Време, 19. 12. 1940., стр. 11

Четвртак, 19 децембар 1940

В Р Е М Е жМшии

Четвртак, 19 децембар 1940

Сд сОсга ис . чалс засваксг псшшс

* Академија пољопрмвред. них наука „Лен>нн" у М©скв« отпочела је данас рвд. * У једној кући у Чинчи. натиу дошло је до велнке експлозије- Том прнликом поги. нуло је осам. а можда н 11 Л1ПЦ1. Дваннест лнца јс јкшј «. но. Три лица с® веровагно налазе под р>1нсвнна.ма к> - ће. Претпоставља се да је по средн екеплознЈа резервовЈ« гаса за осаетл>ен>е. * Пловилба је обуставл^ена на рускнм река.ма у областн Западне речне упрвпе, као н иа Дњепру, услсд залеђивања река. Лед сс појавио н на Дону. * Чешка фнлмска продзтс цијв интензивно настевл»а рад н преко зиме. У току мессца новембра као и 1 деиембра је давано премнјера неколико новнх звучних филмова. од којнх је највећи ј *спех пожИзложба сликаоа - самоука . Москва, децембра. — У изложбеном павиљону једне овдашн.е фабрике аутомобила отворена је ових дана нзложба дела сликара н вајара самоука, све људи који ни један дан нису провели у каквој средњој нли нижој уметничкој шко ли, нити су били приватни ученици каквог уметника. Међу овим излагачима, дилетантима, има људи свих занимања: лекара, учитеља и професора, инткењера, поштара, железничара, металских радника и домаћица. " Неким од изложених дела, као на пр. великој слици »Стражар на граници«, једнодушно 1*е призната велика уметничка вредност. н>ео филм „Бабичка". по ро. ману Божене НЈемцове. У де. цембру је у прашк!см атељеима Фоја режисер Ј. А. Холман почео сннмети нов фнлм „Ру. кавнца". Либрето је написао кн>нжевник В. Резач. Прашка експознтура Бвл. филма је завршнла моатвжу кратног култЈ-рно-просветног фнл.ма о борби против тубер. кулозе* Г. Шаповалов, потпрет. седник Јтлетничког одбора при претседништву неролних комесара у Москви, на гарослв. ви 10.годншн>нце осниваша инспггута за позоришну уметност. ..Луначарски", у одр. жаном говору изнео је развој уметничких прнлика у земл»и,

додојЈ-ћи да у Совјетској Ру. сији нма 825 псзорингга, 235 мј-зичких трупа, 94 цнркуса. 4 внше позорншне школе и 270 нижих позорншних школа. У току ове године совјегска влада вотирала је 760 милиона рубалл за унапређење у. метности. За 10 година инстнтуг „Лу. начарски" формирао је 590 глумаца. редитсл>а и позоришних критичара. * Оператери чешког тон. журиала ..Актуалита" су сии. мнли погреб славиог виолннисте Јана Кубелнка, Тај филм ће послужнти као допуна већ раније с1шмл>еном филму о жнвоту Јана К>-белн. ка и н>еговој уметностн-

ттошшшп пми&шТ

ВОДОРАВНО: 1 чест — пласт | 2 масно јело — фигЈ -ра коЈа настаје ротационнм обртаљем ге.

ометриоке слике — са г на крају је тнхе нарави, 3 годишше доба — Јок — ннЈе стар, 4 остр.

ж

ПОРЕЗ НА ПСЕ

— Ја бих хтела да плагим порез на мога пса. — На које име, молиНу? — Цуле! БРАЧНИ ДПЈАЛОГ — А пгга би било да ја ни. сам имала новаца? — Ја бих још увек био вежен>а. • •

Ж М <С> ПГ* КОД ЛЕКАРА

ИНЖШШШШПИНШ

— Јесте лн често жедни? — Не- господине донторе, ја редовно предухитрим жеђ ...

во — твче крв — пајблшкп ро> 1)ак (у падежу), 5 лрема — суц грађала — кон>, 6 захвати — јвдла змија отровница, 7 нооа<ж — усправаи, 8 смрзнута магла — тркачкн чамац Једносед мала колнчвна течностп. 9 ва» Јарски рад — губа, 10 витез није Јако, 11 удаљуЈе се — лич* ност из нашег стрнпа — мнто лошкн краљ БритаашЈе, 12 прв. зиме филмског глумца — узм* УСПРАВНО: 1 ннЈе много топло — оуд за воду, 2 истегана клада — к)-патилу — удаљуЈу се, 3 део лица — Једиа днсл« звер (у множпни) — застала, 4 трпеза — на н>ој роди грожђв — дисциплина, 5 мушкн глас страно женско име — пас чувеа са филмског платна, 6 хоје не види — пакет карата — иници« Јали једне спортске устанопе, 7 показна замеаица у падежу брз (нестравилно) — недостатак, 8 округласто — Јака ракија од пиринча — команда у воЈсци, 9 прелази пеглом преко рубл>а дефект — ...бам. 10 обвчаЈа сел>ацн. решбње укрштених ркчи број м8 ВОДОРАВНО: 1 прек — опет, 2 слеме — пулен, 3 Тоза — да — днна, 4 рта — база — сап, 5 макар — имамо, 6 аве — раја — бар, 7 анал — орах, 8 оно оода — так, 9 псето — сзкочи, 10 рат — обао — Бул, 11 увнд он — буне, 12 Дедал — токар, 13 тане — (к)олац. УСПРАВНО: 1 стрма — опруд 2 џлот — аванс — ашет, 3 реза* — ено — етида, 4 Вма — бар -• а — сто — дан, 5 кедар — ало — оболе, 6 опазв — јод — саи. то, 7 пуд — ама — р — ако бол, 8 елиса — бат — обука, 9 тена — Мохач — Унац, 10 н*> пор — килер. Вобао поијатељ Гогол, је срео на улици јед* ног свог познаника. који сф веома журио. — К\'да тако хитате. упитао је Гогол, — Идем да посетим једнор доброг пријател>а. — Збиља! Онда ћу и ја с* вама. рекао је одушевл>ен© Гогољ. ЈоЈГ никад нисам видео доброг пријатеља - .

РОМАН ВРЕМЕНА

двлес.

На силу лорд

— Али, ја се необично радујем што си још увек у животу, пожури Дечко да своме рођаку каже игго више љубазних речи, док то не буде и сувише доцкан. — Тако ? Ти се, дакле, радујеш што сам још у животу? изговори доктор са напором. — Веома се радујем, стриче, пожури опет Дечко да одобровољи свога рођака. Ја, додуше, баш не волим да долазим у Пелборо, јер ти ниси увек према мени пре дусретљив... да... овај... али ја то приписујем твојој старости и рђавом здрављу. Дечко погледа старца озбиљно, који ништа не одговори, и продужи: — Да ли си кадрод у животу био несрећно заљубљен, стриче? Доктор Бин није могао од чуд2 да проговори. Само је гледао разрогаченим очима свога синовца. — Знаш, о тим стварпма се »ного пише по књигама, али је могућно да су то из-

мислили писци. Они често пута напишу понешто... разуме се из најбоље намсре... — Хоћеш ли ти ,»-дном па уј-утиш! узвикчу љујито бо. лесник. Побесн-аНу због тебе.! Ти ме узнемирлвеш на одвратан начин, пгоклето дериште! ^Знаш ли да ћу те ја преживети за двадесет година, битанго једна! Старац је изговорио последње речи са великим напором. Дечко одмахну главом. — То је могуће, рече он повлађујући, али није вероватно. Ми у осигуравајућем друштву имамо велико нскуство у том погледу. Да ли си осигуран, стриче? Доктор Бин је седео као свећа у свом кревету, и рече му са узнемирујућом хладнокрвношћу: — Не, нисам осигуран. Дечко га погледа озбиљно. — Човек мора да се осигура, рече он, то је обазривост коју дугујемо нашим рођацима. — Нека вас све ђаво носи!

А чини ми се да си ми ти једини рођак, зарежа старац. Дечко је ћутао. Он није на то ни мислио. — Зар ти немаш никога ко те воли? запита он и одмах додаде збуњено, али не, то не могу никако да верујем. Доктор Бин је упола устао нз кревета. — Хоћеш ли тп већ једном да се чистиш напоље! Хоћу да устанем. Иди у врт... или, што се мене тиче, можеш ићи и до ђавола. Дечак није отишао у врт. Тамо је било сувише хладно. Отпшао је право у велику кухињу код Ане, која већ двадесет пет година води домазлук доктора Бина. Она је спремала болесников ручак. — Како вам изгледа старац, господине Бин? запита Ана. То је била омалена и дебела жена, и како је изгледало патила је од астме. — Нашао сам га у постељи, одговори Дечко. Хоћете ли да ми спремите једну шољу кафе? Ана напуни лонче водом и стави га на огњиште. — Ако мене питате, господине Чарлс, рече она. ја сам мишљења да ће му она

глупост са грофовском титулом доћи главе. У том тренутку звонце јако зазвони, и Ана одгегуца из кујне. Мало за тим, она се врати јако узбуђена. — Устао је, промуца она тешко дишући, и хоће да говори са вама, господине Чарлсе. Опет зазвони за узбуну, и Дечко појури натраг у библиотеку. Доктор је седео поред камина, у дубокој наслоњачи. На столу, одмах до докторове руке, лежала је гомила исечака из новина, који су Дечку упропастили легњи одмор. — Ходи овамо! Што си побегао ? Та проклета америчка крв што ври у теби. Нигде ни тренутка не можеш да останеш на миру. Стално у потери! Дечко је већ отворио био уста, да се одбрани од оптужбе, да он жели да живи убрзаним темпом, али их опет затвори када му доктор показа бесно на једну столицу. * —•. Седи ту! заурла доктор. — Ти знаш, продужи он даље, да се ја са оним глупавим лордовима годинама носим око мога права на титулу пера? Али, ти не

знаш ништа! Све су новине пуне тога. Ја се надам, да ће ми у току идућих осам дана ти ниткови морати признати моје право. Доктор Бин се тридесех година узалуд мучио да утврди сдоје право на титулу маркиза од Пелборо-а, Он је читаво имање потрошио на адвокате и на истраживање свога родослова, он је чак имао храбрости да захтева од министра унутрашњих дела дозволу за ископавања, која су му била потребна да докаже своја права. Али је минисгар имао исто толико храбрости да тај његов захте« одбије. Ово питање племства било је главни циљ његовога живота, његова једина страст, његова фикоидеја. Дечко је дубоко уздисао у себи. Он се надао, да ће критично здравствено стање његовога стрица онемогућити овакву врсту разговора. Доктор пружи руку и дохвати са с?ола један исечак из новина." — Моје право почива на чињеници, да је сер Хари Бин био у сродству са Мартом грофицом од Мортборо-а. Је ли то јасно? (Наставиће се)

:ЦА И БЕОГРАЂАНИ ».ло. Температура пала. Јрима се нахватала леI. Баш иста онаква као године, нико се не ссКа јц кућевласницима, да 1анчицу-две, или лични , и састружу ледену ко10 им је то тешко, онда 5ар поспу пепелом трото( својих куНа. И осевапв тпео, колико је познато, нихита. И може да се соја лопата. Да пролаз5и сваког часа страхова>} живот. ОсевапиНе се со. Издаћв у овом смислу куКевласницима. И спа'.в Београђане болницв. логу у гипсу. А можда и постаНе безопасни беоротоархи. М. СР.

ЧАЈА Хтела сам \РА1 прекјучв у једној рад,'ветном тргу да купнМ вац ми је рекао да чаја ема га у целој вароши, притом, допазио је пре I један агент код мене ми чај по 800 динара • али, право да вам ка-

великог предузећа, ова! случај« купујући цигарете на једном ки оску у Краља Алберта улици, заборавио он новчаник с већом сумом новца. Губитак је приметио тек кад је у једном отменом хотепском бару хтео да плати рачун. Отишао је до киоска, а тамо му је Дуванџија прудаио новчаник. Хтео је до га награди, али је овај то енергично одбио« »То је моја дужност1с. Странац је подвукао да је гест овог Србина заиста у данашња времена редак пример поштења, тим ре" ђи што је сума у новчанику заиста била примамљива. ЉУБАВ ПРЕМА Скупљали беоБЛИЖЊИМА градски саобраћајци по улицама црилоге за зимску помоћ. Њихов успех и успех осталих престокичких полицајаца у овој акцији био је веома леп. Аљи, бесумње било је и неколико карактвристичиих случајева. Ја знам један: на Теразијама један врло лепо одевен господин одбија саоб<раћајца, који му прилази с *утијом и врло љубазним осмејком. »Дао сам већ!с, г.аже господин, а притом се и сам љубазно смешка. Мало доцније, у трамвају, »спричао сам ову епизоду неком свом пријатељу, ачи је додао врло поносито: »А нисам ништа ни једном дао1«. Из разговора који' је доцније вођен, чуо сам да је овај господин, који је на тако »оросгиналан« начии доскочио попицајцу, дрварски трговац. Ово занимање намеће и нехотице појам о лепом богатству, јвр је то факат. Како људи код нас ннсу свеони чега човек треба да св поноси, а чега не! И где треба помоћи, а где не.

1 смео да купим, мноко да плати толико а сам после размишто да чаја има по 800 Јограм, а нема га јевзашто је, молнм вас, \0 скуп? Ваљда неће . да нас убеди да је о се продаје трговцн;ннара, баш сад стигао а не онај који се у а нашим налази ко > врамена. Како је да > се ето доба липовог 1ажо се сад зове по ба»чај од лнпе«) и остаих трава, па ће бити заваре. ИМЕР У 1вдном друштву прв не" ки дан испричким задовољством јени странац, директор

Подизање емисионе радио станице у Загребу Ових дена извршиће се мерење јачнне електромагнетског поља, у вези подизења нозе емисионв радио-станицв у Загреч бу. У ту сврху министар пошта, телеграфа и телеофна одредио че овојим данашњим решењем надзорнв инжењере жоји ће заједно са претставннцнма предузеће коме }е додељен овај посао извршити ово мерење после чега ће св почети св израдом планова з& подизањв овв станице. Потребни кредити за набавку и монтажу апаратурв за емнсиону редио-станицу у Загребу кео и за подизање зграде саме радио-станице одобрени ау према предвиђеном прорачуну од 20 милиона динаре. Довршење радова очекује се крејем 1941 године.

УЗЕ-КУ ону пер<2у | - "7]

ЗУДАЛУ I у| ПДРЕ. Ј ЈАО/Ц

1 ТАКСИРАЊЕ ЧЕСТИТАКА Запажено је да се о већлм верским празницима, а нарочито о Божићу и Новој години, отпрема велики број погрешно таксираних честитака. Ове погрепшо таксиране честитке у »шогоме отежавају поштама посео око огпреме и испоруке честитака. Да 6и се убудуће честитке таксирале правилно. Министарство попгга. телеграфа и телефона саошпгава следеће: Честнткама се сматрају и так, сирају са 0 60 динара: 1) штам« пане посетнице (визнткарте) које се отпремају у отвореном завоју и којнма се. са најзише пет речи нли пет уобичајеннх почет^ них олова. изражавају жеље, че_ ститања. изјаве захвалности и други изрази пажње; 2) дописнице са сликом (разгле^днице) приватног издања. ако се њима са пет речи или пет уобичајених слова честитају верски пРазници и верска и календарска Нова година. Пошил»ке из тачке 1) могу св отпремати са таксом од 0-50 динара у свако доба без обзира на празнике, а из тачке 2) могу се отгтремати са таксом од дннара 0-50 само о верским празницнма, признатих вероисповести и ка_ лендарској Новој годнни и могу се предаватн пошти најраније 10 дана пре и најкасније 5 дана по_ сле празника којн се честитаИ једне и друге честитке ако садрже више од пет рочи илп пет уобнчајених почетних слова таксирају се као дописнице са динара 1—. гс лиешаФи ГРАДСКЛ 01ППТИНА. Год IV, бр. 12. Беогр"л. децемГфп Ш0. У садржају: нпж. М. Саграк. Кон. ференција фннанцнјалних стручњака градова Бановиио Хрвагскв н осннвање Сапеза гралова Бан. Хрватске; II. Ковачевић. УТнцаЈ држ. властн на фннаиснрање општина; Лојзе Птга, Бивстло ин на. логв господарства разлнке мед ним 1гн засебннм господарство.м; ДР- Д. ЈоваиовиМ-Јолић, Францу. ске ком}-на.1не фнпанснје л-очп п за врвме рата; М. Спаснћ. Снстем само\-правннх прнреза V Еиглеској; Л». Ннннћ, Градовн н пнтање набавки; др. Д. Ј. Јолнћ, Комуналнл приходн од трошарнне V МаћарскоЈ од 1927—1939 год.; П\т претсоанн. ка Сааеза градова н гл. се«рета. ра v Будимпешту. — Годипшл третплата 100 д1т. У ррдништсо! Београд, Таковска ул. 12. V