Време, 11. 10. 1940., стр. 3

ГТ^так, 11 октоб&р 1940 ♦»

ВРЕМЕ СГРАНА 3

Да ли ке Дмерина Од јутра до мрана летеле су у среду помоћн Енгпеску? борбене есиадрш над британском престоницом

Рваотв би св дв к у попитиии (1осто]и вопа виша правда, воја уввж на крају побвђујв. Као што рлнла Со®1втова Унија плаћа Еиглвовсј н>вна ииогобројна сдоброчкнотва" која јој јв учинила послв оввтског рата, иастојвКи Да 1в подвли и што вишв ослабн, — тако оу 1775 годинв внглвскв Колоикјв у Свввриој Амврици •ратилв својој Мвтрополн мило •а лраго. За врвмв вврсвих ратова у Енглвовој прогањани протвстанти свлоинли оу св на тлв Сввернв Амврикв, гдв су својом приљвжиошћу и смислом за вонструнтивни рад убрзо дошли до ввликог напретка. Када ]'в видвла да можв од својих бивших грађана извући ввликв користв, сзахвална Мвтропола покушала јв да им намвтне твшке таксв и да их прнвредно вксплоатишв. Мећ^тии колонијв св побуннше н 1775 објавишв својој нвкадаш" лој домовини рат) који им јв донео слободу и самосталност. Тада су св формирале Сједин>енв Америчк© Државе, које су наставиле самосталан живот и убрзо достиглв у привредном развоју своју некадашњу Метрополу. Ввћ крајем 19 века Сједињене Државе су престиглв Енглвску у производњи гвожђа и чвлика, а убрзо и у осталим индустриским гранама Са почвтком 20 века на плану светске политикв стајала јв јвдна нова, ввлика и снажна сила, са којом св морало озбиљно рачунатн. Али, од 1775 па до даиас, нису нзглађенв супротности између Енглвоки и њених нвиадашњнх колонија. Још и данас, када Сједнњвнв Др^анв помажу сво;у бившу домовину, постојв нзмеђу њих великв супротности, ко" јв св крију у позадини политичких нзјава н фраза о судбинокој повезаности Новог и Старог света и којв у ствари иду за стварањем превласти Сједињених Држава у свима оним зонама где св њихови интереси укрштају са енглвским. Откуда тв супротности и у чвму св онв састојв? И да ли ће Сјвдињене Државе везати своју судбину за енглески брод који св налази у опасној бури, или св иза званичне политичке линијв кријв вкспанзивна лииија америчког империјализма воји ивћв презати да потисне Енглвску из оних областн гдв св њи*ови интвреси сукобљалају? С|вдињенв Америчке Државе прг, . (ГТвВГкв у површину од 7 ,839000 квадрвтних километара са 123 милиона становника, по" ред разних поседа у површнни од 1,844.700 кв. км. са 15 мнлиоиа становника. Мвђутнм, Сједињвнв Државе првтстављају географску и гвог.олитичку цвлику са целим америчкнм континентом, односно са Сввврном и Јужном Америком и њихова политика и привредна и финанси" ска пвнетрација јасно показујв Да су оне врло добро схватиле ово ■ вдинство и да жвлв да га што јаче учврств, ово осовнне иоју ће претотављати САД, најнндустријализованијн и сирови« иама најбогатији дво обеју Амврика. Својим гвографским положаЈвм Сједињвнв Америчке Државв излазв на два Оквана, на Атлантив и Пацифик, од војих ћв овај други претстављати иајзиа" чајнијвг фактора у будућвм развоју сввтско - политичкжх и трговинских односа. Америчке обале излазе на оба ова оквана, а поред тога САД држв у овојим рукама и поморски пут између Северне и Јужнв Амернве, Паиамски Канал. Та околност већ озбнљно угрожава ввковни монопоп поморског трговинсвог саобраћа-а, који су држали у рукама Енглези и то претставља први сукоб трговинских и саобраћајних интервса између Енглескв и њвиих бивших колониЈ*- Ако св узмв у обзир да ћв у блиској будућности улога Пацифика у савтској трговиии бити овв ввћа, док ћв улога Атланти" *а опадати (што су увидели и Руси управљајући овоју експанзи]у на Тихи Океаи), онда јв јасно да се Америка овд« налази у далвко бољвм положају него Енглесна, чи.и поморски трго»ачки пут до Тихог Океана пролази вроз велике опаоиооти и »вћ сада јв ратом најозбиљније угрожен. Ова вкспанзија САД на штвту енглвских интервса отпочела )в Још шпанско • амвричким ратом 1898 годннв, послв кога су Сјвдињенв Државв добилв и власт над Мвкснканским Заливом и Карибским Морем — €Амв"ичким Срвдоземним Морвмв, вако га назнвају њихови привредници. Уопостављањем протектората иад Кубом и аиектирањем Пор" торика та власт је била у потпу ности ооигурана. Отцепљењем Панамв од Колумбнје, Сјвдињеие Државе добилв су пуну власт м иад Панамскнм Каналом и њвговнм залеђем, чнме су себи обезбедилв тица) и на Јужну Амврику, иарочито иа њвну заладну обалу Финансисвим утии*)вм оснгурале оу себи власт и у Ннкарагви, а затим су зау>еле Хаите, као ва*ну помооску м ааимит^ Средња Амврн-

кв и панамокв превлакв и иан^Г ла. Од 1898 године до ираја свв! • сиог оата добиле су Сједињвнђ Државв политичиу власт нап 150.000 ив 1 'атних миља земље и 9 милиона становнииа V Средњој Америци и на Карибсиом Мору н оовојиле 120.000 ивадратних миља земље иа Пацифииу. Поред тога оазвиле су веома китензивно поиврвдно и финаисисио осва-ањв држава Јужнв Америие, иао и внглвсиог доминиона Канаде. Ово освајање б'--' 4 је омогућвно и тимв што Сједињенв А" мернчке Државе располажу не само великим капиталима, у ко' јима осиудевају релативно си" ромашнв земљв Јужнв Америке, него и тиме што имају неисцрпне изворе сировина, потребних за прнвредни развој јужноамеричиих држава. Таио, на пример, Бразилија има неиспнтана лежишта гвоздене рудв, али нема угља, иога опет САД имају у изобиљу. Сем тога у Средњој Америци и на обалама Карибсиог Мора налазе се најбогатији петролејсии извори, а у тим областима САД имају политичиу и привредну власт у својим ру" иама. Даљи, веома осетљиви суиоби внглесиих н америчиих интереса налазе се у Меисииу и Аргентинн. У Меисииу обв империјв заинтересоване су због петролеја, али је амернчии положа! ту далеио повољнији, већ и због с&мих гвополитичиих разлога, и сва настојања Енглесие да Мексиио постане ссамосталан" у поглвду пвтролеја, а то јв значило под утицајем внглесиог иапи" тала, — остала су без успеха. Исти је случај и са Аргенти* ном, где је Енглесиа инвестирала милноне свога иапитала и иоја се сматрала внглесиом утицајном сфером, готово иолонијом из иојв је она добијала мвсо и пшвницу. И ту је данас америчии иапитал узео таквог маха, да св можв рећи да јв ова држава за Енглвсиу готово потпуно изгубљена, нарочито аио св узме у обзир и стратегиоии и политичин положај САД у овом де" лу Јужне Америие. Али још јачв супротности измвђу Енглесие и САД постоје у Канади. Овај доминион, иоји се сматра иао прихватилиште за даљи рат у случају да внглесиа влада будв истврана из Лондо" на, у ствари јв природно продуСједињених Амврнчинх нипг ,В8 ' односно један дво севв0 ^вричиог ионтинента, иоји ба 1 в ни јвзииом, нити ма каивнм ..риродним границама одвојен од Сјвдињвних Држава.Канадски угаљ, петролвум и пшеница и гвоздена руда Њу Фаундленда исто су таио пожељни за господу из Вол Стрита, иао и за оне из лондоиоиог Ситиа. А у овим питањима нема свнтименталности и америчин иапиталн у велииој мери су заинтересовани у Канади. А иапитал, иада нанђе на богате изворв профита, обнчно нв воли да их двли с другим, нарочито исто таио јаиим иапнталом. Сем тога положај Америие на Пацифииу и њене многобројне луив на пацифичиим обалама, иао и базе расуве по цвлом оиеану ове до азијсиих обала, упу^УЈУ јв на борбу са иониурвнтима у овој области света, па био то Јапан или Енглвоиа. Њвна тежња да добијв еиглвсии Сингапур и тиме употпуни линију овојих база на Тихом Оквану од Дач Харбора преко Хаваја, Са" моа, Гуама и Филипнна до Сингапура, јасжо поиазујв њену намеру да искорноти садашњу твшиу ситуацију Велиие Брит&нијв и учврсти овојв позицнјв иа Пацифииу. И овдв св може напомвнути да би била илузорна помиово да ћв САД послв рата напустити, или вратити оно што добију прв рата, утолиио прв што амвричии иапитал има значајних интврвса у Кини који су у супротности нв само са јапансиим, нвго и са виглесиим интервсима. Таио изглвдају реални односи измвђу ова два англосаиоонсиа народа, чија св сарадња данас очвкујв у новом светском суиобу. Међутим, Сједнњенв Америчив Државв, водећи дуги низ година изолационистнчиу политииу, пропустилв су прилииу и ■ремв да се наоружају и прн* премв за рат, и поред оввг оби" ља иапитала н снровина са којима располажу. Сада, онв поиушавају да ту пропуштену прилику надокиадв. Имајући првд кућом јвдног ]аког и добро организованог противннка као што јв Јапан, велико јв пнтање да ли ћв оне успвти да св на врвме наоружају то" лико да би могле бранити и свбе и помагати Енглвсиу Или ћв, чувајући се од иајопаснијег противиика у Пацифику, иоиориотнти прилииу да прошире своју привредну и политичку домннацију на штету другога који се налази у тешкоћама из којих св за сад нв видн никаиав излаз. Сва досадашња политнчко-приврвдна настојања указују ма то да ће тако поступити Н. АЛЕКСИБ

(Операције су продужене целу ноћ

Митансни авиони бомбардовали западну Немачну и онупирану обалу Ла Манша

Берлин, 10 октобра. — Д. Н. Б.. .Уавља: Врл*лвна команда саоппгга-

ства нзнад Велнке Брнтаннје: »И у току прошле ноћн непрнјатељско ваздухотовство упернло је своје напале углавОд раЈаог ЈЈтра па до >фака , ном на Лондон н његова предкретале с.У непрестано лаке и грађа. Исто таио, бомбе су 6а-

тешке бороене ескадрнле брнтанској иртестонице да врше наиаде за одогазду. На те дневне нападе 1 надовезали су се после и но1 јнн наиади тешких борбенш; авиона којн су траја.ш св,е' до данас ујутру. Најтежа штета причнњена је доковшса на луку Темзе. Обимна штетл' причињена је експлозијама бомби на железничким постројењима и же лезннчКим прупима у центру Лондона. За време иоћних летова занажени су »шоги тешки пожари. Нојединн борбегаг авнонн нанадали су у јужна; ј Енглеској лучка постројеша, логоре трупе, железничке пр>те и фабрике наоружања. На те објекте бачен је велики' број бо.мби тешког и најтечн«- 1 " калнбра са ве.тикш1 успехо.м . Нсто тако немачке бврс*ене ескадриле бомбардовале су више аеродрома у јужно 4 \ и средњој Енглеској. На аер одро.мпма у Ст. Евалу, Пекр\>зу и Ст. Мерину успело је по готцима бомби разорити хангаре н касарне, а уништен је^ и већи број авнона на земљи'. У луцн Карднфа бомбе су\ изазвале жестоке експлозије после којих су се појавнли в&тики ножари. На мору погођен је један непријате .Бскн трговачки брод од око 4.000 тона са внше бамби. Бомбе су погодиле средину брода и он се јако нагнуо на страну, остао непомичан, док се на броду појавио пожар. Једна немачка подморница потопнла је два наоружана ненријател»ска брода са укупно 7.000 тона. Матернјална штета, коју су у западној Немачкој и у запоседнутнм областима причиниле, бомбе британских авиона нриликом ноћннх летова, брзо је поправл>сна. Неколико кућа је разорено а један ко.мплекс зграда једног по.Бопрнвредног дзбра потпуно је уннштен поисаром. У току јучерапга>ег дана непрнјател. је изгубио 10 апарата од којнх један ватром противавионске артилернје. Четнри иемачка авиона су нестала. Британско сс.општење о немачким нападима Лондон, 10 онтобра. — Агенција Рајтер јавља: Миннстарство вазд^г.сопловства н унутрашње без&адностн нздали су следеће заједннчко саопппење о јучерашњој делатностн немачиог ваздухоплов-

не Енглесне непрнјатељсин вионн бацнлн су нзвестан број упаљивнх бомбн, иоје су брзо угашене. Веће пггете ннје бнло, а број жртава је врло малиа. гУ Њујорк Тајмс" о најновијим нападима на Лондон Њујори, 10 октобра. — ДНБ јавља: »Њујорк Тајмс« јавља о немачким нападнма иа важне војне објекте у Лондону следеће: »У току прошле ноћн н јутрос Лондон је нмао тешкнх

чене н на многа друга места у јужној Енглеској. Сем тога нападн су нзвршени н на северозападни део Енглеске и на јужнн Велс. »Пожари којн су се појавшш ј г^б^така^ људсинм ЈКИвотим« у Лондонској обпасти н овога „ иатврвјал7 . 0ко поноКн пута су брзо угашенн. На раз-

ннм тачкама града погођене су неке зграде н оштећена нека индустрнска постројења. Поје-

вршенн су нападн не само на 40 областн Лондона, већ н градове у северозападној, вероисточној н југозападној

днностн о броју жртава још нс- Еш . леској| па и у Мндлеиду и

достају. Прнликом пада једне бомбе јаиог разорног дејства на једну зграду, рањен је нзвестан број лнца од којнх неки сМртно. Јављају да нигде у целој земљн број рањеннх и погннулих лнца ннје велнкн. »У областима југозападне Енглеске н у једном граду јужног Велса бомбе су оштетнле зграде. Неколнко лнца је погннуло. Велсу. Областн Велса дожнвеле су најтежу ноћ, какве већ ннје бкло недељама. »Јунајтед Прес« јавља из Лондона: »Морала су бити доведена појачања за одбрану од напада нз ваздуха, нарочито у цнљу гашења пожара н раскрчавања улнца. Горњн спратовн новнх зграда запаљенн су услед по-

Немачка »Из једие областн ју* ла н /чне Енглес« 9, јављају да је ЈНЛО внше жртава. У осталим крајевнма рањен је врло малн број лнца, а унупна причињена штета је незнатна. У једном граду северозапад-

после завршеног крстарења годака запаљнвнх бомбн, па се читав ннз пожара рашнрно преко града. Сваког часа стнзалн су извепгтаји о штети на добро познатим зградама а читави блоковн улнца покрнвенн су рушевннамаа.

Операције британског аап .Јухопловства

Лондоп, 10 окгобра. — Аген ција Рајтер јавла: Британскн бом6 ; ардери нзврпшлн су јуче пр4'ко дапа нападе на Хамбург*. на Канал Ане Павловне јуаано од Хелдера у Холандији, на Варендорф н на аеродром код Тексела, а нсто тако и ша Хавр. У току ноћн британски бомбардерн упркос рђавог времена извршили су нападе на територнју Немачке и запоседнутнх земал>а, нарочнго на Келн, Гревенброих, Есен. Рајс холц, Гремберг, Кенигсхофен,

Слииа, објављена у »Стокхолмс Тидннмгвиу«, иоја прниазује свтуацнју на једној станнцн лондонске подземне жепезнице за време изненадног номачког »аз^ушног напада

Днселдорф, Везел, Брисел, Амстердвм и обалу до Хавра. Авиони британске ратне мор нарнце н обалске службе бо-мбардовалп су Брест. ДНБ о ноћним нападима енглеских авиона Берлин, 10 октобра. — Д. Н. Б. јавља: У току ноћн између 9 и 10 октобра поједнначнн брнтанскн бомбардери, којн су летелн изнад Холандије покушали су да продру у Западну Немачку. Овај је покушај осујећен. Малом броју брнтанских авиона успело је да се прнб.шжи Берлину, и да баци бомбе, али није проузрокована ннкак геа пггета у војним објектпма. У току ноћн, немачки авноГ.н летели су нзнад Лондона п Јужне Енглеске. Нема још поје.тнностн о овом нападу. ;У Амстердаму и Рогердаму р*зорено неколико стотина зграда Рпм> 10 октобра. — Агенција Стефанн јааља: „Пополо д' Итална" објавл»ује чланак поводом напада британскнх авнона на Холандију. У том чланку се констатује да је бомбардовање причинило вслнку штету у холандским градовима, а нарочито у Амстердаму и Ротсрдаму. Унинггено је неколнко стотина зграда. Лист нарочито подвлачи да услед овог бомбардовања страда цнвилно становништво и да је бнло много људских жртава. Оборени британски авиони дуж француске обале Берлнн, 10 октобра % — Д. Н. 1 Б. јавља: Дуж француске обале оборе-

Спецнјалнн белинограм »Времена« о нападнма на Енглеску према нзвештају немачке Врховне команде од 10 октобра (Европа сервнс)

на су Синоћ три британска бом бардера тигта „Бристол Бленхајм". Ови авнони оборенн су од немачких ловачких авиона. Осим тога, изнад Енглеске, у борбама, оборена су још два британска авиона. Један се немачкн авион није вратио у своју базу. Оборени немачки санитетски авиони Берлин, 10 октобра. — ДНБ јавља: У току јучерашњег дана бри тански ловачки апарати извршили су напад на два немачка санитетска авиона и оборили су их у тренутку када су вршили свој високо хумани задатак спасавајући из мора немачке и енглеске пилоте. Пожари од бомбардовања у Лондону Берлин, 10 октобра. — ДНБ јавља: Н е мачкн нзвиђачн Су констатовалн да порвд в е ћ ј а вљ е них пож а ра у лондону беснн у Вестмннстерсиом кварту д аљнх пет велнкнх пожара. Мно. гобројнн м а њн пожарн в е ћ с у погаш е нн. Свн овн пожарн нзазванн су бомбардова&ем које је извРшено данас неш то пре н нешт 0 после нзласка сунца, Н е м а чкн извиђачн јављају оио 17 часова да у ц е нтру Л°н дона ј°ш уве к трај е велнкн пожар који је из а зван ноћннм бомбардован> е м. Пожар је захватно в е ћн комплекс зграда. Од п<>жара дНже се над Л°н. доном гуСт облак днма на в е лику внснну н ако је вр е м« нначе л е по. Јучерашњи немачки напади Берлин, 10 октобра. — ДНБ јавља: Данас пре подне нападн не. мачких ескадрила бнлн су управљ е нн протнв уТврђеаа в ж е лвзннчннх станнца у Јужној Енглвској. Цнл> е вн с у бомбардованн в е лнкнм број е м теш« и х н с р е Д њих бомбн. К°нстатовано ј е више пуннх погодана. Говор министра Морисона о мерама за одбрану из ваздуха Лопдон, 10 октобра. — Агенција Рајтер јавља: Новн лпшнстар унутрашње безбедности г. Морисон одржао је данас у Доњем дому експозе о мерама за одбрану од папада из ваздуха у лондонској области. Г. Морисон је изјавио да је протнвннк заклона за ве.тики број лица н да сматра да ће опасности бнти много мање ако становнтптво буде нмало мање, породичне заклоне. Сва општинска већа у Лондону овлашћена су да реквнрирају све подруме и друге просторнје које су погодне као заклонн. Г. Морнсон је нстакао да је овај систем заклона врло важно средство одбране земље. РЕПРЕСАЛИЈЕ ЗБОГ ХАПШЕЊА НЕМАЦА У ХОЛАНДСКОЈ ИНДИЈИ Хаг, 10 оитобра. — Агенција Стефанн јавља: Због нечовечног поступања са немачинм грађаннма који живе у Холандској Инднјн, немачкв властн су вршећи ре-

пресалн]е ухапснле неколнко стотнна холандских грађана из управљачких, парламентарннх н културннх редова. Ако ухапшенн немачки грађанн не буду ослобођенн, до* ћн ће до нових репресалија. Супротно од поступка холандско-нндијскнх власти, немачке властн ннсу до данас ухапснле нн једну жену. Овде треба нагласнтн, да се ћерка гувернера Холандске Индије налазн у Хагу у пуној слободн. Група похапшеннх Холанђана спроведена је у Немачку. Њнхово пухптање на слободу условљено је ослобађањем немачкнх ухапшеника у Холандској Инднјн.

МаршалдеБоно у Шпанији Мадрнд, 10 октобра. — ДНБ јавља: Данас после подне стигла је на овдаппБи аеродром једна иI талијанска делегација на че« лу са маршалом г. де Боном,

Маршал де Боно која ће управљачу ШпаннЈе, по налогу нталпјанског суве« рена, предатн велнку огрлнцу ордена Анунцијате. Делегацпју је дочекало више гапанскнх мннистара, прет« ставнпка шпанске војске н амбасадорн Италпје п Нема-. чке.

ТОРПЕДОВАНИ ГРЧКИ БРОДОВИ Лисабон, 10 октобра. — Агенција Стефани јавља: Сазнаје се да су дуж португалСие обале торп е Дованн грчкн бродовн »Агнос Ннкола« 1(6.700 тона) н »АнтонНус Кан. т Р н а« (8.000 тона). По с «д в С Т ; с п асеие.

1/ауа купуЈте средство против болопа^ оазсб^ мли грипа па тражите Аспирин плзптс да свако паковлњс н 4иак4 појсдииа Аспирин таблста мора* носи.пБајеров" крст.