Време, 11. 10. 1940., стр. 5

Петак, 11 октобар 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 5

Италијансна и немачка

Рни, 10 оитобра. — Агенција Стефани јављв! Данас јв изншао први број >Агвнција Романа дн информациоии< ( хоји јв у притвжвњу Агвнцијв Стефанн. У свом првом броју поменута вгонција, између оствлог, осврћв св н нв јучвраигн>и говор г. Чврчкпа, па га дефинишв иво фалсификован>в чињеннца којв брнтаиском првмијеру нв служв нв част. »ГовореКв о еввнтуалном дугом, или ште вишв »рло дугом трајалу рата, авли помвнута Агенција, г. Черчил јв нвшао аа сходно дв св-дотакнв и »будућих догађаоас, жојв г. Мусолини није предвидео, када је Италија, хвко то кажв г. Чврчил, т>бјавила рат Фрамцуској која јв тадв била у агонији. Британсни премијер успео је чак да св послужи фразом »ударац ножем у лвђа«, тв је друтим речима хтво да квже дв је то исто кво кад би се вршио злочин над мртвнм чсвеком. Иако су догађајн, који су у вези са нашом нктервенцијом, тако блнски, оае изјалв г.«Чврчила нису наишле на ввровање чак и у оним енглесхим круговима хо]И су већ по традицији познатн кво нсувншв ааслвпљвни. Ма да не би требвло, али ипак још јвдном ћемо потсетити кахво јв стање било хада је Италија ушла у рат протих Францусхв и Велике Бритакиј«. Фрв.нцускв у томв трвнутку нијв била сломљвна већ у пуном јеку борбв, Лоарв нијв била иагтушгена, на свверу француска армија била је готово нвтакнута х спремна не борбу, в брнтанска пропаганда Веганову линију називала је нвосвојивом. У центру, стојала је неохрњвна Мажиновљвва лииија. На југу, дуж нвупорвдивог природног бвдема хоји чинв Алпи се првохлвсним утврђењимв, ниЈвдан француски одред није био помахнут са својих положаја. Томв трвба додати да св Италија хахо у Свверној Африци тахо и у Источној Афрнци иалазила пред бритвнским енормним снагама, потпомогнутим холонијвлним трупама Фра.нцусхв, почев од Тувнса па ове до Џибутиа. Исто тако већи доо фраицуске флоте налазно св 7 Средоземном Мору. Сутрадви по објавн рата, 11 ју*а, отпочелв су опврације између Францускв и Итвлнје с јвднв странв и Итвлијв и Велнхе Британије с друге стра-не н то кало на мору х на копну тахо н у лазДГХУ- Борбв у ваздуху х бомбардохања протезвла су св од Лигурије па до Тулона, од Корзихе пв до Бизергв а већ 21 операцнје су добиле огромне сразмере, хада јв почелв чуаена четвородневна битка на Алпима, где су Јгталијанске трупв поквзале неупорвдиви хвроизам. Првих десет дана месвца јунв, хихо није у Итвлнји ни у Велихој Британији могао да предвнди брзину, бвз првседвиа у историји, хојом је изведен крах Францусхе. Знало се јв за страховиту снагу немачких армија и личну вредност немвчког војниха, али ништа, елсолутно ништа хије давало повода првтпоставци да ћв армија Трећв Рвпублихв, која је претстављвна као најсввршеиијв на оввту, још при повлвчењу хв Паризу положнти оружјв х дв ћв се у масама, на мнлионе, предати непријатвљу. Ушавшх у рат, Италнја је бнла убеђена да ће Фрвнцускв бити побеђе«в, вли ипвк није веро»ала да ће доћи до тахвога слома и то тахо брзо. Италија је на хсти начин бнле, е н сада је убвђенв, дв ће и Великв Британија доживети олом и дв бн се то остварило, Италија нвће умањити ни овојв напорв нити пак презати од жртава, налвзећн се нв сграни Немачкв. Г. Черчил је био умољен дв се одлучн, в и садв га то умољавамо, па да нам каже де ли он верујв у оно што говори, ненме да ли је заиста убвђен да су британскв војнв снаге, потпомогнуте одредимв »слободних Французас непобеднвв, па ако је он у то убеђен, онда би улвзвк Италије у рат могао једино оквалнфиковети хао смво. „Дојче дипломатишполитише Кореспонденц" о говору г. Черчила Б*рлни, 10 октобра. — ДНБ ]авља : сДојчв дипломатиш-политише Кореспонденц" пишв: «Кад г. Черчил у Доњвм дому само површно говори о спољно политичким питањима, онда то има већег значаја. Најпр«, ово потврђује да су. еиглески влаотодршци схватили да њнхова рвч у сввту вншв нвма значаја. И стварно Ввлнкв Брнтанија више није водвћи фактор у сввт •всџ политмцм. И> Европв Бм

глеска је искључена. Нзени бивШи савезници неповврљнво пратв њеиу двлатност. Преостали справи пријатвљи" Енглвске у опште не мисле да поступају по дирвктивама Енглеске, већ на" против дају директиве поносноЈ Бритвнској Импврнји. «У гаквој ситуацији г. Черчил јв мо, ао да говори само о малом броју проблема. У питању Дакора могао је само да потврди да је Енглеска доживела неуспех, али је додао да такав неуспех неће сметати британским снагама да поиово преузму иннци' јативу. «У питању Бурме г. Черчил је навео овега један разлог не" хадашње британсхе предусретљивости према Јапану, наиме наду да ће постићи јапансхо-кинески споразум. Стварно, међу" тим, Енглеска је у своје време обуставила саобраћај преко Бурме, како би на једноставан на* чин навела Јапан да одустане од својих тежњи у Источној Азијн, које су биле уперене и против привнлегисаног положаја Велике Британије у Кнни. «Ако г. Черчил апелује на мудрост и стрпљивост Јапанз, хоје баш Енглеска нвпрестано провоцира, сваком мора да буде јасно каква је данашња ситуа" ција у том погледу. «Не мање смешнн су покушаји г. Черчила у Шпанији. Са алузијом на тежак привредни положај ове земље британски прет" седннк влвде усуђује се да говори о држању Велике Брнтаније у шпанском грађанском рату, хоје се заснивало на претпоставЦи «слободнв и незввисне" Шпаније. Св истом наивношћу уве" рава господар Гибралтара да са искреним задовољством чека на врвме кад ће Шпанија добити своје право место нв Средоземном Мору н као славан члан ввропске зајвднице народа и хришћанства. «Г. Черчил није могао јасније Да потврдн да је Енглеска пре" стала да игра улогу водећв силе у свету." Бразилиски лист о Черчилу Рно дв Жанеиро, 10 октобра. — Агенцијв Ствфани јавља: «Лист «Мв1јодиа" комвнтари* шући недавни говор г. Черчила подвлачи да је британски првмијер изјавио да би Лондон био порушен тек после вишегодиш" њвг бомбардовања. С тнм у вези, лист напомнње да јв г. Чер" чил заборавио да пнта становништво Лондона шта оно мисли о таквом вншегодишњем бом" бардовању и да ли би оно могло Да издржи такво дуго бомбардовање. Немци о привредном значају тројног пакта Берлнн, 10 октобра. — ДНБ јавља: Поводом привредног значаја тројног пакта нстнче се на меродавном месту да су трн светске силе велике политичке и прнвредне дннамикс повезане и са најспособнијим организаторским и реформаторским привредним силама данашњег света. Три снле су напустиле прнвредни либерализам. Ова се црта највише испол>ава у Немачкој н у Нталнјн, алн се тај развнтак оцртава н у Јапану. Такође се наглашава да се раннје пол>опривредна и рнбарека земл>а Јапан у последње време претворнла у највећу индустријску државу Источне Азије. Док је 1914 године однос изме1)у пол.опрнвреде и инд.устрнје у Јапану био 50:50, дотле се тај однос поправно данас на 24:76. Јапан је нарочнто појачао сво.ју текстилну индустрију и ратну индустрију. Јапан поред тога тежи аутархијн. Исхрана Јапана обезбеђена је месном по.1>опривредом н риболово.м и нроизводњом соје у Манџукуу. Често пута се истиче да Јапан у погледу разних сировина, као пгго су памук, гвоздена руда н течно гориво, завис« од нностранства, у првом Реду од Сједињених Амернчкнх Држава и Брнтанске Империје. Верује се да ће ембарго на ове спровнне тешко погоднтн Јапан, а нарочнто његову ратну индустрију. У вези с тим треба нагласитн да се Јапан постепено еманципује од тих страних извора. Наравно нз схватл>ивнх разлога не могу се датн податцн о овом развоју. Прлма томе блокада уперена против јапанског животног простора не може да рачуна на успех. Нротнвннчке базе н сувише су малобројне да би 10 МОГЛв В ЛД ПОС1ШИ>»

ПОЛИТИ411И ПНЕВИИК Министар г. Вулобић о преоријентацији наше привреде и обнови старих српских задужбина

ПРЕШНИК ВЛДЦЕ г. Цветковић примио графимке раднике из Београда Првтседник владе и претседник Главног одбора Југорасв г. Драгнша Цветковић примио је претстввнике свкције графичких радннкв Југорасв г. г. Мирка Мрноњића, Душана Јаиковића, Славка Воргучина, Војислава Ввљковића, Душанв Шоћв, Родољуба Јвнићијевића, Петрв Стевановића, Чедомира Милосављевића, Момнра Миљковића, Душана Наумовића и Вељу Михвиловића. Графичке раднике предводили су заменик претседиике Југорасв г. Љубомир Митић и генерални секретар г. Рака Милутова«. ПретсвднНк секције грзфичара Југораса г Мркоњић поздревио је прегседника г. Цветковића, изразивши захвалност рвдника што јв као министвр социјалне политике и народног здрввља донео неколико социјалних законз и уредби. Затим је г. Мркоњић изнео прилике графичких рвдннка у Државној штемпарији. На крају је г. Митић изложио општа питааа графнчких раднике, па је г. претседнику предао писмену претстааку, у којој је изнет положај ових радника и у којој се тражи што хитније доношење Уредбе о графичким радницима у Држа-вним цггампаријама. Прегседник г. Цветковић пвжљиво јв саслушао излагаље г. Митића и г. Мркоњића и обећао 1в да ћв са министром просвете г. Корошцем учинити све да се Уредбв што прв донесв.

Краљвво, 10 октобра. — Јутрос у 8 часовв допутовво је у Краљево мннистар грађевина г. Данило Вуловнћ у пратњи начелника Хидротехничког одељењв г. Драгољубв Пантића, генералног инспектора Министарства грађевина г. Момира Коруновића и шефа кабииета г. Миленка Кзнгрге. Министар г. Вуловић примио је на реферисање среског начелника г. Рвдету Ракушв, претседннка Општине г. Душана Крстића, начелника Техничког одељвња г. Војислава Петровића и управнике Врњачке Вање г. др. Милоша Крстића. После тога обишао је пут који се изграђује. Из Краљева министар г. Вуловић отпутовао је у манастир Жичу. У Жичи г. Вуловићв дочекао је епископ г. др. Николап св г. Савом Петровићем, судијом Духовног суда. Ту је г. Вуловић рвзгледао манастнр и видео шта треба да се изгради, а на првом месту нове звонаре, регулвцијз реке Жиче и увођење електричног осветљења. У пријемној свли манастира Жиче министер г. Вуловић при-

г. ДР. КОРОШЕЦ НА НЕМАЧКОЈ ИЗЛОЖБИ Министар просвете и претседник Сената г. др. Антон Корошец посетио је јуче Изложбу немачк« архитектуре и задржво се дуже времена у разгледању исте

Бан г. др. Шубашић издао упутства да буџет БановинеХрватске буде реалан

Загреб, 10 октобра. — У Банокој власти израђује се ужурбаио буцет за нвредну буџвтску годину Бвновине Хрветске, којв почиње 1 јануара 1941 године и трајв до 31 децембра нсте године. Бал Бановине Хрватске издао јв наређењв дв се приликом изр&де буџета ограниче поједние одвљења Банске влвсти нв најнужније потребв како би буџет био што реалнији. Међутим, вонредна времена изазвала су и изванредне потребе. И поред највеће штедње и редукцијв, ова одвљења Банске власти изредиле су предлог буџета који је много већн него што је досадашњи буџет. Због тога св постввља питање како ће се моћи израдити јвдата занста ревлан буџет, који ће се моћи у целости ревлизовати дв задовољи најнужније потребе Беновине. О томе се свакодневно водв разговори у Баиско1 власти и врше се консултовања, којима често присуствују г. др. Мачек, инж. г. Кошутић и г. др. Крњевић, као и сстали првацн ХСС. Данашњи вХрввтски днввникс вели да постоје само лва излаза: или рвстринговвти издатке на штету често животних интереса Бановине Хрватске, или извршити ревизију Уредбе о финансирању Бановине Хрватске, коју лист назнвв »Финансиском нагодбомс. Лист велн да и нначе трезвени српски круговн критикују захтев за ревизију Уредбе о фннансирању Бановине Хрввтокв, јвр сматрају да би она била штетнв за држввну заједницу, пошто св држвва не може одрвћи извесних прихода. Пист износи аргументе против таквог схватања, а у прилог ревизији

ГРЧКИ ПОСЛАНИК КОД МИНИСТРА г. ДР. АНДРЕСА Министар трговине и индустри Је г- др. Иван Андрес примио је грчког посланика на нашем Дво ру г. Бибику.Розетиа и задржао се св њим у дужем разговору.

Г. ДР. МАРКОВИЋ У ОМИШУ Сплнт, 10 октобра. — Јутрошњим брзнм возом допутовао је у Сплит министар правде г. др. Лазар Марковић. После краћег задржавања министар г. др. Марковић одвезао се у Омиш, где ће на своме имању провести некојгико дана.

САСТАНАК ФУНКЦИОНЕРА ЈУГОРАСА У БЕОГРАДУ У петак 11 о. м. у 19 часова. одржаће се пленврни састанак свих чланова управних и надзорннх одбора београдских сек. пија Југораса и свих радничконамештеничких задр>та у Београду. ове Уредбе, па вели да јв »пракса доказалв да неки облици приходе као трошаринв на вино и ракију, који јв калкулисан на 130 милионе динара, не може дати онај ефекат са којим се рачунвло. Сем тогв, ввли лист, да Хрвети не могу повећати изввсне приходв и да је прексв доказала да » финанснска ивгодбас не може обезбедити самосталвн живот Бановине Хрватске, дв нв можв покривати оне пословв који су пренесени не Бановину Хрветску. Осим тога пренесени су на Бвжовину Хрватску они облици примитака који се могу повећати само до извесне границе.с На крају лист вели да је јединн излаз дв се Бановини Хрватској обезбеде иови облици прихода и де се истовремено смање издеци оних министарстаза, чији су послови за подручјв Бановине Хрватске пренесени на Банску власт.

СВЕЧАНА ПРИРЕДБА ГЛАВНОГ ОДБОРА ЈУГОРАСА У БЕОГРАДУ Глевни одбор Југослов«нског радничког савеза Југорас уз суделовање културно - просвегних група „Братства" и то певачког хора из Ниша. музичке секције из КрагЈ-јевца и дилетантске групе из Београда, прнређу. је у недел»у 13 о. м. у 21 час у свечаној дворани Радничкв ко море свечану прнредбу у част делегата радничко-намепггеничких и привредннх задруга, чла. нова Глввног одбора н делегата Југораса из Моравске бановине.

СЕДНИЦА ГЛАВНОГ ОДБОРА ЈУГОРАСА У недељу 13 о. м. у 15 часова одржаће се седница Главног одбора Југословенског радничког савеза Југорас у Беогрвду. На овој седници узеће учешћа сви чланови главног одбора Ј>тораса из целе земље-

КОНФЕРЕНЦИЈА ПРЕТСТАБНИКА ЈУГОРАСА ИЗ МОРАВСКЕ БАНОВИНЕ У недељу, 13 о. м„ у 14 часова у просгоријама Рвдничке коморе у Београду одржаће се конференција претставника Југосло венског радничког савеза Југорас са територије Моравске ба. новине, на којој ће се претресвти положај радника и стање рад ничких организација у Моравској бановини-

ЗАДРУЖНА СКУПШТИНА ГЛАВНОГ САВЕЗА ПРИВРЕДНИХ ЗАДРУГА У БЕОГРАДУ У недељу 13 о м. у 10 часова пре подне у сали Радничке коморе у Београду одржаће се ск>т1штина свих радничко-намецгтеничких и прнвредних задру. гв у Београду на којој ће се основати Ревизијски задружнн шм,

мио је новкнаре и дао им ову изјаау: — Циљ мога путовања је да прегледем и утврдим свв оно што трвба да се предузмв путем великих р1довв на обнови и изградњи задужбинв наших слевних предвка из лозв Нвмањића и православне цркве, као овде у Жичи, затим у Ибврској и Лимско] долини и у Метохији. У исто време имам да преглвдам у тим крајевима и утврдим потребв које саврвмени жнвот у техничком поглвду захтева да св учинв од државе и народв дв би наша иароднв култура и народна привреда рационелније извршавале својв задатке. Дошло јв време да св модерним темннчким средствима омогућн ннтензнвна народна привреда, јер досадашње мвтодв техничке обрадв земље, с обзнром на свакодневно помћавањв становништва, нарочнто на селу, внше нв задовољавају све потребв у потпуности коју прираштај становинштва захтева. Народна прнврвда треба да буде једна од првих и главних брига Краљевске владе и привредннх устано■а. Прнвредни систем, засноми само и једнно на ннднвндуалнстнчкнм циљевнма, нијв внше покретач умћавања народног богатства. Данашњица звхтева, што св сванодиевно осећа, да народ као целииа задружнОм и народном сарадњом учвствује на ввлнком делу народие привреднв н културие обнове. Држевна власт св своје стране у том ввликом иародном подухвату треба да имв улогу иииџијатора. С друге гтране правилно схввћени социјални интереси привредних чинилаца све внше намећу драговољно групноаље привредника у привредне задруге, јер народ чуша и усавршава свмо оно добро које му држева омогући, вко јв у исто време и он сам унео у њега једаи део овог рада и свог зноја. Не даиле, принудни кулук, већ драговољно удруживање у нове задружне обликв, кроз водне звдруте, кроз задруте за изградњу и чување путева, и т. д. употпуииће се двло народне културне и привредне обнове, — завршио је г. Вулови своју изјаву. После ове изјаве г. Вуловић је рекао новинарима да ће се извршити велики мелирациони радови, за које ће се утрошити неколико милијарди динвре, а што ће омогућити поправку не само државннх, бановинских, већ и опигтинских путева. Исто тако је рекао да ће се подизати водоводи са пијаћом водом у местима која немају пнјаће воде. подизаће се јввнв згрвде, школе, цркве, и извршити електрификацкја појединих крајева. Из Жиче г. Вуловић је отпутовво у Матаруигку Бању, одакле продужује у Врњачку Бању.

НОВЕ ТАКСЕ У ПОШТАНСКОМ САОБРАЋАЈУ НЗМЕЂУ ЈУГОСЛАБИЈЕ И БУГАРСКЕ Према новом споразуму о поштн н твлекомуникацнјама, кзмеђу Југославн1в н Бугарске прнмењнваће се. почев од 25 октобра, унутрашње поштан' скв. таксе отпремне земље, за следеће пошнљкв: за пнсма, за дописнице, за пословне папнре, за тискантае, за новине и часописе коти се отпремају непосредно уредништвнма нлк њиховим пуномоћницима, за испупчене оттеке за слепе, за честитке, за робне огледе. Поред овога, за пакетски саобраћај између Југославије и Бу^ гарске примењиваће се знатно нкже таксе него за остале земље. Поштанске таксе V саобраћају нзмеђу Бугарске и Југославије изједначене су са таксама унутрашњег поштанског саобраћаја. ★ Твксв 1В пошиљкв којв св отпрвмвју из нашв звмљв за Бугврожу пзносе ■ За пнсма до 80 грама гежиие 1.50, за писма од 20—50 грама 2 динара, од 50—250 грама 3.50 динара, првко 1.000—2.0000 грама 15 дниара. Таиса зо обичнв доппсницв нзноон 1 дннар, за штампанв ствври од 0.50 до 10 дпнара (првма тежнни). За чвститкв штампанв посвгнице (пвт рвчи са уобичајеннм слоанма честнтке) 0.50 дннара, за дописинце са сликом са уобнчајаннм слоанма чвстнтака за Бажнћ, Уснрс и Ноау Годшу 0.50 дннара, за првпоручено рукоаањв 4 дннвра ■ за жнтно рукоааЈкв талође 4 дниара. Такса за пакете нзиосн до I кипограма твжнне 14.50 дннара, од 1—3 кгр. 22 дннара, од 3—5 кгр. 27 дннарв, од 10—15 кгр. 41 дннар н преко 15— 20 кгр. 108 дниара. Оае таксе ступају ва еаагу 23 октобра 1940 годк»«.

У маневрима на падинама Загребачке Горе учествовале су све садашње ратне јединице

Звгреб, 10 октобрв. — Данас С У, на јужним падинама Загребачке Горе, одржани маневрн загребачког гарнизона. Циљ ове вежбе био је да се прикаже заједнички рад у нападу и одбранн савременим борбеним срвтсгвима. Поступак у извођењу иапада у овим мвневримаа узет је приближно онако како ;е изведен у маневрима одржаним у околини Београда 9 септембра. Приказан је напад на борбе" ном фронту само једне д»гвизије, и то у зони дејства само јвдне њене нападне колоне. Ова колона имала је за задатак да пробнје положај у својој нападној зони, а затим заобилазним маневром да помогне суседну нападну колоиу у заузимању Загреба. Код бранилаца приказан |е рад на фронту једне дивизије, н то у зони дејства само једног отсека. Радом бранилаца спо;ен је и рад на пасивној заштити од напада из ваздуха на Загреб. У маневрима учествогеале су јединице загребачког гарнизона. падобранпи, артилерија, брзи одред Прве коњичке дивизије, пешадиђа, артилерија и остале помоћне једнице. Основна идеја маневара била је ова: источна армија, неуспевшн да задржи непријатеља на положају реке Сутла—Плешевица, заузела јв још јуче 9 о. м. до мрака положаје раније утврђене линији Горње Сту

РУМУНСКИ ПОСЛАНИК г. КАДЕРЕ ПРЕДАО БАНУ Г. ДР. ШУБАШИЋУ високо РУМУНСКО ОДЛИКОВАЊЕ Загреб, 10 октобра. — Опуномоћени румунски миннстар нв нашем Двору г. Виктор Кадере у пратњн генералног конзула румунског конзулата у Загребу г. Милана Милића. посетио је данас банв Бановине Хрватске г. др. Ивана Шубашића. Г- Кадере предао је г. др. Шубашићу високо одликовање Краљевине Р>-м>т1ије, Велики крст румунске круне са лентом- Г. Кадере је одржао крвтак говор. у коме је изразио бану г. др. Шубашићу топле жеље Краљевнне Румунн. је за срећу хрватског народа. Бан г- др. Ш>-башић захвалио је на одликовању и пожелео иств же.ге од стрвне хрватског народа за срећу румунског народа. ДЕЛЕГАЦИЈА ГРАЋАНА КОД ПРЕТСЕДНИКА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Претседник оппггине г- Јеврем Томић примио је данас пре подне у своме кабинету претставнике Упрвве руских домова стараца н старица. које је предводила гћа Милица Снмић и гћа Мица Леовац. потпретседница, претставнике хранитељица општинске деце из Звечанске улице. делегацију прве женске гимназије. коју је предводио г. Душан Иванчевић. професор. Делегацију претседника општинв из околине Београда. коју је предводио г. Савковић, већннк. Исто тако претседннк г- Томић примио је Удружење пензионисаних официра нв челу са г. Васом Божидаревићем. пуковником у пензији. управу месног одбора дрЈТПтва »Просветас на челу св г. др. Војом Бесаровићем. претседником главног одбора из Сврајева и г- Јованом Јановнћем, начелннком Министврства просвете у пензији. На краЈу је претседник примио делегацију друпггва »Српска мај. ка«, коју су предводнле гђе Цоловнћ и Ђукић, Удружење хотелијера на челу св г- Милаћем. власником хотела »Праг« и делегацију из предграћа Краљевићв Андреја. коју је предводио г. Вндо<е Веселиновић. Претставници свих делегација предали су претседнику г. Томићу писмене претставке у којима су изложили своје захтеве и потребе. Г. Томић је изјавио претставницима делегација Да ће се њнхове претставке проучити н у границамв могућности изаћн им у сусрет. Колегиум Прве женске гнмназнје код г. Томнћа Јуче прв поднв посвтили су претседннка Бвоградскв општкнв претставници колегнума I Женскв гнмназиЈв. Они су првтседннку г. Томићу изложили каква ћв ситуација да настане вко се заиста поднгне пројектована болннца на Ташмајдану, у непосредној блнзини I Женске гимназнје. Из пвдагошких разлога, рекпи су они, подизањв тв болницв показало би св као неопортуно. С другв стране постоји пројекат да се после подизања велике општикске болницв и зграда I Женске гимназије употреби за болничке сврхе. Како је овв зграда граћена спецнјално за школске потрвбе такав поступвк имао бн твшкв последиНова болница тимв не бн мцого добнла. А пнтањв зграде за I Женску гнмназнЈу поетало би поново отворено. иако је било потрвбмо много трудв да се II шммазн]« једном подигн«.

бице—Блато. Пета дивизија бранила је део положаја Нагошним —Јарун. Десно од петв дивнзије била је четврта, а лево шеста дивизија. Пошто је западна армија заузела положај Ступник—Бистра, а 20 дивизнја избила на линију Нова ЈТоза—Затинићи—Бријег, успела је да истури још ноћас престраже на линију Стара Ј1о" за—Јанкомир. Јутрос у 7.30 часова западна армија преузела је нвпад на иепријатеља испред себв у циљу да га делом уништи пре не* го што стигне појачање и да заузме Загреб. Десно од 20 дивизије нападала је 19, а лево 21 дивизија. Код бранилаца се види заузимање положаја за одбрану и одбрана кроз све три фазв. спрему, решење и делимично повратни напад. Руковалац вежби био је заступник команданта Савске дивизијскв области генералштабни бригадни генерал г. Август Марић. Начелиик штаба руковаоца веж* би био је генералштабни мајор г. Богољуб Вуковић, који јв за свв време, од 8 до 12 часова, преко гласноговорника детаљно јављао о току борбе и појединим положајима присутним многобројним резервним и активним официрима загребачког гарнизона, који нису били на терену, као и многобројним новинарима и мио* Штву грађана, који су посматра* ли ове вежбе. Поред тенкова у борбћма је учествовало и око 100 бомбардера и ловачких апарата, који су изазивали одушевљење како посма* трача тако и војних старешина. Вежбама су такође присуствовалн командант Четврте армнјскв области генерал г. Пвтар Нвдељковић и командант Прве ко* њичке дивизије генерал г. Јован Антић. Новинарима и посматрачима нарочито је пала у очи физнчка издржљивост наших војника, њи* хов сјајан елан и дисциплина, солидна спрема и вештина старвшина у руковању трупама по тешком терену огранака Загрвбачке горв. Војници су били неуморни. Нв крају, генерал г. Недељко* вић одржао је леп, патриотски говор, у коме је изнео методе старог н новог ратовања. Затим јв говорио о спреми модврних вој ничких јединнца, о моралном н матернјалном организовању војске за одбрану домовинв и о нашем сјајном људству, као и о потреби одличног старешинског кадра, који се у овом рату по* казао као најважнијн фактор. У даљем тону свога говора гвнерал г. Недељковић изнео је и осталв детаље и потребе модерног ратовања. По подне трупе, које су учв* ствовале у маневрима, продефи* ловале су кроз Загреб Влашком, Драшковићевом и Краљице Марије улицом, бурно поздрављвне од граћанства. Од 4 до 5 30 часова враћала се војска са ових вежби у касарне. Војска је пролазила у савршеном дефилеу свима главним улнцама од иетока према западу гдв се налазв главне касарнв загрвбачког гарннзона. Пред Штросмајеровом галеријом стајао је цео генералитет са официрским кором. на челу са командантом армијв армнским генералом г. Петром Недељковићем. Дефиле је био нзванредан и огромно мноштво грађана, који су се сакупилн ту и по осталим улицама, одушевљено је поздрављало нашу војску. Нарочито дивљење и овације нзазвали су наши падобранци н пешадија. Овакав дефилв, уз овакво одушевљено клнцање грађанства, не памти се у Загребу.