Време, 11. 10. 1940., стр. 6

■чшл

СГРАНА б

ВРЕМЕ ■

Петак, 11 октобар 1940

Јевреји - дошљаци успели су да се увуну у све гране наше прнвреде Три групе Јевреја у Југославији

1Р1Ш! • Ф0ШШЕ-И

3«греб, 10 октобрв. — При жккои рвшаван.а 1вврвјског вроблвма у Југославн]!: трвба ■одити рачуиа о извесиом љиховом категорисању, при че му св они могу поделитк у трк групв. , У прву групу спадају шпа »олсли Јвврејн, Сефарди, воји су св дуго времена убрајалн у асимилованв становнике Југославетв. Друга втапа миграц»пе Јв■рвја, долази нвпосрвдно после светског рата, када су у ■ово ослобоћенв крајеве дошли они Јввреји, којима нови поредак и услови за даљи раз вој рада у појвдкним државама НИ16 одговарао. Тај приетгчно ввливн број кових јеврвјских досвљеника настанио св, углавном, у првчвнским храјввгма и у престоници, гдв јв Јв врло кратко време успво да разграна свој посао, смвтајућн тиме нашим приврвдницнма, чији су послови почели тек да узкмају замах. Трвћа група јвврејских емнграната долазн У Југославкју послв 1933 годинв, кли ■епосредно послв доласка националсоцијализма на власт. Трвћу групу потпомагала је друга, да мотв да уђв у нашв прнврвдне послове. Прва група, мвђутим остала је доста ■взаинтересована, сматрајућн да нв бк могла да са н>има има јачих ввза, пошто су то Јеврет — странци. Чврсто ввзанн са масонским ложама, дошљаци-Јевреји су усноро успелн да се увуку у свв граие наше прстрвде, па чак и у полнтику преко масоивријв. Од седам масонских дожа у Загребу, једна је била чисто јеврејска, дон су остале шест имале скоро преко седамдвсвт процената Јевреја нао члакове. Њихова акција у

пречанснкм кра1евима још ни)в престала. Додуше сада се ради иза кулиса, док јв ранијв, нарочнто у Загрвбу, јвврвјски утица! бно потпуно јаван. Колико су ти прЈЛадници другв и трећв групв јвврвјсћ их емиграната успвли да уђу у наша приврвдна послован>а вили св из чкленице да у Загребу све почасне конзулате држе Јевреји. С друге стране, Јввреји су створнли и црну берзу у Загребу, из које су се ширкле паничне вести. стварајући велику забуну код загребачких трговаца. Те вестк којв су се шириле углавном из ресторана »Асторијас, биле су врло повољне Јеврејнма за прављење добрих послова. Интересантна јв чин.еиица да су Јевреји моглк своју двлатност да развнју углавном само у првчанским крајввима, док је у предратној Србији изузев Београда — и Словвнији бкло за н»их скоро врло тешко да успеју. Према незваничним подацима данас у Југославији има око 85.000 Јевреја, узимајући ту у обзир к оне који су се током времена покрстили, пре шавши махом у евангелистичку и католичку вероисповвст. Од тог броја на Словвнију отпада само око 490 Јевреја, на Србкју, углавном онај број којк 1в она имала и пре рата, док су пречански крајвви сво ро првплављени Јеврвјима, и то прнпадницкма другв и трвћв групе. За те емнгранте потрвбно јв ограннчењв домена рада, јвр последњих година ннјв било у пречанскнм крајевима нк јвднв афере ввћег стнла, која није имала ма и једног учеснниа Јеврвјина.

впачипо )• ивЈну затвором- Давас мећутим бипо је елучајева да су Јевреји мануфактуристи без икаквих скрупулв отказивали своје потпнсв. Суд би се вухво по ивволико годнна и иа крају опет се ие би деснпо иишта. Зв то време наш човек је пропво док је св сачуваннм парама Јеврајни успво да отвори и трн фнлијале... Постоје код Јввреја мануфактуриста још стотине трикова, којв они у разним случајввима употрвбп.авају. ЈТажна пакован.в зголна су могућност да св од фабричнв ценв од 90 динара мв-

тар нвке материје прода Ја 220 динара. Наш човвк у суседној радњи исту робу продајв само за 125 динвра исту ствар. Публика повврујв да јв она скупља ствар боља, и одпази тамо да јв нупи. Радн>е са чарапама и нирнбвршком робом такођ« спадају у исту браишу» Колико ту имв ситних нвјасних послова, не може човек просто да повврујв. Апн, зв то се готово ннко к не интересујв, јер су нашн трговци са тих места већ давно нстиснути од стране Ј«вр*ја.

Јевреји у далматинској трговиии н индустрији

ЈЕВРЕЈИ у мануфактурној браншн Урвдбу о забрани Јвврвјима да тргују животним намирницама, наш привреднн свет поздравиоЦ^. вруатоуро. ^едним одлучним гестом спречвне су разнв малвврзаЦИ]е,' спвкулаци)в ■ ситнв ннтригв, војв би могле да угрозв правилну исхрану иашвг становништва у овим мутним временнма. Али су послв изласка ове уредбе, многи наши веливи трговци и двтаљисти пожелели да се уредба протегнв и на остале бранше, тако да се спречи деструктивно двјство јеврејског капитала, који је за крагко време успео да искључи из привреде великн дво наших домаћих првдузећа.

- Тежак и мучан јвврвјски утнцај освћа се у Бвограду иајхише у мануфактурно-галантврнјској бранши. Ова грана трговнне формално је преплављена Јваорвјнма, који држе преко 75% капитала у својим рукама, јавно џпж скривено. У пословању на велнко... Поразно двлујв чињенииа да 1в од 32 велике мануфактурне фирме у годинн 1928, које су ввћином билв српскв, сада остало свега пет већих фирми, док јеврејских има преко дванаест. На рачун нашег капнтала они су свој увећали, служећн се разннм допуштвннм н недопуштвним срвтствима, о којима ће на овом мвсту бити реч. О дрском начину пословања у јеврејским фирмама са мануфактурном гапантвриском робом знају већ готово сви, најбоље они војн су имапи додире са н>има Поготово су најтежа искуства имапи са »има наши трговци којн су ранијнх годнна, из ко зна каввих разлога бипи принуђени да поотану са јеврејнмв ортаии. Кроз дуги ннз година они су им упозиавапн душу н карактер, махинацијв н триковв, да би се ■а крају разочарапн и упропашћеин раздвајапн н напушталн трговину. Духу иашвг иацноналног *РГбвца ив одгоаара покварвик снт ■кчарсам дух Јеврејеког трговца, харвчито онвг досељеног оа стра. ■е, ио|м често намерио ивћв нн Ха гваври државиии језиком... Даиас у Бвограду постојв ове велкхе мануфактурна фнрме. Ркста Тодоровић, Анастас Павпо■ић, Јанковић м ЈТазић (у лиивидацији) и Радуловнћ и Анђвлковић. Осталв фирме уништенв су несолидном конкурвнцијом Јввраја, који мађутим, данас имвју читаво туцв гросистичких фирми. Док многи нашн ввлетрговци, некаоа богати и уважени жнве од успомана, у сред Београда пвета|у трговачкн послови јеврајских велвфирама. ...■ ва мало У врестоинцк даиао има оио 1100 маиуфактурнв. галаитери вкик ма»их рад*к. Од &нм је бкв 700 у јеврвјснкм рухама. Да. ■*•, Т »»Кмии ву. Мађутим, инвееткранн капитал далеко {а ваћн иа |евре|ско| страни, |ар С у га оии временом увећалн н в рвчум иашмм домаћик људк. Раз. л»г лежн у настојаанма наших тргоеаца д« вчувају част и углед дои Јевреји к« бнрају

сретства да у својнм тргОвинама постнгну стопроцентнн успех. Бвограђани свакако знају при* чу о мануфактурнстнма јвврејима, који св жвнв твк кад ввшто изведу и друго пажно банкротство. Послв трећвг банкротства, кад се на тај начин газда отресе дугова, признајв му св да је способан. Лажно банкротство упропастчло је многе наше трговце којн Су нмалн ма канве везе са Јеврејнма. Остајалн су да плачу над својом судбнном док су онн другн, безобзнрннји н вештнјн згрталн туђ новац. Други разпог што су нашв ма* нуфактурне фирме пропадала а јеврејске цветале, налазн се у несолидној конкуренцији. Већ се неколико пута пред судовнма дешавало да Јеврејн одговарају због фалсификовања мера. Трговац Јвврвјин има рачуна да прода робу јефтиннјв од Србнна суседа, јвр ћв закинути при марењу и тако надокнадити штету. А публнка се лако да заварати... 95 од сго трговачкнх агеаата. су Јеврејн Гроснстнчке мануфактурне врејске фнрме имале су јаног савезника и у трговачким агвитима, којн су у баш Јеврејк. Онн се међусобно потпомажу. Својим сународннцима дају робу радије и јввтинијв, ранијв и под згодннјнм условима. Због њих је многа наша велика фирма поклекла да би се иа крају угасила заједно са својом дугогодншлом традицијом. У потајној борби измвћу појвдиних гроснстичких мануфактурно - галвнтериских фирми Јвврвјн су били удружени и уввк су били у иадмоћи над иашим светом, којн св држао поштвно али усамљено. Бурне вкономске године удружвнима су помогле да истисну из свдла своје супарнике и да данас на пијаци заузму најглавнија места. Многе фнрме воднле су и з«кулмсно канговодсгвО! код пријатеља у стаиу једно за оебв лнчно, у радњи друго, за органе властн. Поред тога похушавало се и са подмкћнвакем разннх цариискнх органа да би се вук*иа илн вамучиа роба добнла јввтииије м да би се иа та) мачми са сннженом цеиом тукао иониурент Србин. Јеврејскн трнковн По старом српском закону одрицан>а цотписа иа меници, по-

Сплнт, 10 октобрв. — Уредба Краљевске владе која се односи на учешћв Јеврвја у приврвди и Урвдба о ограничвн.у броја јвврејских ђвка у средн.нм н високим школама изазвала јв врло повољаи утисак V круговима далматинских нацноналних приврвдника, као и у круговима гра ђанства. Јввреји у дапматнн* ском приврвдном животу нису никада играли нарочиту упогу нитк су водипи главну реч. Интвресантан 1в историски првглвд од почетка доласкв Јевреја у ове крајввв. Можв св рвћи да св Јвврвји појављују ввћ за време римског царства, алн о томе нема никаквих тачннх историских података. Међутнм, у средн>ем веку у Сплнту и Дубровнику постојв већ јвврвјскв четвртн и јеврвјска цркввна општина коју су основали Јвврејн Свфарди. У срвдн.вм ввку старв сплитскв хронике бележе појединв Је врвјв, који су развили привредну двлатност у граду. Тако 1в у 16 ввку Јеврејин Родригс добио од Млетачке рвпубликв концвсију за нзграђиваље мвгацина у сплитском пристаништу како би св првко Сппита могао дириговати нзвоз и уаоз за отоманско цар ство. Ту акцију прихватила јв доцније сама Млвтачка Рвпубли ка, па је овај извоз скоро сто година био веома жив. Из овога св види да су Јеврвјк уввк знали поонаћи онв поиврвдне пословв који носв доста вепике користи. Сплитскн Јеврејн баве се снтном трговином I У СтЈДиту је посто !ар у *вв известан""број Јевреја Свфарда, апи №нхов утицај, на привреду није вепики. Они св углавном баве ситном трговнном базарске робв и данас држв у Сппиту и V Дубровнику махом конфекциске трговине, трговине козмвтичке робв и по неку трафику. Разпог томе слабом ширен.у Јв врвја у Сплиту и Далмацнјн налази се у чињеници да јв наш кацноналнн елемент врло отпо* ран, у прнвреди врло спретан к спреман, и да јв био кадар издржати и најсмишљвнију конкурвнцију. Оснм тога V Далмацн1И св послв доласка Млвтачкв рвпубпнке могло говорнти о фвудалнзму, али нв у смислу у ком 1е он постојао у Хрватско), где је »господис било испод части да се бавв трговнном. У Сплиту за многа угледна патрициска нмена везанк су н ввпикн трговачкн успеси, јер су се сплитске патрици бави ли бродарством и прекоморском трговином, кео и другим пословима по угледу на Венецију. Гра ђанскн впвмент Сплита долазно 1в н обнављао се из залађа, из Далматннске Загоре, па чак и из Босне. Тај свет који је долазио из сиромашних и кршннх крајева бно је штедљнв н радан, па св брзо снашао н у грађвнском начину живота и у трговачком пословалу. Тај сввт иадвисио је чак к Јевреје у Дапмацнјн, а иарочнто у Сплиту који нису могли дв докопају никакве привредне моћн. Јеврејн у нндустријн Овакво стање у погледу Јевреја било јв у Далмацијн и у Сплнту до почвтка индустрнјализацнјв. Чнм св сазнало да је цемент добар и 1евтин грвђевин ски материјал, многе стране индустрискв групе заннтересовале су се за пежншга око Сппнта и ту су почеле да ннчу фабрнке цвмента. Двв од тнх фабрккв, »Далмацијас и »Сплит цементс припадалв су итали|анскнм Јвврв!има. Мвђутим, још пре нвколнко годннв фвбрнку »Дапмација« вупно |е домаћн индустријалац г. Марин Фврић, дов св »Сплнт цемвнт« напази и данас у рукама јеврејскв породице Шток из Трста, ко|и су се радн ввћ предузетих мера против Јвврв|а у Италији пресепипи у Сплит. Овв фирмв за капцепарнске посповв употрвбљује највншв Јвврејв. Пропашћу Аустро-угврске и стваран.ем Југославнјв почиње помало и прилив Јевраја Ешкеназиа у Сплит. То су већином |ввреји из Загрвба, во|и су дошли из Мађарскв, Чехосповвчке и Аустријв. Каио су ввм Јаврајн Т иривренн много агреОмвимји, може оа рећн дв оа кроз поспедВ.ИМ 20 годниа нзмвђу двмаћнх привреднииа „ Ешквназна водила иодземна борба за оплитсио тржнштв, у којој је иаш народНн елемент са својом упорношћу, радккошКу ■ штедљнвошћу

однео победу. Јеврвјн су јвдино успвли да се задрже као заступ ницн ввлнкнх јеврвјсккх фнрмн које за своје претставннке нв тражв друге квалнфнкацнје осим доказа о јеврејском порехлу. Има нвколико случајвва да су се Јеврејн пласиралн у овдашњу прнврвду као ортаци домаћих људи, апи то ни мапо не утич« на њихов положај, јер св углавном свв привредне гране напаза у рукама домаћвг елвмента. У житарској трговини уложили су Јевреји много труда да остваре своју доминацију. О томе најбоље говори случај Браће Паш кеш, који су се уортачипи са домаћим привредником г. Аљниовићем, апи после извесног низа година г. Аљнновић ја успео да пословаље преузме у својв руке и данас фнрма радн као друштво са ограниченим јвм* ством. У замашннм прнвредннм гранама у Спднту н Далмацнјн не ма Јеврвја, уколмко не учвствују са својнм капитапом у страННМ предузећнма, к ао што су »Ла Далмаснвнп н вЈадранска бродограднлнштав а. д. која св налазе у фраицускнм рукама. Например, наше бродарство, затим трговина звмаљским производима, бухачом, вином, ароматскнм биљем, рнбом итд., налазе се сто процентно у рукама националне прнвреде. То иије неуспех Јевреја нвго јв то за" слуга нашвг националног влемента, који јв у посповању спретнијн и од самих Јевреја и који је сачувао своје позицнје од било какве инфнптрације, а нарочнто јеврејске. Ово је важно с обзнром да влада уверење да су Јеврвји несовиднн у пословању н да иду за потпуним јудизира њем нвше..народне привреде. Такав је положај Јевреја у при вредном животу Далмације. То се можв у цвлости примвнити и на јавни н друштвени живот. Док у ужој Хрватској и Славонији Јевреји дају правац читавом јав ном грађанском животу код нас св то иије могло остварити ни у најмањој мери, н тако Јевреји не заузимају никакав видан јавни положај. Друштвено они су потпуно усамљени н са јавним жи* вотом немају ннкакве везе, читав њихов живот развио се у депокругу њихове црквене општине и једног њиховог друштва. Било је покушаја, а наро* чито од Ешкеназиа да некако продру у национална и спортска удружења, апи се и то увек завршнло неуспехом. Првдострожан прнморски впемвнт у томв увлачењу глвда покушај Јевреја да се домогну каквог друштввиог попожаја, који би послв искоришћавапи у своје посповнв циљеве. Такво је стање Јевреја у Сппиту, док их у остапнм мањим дапматннским градовима, осим у Дубровнику, и нвма.

Објашњење наредбе бр. 4 о ограннчењу саобраћаја Наредбра бр. 4 о ограннчен>у саобраћаја моторним возилима предвиђа хватачке и потказивачке награде за неовлашћену радљу у висинк од једне трећине наплаћене казне. Сва она лииа која полажу право на хаатачку и потказивачку награду подносићв своје пријаве надлежним месннм полкциским властнма или општим управним властима другога степена. Награда ће се исплаћивати чим пресуда постане извршна.

Нова варошица Србица На предлог миннстра уиутрашњих дела, указом Краљевскнх Намесника село Србица у Општинн србичкој, у Срезу дреннчком по нзјављеној жвљи грађана проглашено је за варошнцу. Телефони „ПУТНИКД" (БИЛЕТАРНИЦА и ДИРЕКЦИЈА, Брнјанова ул. 1) 21.811 13.164 23.620 86.285 27.918 5 3537

Немачка и наша привредна делегација са министром г. др. И. Андресом и немачким послаником фон Хереном у Смедереву

См *д *рвво, 10 октобра. — Даиас у 4.30 часова по подие паро бродом »Карађорђвс допутовапа је у Смвдврево нвмачка приврвдна двлегација на чвлу са првтсвдником г. др. Бвргеманом. У имв грађвнства нвмачкв гоств поздрааио |в г. Милан М. Рвјаковић, првтсвдник Општинв. На пристанкшту, порвд ввпиког бро ја грађана, налазили су се и првтставници впасти н корпорацнја, као и немачки ганерални конзул г. Нојхаузек који је јутрос допутовао у Смвдервво. Са нвмачком приврвдном двлвгаци)ом допутовао јв и нвмачки посланик на нашем Двору г. фон Херен са госпођом. Са немачким гостима у Смвдврево је допутовао и министао трговине и индустрије г. др. Иво Андрвс, а исто тако и чланови наше при вреднв делвгације коју |е првдводио помоћник миннстра ино-

|страних поспова г. Пиља. У делвгацији св налазе г. г. др. Драгослав Михајловић, начепник Дирвкцијв за спољну трговииу, др. Иво Бвлин внцегувернвр Народне банкв, помоћник мииистра пољоприврвдв г. Будислав Цвијановић, гвнеоални дирвктор »Сипоса« г. др. Часлав Нииитовић,'и други виши чиновницн Министарства иностоаних посло ва Министарства пољоприврвде и Министарства трговине и индустријв. Са пристаништа гости су отншли у подрум Смедеревскв виноградарске задруге, где су св упознали с радом ове наше наЈвећв задружне установе. Вечерас, у част гостију, позна ти бвоградски месар г. Жнвковић прирвдио је у своме винограду У Смвдереву банкет. Пут нвмвчкв делегааијв у Смв дерево имао је чисто информативни карактер.

Уредба о централи за огрев

На основу чл. 1 Уреабв о измвиама поотојаћих прогтхса ■ доиошвљу нових од 16 септембра 1939 г., Министврскн савет, иа прадлог миихстра трговине н иадустрнје, прописао је Урвдбу о цвитрали за огрвв. Урвдба гласн: Чл. 1. — У еврху свабдева&в ст«. иОвиншТва н војвв сжлв огР*винм матержјалои осжжва св при Ми*вот а р. ству гргоанне ■ ■кдустрнј« Цвнтрпв >а огр*в. Цвитрала за огрвв послује по пропнсима ове Урепбв. Оиа у свом раду не подлеже олрвдбама Закоиа о државном рачЈгиоводству и Закона о Глашиој коитроли. Цвитралом за огрев управ.-м пословии оабор од швст члаиова, од којих по двојиоу одређују министар трговинв н индустрије и министар шума и рупнииа, и по једиог мннистар војске и морнврипе и миннстар саобрвћајв. Сваки члан нма свог аамвиииа, који се одрвћзпе иа истн ив чии. Рвшеке о обрвзоваљу пословиог одбора доноси миинстар тргвние и ннлустриЈе. Потребно особље ставиће иа раеположеке Цвнтралн за огрвв Уред зв иоитролу деиа нз рвла својих службвнпка, в по потрвбн можв се одлуком пословиог одбора Централе внгвжовати и хоиорарно особље. Надзор над пословажем Цеитрале врши микистар трговиие и индустри•е прено свога номесара. Мнннстар фннаисија нма право да олреди иод Централв свога делегатв ралн првгле да »еног рачунског пословака. Чл. 2. — Залатак је Цвнтрале зв огрев: да испнтује потребе становннпггвв у огревном матери{алу, да утчрћује расположнве колнииие огревног матеонјала н да, по потребн. врши располилу овнх на потрошачнп оеоие н места којв се не могу оиаблеввти нз своје околине У ту сврху Цеитрала за ограв може нуповати и пролават* огревво лрво, лигнит и угаљ. Рвдж нИРш^ла свОга задвткш Це*. трала за огрев мвже приггуп*т и в прикудвом отиупу расположивнх ко-пгтп огревног лрввт« по мввснмн овпгм цежвма утврђвинм на отиов^ УТ» в в6в о контрвл* п*«в. Кво расп® пожпе нолнчиие у смиспу ове Уред6е смвтрвју се све колтние огоевиог трвет« иојв премвшучу потре^, 1а •оејвлв сопствежжх ст«*б»*ии ■ рад*ии просторнја у тоиу од д»вет мвевцж. Цеитрала за огррев одржаваће стал ну везу са установама за сиаблеввае оинх места која се ие могу ежебзевати огравнжм матери^алом из сво(е оиолние ■ стеоеће ее о полмжре.у пиховнх потребе. У сврху подмирељв потреба у огревном материјелу, Цвнтрвла за огрвв сарађиваће како са занитересованнм државинм предузећимв. тако и св заиитересоввннм тргевачким и инлустриским организапи?ама. Чл. 3. — На зактев Цвжтрвпв зв огрев онш т е упражне властж првОг сте певв могу у по|ваиним мвстжма ив. р е ДЖТж пРнјвВгужваље звлиха огр«внОг дрввтш. Свв лжпа која располвжу еа внше од 50 просторинх мвтвра огр'вв«т дрввта пужив су у томе случв|у пржјвввТж својв залихв. Н*прн|ав%внс запихе одузвћв ее бвз ■аивад« у ив. Рист ЦвиТрвле за отрвв. У елуиају порвм*ћв( в аа тржишТу огрввиог дравтв, мвжжетар трговвве н нндустрнјв мОже, нв звчте в цевтрвле за огрвв, пропнс»т в ноитропу превоза сгР*в«ог лрввт а вз поједпжих мвст, ж ерезова. у о»°м спучаЈу пРжввжв шелвЈЖжп*, пвробрвлврсжв вру шТвв ■ првцуЈ »ћа за превоз робе моКж ће примаТн огревио дрво ив оТпре му само ако је оио сипбл е ввжо от. премиом дозволом кОју кздајв Це«. трвпв за отрев. У месТнма гпе ви се по|ввнла веет. ■*|а осиупнпа у огрвваом дрввту, о п . шТннскн урвдн за сжабаеввкв, а гв е овжх Жвма градскв поглаввретав оаиосио опшТнискв управе могу, иа захте в Цввтрвле зв огр е в, пропжспватв рвцновврале проаа|е вгрввиог прает а впв везпаља куковпе араат а еа куповввом оагОварајуће копвчпе пигШ, Чл. 4. — Цаитрала за огрев има пра во приликом продаја огревиог дрввта аа ■вплаћује провизнју до в^. Ието тако Цеитрали припада ж евемтуалиа рвзлнке взмећу набавкв ■ пролајне дене, кед кабаааа прва аод на рочкто поаопним условама.

Срвдства вз предквг става служића за покриће метеријалиих в личиих расхода Цеитрале, кво ж за потпоре у сврху појевти»авша огревиог матервјала коЈи се продвја преко општинских устаиова за снаблевање. Средствв Цеитрвле држаће се ва чвковком рачуну Поштаиске штедионице. Одлуке о употреби овнх средстава доиоси пословиж одбор Цеитрала. Чл. 5. — Блнже одредбе о послова»е Цеитрале за огрев и надзору иад н.еннм рачуисквм послова»ем прописује министар трговние и иилустрнје. Чл. в. — Ова Уредбв ступа на гнагу даном обвародоввЈва у »Службеннм новииама>.

ВећеТоговинске коморе одложнпо је своје попоаневно заседање због недозољног броја присутннх већника Јучв је Веће Трговннскв коморе у Бвограду наставило рад под воћством новоизабраног првтседника г. Михајпа Ђурнћа, трговЦа из Београда. Јучвоашњој преподневној своници присуствовао је и претставник Уреда за контропу цена, којн је нарочнто позван од стране Претседништва Коморе. Том приликом прочитана је резопуција која је дснета на седннцн Трговннскнх н Индустриских комора у Новом Саду у понедељак 7 овог месеца. У резолуцији су изнете све неприлнке нашнх трговаца у унутрашаости, који су се нашпи у прилично незгодној ситуацији због многобројннх Уредаба о контроли цена. Дешавали су се и такви случајвви да је у појединнм радњвма јвдна те иста роба имапа три разнв цвне. И то према првој, другој и тећој Уредби о нвјвишој цвни појединнх трговачких артикапа. У даљем садржају резопуције тражи се нзмеђу осталог, да се све ове уредбе концентришу на једну нли две, тако да бн трговци чогли да се служе јвлним одрећеним систвмом трговине, не страхујући да ће данас нлн Сутра доћи пред суд због нвсавесне спекулаиије, до којв би, како они сами кажу, дошпн сасвим нехотице и несввсно. Претставник Уреда за контролу цена г. Звонимир Мартинковнћ пажљнво јв саслушао прочитану резопуцију са састанка у Новом Саду и обећао је да ће све ове нвзгоде наших трговаца рефернсати надлежним у овом Уреду. Седнниа !е прекинута око два часа по подне. Поподнввна седница требало ]в да св одржн у четири часв. Одпожена је после једночасовног чекања, због недовољног броја прнсутних чпанова и депегата Трговинске коморе.

Београдска берза Св икдлвжним нечачкич клвстж. ма постнгиута Је ввгдвсност, у вези са примецоц курСа немач к в марке, ла нашп нзвозннцк ва нлвезену робу у Немачку и после I октобра 1М0 г. па закљученнм ппсловииа пре 26 семтел9ра 1М0 г. наплаћују одговар»Јућу вредиост нлвезенв робе пре^о стирог рвчу. на у немачкнм иаркама, тЈ. 10ОСо на 6 пји курса од 14.80 дннвра аа Једну немач п у иарк). Наолат а иавезено робе по •аил.ученпм поСдо. впма пре 25 септембра 1&40 г. вршнће се на изложени пачнн у свииа случаЈевнма у коЈпмв роковн плаћан.а буду до .41 иврта 1941 го. дине. Што се тнче наплатв извоаа у нстнм случаЈеапма са роковнма плаћања поСле иаиедеиог датума ■реднће куро као и за осталн кз■оз у наведено зем.-кв. (Из Девизнв дирекцијв Народне банке). ЕФЕКТИ ПРОМЕТ: дин. 302 000 РаЛенл по курсу: Количина: в«-г бег. оба 76.75 и 78.50 100 хнљ. в% б. о. пз. 77.— 100 хнљ. вГс Д. а. вк. 69.25 и 68.50 40 хиљ. Рат. штета 442.— 107 ком. Н. б. в. к 6500.— 2 хом. Паб (ситниј 193.50 и 193.— 327 ком. Понуда. Тражља. 7Го Блер —96.50 8Г« Блер —.— 99.50 в<Го бег. обв. 77.25 7в.75 в<-0 далм. аграр 69.75 69.25 7<Ге ннвест. —.— 99.50 Ратна штета —.— 441.50 Народна банка 6600 Паб геитни) 194.— 193.ДЕВНЗЕ ПРОМЕТ: дин. 9.Ж.000.Раћен 0 по курсу: Количина: Њујорк 5600.— (=) 14.518.Жвнева 1274 62 (4-) 73.712.Стокх. 1311.20 <—) 28.817 Понула Тралии (Среа&п) — Лондон 223.66 220.46 -'222.06) + Женева 1279.62 1209.62 (1/74.82) = ЊуЈорк 5520.— 5480.— (5500.—) — Стокх. 1319.70 1302-70 11311.20) У прнватпом клпрннгу Рађено по курсу: Количнна: Бер.тин 1450 — ( = ) 392.000 Берлнн 1782.— (=) 2.128.Солун 06.25 (-|_) 1,600.000.улт. окт. вз.— 500.000Понуда Тражља (Средши) Берлнн 1490— 1470.— (1480.—) Берлин 1792,— 1772.— (1782.—) Солун 66.60 65.90 (66.25) улт. 0 кт. 63.35 62 65 ( 63.—) ПРОДУКТИ Пшепнца: 1% в. 77 2% 315.50. Кукуруз; 6 в. с. Пнђнја 2в5; Ба_ нат 260. ОваС; 1 в. СрбнЈа 315. Брашно: (на4»дно хлебво) 1% в. макс. цене. Мекнње: 69Ц в. макс. цене. Ку*ољ: 15 в. 285-300. Укупан промет: 93 вагона. ЗВЛНИЧНИ КУРСЕВИ Понуда Тражил. Н>у]орк 100 ДОЛ. 4485.— 4425 — (=) Лондон 1 фунта 181 .47 178.27 (—) Женева 100 фр. 1037.44 1027.44 ( + ) Долар за обрачун 4455.— (=)-

Нови обрасци за обрачун есконта Мнннстар финанскја одпучио је да се од 1 новембов пусте V оптнцај обрвчуни еоконта са повишеном ценом израде н тО| иеод 3 на 12 динаоа. а мањн од 1.75 на 7.50 дннара. Према томе продајне цене са таксом нзноси 1\е бпок од 50 пистова сваки лнст 1 дннар н 12 дннаоа за кзраду свега 62 динаоа и ман>и бпои од 25 пнстн свакн пист по 1 пннаг> и 7.50 днкара за нзраду — еввга 32.50 дннаоа. Садашњн сбоачуии всконта од 53 и 26.75 повпаче се из течаја од 1 новембра.

ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА 1» овтобра; Апатииска мумара Д. у Лаахаау.

Загре6ач1га берза ДЕВИЗЕ У словодво« промету Женева .1269.62—1279.62 (1274.62) Лопдон 220.46—223.66 (222.00) Њујорк 5480—5520 (5500.—) Прнватин клирижг Берлнн чек 1772—1792 Грчки боновн 65.50 траж. Промет 6,364.974 дннара. Тенден. ција непромен»ена

Новосадс^а берза Пшеннда: Уредбом Јтврђене цвце. Зоб: бачка н сремска 314—316. Раж: бачка 325—327.50, банатска 322.50—325. Јечам : бачкц и сремски 345— 347 .50, бачки н оремски пролетн>и 412.50—417 50. Ку^уруз: бачкн каса дупликат 34о—342 .50. бачки парнтет ИнђнЈа и Бршад 340—342.50. Брашно : бачко н банат ско Ог Огт Дунавска бановина фран ко млип вагон алн шлеп, без скуп ног пореза на пословнн промет н без врећа 723. бр. 0 680—700. хлебн<ј брашно 70*3» просијаио 358 Пасул»: бачкц белн без врема н срем. скн 2% каса дупликат 405 —410. Мекшће: Дунавска бановнна фран ко млнн вагон илн шлеа, без скуп ног пореза на пословнн Пркзмет" н без врећа 180. Тенденција мирна

Стране перзе

Пшеница: Јулн 78 Кухуруз: Јули 59 1/2. Пшеннца: кај 75 7/8. Ву Пшеннца, Кукуруз дец. 3.92.

Чд*а г о, 10 октобра дец. 82 3/4, ма] &1 3 4. дец. 581/2, маЈ 591/2, Виннпвг, 10 охтобра окт. 701/4, дец. 715/8 •еное Лнрес. 10 октобра нов. 6 35. дец. 6.41. ОКТ. 3.73,

нов. 3.81,

ЦИРИШКА БЕРЗА

Београд Парнз Лондоа Н>уЈорк Мнлано Мадрнд Берлнн Стокхолм Софнја Буднипешта 85 5/8 Лтнна Парнгрвд Б>-мурвшт Хелспнкн Јапан

109 96 16.96 4.31 1/2 21. П 1/2 40172.76 102.87 6.36

300 2.80 3.26 8.90 101 1/4

ИЗВОЗ ЈУЖНОСРБИЈАНСКЕ СИТНЕ СТОКЕ У НЕМАЧКУ Дирекцнја за спољну трговину ппасирапа је у Намачкој по врпо повољној ценн ввћу копнчннV ситне стоне из Јужне Србије. Прва партн)а од 20 000 комада живнх јагалаца бнће нзведеиа у току октобра.

Оснивање Техничког одељка у Зеници При Среском качелству у 3». кици основан је Техкички одаљак са територкјалном надпе*ношћу за срвзове Зоднчкн. Жа пачки н Внсочк*