Време, 11. 10. 1940., стр. 4

1

ВРЕМЕ

Петпк. 11 октобар 1940

ПРЕД ИЗБОРЕ НОЛ С ИНТЕРЕСОВАЊЕМ ОЧЕКУЛ ЦЕО СВЕТ ШтЈмерику чекају инфлација, дннтатура и социјалнн поремећаји ако изабере Рузвелта"

С/вдињене Државе убрзава/у производњ у авиоиа и осталог, ратно1 материЈала за Ен^леску

0 октобра. — ДНБ јавлл: у Конектикат>'. реп> бликалски претседнжчкн , Р ат ендел Вилкн нзјавио је: :л г. Руз»е.тга ■ дал* буде трошн.та ве.тнке жу зем.м, она ће у С једнњ' ним Лмернчкич орнтн огромно наоружаи»е, које ће еаентуално

Њујо На з шини н Дко ГЈ*е за | Дрханам јгдног дапа пагтн у руке једном диктатору, којн ће нзбнлн ■з ааше среднне." У Брнџпортч- г. Внлки је кри- Ј тикоаао прнврсдну политику г. Рузвелта и нзјавио да ће г. Рузвелт. ако поново б>-де нза-1 бран, нгазвати ннфлацију у земл>н. Нагласио је да ће евен- I т>-ално да нестане н социјал- | ног обезбе^ења. Сигуација опасна за неутралносг Сједи. њених Држава Њујорк, 10 ошобра. — ДНБ јавл>а: Наслтгрот ставу велжке већнне амернчке штампе, „Сатерде Нвнннг Ност" критнкује на уводном месту спо.кну по.титнку г. Рузве.тта н оптужује га да је систематскнм азбегаван»ем Коцгр« са створно снту ацију опасну по не>тралност Сједнн»еннх Лмеричких Др-

Дописиик додаје да је ова дозвола акт куртоазије према Сједнњеннм Амернчкшв Држзвама, јер су г. Канту н поменутн нталнјанскн чнновницн дошлн у Сједин»ене Америчке Државе на позив амернчке владе још пре уласка Италије

Први сајам у Гувернеману Варшава, 10 октобра. — ДНБ јавља! Гвнвранни гувврнвр г. лр. Франв отворно јв у Радому првн сајам прирвђвн у Гвнвралном гувернвману. Овај сајам углавном прнказујв индустрнску двлатност области Радома.

Лист нстнче да влада није водп.та рачуна о же.кн народа да одржн не>-тралност земл>е н

У политичким кр\товнма се напомиње да је погинули сена-

да је шпо*м мера н сугестнја ДУВДен бно један од најнавнкла јавност на ндеју рата Јпгтрнјнх критичара спол>не I лолитике г. Рузвелта. Лмгт н1г .ШШ1И д» амернчка , Напои1гње * таиг ,1„ в м_1. тајно сарађује са Ве.тико« Бржтаин^Лист између одм " после Ш » 0 " ката " оста.1ог пода.1а'ш да је г. Ртз- i строфе поведева нстрага, чији г . | резултати ни до данас још ннВС-ТТ уступно Енглеској разнп' к - ^ . Ј i ("v гдптпптрни Д«рпиикп рр. рагнн матернЈа.1 ачрричких оружагапс снага

Нови претседник Кубе примио дужност Њујорк, 10 октобра. — ДНБ јавл>а: Претседннк Ргпублнке Куба, г. Фулгенпно Батиста уведен је јутрос свечано у дужност.

ПИТАЊЕ САЗИВА ЕГИПАТСКОГ ПАРЛАМЕНТА Канро, 10 овтобра. — Агвнција Рајтвр ]авља На јучврашн>ој свдннци вла« дв Махвр паша шеф странвв Саадисти, тражно јв да св одмах сазовв свдннца вгкаатског парламента. Првтсвдник владв изјавио јв да ћв св парламвнт састати најдаљв за месец дана.

ЗНАЦИ СКОРОГ СУК0Р.А ИЗМЕЂУ ЈАПАИА И АМЕРИКЕ Америчкш држављани ицап ш(мк Лалешг 1пока Јапанцн пребацују по/ачоња у Шашај где би лхогло да дође до првих сукоба с америчким шзморским стрелцима

Рикарди отпутовао у Берли

Шангај, 10 октобрз.. — Агенција Стефани јавља: Одпука вашингто.нске владе да позове Амери" канцв са Крајњег Иглока, укључујући ту и Јапан, изазвала је у Шангувју мучну ситуацију. На берзи су осе/уно пали амернчки папири и долари. Амернчвнх грвђавз воји жн ве у Кинн н Јапану 'шаа отпрнливе 15.000. / ВеНн део аме рмчв п х грађана на Крајњем И' >то"у управља разннм предуз еКима у војнма су пласнранн »громнн амернч кн вапнталн. Амернчва ',олоннја у Шангају, воја бг/ојн о"о 3.000 лица, забавља се јуче веСело по разннм Шзкалжма, а данас се ужурба 1о спрема за полаЗ«к. арсенала I су са°™атени. Амерички сегтга н нат Ј е да се објаве ре-

да је закл»учио војнн савез са Канадом. На крају ч .танка лист вели ■ да V доћи н најгоре, а,:о Ко„ грес н јавност допусте да нм г. Рузвелт н дал>е сервира свршене чннове. Рузвелтов гобор уочи изоора Њујорк, 10 охтопра. — Агенцнја Рајтер јавл»а: Иретседник г. Р>'звелт одржаћеће у понедел»ак, 4 новембра, уочн дана претогдничких избора, говор америчком народу преко радиа. Амерички конгрес стално заседава Ванпгнпон, 10 октобра. Агенција Стефани јавл»а: Сазнаје се да је амерички Конгрес одлучно да стално заседава како би имао прилике да непрекидно проучава развој међународне ситуације. Питање убрзавања испоруке ратног материјала Енглеској Њујорк, 10 октобра. — Агенција Рајтер јавл»а: „Њујорк Тајмс" сазнаје да је прн .тиком јучераЈшвег конфрриса&а између министра финаисија г. Моргеитауа н америчкнх војних и поморских шефова проучено шггаше убрзааиа пронзводње авиона и осхалог ратног матернјала за Ве.току Британију. Претставник бритаиског одбора за куповину г. Пурвнс нмао је састанак са г. Моргентауом и пре н после ове конференције. Истрага поводом погибије Рузвелтовог највећег противника Вашиигтон, 10 октобра. ДНБ јавл>а: Сенат је наредно да се поведе лстрага цоводом погибије сенатора Л>*ндена. Као пгго је

лазак нталиЈалских трупа у Туннс једини излаз из снтуаашје која је сада тамо настала. Пта.тијанско стаиовинштво, каже лнст, упркос злостанпознато, сснатор Д>иден погт - -т>ан>има којима је изложено, нуо је са још 24 лнца, прили- У потп>-ној диг мни.тини очекуком авионске катастрофе 31 ] Ј® чаг ослобођења.

зу.тгатн те истраге и да се, ако буде потребно, поведе нова истрага, како би се уврдили узодносно погибије сенатора Лундена. Црначки одреди у Америци Взшинпон. Ш октобра,.Агенција Стефани јавља: Министарство војске одлу■га .10 је да образује посебне одреде прначких војника којима ће командовати црначкн официри. Енглези дозволили италијанском адмиралу да се врати у отаџбину Вашннпон. 10 октобра. Агенција Рајтер јавља: „Њујорк Тајмс" сазнаје да је британска влада дозволила италијанском адмиралу г. Кан ту. комесару италијанског павил>она на светској нзложбн у Њујорку. да се заједно са десет чиновника италијанског павилона врати у Италију.

Р јгм , 10 октобра. — Агенци ја Стефанн јавља: Министар за размену и девизе г. Рпкарди отпутовао је, на позпа немачке владе, у Берлнн. Г. Рнкардн конфернсаће са министром привреде и претседником Рајхсбанке г. др. Функом о важним привредннм питањима нове Европе. Рикарди о привредном поретку нове Европе Рим. 10 октобра. — Агенпвја Сгефани јавл»а: Италијански мннистар за дезизне послове г. Рикарди објв. вио је чланак у „Месађеру" у комв излаже основна начела привредне рворганизације Европе према схватањима сила осовиве. Главно наче.то будуће европске привреде г.таси: привреда мора да се ставн потпуно у слу. жбу политикеНова континентална привреда коју ће Немачка и Италија успоставити послв географске и политичке реорганизадије Европе на крају рата биће изразито дорооратаена привреда. која је са успехом примељивана у НеМзчтгој и у ИталвјнДруго наче.10 новог привред. ног поретка застша се на контнненталноЈ солидарности. Успоставиће се хијерархија нација, од којих ће свака иматн право на један одређен део сн* ровина и привредног блага. Предратне колонијалпе имперкје поделиће се пр^ма каракт'. рн<*тнказ1а н погребазиа европС1Л1Х народа, а при томе ће ое нарочито пчдити рачуна о по мрнутој хијерархцји. Треће начело новог привредног поретка биће: аутаркија ко. ^Ја ће с® прнмењиватн V том смислу да ће с» све привредне могућности н извори у метрополама н колоннјалним пооедима експлоатисати рацисналноПолитика европске аутаркије засниваће се на а>таркији Ита. лије и Немачке. Привреда поЈе-

диних земал»а добнће јединствену оријентацнју. а ту орвјентацнју у-гврдиће осовнна. У случају да ће бити корнсннјв да се европски простор, повећан афричким простором, подели у два привредна блока. којн ће гравирати око Италијв односно Немачке, силе осовине поделић« и своје сфере уткцајв и свака ће у свом простору тежитн да свнм средствима која }ој стоје на расположењу постигне а>таркију. Немачка и Нталија. коЈе су међусобно потп>-но споразумне. Јтврднће у сагласноети осиовне задатке и цилеве појединнх др* жава које потпадају под нлхову контролЈ. Ово ће ое вршнт* та, ко да бн се постигао јелннотен^ метод и јединствена делатнос т у новом прнвредном просггору.

Оплеиост «,( суноби «/ Шангајц

Њујс|»к, 10 октобра. — Радио ЊЈСЈорк јавља: Попгг«) је Америка предвиде ла ев/^ |мере предострожности за е' /аку апнјт Американаца са Да дрког Нстока и сагласила се са отварањем пута кроз Бн 4 >му, г. Р>-зве.тг сматра за ш прсбно да СједиЈвене Држав<> објаве огбарго на све проI с*воде који се извозе у Јапан, А ј парочито на петролеј којн покрива 80 од сто свих јапаношх потреба петролеја. Политичкн кругови будно прате ток догађаја на Дале-

ОГРАНИЧЕЊЕ СЛОБОД?. ЗБОРА У АРГЕНТИНИ^' Бу®нос Анрвс, 10 о«*обра.'ДНБ 1авл>а: Аргвнтинсва влада зра-гно је огранкчнла слободу збора и договара. Министар унутрашн>идс двла донво јв урвдбу воја садржн следвће новинв: Слобода збора и договора дод^љена јв ксвључнио стран| " удружењшла ј двмоврат Цфактера, воји/ -су полоаклетву на у став н двмо^атска начвла. у Полицнскв влас-Л* овлашћене су да забране - |борове и састанке којк по »иховом мишљељу рвметв ун утрашњи мнр нли безбвдност ^ародног јвдинства. Забрањени су и зборови ако се на њима 'вређају стране владе лн шес}м)вк држава, а ако св у говог-има доводи у опасност однс - са другим државама. Забрањвни су зборови организација воје финансира кностранствл' или које имају политнчке 'цнљевв којк нису V складу са политиком Аргентине. Алудирајући иа гввор г. Чврчила и на одлупу ВелиВо Бритаиије да поиово отвори пут прево Бирме, г. Мацуока јв подвукао да Јапан искрепо жели да со што пре успоСтавн мир у Кинн. »Нема народа "ојн би у Еввкуација Амернкаиаца на- ћој мери од јапанског нврода нлази иа велике теш"оће. желео да се успостави мир Слободиа места иа оно не- нзмеђу Кинс и Јапана«, ро"ао колнко америчких бродова но ј е г . Мацуока. Међутим, он јн саобраћају између Крај»ег см атра да поново отвараав пу Истока и Амерпке већ с у сва т# пр^цо Бнрманије неће никазаузета још од пре неволнво џ0 иористтгГи том , пип , у П ошто месеци. он са мо охрабритн Кинезв Главни саобраКај између н дати им нови потстрев. Крајњег Истока н Америке вр- | с„„™,, ГНп , . Што се тичо Берлинског пакшн јапанска морнарипа. ( .. . , „ „ та о тро)ном савезу г. МацуоАмернкнапи који жнве у енглесвој волонији Хонг-Коигу ка је рекао: такође су позвани да се врате »Тројнн павт ннје скопљвн у Амернку. кн у каввој намери која 6и 6пла управљвна против Сјвднн>еннх Америчвих Држава. Треба говорити отворено и рећн да уговорне стране тога пакта искрено желе да једна тако велика нација вао пгго су то Сједтвене Амернчве Државе, — а то важи уопшто н за остале нацијо које су сада неутралне — не буду увучене у европскн рат ни да дођу у сукоб са Јапаном услед инцидента са Кнном, или ма вак вим другим инцидентом. Тавва перспе"тнва воја бн значнла отварање могућностн да чо вечанство задеси једна страховнта катастрофа, довољно јв да узнемирн сва"ога когод живо замнсли последнце тлквога спора. Укратко овај пак т је пакт мира.а

кругови у Вашнштону мгаил>еи>а су да ностојн бојазан да ће до првог конфлшста нзмеђу Амершсанаца н Јананаца доћн у Кинн. Највећа опасност за почетак конф.тикта постојп у Шангају, где су скоицентрнсани велики контингептн јапанских трупа којнма још увек стижу појачан>а. Мацуока: „Тројни пакт је пакт мира" Тоиио, 10 октобра. — Агенција Рајтер јавља.Јапански министар иностраннх послова г. Мацуока обја вно је данас изјаву о мвђународном положају.

Јапанскн бојнн брод »Мутсу« (32Ј720 тона) ком Пстоку, а минпстарство морнарице спрема бродове који ће врпгнтн евакуацију америчких дрзкав.кана оа Далеког Пстокл. РачЈ-на се да ће евакуацнја трајатн веко.тико месецн, пошто мновт! Американци већ дуго жив4> у зем.нама Далеког Истока, сде су сконцентрисанп свн њнх«>ви привредни ннтере* си. Добро» упућени полнтичкн

Пашан рапгоаор Лритангког а .чИаса .Јора с Моцр/око.и Генерал г. Тада, командант јапанских снага у северној Ки нн, дао је данас ручак у част италијанског амбасадора пово^ дом потписивања бврлинског тројног пђрт«. За врвме ручка генврол г. Тада и јапански амбасадор измењалн су здравице са срдачним жељама за напредвк Италпје и Јапана п за пријатељство између два народа. На ручгу су узели учешћа високи јапански официри и функцнонери италнјанске амбасаде. Пондон, 10 октобра. — Агенцнја Рајтер јавља: Днпломатснн допнсннк Аген цнје Рајтер сазнаје нз надлежних извора да су С е даиас у ) Токну састали 6р»ганспи вмбасадор г. Крејгн и јапан« мнннстар нноотраннх пој"" г. МаЦуока. Из нстнх нзвора сазнај да су оии расмотрили посл! дице одлуке Белике Британнје да отворн пут преко Бирмани је за Кнну. Ручак у част италијанског амбасадора у Пејпингу Пејпннг, 10 октобре. — Аген цнја Стефанн јављр:

Ки вмпанс^и ш ,п,е чр ПОСлУ

ШТА ЋЕ БИТ И С ФРАНЦУ СКИМ КОЛОШЈАМА „Улазак италијанских трупа у Тунис једини излаз из садашње ситуације пише римсна „Т р и б у н а"

С(

Рим, 10 октобра. — Даиаш-1 лога пише, да је за Енгле^лсу ња >'Трн6уна« сматра да је у | неопходно потребно да ш? куша организовање једног устанка у пустињи, слично оном устанку који Је за/нреме светског рата пуковнгл« Лауренс дигао у Арабији ттротив

августа.

Код сметња упробави код надттости, подригивања жгаравипе, проузроковане те шком столнцом целисходно )е | узети Јгвече пола чаше приро днв Ргапг-Јо»еЈо*е горке вопе и уЈутру напгге ср ца исту количину. Права

Лист дал»е »гнг.ти да се Фрап птзи налазе у и.тузији у ко: јој су изгубили смисао за најI прогтнјл рсалиости. (Транскгштнвстгг првс)

Ргап2-|о5с^ота »оза показује ее увеи аотпу но аоузлаиим средством за чи шћ*тм: орева. и и?« ЈА А-А1-1МВ.

Британски план за изазивање устанка у француским колонијама СтОкхолм, 10 октобра. Шведски листјни доиосе вести из Лондона у којима се каже да известан део енглеске I штампе, међу осталим ,ДБус Кроникл", поново гпшгу о Јед' ном планг за изазиваље устаI нака араб.т>аиских племена у ј Северној Афрпци. I ,ЈЊус Кроникл ' између остајјавља^

Турске. Лист вели да би рајпогоднн ја личност за оргадизовање једног таквог усганка бно Абдел-Крим, који је после светског рата задпо Французн ма много муке, а/сад се налази у прогонству на острву Реуниону. Стога Оило би потребно одмах ослободити Абдел-Крима и омогућити *у да ст>-пи у контаЈст са арабллнским племенила. Лпст дал>е сматра да би. овакав устанак требало организовати само у француским колонијама > Северној Африци. (Трвхаконтпвнт прес» Генеграл Веган стигао у Алжир Жеме««, 10 овтобра. — ДНБ

>Ле Пти Дофинос јавља из Алжира да јв генерални делегат фраицусве владе за Афрн-< ку генерал г. Веган слигао у Алжир. Генерал г. Веган допутоваоје авионом. Нови командант одбране Дакара Женева, 10 октобР*. — ДРГТ; Јавља: Сазнаје се, да јо дивизнјски генерал г. Вијан наименс ван за врховног команданта огдбра не града Дакара, трупа *и артилерије које стационнрају у Западној Француској Африци Ово нанменовање обЈаалено је у ; Службеним нонаиама«. Одликовани (фаниоци Дакара Женева, 10 октобр«. — ДНБ јавл>а: Према честима тп Вишиа браниоци Дакара _ адмирали

| Јг. г. Лакроа н Ландрио, одли'ковани су. Адмирал г. Лакроа одлнкован је орденом Легаје Части другог степена, а адмирал г. Ландрио орденом Легије части трећег степена. Генерал де Гол у Камеруну Лондон, 10 октобра. — АгенциЈа Рајтер јавл>а: Јутрошњи листови потврђуЈу вест да Је генерал де Гол пре два дана стигао у Дуалу у Француском Камеруну. Кру гови блиски генералу де Голу изјавл>ују да он сматра да је ова колониЈа врло важиа. Генерал Веган преузео своју нооу дужност Тангер, 10 октобра. — Агсн цаја Стефани јавља: Генерал г. Веган преузео је данас своЈу нову дужност као претставник Француске у колониЈалном царству.

Лаиспун пџпџалг Београдске радио станице коЈа у дванаест часова дневтппс емисија даЈе преко трндесет тачака говорног и музичког програма Оа свнм потрсбним н занпм.хнпнм обавештењима и с лш.ал !а учеспика у програму. — наћнћете само у недељвом илустрованом лвсту „Радио Београд" Вогат и занимљив садржаЈ вз области радиофоније налазв ее у сваком броЈу »РАДИО ВЕОГРАДА' коЈи редовно прати напредвк и >-спехе наше и стране раднофониЈе. Занимљиве репортвже и чланке. п слике учесннка. популарних псвача н муавчара. с а интересантним т>-мачен>има музичких и говорннх емисија. и програме домаЛих и свих важниЈих страних рвдностаница, — сво то имате сомо у лнсту >РАДИО БЕОГРАДс. Изишао Је нз пггампе четрнаести броЈ, коЈн доноси чланак о односу радиа и домаће књнжевностн. музичку репортажу о господару тонотад Артуру ТосканнниЈу, разгч»вор св ч.таннцом Београдске опере гцом Мезетовом. те)личку страну св стручним чланком о бежичноЈ телефоннЈи и телввизиЈи. интересантан члаиак о аматерским радиостаницама. затим музички лексикон. много забанног материЈала. радиопричу. рвдио-козериЈу. ромлн »Радно-мозак«. криминални роман »Тепих страве«. моду. стручне савете. позорнпгге и спорт. Све програме. сва обавештења. занимљив. нлустровАИ садржаЈ добиЈате у >РАДИО ВЕОРРАДУ«. коЈв се продаЈе у свим продввницама по цени од два динаре. Ако желите Да се претплатнте и пуните оваЈ купои н прилепљен на карту или у незатвореном коверту са мпрком од 0 50 диварв пошаљите на адресу: Редакцнја н адмппнстроцпја »РАДИО БЕОГТАДА« пошт. фаж 71НПретплаћуЈ^м се иа недељни илустрованв лист »РАДИО БЕОГГАД« на трн месеца — — — — — — 18 двнара нп шет месецв — — — — — — 38 динара на Једну годнну — — — — — — 72 динара (Непотребио арецртати) Гори,у су*Ју уплатићу па чековиу уплатнвпу. ко|у ће ми админнстрацнЈа доставнтн са Једним углсдним првмерком листаГиме в презвме) <звнимање) (место) мпнннвнн