Време, 11. 10. 1940., стр. 8
I
СТРАНА 8
Петак, 11 октобар 1940
Мнжек, Самарцнћ и Циганови! ус&оро ће појачати један пливач ви клуб Бе ограда Самарџић се већ налази у Београду
|ј Сутра почиње трна кроз Северну Србију
Здравно Самарџић у разговору са сарадником »Времена«
Југа познати ппивачи Цигано* вић и Самарџић, као и чланови управе Мип>ан Ратковић, дугогодншаи технички референт и јвдан од оснивача Југа, Антои Нарделн, дугогодишњи прет* седник Југа, претседник Дубровачког пливачког потсаввза и јвдан од оснивача овог најбољег нашвг пливачког клуба. Одлука управног одбора Југа о искп.учен.у ових најзаслужнијих спортскнх радника за наш пливачки спорт изазвала јв у свим спортским круговима ввлико негодовање, тим вишв што се међу нскљученим налазв г. г. Раткозић и Нардвли, који су
уетвари и оснивачи Југа, а који до данас нису водипи ника" кву попитику. По пријему овог писма г. Нардвли дао )в за бвогвадску штампу ову изјаву: — Југ јв искључио чпановв и пливач« противправио, јер нико није био саспушан нити јв поввдвм законскн поступак. Сви пливачи иојн су се сопндарнсапн са нскљученнм друговима, в »нх нма првко 20. нступнће и 3 кпуба. А то зиачи пропаст за Југ. Што се меив пично тнче, ја ћу суду поднвтн тужбу радн клеветв.
БАСК И СЛАВИЈА ИГРАЋЕ НА ИГРАЛИШТУ БСК-А Заоетала лкгашха утакмнца нзмвћу Васка н Слааије однграћв св у нвлвт»у на игралншту Бск-а. Супнћв г, В. Стефановић. Првдигра ћв бнти нзмвђу рвзврвв Бск-а н Басиа.
ИЗМЕНЕ У ТИМУ БЕОГРАДА За н«дел,ну међуградску утакмицу Веогрвд—ЗагРеб. која ће се одиграти у Загребу. Ваљаревић, играч Бск-а, отказао је своје учешће у тиму Београда због повреде на иози. Место њега сва како ће десну полутку играти Петровић, лево крило Огевков, а Чабрић ће прећи свакако на десно крило.
Последљи жалосни спортсхи. одвосно неспортски логађаЈи. који су се одвграли у ХрватскоЈ. донелп су велике корпстн српским спортистима и уопште Орбији и љеном спортском напретку. Овн жалоони догађаји већ су нам донелн Једну радосду вест. Самароић, Цнгано. вић. Жижек и Још неки истакнут ти плпвачки асови, за коЈе впше нена места на хрватском тлу, постаће ускоро Веограђани и поЈачаће редове неког београдског пли вачког клуба. Ови жалосни догаВаји већ су нам донели Једног од ознх асова. Здравко Самариић. државни ватерполо репрезентант и бивши члан дубровачког Југа, стигао Је прекЈуче у Београд, где ће се статно настанити. То вам Је данас тако у Хрватској. Један велики загребачки лист скоро Је донео на спортскоЈ странп: ■ ..Нама не треба спорташа — рехордера, него спорташа Хрвата! Нека сваки наш спорташ не заборавн да прво мора да буде Хрват, па тек онда спорташ!" Молићу, зар ова мала ствар ниЈе велика глупост. Спорт и полнтика су две ствари коЈе свако пола киле свеже памети не би ннкада довело у везу. ★ Здравко Самарџић, државни репрезентант и чиновних Окружног уреда у Дубровнику. стнгао Је прекЈуче у Београд. А од Јуче фнрма овог државног репрезентанта гласи: Здравко Самарџић, чиновник Окружног уреда у БеограДУ. * Пошто Је дубровачки Југ имао управу састављену од Хрвата, а плнвачку н ватерполо екипу састављену >тлавном од Југословена. да не кажем од Срба, то Је ово чувено друштво раст>-рено. Плн вачн су хтели да оснуЈу своЈ клуб, алн су увиделн да не бн имало ни наЈмање смнсла. Правили би нм неприлнке на сваком кораку, прн. редбе не би биле посећиване. — Међутим, треба нагласити рекао Је Самарџић — политичке размирице у ХрватсхоЈ ннкада инс\- бнле међу спортистима. Њих Је уносило само воћство, коЈв нема ни појма о значаЈу спорта и значен»у речи спорт. Најбољн прнмер је сам претседник Хрватске спортске слоге г. Крњевић, човек коЈи је дошао на то место уопште се не ннтересуЈући за спорт! ★ Самарџићу Је отказана служба V Дубровнику непосредно после пливачког двобоЈа у Сплнту ипмеђу Мађарске в Хрватске. Кад ннЈе хтео да учесгвуЈе у дефилеу под хрватскнм барјаком, онда, напоље! ..Загребачки лјгст " изнео Је чланак у коме позива власт да уклони ове непослушне пливаче са хрватског тла. Ова1 грудољубивн неспортски гест са спортскв стране ..Загребачког листа" уродно Је пло дом. и Самарџић Је ускоро добио писмо: „отпЈиггенн сте по правнлу по коме се службениху може отказати без разлога". И тако сада оваЈ прнмерни човек. коЈи као спортнст ннЈе хтео да има везе с политиком. н за кога Је ..Хрватски дневник" написао да Је ..неодгојен, Јер после осамнаест година проведених на хрватском тлу ниЈе успео нншта да стек ив од дубровачхе складностн", то Јест од популарие хнљадугодиштће културе, таЈ човек ће од данас покушати да сав таЈ склад и ту културу замени хиљадугодишњим београдским ћевапчићи&а. С. ГЛНШОВИЋ Одлука управе Југа о искључењу пливача и чланова оснивача Дтброанни, 10 охтобра. — У ввзи са инцидентом који св двсио приликом ппивачког двобоја између репрезентације Хрватске и Мађарскв у Сплиту, управа дубровачког Југа упутипа је јуче својим ппивачима и чла" новима, који су присуствовали овој утакмици, писмо у комв кажв: •Поводои познатог ннцидента У Сппиту управни одбор Југа на својој седннци од 7 октобра 1940 годнне решио је да се бри- да подиоси. Када јв завршио ооиовшу нз чланстса иашег клубајну школу Винцв је остао иод кућ« да '* оввт ,вП|ЖИ - По природн темпвраМиљан РаткоВић, Антон Нарде-јпома^в саојим роднтвљима, радвћи М * НТ,И| 0,1 "">• >«огао да жнвн обичли, Здравко Самарцић н Луна»напорнв пољспо радовв. Цнгановић. Бранко Жижеи, Ма-1 Још тада он јв обраћао пажку на *о Динковић и Маројица МнлО-Јсабв својом високом сиажиом фигусавић као н Влагојв Барбив-јром. Бно је јак кае диа Н>вгови оруРи кажњсин с^ укором, поштојговн, с којима јв чувао овце по бр-
Број ттријављених возача Је врло велики и прешао је 60
Ланас уЈутро стижу у Београд 15 возача из СловеннЈе под воћством г. И. Отрина, потпретседника Словеначког бициклистичког савеза. У исто време стижу и бицнктнсти СлавиЈе из СараЈева. а V току дана и нз другнх места V унутрашњостн. Ови возачи бнће смештени у Соколском дому — Ма тица. где ће по подне бнтн извр_ шен лекарски преглед возача. Увече ће, у ресторану на Калемегдану. бити скуп возача. Том прнлпком биће нзвучени броЈеви и возачн ће добити потребна обаве штен>а. Преко 60 пријава До сада Је прнЈављено за грку кроз Северну СрбнЈу преко 60 возача. Рачуна се да ће их бнти око 70. Јуче св прнЈавио од позиатиЈнх бициклиста и Пера Илић (..Фортуна"), коЈи долази нз Загреба, где служн воЈсхуЗа Саву Павловнћа, АнтониЈа АндреЈевића и остале возаче који се налазе у воЈсци Мннистарство воЈске н морнарнцв одобрнло Је потребно отсуство.
ГОДИШЊА СКУПШТИНА СРПСКОГ ТАБЛ ТЕНИС САВЕЗА У недељу 3 иовембра о. г. одржаће се рвдовне годишн>а скупштииа Српског табл теннс савеза на коју позивамо све члаиове овог савеза. Скупштвна ће се одржати у двввт часова у просторијама Боск-а (Мнлоша Веливог 54),
Џепива боксује протнв Хнмслбаха у Новом Саду Лазар Цепина боксуЈе у недељу против Химслбаха у Новом Саду. Истога дана боксује екнпа ,,ЈугославиЈе" против одличиих боксера ВоЈводнне.
Као пратља трке поћнће порвд неколнко а>томобила и Један ауто бус. Полазак Је тачно сутра V 7 часова од хотел Баткана, гдв ћв министар г. Д. Пантић дати зиах за полазак. У свнма местима кроз коЈа пролази трка све Је припремљеио за дочек. Интересовање Јв огромно. Новл прилози за трку Наградв Још увек стнжу. Јучв је фирма Вруио Мозер из Звмуна дала 30 боца разног вина као награду а београдска текстилна радња Петар Фламан (ТеразиЈе 3), предала Јв Радном одбору 20 мв_ тара платна — американа (за стартне броЈеве). Драгомиру Аритоновићу из Пле* љд биће данас купљен бицикл од прикупљеиих прилога, па ће тако и он моћи да учествуЈе у трцн. СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ СПРЕМАЈУ ЛЕП ДОЧЕК ВОЗАЧИМА Сремскн К»рловци, 10 овтобр*. — Интересоваљв грађана за бициклистичку трку око севернв Срби. Је свв вишв раств. ОчекуЈе се да ће у суботу, 12 о. м. такмичарв сачекатн и поздравити велики броЈ грађана из места и околннв. По^ часни одбор труди се да дочек бу. до што нипозантниЈн. Стаза кроз град биће видно обележена кречом. Сви такмнчари Добићв скромне награде. углавном флашв ч>-вв пог карловачког ризлинга, верму. та и бермета. До сада су далн као своЈе награде г. Стеван Ћирић. мннистар у пензиЈи, 10 флаша ризлинга. г. др. Стеван Симеоновић-Чокнћ. ад. вокат, 10 флаша ризлннга, гђа Катица Милић 10 флаша ризлинга, г. Јосип Поповић, 10 флаша ризлинга, Виноградарска задруга 10 флаша ризлннга, г. Петар Костић 2 флаше вермута н 2 флаше бер мета, г. Бранко Маринков 4 флаше вермута, С. к- Стражнлово 100 динара н г. Ђурак, Хауер, кљижар и ревизор новина 1вдан леп албум Награде су изложене у књижари г. Хауера.
Доживљаји Винце Бабииа: далматинског сељака, боксера у Лмерици, спаринг партнера Макса Шмелинга у Медисон Сквер Гардену, аматерског боксерског инструктора и филмског глумца у Совјетској Русији Од далматинског села Пољана до циркуске претставе на Сушаку
Жноги наши млади љуџи огишл и су изненада од куће у сграни свет да окушају срећу. Сви они желели су да себи осигурају 6ољи живот. Једни су успели; други су се разочарани вратили у домоеину празних руку. Далматинац Винце Бабин је такође један од оних који су се од ране младости отиснули у свет. За време од 15 година он је пропутовао ове европске и америчке земље. Променио је разна занимања. Био је обалски радник, морнар, шофер, професионални боксер, филмски глумац, и најзад инструктор бокса у Совјетској Русији. * Као боксер Бабин је имао лепе успехе. Најзчанајш нији је ипак његова сарадња са чувеним Шмелингом у Њујорку, када се најпопуларнији немачки спортиста спремао за меч са Шаркејем за титулу првака света. Ништа мање нису интересантни Бабиноеи доживљаји у Совјетској Русији, где је провео 9 година као инструктор бокса у аматерским клубовима и где је играо у филму ,Дстар Белики" улогу робијаша. Интересантан и буран жиеот овога нашег чоеекл ми ћемо описати у нашем листу, по причању самог Бабина, наравно служећи се и документима која је он донео са собом.
епаковао у ма.ту бопгчу хлеба н снра ви су билн празнн. Није могао ии да н затворво за ообом врата на кућн помислн да спава у кревету. Зато је
својих родитеља. Отншао је Вннце бвз збогом пет пара у оепу. То је било 1925 годнне. Обалски радник на Сушаку Сушак је мала варош на обалн.
нзабрао поред канала једно место без легао. Свежа јутарла зоре пробуднлв га је пре времена. Било му је знма. Узео је овој декан н упутво ое пред прнстаннште. У једној крчмн било јв жнво. Обал скн радници седалн су за столове
За
7 октобра 1907 године сиромашиа породица Бабин у далматинском селу Поаанв имала је радостен догађај. Тога дана земљорадннк Бабнн добио је другог сина који је на крште•ку добно нме Винце. Још у својој раној младостн мали Вннце осетно је шта значи тежак живот. Алн ои је бно ввома напредио и јало дете,
Бекство од куће Још док јв лежао ка пашњаку у Поаанима, мали Вннце сан>арио Је како ћо једиог дана постати богатији и моћн бо/кв да живи. То Је, уооталом, саи сваког брђаиииа у голетвма. Једнолнви жнвот на селу тцако се нвјв допадао »вговој бујној
оио ввч мв напрадно и |ид Двтв, тв»о «« тегоб.« »И.0Т мог .о л.«ж. °" ш "<"» " посто ' в °'Р»»
лађе, које пловв по морима, н да
он ивје могао да жнвн обичннм жнвотом простог оељака.
су у својој познатој нзјави врвдипн нациоиапне осећаје ћние чпаиства. Прам« томв избачени су
у.Јлима, ооетвли су на оебн аегове чв вв.Јлнчве песннце, када би се
потуклн, због својих оваца.
је 16 годвва када је мпслио да |е дошао тренутак да направн превретницу у своме животу. Једвог јесеквг дана, када је сунце случајно благо мнловало н вада »аговв роднтег»н нноу билн у дому, Внице јв
Бабина то је бнла вајвећа варош. И чекујућн да нду на посао. Улазак аато се он упутно тамо. Знао )в сн дошлака, који Је лично иа цнна, прнв)гвао је њихову пажњу. И Бабнн пм је прншао. Усворо постао нм Је прнЈатвгк. Таво је Бабнн постао обалскн радник. Њвгове широка плећа и снам не руке са пакоћом су дизале н носнле тешве терете. Давн н месецв пролазилн су Једнолнво. Бабпи је већ ваучно ва тежвм живот обалског раднкка. Алв он Је добро знао в ооећео да се ту неће још дуто задржатн. Бокс му постаје фикс. идеја Јаднога дана седећн у кафави он Је приметно каво некв човев лепи некакву плакату на стуб. Бабнв Је читео. Цнркус, војн је гостовао иа Сушаку, ревлемнрао Је своЈ програм. И Бабии се реши дв посетн прву претотаву. Увече под бгкеском снЈалицв посматрао Је оа воливнм задовољством артисте ваво взводе своје опасве тачке на трапезнма. Свет се днвво. Бабкн Је био олушввгквн. На врају Један човек је објавпо дв Је послвлла тачка програма бокс • меч нзмеђу два првака. Дотле Бвбнн нвје ввдео ввједан бово • меч. И док оу се два борца внтлала по рингу н немилосрдно тувлн, вод Бабинв он поста*
Вннце Бабнн
добро да ту долазе в одлазе огромне лађе. А н>ега су море н лађа нарочнто Мали Винпе већ Је одраотао. Имао привлачнли. Било Је топло вече када се Је Бабнн створио на обалн. Заднвавн по- с * <- тва Р впа одл У* в| ОМ .тр.0 ,.™, „,шо.. ,»о ОО..Т- " °" ""I" љени плове по глаткој морскоЈ површиин. Био Је гладан н умораи. А цепо-
одшцЈтт У нашој штампи осеКа ое недостатак једне Јавне рубрике посеећене омладини и њеним ироблемима, у којој би сама омладина цзносила своја расматрања и сеојв погледе на жиеот и друштео. „Време",схватајуНи еелики знача) и улогу омладине у савременој држаии као и њене далекосежне резултате у данашњем еремену, а преенствено потребу масоеног учешћа омладине у изграђиеању бољег социјалнијег поретка, који је код нас предуслоељен ноеим редом ствари у свету, отвара рубрику САВРЕМЕНА ОМЛАДННА. Тиме жели да створи могућност националној омладини, да износи сеоЈе идеје, погледа и стремљења. Данас се осећа криза учешћа омладине у јаеном делању код нас. Много је, међутим, светлих примера из наше блиске прошлости, где су младе генерације, својим сеестраним интересоеањем за све проблеме сеога еремена, формирале мишљење читаеог народа и узеле на себв стеарање и изграђивање друштва и држаее. Ноше предратне генерације, које су слварале историју, еодио је национални занос и фанатизам, са једним одређеним програмом, а не размишљања, лутања и критички стае према сеему, што данас често еидимо код наше омладине. У саеременим држаеама омладина је један од најпречих проблема нације. ,#реме" ће поеремено кроз оеу рубрику, пратити развој и резултате омладинских покрета у свима оним земљама, у којима омладинл има значајну и водећу улогу у националном и држаеном жиеоту, да би на тај начи н и наша омладина била обаеештена о омлдинским збивањима у целом сеету. *
Улога омладине у револуцији Гвоздене гарде
Озбиљнв рвфор»*е и дубоки првокрвт, који се двшава у Румуиији, послв дугогодишњих заблуд«, наопаке политике н погрешних рачуиа, в који се у ово. јој рвволуцији првдуго формирво и тимв умвсто да добнјв изгубио у времену, само јв претвче јвдног иовог реда ствари, који се у Европи поставља. Везв, којима се управљало и руководило првко двадвсвт година и којв су довелв Румуиију скоро до пропасти — као и многв другв двмоврлтскв држвве покидане су. У знаку диквидаци)в стврог поретка, отклоњени су и штетии утицаји са стрвие. Проглашена јв ликвидв-ција Јвврејства, ћорупцијв и привилвгијв капнтала. У затвору поред издвјиива нацнјв, лнфераиата н спекулваата, нашли су св и бивши одговорни мииистри и генврали. Гвозденом вољом носилаца данашњег ретима успоставља се ауторитет државе ■ иације и пуиа завонитост. Срушили су ове онв оргзннзвцијв, којв су као творевинв одозго имале да подржввају трулн поредак и парирају покрет Гвоздвнв гардв. Нови рвжим у Румуиији долази в као ира/ј једие ввликв заблудв: дв св иационални покрети омладине могу звуст&вити снлом и декрегирањем омладинскнх оргвнизација. Послв миогих покушаја истребљиваља Гвозденв гарде, послв толнких намештених процвса, убистала у маси, расутих лешевв лвгнонара по улнцзма Букурвшта, смвка три смене воћства Гвоздвнв гардв, па н свмог Корнвлија Кодрвана, Гвоздвна гарда јв потпуно победила, узела власт у своје руке и постала држввном оргаиизвцијом. Заснованв иа иацноналном заиосу и идвалнзму, прожвта вером у румуиску расу, освећена крвљу омладинв, Гвоздвна гарда дала је зв своју револуцнју свв што се могло дети: свогв шефа, дле хи-
нвкада напуштала. (Наставнће ее) НИКОЛА МАГИЋ
БЕЗ КОМЕНТАРА Француски лист Аксион франсвз, у броју од понедеоника 24 о. м„ а у прегледу штампв, доноси под иасловом: »Исторнска рвчс, неколико нзјава бивших господара Францускв. Цвзар — Август — Наполеон Кампенки (миннстар морнарице за врвме рата): — Ја познајем врло мало морнаре а не разумем се апсопутно иишта у морнарнцн. (Интврвју, јула 1937 г.). Ивон Делбос (мннистар спољних послова у влвди јеврејина Блума и миннстар просвете у рат ном кабинвту): — Ја не осећам иннакав страх 1 за моју земљу ако виднм нашу заставу удружену у нвкн м маннфестацнјама са црвеном заставом. Из овога симболнчног приблнжавања, француск а профитира, мнр профнтнра. чове ч а н ство профитира. (Из говора у Се. Дизиеру 9-У-1937 г.). Едуард Ерио (претседник скупШТИНв) 1 — Ваш рад је доказао жнвотворност режнма. (Говор прнликом отвараша парламвнта 1938 године). Макс Дормоа: (мннистар уиу трашњнх дела у влади Народног фронта) Један Јеврејнн вредн колнко један Бретонац. Пол РвНО: Сталин пут довога гжожђа дв. фнннтнвно је запречен Не М ачко|. М и ћвмо побвднти јвр смо иајјачи. То су пвпи примврци демо' кратског говорннштвач
љадв иајбољих интелектуалвца, хиљаде и хиљадв мртвих и овој апостолизам, а добила такође све: право и поверењв да првпороди друштво, изграђуј« држвву и чуза ивцију. Величииа и значај победв Гвоздене гарде у Румуиији јв иајбољи прнмер да народ хоће ау торитете, дисциплину и радикалне реформе државног х друштввиог живота, али зато су ивопходне убедљиве гарвитијв и појавв правих и траоних »рвдности. Иако јв у знак жалости румунска застава још увек епупгтвна на пола копља, народ и лвгко. нари, ослобођени злв изнутра, знвју да снвга Румунијв дежи сада у њеној обноаи. Рвволуција омладинв оку-пљенв у Гвоздвној гарди успвлв Јв. И једва да је минуло две годиие, од како је Корнелијв Кодрвану плвтио глзвом своју ввлику љубав првмв отаџбини, њвгов лик, патриотв и мистикв, пење св у румунској земљи на хоризонт историје
ОМЛАЦИНД V СВЕТУ
ДАНСКА У Данској је донет специјалнн правилник за заштиту у нвсрећним случајевима младих радника. Према овом правнлни* ку млади радници нспод 16 година не могу бнти примљенн на рад на машинама којв претстављају опасност по живот. Исто тако у правилнику је изнет списак машина које се сматрају као опасне по животе младих ненскусних радника. ФРАНЦУСКА Национална унија, која груц н ше све студентв у Француској а која броји око 40.000 чланова одржала је у Лиону свој првн састанак послв рата. Ввлнкн број делегата, скоро још деца, поносно су иосили на груднма Лвгнје части н Ратне крстовв, које су добили у овом рату, махом као добровољци. Пошто је претсвдавајући одао пошту изгинулим и захвалност 20.000 другова који су бнли позванн да бране отаџбину, једногласно је нзражено повервње влади маршалв Петена. Донвтв су на овом састанку важне одлуке о даљем раду а нарочнто да св створн што твшња сарадња са мннистарством омладнне у циљу помоћи и подн* зању подмлатка у иационапном духу. Исто тако донетв су одлуке да се учнни све што је могућв да се онеспособљвннм и материјално руинираиим студентима, а нарочито беспосленим пружи што хитнија н ефикаснија помоћ. Од владе је тражено да странци, који су завршили студијв у Француској не могу ннкада обављатн ма канве јавне илн приватне функције. Француска влада донела је од> луку да се до крајњих граннца изађв у сусрет свнм студеитнма који су узелн учешћа у рату, нарочито што се тиче полагања нспита. Овн студенти ивће бнтн строго оцвњивани прилнком њнхових испнта, а исто тако скратићв им се н рокови за полага* ње истих. БУГАРСКА Двлвгација организациЈе бугарских омладинаца мпутоваћв ©. вих дана зв Падову, где ће пр и суствовати рввији италнјанекв ликторскв оиладунв.