу. Цена 10 дин. Кљига се добија у књижарама н код писца: Скопље, чек бр. 81694. ПОЉОПРИВРЕДНИ ГЛАСНИК. Год. 3, бр. 19, Нопн Сад, 1 октобра 1940. — У садржају: Знача.1 Калијевнх солн у биљиој произзодљи, од Ј. Јањића; Обрађиван>е земљо у ЈужноЈ Србнјн, од пнж. агр. Б. Наумовнћа; Новнје спразе за пол» скн рад. од проф. нвж. Ј. Седлачека; Црно .шарена свшБа, особнне Јој и преимуИства, од ср. агронома С. БешлнПа; О значаЈу и досадаљнм резултатнма прнватног рада на оплемељнвању биља у Мађарској. — Белешке су нз области обраде и гноЈеша землл, оузбнЈање штеточнна, сптчарства, воћарства, вштрства итд. — Ру_ брнка ,,Из нностранства" обаве. вташа о пољопривредшгм поЈавама и ггрилпкама у МађарскоЈ, НемачкоЈ, Брит. Инднји н СовЈетскоЈ Рл-снЈн. На краЈу, приказано Је више новнх пољопривредшк пл'блнкалнЈа наше н огране литервтуре. Цена лнсту Је 160 днн. го_ дншље за дрлтпттза и установе, 130 днн. за поЈедЈшце. Управа лнста: Нови Сад, Сремска 6. БроЈевн на углед бесплатно.

Пажња жалдармима! Изашло је из пггампе најповнје правило ЖАНДАРМЕРПСКЕ СЛУЖБЕ и може со добити код МИЛАНА СТОЈКОВИТгА, Кајмекчаланска ул- 34Из унутрашн»ости пошаљите упугницом или на чек рачун Пошт. штеднонице број 57704 одговарајућу суму према потребном броју књига. па ћете их добнхи са плаћеном поштарином. На повуку књиге не шал>ем. Књига је пттампана у ограииченом броју. Цена књиге је 20 динара броширана. а 25 дин- у тврдом повезу.