Време, 19. 12. 1940., стр. 10

СТРАНА 8

ВРЕМЕ 7/7М////А

Чствртак, 19 децембар 1940

! су аматери Румуннје посетнттн фабрнку внна Мозер у Земуну

Највећи | претставља

РУМУНИ НЕЋЕ БОКСОВАТИ ДАНАС У НОВОМ САДУ Као што Јс позкато данах? ]е трева.70 л& румузсхн боксерн &ок. су)у у Новом Саду. Међупш до овог гостовања небе доћн јер С а е « ж>> ногао а> да 0»>6р«а^. у „ „ „ рж , Јуче су аматери "™ а """° * V'' 6 " р * * 1 лншњ« влупиггина Југоспове. авчког сввез«. Скупштива стаоввла а прегставнаох плнавчког савеав нв челу С1 клком ннт. Мвгом Мводг Нв овој свушдткнв Српскк ј™ по полн« бокс«ра »"»тт , с> ,„ „ л0ж „„ о с , ој „ј„ мсог му«> ..Докулвску" м гем«. Храпои »ктт виЈ« с. ЧЛЧЈОВИ!.« упрмв ..Д«1- | „ р „ к1л , С р„„„ м с«1" посвтили су фабрнку в..н» . 1р „„ „ п01р , 6нс л , Бо5 к Бр\"Ва Моз«р« у 3«муну ј срм|( , хлуб тђу у Овом прнлнком Рлт*л нн1!а је прн- ј ,ткгу. Нв твв квчкн Србкјв рећенж закусжа. после које сј - I провалн све вркгте внна. Да бн се ова посета мало Ј-ве.тачала. власник фабрике г. Мозер. лнчно Је предао Антону Пфеферу пеха.р, као победнику на пр. вол ннтернадноналном аматерском мечу.

ПОГИНУО ПОЗНАТИ ЕНГЛЕСКИ ТЕНИСЕР Лисабон, 18 дечембрв. — Пре. мв Рестнма нз ЈТонлона Ј* Јужз«>ј Родезији погануо је познати ен. гл^ски тенисер Ронвлд Шејс. Роналд Шејс. којн је неколнко тглта играо и у енг.теској екипи за Дезис куп. сл>-жио је као ази. јаттгчар у Јужној Родезији. По. гинуо је прилихом једне азионске несреће. Шејс Је играо н пре 2 годнле као енглески репрезен. тент на угакмици за Девис.куп у Загребу Југослазија—Енглеска. ПРВЕ СРЕДЊОШКОЛСКЕ УСМЕНЕ НОВИНЕ Двнас у 10 чвсовв прв подк« одрш&>.■ св првв срвдЈксшколсве усмеке воввкв, к то у Другсј мушвој гкм ввавјв, Поевквреовв 29 Ш спрвт. Цеке су популарнв: 2 дннарв в добвјвју се вв ввсв. Прогрвм јв следвћи: 1) Пннг-понг вгзкбвпи в изводв вашв рвпрвзентагквдв Ствввновић_ Бпвжон, Вучвтнћ в другв, 2) Слортсвв репсртажв дају Савв Пввловвћ, бипкклвстичвв вс Србијв, Тумарв бовсвр Демсвјв, в још миогв ервдлошволсви спортисти. 3) Слортсвн фнлмсви и музичвв тачвв. КЛУПСКЕ ВЕСТИ ИЗ С. К. УСКОКА. — Наређује с« свима нграчнма да се јаве 20 о. м. у 7 чаоова увече Грбнћу у КЛНННЦН, у улвцв Ђорђа Вашингтона бр. 19 ради прегледа. Седни. ца се неће одр:катн 19 о. м.

других

лубом к) Београдв добилв вог првтстввиивв у лигв, сада с прввом може нззаатв југословеисвв лнга јер јв с од првтстввнкка тркју наро Хрватв и Словенаца. Само влубова пожаз. велш'.Ј< влуб легв може рачуиати. Уласком Боб влуба лнга ч ва шв т првтставинкв — кл тстрајв, Вквторнја, Југ Зпв. (Сплвт) в Боб. Пошто бн о лига-тавмичеиа са швст влу јало в еувнше много врем< н)ши пливачн билк првмор бн се нмапо термина за ин нвлне наступв, усвојен јв т скупптпси да св лнгв клуб лв у двв двлв А. и Б. Прву ».ввата. Иллрн)в, Викторнјв друту Јвлрвн, Зпв н Боб. К обема г»рн1ггурамв су по. онага, нарочито то важн за туру К.тубови ћв св такм!' лига систвму и прва* Б. б 1в улазв* у А груггу са п> клубом из тв групв. Што св ' стемв тробојв. војн јв бно п> ! иЈглвда да Нв отпастн н збс лнга-влубовв у даа групв, о | ствм двобојв. У овом случвј' мвлн број клубовв в ки'в уводнти тробојв, јвр свавн г сввга чвтнрв утввмнпа н то кућв в две у гостимв. Боб в овом случају нКи једном у Сплит, ■ вод свбв ћв првм клубовв нз тих меств. Остварвн је иајвећн сан св! ча Боба да кнхов влуб пос) државнв лкгв а онн твм самг вв вввпв лнга-влуба. Нас бн твресовало да првмв резулт прошлв годннв упорвднмо г вог лагаша Боба н његсвих ■атв нз Б. гарннтурв Заррвба" вочког кпуба и сплитсвог ЈвЕ чегврв стотквв мвтвра Бобо> чн иису овв годвнв ваступв младн Кнежеввћ, војв св спе рв на тој двтмии, бнћв рвввз нн* Вндовнћу вз Зпв-в. Нв < рв Боб клуб нмв одтичнв пр кв у Милвтићу н Злобину. ј» пливвч велнвих нвелитетг слнм да јв ои и иајбол.н на

ВЕОГРАД КАСИНА

ВЕЧЕРАС у 9.30 ве.тнха преиијера нзрађена по т>оман>* славног мађарског кноЕкевнизса ЛАЈОША ЗИЛАХИ пнсца ..Самртног пролећа" Бесмртна душа (Нахајаго 161ек) филм еротике. љубавних жел>а н днвннх мелоднја. коЈи са пуно тем. перамелта приказује жнвот 1едне лепе жвне коЈа се борила нзмеђу части н распаљених сграсти. У гл. улогама КАТЛАИ КАРАДИ АНТАЛ ПАГЕР Места нумерисана. — ПретпродаЈа гваки лан од 10 чае. — За дневне пре т е т аве: Дун>а. поштарева кћн.

у 3. 5. 7.10 н 9.30 ; Сензацнонална н премнЈера пуна те: Свашт догађа Музичко спортска кана хумором. љу1 и младалачком ве; улогу кренра и б кад досад славна краљи^ Соња

У осталнм РеЈ Милевд — М КОД ВРАЧАРА од успео програм лс „КИШОБИ

сити Цеве популарне 6, 9 ■ 12 днн. | За матине и у 3 сата места 6 н 9 дин. Додатак: РАТНИ ЖУРНАЈ1

ДАНА<

ПРИЧА ВРЕМЕНА

Нсповест старе девоже

Сунце је бацало блиставе зраке кроз стакло затвороног прозора. У канцеларији је било загушљиво. Много, много асартије, књнга, мастионица... а напољу... Није ми се радило. Ни мани, ни мојој другарици, цоја је са мном у соби. Кажем »другарицис, јер смо здружене службом, мада би по годинама могла да ми буде и мајва. Девојна је. Да кпжем лепа, мислим да би претерала, али ако бих рекла да је некада била лепа, мислим да бих била банална. Могу да кажем да нма лепе зелеие очи, које су некада свакако одушевљавале. И, тако је чудна. Још првога дана, када сам ступила на дужност, учинила ми се некако нарочита, несвакидашља. Имала је на себи снву сукњу н блузу исте боје, потпуио затвореиу. Ципеле са ниским потпетицама и косу кратко готшишану, равно зачешљану. Па мислим да је већ и сама та појава у даиашње време ком-

други пут, који води лажи01 срећи и лажном задовољству. Ту је прекинула своје гласио размишљање, да би ме погледала и да би ме упитала да ли хоћу и даље да је слушам. Наставила је: — Ако бих рекла да сам још у детињству била несхваћена, мислили би да се праеиЛ јунакињом неког романа. Но знајте да је то погрешно, јер ја сам стварно била несрећка. Одрасла сам у богвтој кући својих родитеља, ели... ту је бпло свего само ке онога што је мени трабапо. Па зашто да останем ту мнслила сам и са својих четрн&ест година отитапв од г.уће. /«»*/тила сам се иегде у ма да ни сама нисам знвла где. Познавала -сам језиг.е, па сам тако добила намештење. Била сам млада, али

пликованог облачења необич»а. И тада.. још првога дана ми је исполлла своју отворену нарав у толикој мери искрену, да ми се чиннло да се граничи већ и са грубошћу. После много казаних истина, које су ме помало вређале, рекла ми је на крају да служба није за младу девојку. На моје зачуђепо питање »Заштое, одговорн/:а ми је да млада девојка треба да се уда а никако да чами у канцеларији. Мислила сам: зашто се она ннје удала. Нисам мислила и на то да се не дешава у животу увек само оно што се жели, и да баш само искуство даје право саветовања. Ви сте истина много млађи од мене, говорила ми је а уз то моја нова познаница. Не знам да ли би требало да вам све ово испричам. Али.. зашто да не. Ова историја је стара исто толико колико и наше друштво, али се зато ипак стално понавља, и за свакога је појединачно нова. Људи, а нарочито жене, врло лако забоОављају оно што им је непријатно. Мислим оно што их спутава у извршењу неке намере, која није на своме месту, а која се највише баш зато жепн. У тренуцима када им са пружа задовољство, труде се да све забораве, и не мисле како ће све то доцније скупо платити. Као да има нештз, ..као да постојн нешто, што нас у тим тренуцима спречава да мнслимо, спречава да поступимо онако како треба, већ баш супротно. Можда сам и ја каткада наслућнвала истину, можда знала све... али и ја сам као и свн други побегла од н>е, и нзабрала онај

знате шта зна-»и млада дево}ка у служби. У приватној... Но ја сам се бранила. Да видите и није истина да се млада и неискусна девојка не може сама д& сачувЈ. То су изговоои, можда и пред самим собом. Али кажем вам, то су изгозори. Ја сам се сачувала и стекла поштовање и љубав свих око мене, и то баш због тога. Сви су ме волели, и оно што ннсам нашла у родитељсхој кући, нашла сам ту, код страног света. И тако је време пролазило... — Једне године ме позвала, нека моја даљна рођака на летовање. Позив је био срдачан а у толико примамљивији, што ми је било двадесет две године. Тада сам била лепа. Мислим да сам могла свакоме да се допаднем. И мкогима сам се допала. Али мени се до тада нико није свидео. Уопште до тада, нисам имала ни најобичнију симпатију. Упозналн смо се на летован>у. Бно је ннжењер. Ј1еп, млад, висок... Имао је уопште све оно о чему једна млада девојка сања. А при томе је био и свестан тога. Многе су лудовале за њим, но он се држао некако по страни, или је можда чекао згодан тренутак. Но то примећујем тек данас. Онда сам мислила да чека ону, која ће бити једина и права. Изгледа да сам ја као странкиња престављала за њега нарочиту интересантност, или је мислио да ћу отдћи, па ће се на томе све свршити. И ја еам мислила да ће то битн само лепа епнзода са летовања. Но... догодило се сасвим другачије. Обичан флерт се претворио у велику љубав, веви-

ку бар са моје стране. Волела сам га дуго и нлјлепше што се може волети. А волим га још и данас. Н ијо ли већ та чињеница довољан сведок величине моје љубави. сто, то код мене је прага љубав, јер тешко би иначо било золети човека, којн је упропастио цео мој живот. Волета см > се. Мислим пет 1сднна. Нарачлр да сам маштлла о брзку н о домпћо! срсћи. Мадс сем иначе врло оеалнз, у томе погледу сам пстпуна иден.тиста. Он је ћутао, а ја сам се надала... Чекала сам.. и поклањала му своју младост, која је увек раскошна. Било је лепих, а и ружннх тренутака. Најлепши су били они, када смо били сами, код њега или ма где... Тада смо припадали сасвим једно другом, н мислим да ме је у тим тренуцима заистз и волео. Тада је био потпуно мој, далеко од сзих осталих утисака, мисли и догађаја. Јер, ипак.. ето.. мада се све тако завршило, зар могу да верујем да ме нг.Јв никада волео? Па како бнх то могла? Ипак смо се ми волели читавих пет година... и за 1с време !е готово сво своје рреме проводно са мном. Но истина, у правој љубави не сме бити лажи. А он ме је преварпо. Било би исувише дугачко ако би се сада упустила у детаљисање саега: зашто је то чинио... И ето... баш онда када сам се највише надасо да ће наша љубав бити озакоњена, и да ће добити један узвишени циљ, оида се то догодило. 7о.. што је ставило свој жиг на цео мој даљни живот. Ја сам се све време надала, и чекалз.. а он је чекао када ће ми рећи да му долази жена. Била 16 дуго у иностранству, а кући је долазила само на неколико дана. Нису се слагали.. дуго.. а сада су се помирнли, гвди буаућнсгти њихсвсг детета, које је зјјјвло већ девојка. Да, девојка са свим правима која сам имала и ја. Имала и нзгубила... — А после, упитала сам ја. — После? Мислнм да сам имала још две три површне симпатије. Јер, наравно да лосле свега овога нисам могла никога да волим, ниједном мушкарцу да верујем. Другз бн се на моме месту можда и убила.. Алн ја сам то сматрала за непотребно Била сам рвзочарана и носрећна, али ипак нисам хтела да пођем стопама самоубице. То ми ја чек изгле дало и глупо. Хтела сам да сама поднесем све недаће, које ми је живот пружио и да *.пак негато костигнем. Да покажем свегу, да је и жена самосталан члан заједнице, и да као такав може н сама да опстане. Ето.. имала сам само једну жељу: свој дом и кућу. Мужа н децу. Жеља за тим је бнла •кРк јача од жељо да псвратим изгубљену љубав. Али мене нико није хтео... заправо.. ја свм хтела да ступим часно у брак. Ннсам хтела никоме нншта да кријем Своје прошлости се нисгм стидела. Зар сам 1а била крива што сам га волела? И... зато нисам никада ки ступила у брак. Зато сам добила само поннжења н увреде. И.. ондз, онде сам се ловукла. Да.. и с&да важим за стару дезојку, која цео свој век ради, која »ваљда никада није волелах и која је тако досадна. И зато.. још једном вам пон$вљам... удајте се и не верујте никада дуго мушкарЧУ- ПРИРОДА II II ЛЛ*КЛ Копнко је тешка топлота

Пре него што се утврдило да су материја и енергијв два вида једне исте ствари. тешко би ма ко смео да постави ова_ кво једно питање. алн је ин. тересантно напомен>*ти да је већ чувени грчки филозоф Твлес око 600 годнна пре Хри_ ста сматрао да ватра претстав л>а изванредно >разблажено« стање праматеријеДанас је утврђено да се четиРи атома водоника могу сјединити у један хелиумов атом, који је за око четири петине пркзцента лакши оД првобитна четири водоникова атома. Те четири петине процента претвориле су се у топлоту. Је_ дан грам те масе која је »иш. чезла« дола бн топлоте коли_ ко постаје при сагоревању 300 000 кнлограма каменог >тља. Сами>1 овим експериментом или прорач>*нима још није утврђено да је топлота стварно тешка. Када се сједине 16 грама кисеоника са два грама водоника добија се 18 грама воде. а уз то и 60-000 калорија. дакле толнко топлоте да се један лнтар воде може загре. јати на температури од 69° СТеоријски је потпј*но не_ схватљиво да се при' процесу око сједнњавања ова два елемента, и који даје толико топлоту. не јавља ннкакво губљење у тежини. Алн ипак многим изванредно опрезним и стрпљивим експернментима. при чему су употребл>ава. ни најпрецизнији инструменти, није констатована никаква промена у тежини. Самим тим није доказано да је топлота (или неки други облик енергије) без утицаја на тежину. Ови експерименти су показали да је н»ихова тежина у стварн толико мала да се не може констатоватн нашим инструментимаНа основу модерних схватан>а о постанку хелиума из ра_ диума. могла се донекле из. рачунати и тежина топлоте.

односно материЈе кота се претвара у топлоту. Према тим подацима тежина топлоте која се ослобађа при сагореаању 300 000 килограма каменог угља износи отприлике 1 грамАко се ови односи прслесу на појаву сједнн»аван>а водоника

и кисеоника у воду, ©нда се добијају следеЉи интересантни подаци. При сагоревању 300-000 гра_ ма каменог угл»а ослоба. ђа се око 2.4 билиона калорија. а оволика топлота >тежн< свега 1 грам. Због тога 69 000 калорија које се ослобађају при сједин>аван> у 16 грал!а кисеоника и 2 грама водоника теже само тридесетпетмилионнти део грама, да_ кле толико колико се ни нај. прецнзнијим инструментима заиста не може измернти. Када би се од џиновске Ке_ опсове пирамиде која Ј"е висока скоро 150 метара у топлоту претвориЛо само 2.5 грама материје. а ова топлота у рад. онда би се ова гигантска камена грађевина могла да по_ дигне на висину од 500 метара, Из ових односа види се да је и топлота тешка. односна да се извесна маса материје мо. же потпуно трансфо рмовати у топлоту.

Са велике нзложбе у Берлнну I

Палада Атена од Хане Кауер

ФИЛМ СТРАВЕ, УЖАСА, ЈЕЗОВНТИХ ПРИЗОРА И НЕВИЂЕНИХ СЕНЗАЦИЈА. БОРБА НА ЖВОТ И СМРТ У УТРОБИ УКЛЕТА БРОДА

БАЛКДН

НаЈбол* филмове, ваЈсавршевиЈу тонску апаратуру, наЈефнкасннЈу кентилацнЈу а наЈанже улазне цене има ваЈстарпЈв престоничкн бноскоп ..Валкан * Иочетак у 8. 0 в 9.10 час.. недеч.ом од 2 часа Улазаице: 4. 6 в 7 двв.

1) Филм снажног социјалног садржаја, нови шлагер малих »беспризорних« „НЕ ЗНАЈУ ШТА ЧИНЕ" СИЛВИЈА СИДНЕЈ. ЖОЕЛ МАК КРИ, ХАНФРИ БОГДРТ. КЛЕР ТРЕВОР н мвла хо.тивудска гарда. — Овај филм је скренуо пажњу јавности на запуштецу децу велеграда и дао је потстрека меродавнима за стварање социјалних установа са задатком да беспризорне одгоје за будуће поштене грађане!

2) Необуздана темпераментна Мађарица опет ће да Вас разведри и одзтпези плесом и певањем у веселом музнчком шла геру

99

КАРУСЕЛ

99

МАРИКА РЕК. ГЕОРГ АЛЕКСАНЛЕР. ПАУЛ ХЕНКЕЛС. Р11ХАРД КОГН

2МЈ!(2Е

ИСТОВРЕМЕНО

впшт ОТШО

ИСТОВРЕМЕНО

НЈШ.Г-П

Данас у 3. 5 7 и 9.30

НАЈВЕЂИ ДОГАЂАЈ СЕЗОНЕ! Данас у 2, 4, 6, 8 и 10 Сензација на ноју је престоннца месецнма жељно чекала ИМПЕРИО АР1ЕН1ИНА У БЕ01РАДУ И поред многобројних техничких тешкоћа и огромних материјалних жртава успели смо интервенци10М саме Империо Аргентнне да добавимо из Шпаније НОВУ КОПИЈУ њеног бесмртног фнлма

Песме које ћете у овом фнлму чутн: Тг1апа. т!а Тг1апа 1о« Р1сопего* 1а ВеИа 1ипа Ап(оп10 Уагда« Неге(1о

Славна н ненадмашна шпааолска певачица, ноја је својим божанским гласом, нгрма н лепотом залудела милнон: гледалаца целог света н усхнгила у снажном замаху н старо н младо наше престоннле, претставиће вам се још једном нао заводљнва КАРМЕН у своме генијалном музнчном делу п«саиа и награда из врвле Андапузије н цветне Севнље.

Данас у 2, 5,8 и 9.30 СКУПОЦЕНИ ДУПЛИ ПРОГРАМ Данас у 8, 5, 8 н 9.30 I Најлепша н најпопуларнија уматница саета МАРЈ1ЕН ДИТРИХ у сензационалном и пустоловном шлагеру ВАМП ЗАПАДА II Пажња! Код УНИОНА као другн филм Дирљиви роман једног љубавног пара започет дивнв мајскв ноћи, а првкинут језнвим пуцн.ем, који је требао да скрха ову велику љубав Гл. ул.: АНАБЕЛА - ЖАН ПЈЕР ОМОН Ј АЗБИН А II Пажн,а! Код ТРИГЛАВА као другн филм Снажно социјалио дело францусве продугЦИЈв о оорои двеју жвна за двте које јв било ппо д јвднв грешне љубави У гл. ул.: КОРИН ЛИШЕР — АНИ ДИКО Г Р Е X