Време, 19. 12. 1940., стр. 9
ВРЕМЕ з
Четвртак, 19 децембар 1940
ЧЕТВРТШ 19 ДЕЦЕМВДР 1940
АМЕРИКАНСКЕ ИСТОРИЈЕ
Кндијански „Монолито" н афера око њма
-Ч
Постоји веровање, да ће сваког оног, ко дирне стари индијански споменик, задесити нека несрећа а можда и смрт. Такозвани цивилизовани људи смеју се томе, али нпак их обузима нека чудна језа и не угода н осећај када обилазе старе гробнице или музеје. Пре доста година прона ђен је један ,,Монолито*> или стари споменнк нндијанског божанства у пределу исторнског града Ти-
ауанаку. Влада боливијанског претседника републике г. Саламанке одлучи да тај споменик ископа и постави на Прадо главно ше талингге Ла Паза. Ствар је поверена једном од најпознатнјих антрополога и социолога п|Лфесору инж. Артуру Познанском и архнтектима Бенету и Кршулу. Међутим, када је Монолито био постављен на Пра до „напредно" грађанство побунило се против поста-
Јенки Клипер" је пренео, на свом последњем путу малу ттошиљку мириса баснословне вредностпи
На свом последњем путовању са Истока на Запад. понео је ваздушни брод »Јенки Клипер« један мали пакетић. који је потицао из Гросеа, у Француској, а био је намењен једном њујоршком индустријалцу. Само тај мали пакетнћ вредео је неколико стотина хил»ада франака. У њему се налазнла есенци ја јасмина, од које један грам вредн неколико хиЈћа да франака. Први путг се десило да се овако скупоцена роба поверила опасном ваздушном броду. Између »Клипера« и француске парфимске ин дустрије постоје већ од раннје трговачке везе. Али
раније ти »Клипери« ннсу били авионн, него прави брзи бродови. који су средином прошлога века довозили из Кнне корен ириса. ружино дрво, ружино ул»е, цимет са Цејлона н још неке мнришлаве траве из Ј апана. То су све продукти, којн су утицали на знатне измене, које је, у последње време претрпела индустрнја парфема.
Најезда медаеда у Ш1ани|и Сантандер, децембра. У околннн Лиебане уловл»ен је медвсд од 200 кнлограма. Ово је четврти медвед ко ји је уловл>ен носледњих дана у овој области.
вл>ања овакве. ни мало модерне ствари, па чак и наказе на једно од најлепших места Ла Паза. Штам па је отвбрила пал>бу и тражила је да се Монолито скине. Међутим вепгги архитекти и предузимачи убацнли су на вешт начин вест да је једно Америчко истраживачко друнггво понудило за споменик 500 хил>ада долара. Наравно, да је то била само измишл>отина да би се духови смирили. И заиста, пред овако баснословном цифром мозак је престао да функционише. Сви су у први момент поверовали, па чак и стекли уверење, да Монолнто претставл>а велику вредност, јер бар американ ци знају шта раде ... У међувремену десио се чудан случај: професору Познанском нестао је син и до данас се незна шта је са њим. Кратко време после тога умре му и ћерка. Кршулу је умро брат. Министар просвете г. Реми Ро дас Егино пао је са владе, а кратко после тога умрла му је н сестра. Почело се шапутати од ува до ува ... Радови на Монолиту су обустављени и нико се није усудио да покрене било какву акцију било око довршења, било око скидања Монолита са Прада. Тако су године пролазиле. Тек ове године коначно победилн су „напредњаци" и збацили Монолито са његовог престола, с тим да му се уступи мање важно место — на спортском стадиону... Б. Ц.
ЈЕДНА БУДИМПЕШТАНСКА АФЕРА
Жека може данас да стави на главу што год хоЋе
Будимпешта. децембра. Овдашњи листови јаал>ају о једном занимл>квом слу чају из елитног будимпештанског друштва. Пре извеснога времена дошло је до бурне свађе из међу једног угледног брачног пара. Повод је био нов шешир, који је жена хтела да набави. Како су куповине нових шешира бнле и сувнше честе, то је, нераиран муж из јавио, да га чуди зашто се шешири тако брзо смењују, кад је данас таква мода, да је жени у могућности да стави на главу што год хоће. Ово је увредило жену н дошло је до крупних речи. Да се свађа не би продужила. муж, који, преко обичаја, није хтео да попусти, предложио је да жена
стави на главу котарицу од хлеба и да тако нзађу за-> једно. Разјарена госпођа прихватила је »бачену рукави цу«. Ставила је на главу ко тарицу и изашла са мужеас. Најзанимл>ивија је баш и била та шетња. Нико од познаника, које су сретали, са којима су се здравили и разговарали, ннје ни приме тио да госпођа има, уместо шешира, котарицу за хлеб на глави. Тек кад су за ово дознали новинари, по Будимпешти је почело да се прнча и да се праве вицевн. А госпођа, која је често мењала шешире, морала је да капитулира, због овог и сувише очигледног доказа, да данас жена може да стави на главу што год хоће.
Оправгва с© .©дна од насшвни их чешннх цонзва
• Праг, децембра. — Ових дана су почели радовн на темељној оправци једног од најпознатијих ходочаствених храмова у Чешкој. цркве девице Марије у Старој Болеслави. Та црк ва је позната нарочито с тога, што се у њој чува рет ка икона староболеславске Мајке Божије. У цркви се мења старп под, који је служио већ пуних 214 годпна. За време радова на измени пода учињено је неколико врло
На болничком броду немачке ратне флоте
ннтересантннх открића у подземљу цркве. После сто н педесет година су поново отзорене три велнке костур нице. у којима леже костн 44 духовника, племића и виђених грађана. Већина ковчега је добро сачувана н пружа много интересантног материјала за историска проучавања. У околини препрате је нађена нова ко стурница, а под олтаром Чернинске капеле је откри вена урна, у коју је уложено срце намесннка у Чешкој графа Хумберта Чернина од Худоница.
ЦА И БЕОГРАЂАНИ *.ло. Тсмнература пала. грима се нахватала лс». Баш иста онаква као године, нико се не сећа {и куКевласницима, да јанчицу-две, или. лични , и састружу ледену ко:о им је то тешко, онда '•ар поспу пепелом трото( својих кућа. И осевапв упео, колико је познато, ништа. И може да се 10)а лопата. Да пролаз5и сваког часа страхова•ј живот. ОсевапиНе се со. ИздаНв у овом смислу сућевласници.ча. И спа\е Београђане болнице. 1огу у гипсу. а можда и постаће безопасни беоротоари. и. ср.
велииог предузећа, ова! случај« купујући цигарете на једном ки оску у Краља Алберта улица, заборавио он новчаннк с већом суиом новца. Губитах је прнметио тек кад је у једном отменом хотвлском бару хтео да платк рачун. Отишао је до киосха, а тамо му је Дувандија пружио новчаник. Хтео је да га награди, али је овај то енергнчно одбио« »То је моја дужност!«. Странац је подвукао да ]е гест овог Србина заиста у данашња времена редак пример поштеља, тнм ре" ђн што је сума у новчанику занста била примамљива. ЉУБАВ ПРЕМА Скупљали беоБЛИЖЊИМА градски саобра-
>М ЧАЈА Хтела сам у РА ! првкјуче у јвдној рад>втном тргу да купиМ вац ми је рекао да чаја ема га у целој вароши, притом, долазио је пре I јвдан агент код мене ми чај по 800 динара али, право да вам ка-
1 смво да купим, мноко да плати толико а сам послв размишто да чаја има по 800 >ограм, а нема га јевзашто јв, молнм вас, <о скуп? Ваљда нвће . да нас убвди да је о св продајв трговци;инара. баш сад стигао а не онај којн св у а нашим налазн ко > вре<мвна. Како јв да •> св вто доба липовог ;ако се сад зовв по ба»чај од липв«) и сстаих трава, па ће битн оаваре. НМЕР У јвдиом друштву прв нв" кн дан испричким задовољством јвнн странац, дирвктор
ћајци по улицама црилогв за зимску помоћ. Њнхов успвх и успех осталих престо»ичких полицајаца у овој акцији бно јв веома лвп. Али, бесумње било јв и неколнко карактвристнчних случајева. Ја знам један: на Твразијама један врло лепо одевен господин одбија саобраћајоа, који му прилази с куткјом и врло љубазним осмејком. »Дао сам већ !с, г .ажв господин, а притом св и сам љубазно смешва. Мало доцнијв, у трамвају, испричао сам ову епизоду неком свом пријатељу, али )® додао врло поносито: »А нисам ништа ни јвдном дао !с. Из разговора који је доцније вођен, чуо сам да је овај господин, који јв на тако »орнгиналанс начин доскочио полицајцу, дрварски трговац. Ово занимање намеће и нехотице појам о лепом богатству, јер је то факат. Како људи код нас ннсу свеони чега човек треба да се поносн, а чега не1 И где треба помоћи, а где не.
Подизање емисионе радио станице у Загребу Ових дана извршиће св мврв* ње јачнне електромагнетског поља, у вези подизен>а ноае е* мисионв радио-станицв у Загребу. У ту сврху миннстар пошта, телеграфа н телеофна одредио Ге својим данашњим решењем надзорне инжењере хоји ће зајвдно са претставницима првдузеће коме је додељен овај посао извршити ово мерење после чега ћв се почети се нзрадом планова за поднзање ове станице. Потребни кредити за нвбавку и монтажу апаратурв за емнсно1гу радио-станицу у Загребу као и за подизаље зградв саме радио-станнце одобренн оу према првдвнђеном прорачуну од 20 мнлнона дннара. Довршењв радова очвкујв св крвјем 1941 годинв.
1 —ч ОНУ ПКР»<ЗУ •ДЦИ ГАКЈМУ^Ј
• ТАКСИРАЊЕ ЧЕСТИТАКА Запажено је да се о већнм верскнм празннцима, а нарочнто о Божићу н Новој годннн, отпрема велики број погрешно такснрвлнх честитака- Ове погрешно такснране чеспнтке у многоме отежавају поштама посао око отпремв н нспорукв честнтака. Да бн се убудућв честнтке таксирале правилно. Министарство пошта, телеграфа и телефсна саооштава следеће: Честиткама се сматрају и так, сирају са 0 60 дннара: 1) штам. пане посетнице (визнткарте) које се отпремају у отвореном звво. ју н којвма се. са наЈвише пет речи или пет уобнчајеннх почет-, них оловв, поражавају жеље, че, ститања, изјово захвалности и др>*ги изрази пажње; 2> дописни« це са сликом (разгле^диице) при« ватног издаља. ако се њнма са пет речн илн пет уобшајеннх слова честнтају верски пРазницл н верска в календарска Нова гоДШ13 Псшнл»кс из тачке 1) могу се отпрематн са таксом од 0 50 динара у свако доба без обзира на празнике, а нз тачке 2> могу се оптрематн са таксом од динара 0 50 само о верскнм празннцима. признатих вероисповестн и ка> леидарској Новој години и могу се предввати пошти најраније 10 дана пре и пајкасније 5 дана по« сле празтпса којн се честнтаИ Једне и друге честитке ако садржв више од пет рочи илп пет уобнчајених почетпих слова таксирају се као дописпнце са данара 1—• и лаелго&а ГРАДСКА ОПШТИНА. Год IV. вр. 12. Г»«Ч>ГР П Д. дсцембра 19-10. У садржају: пвж. М Саггак. Ков. ференцнЈа фпианцн^алппх стручњака градова Банавнно Хрваггкв н оопгашће Сансз« гоаловч Ван. Хрватске: 11. Ковачелић. УтицаЈ др ж- аласти на фииш. нми-о оп* пггнна: Лојзе Пил. Бкктпо на. аог« гсолоаарстаа раатпке мвд к*л. ши »тн засевпнм господарстт»м; др. Д. ЈопаиоииП-Јолпћ. Фралц>>. схв комуналне фппапсије \ч>чн н за ар««4А рата: М. Спасић. Систем самочпрчпннх прнреза ЕмпсожоЈ; Љ. НнЈГнћ. ГраДОМИ П ППТ ЦК.' илбаакл; др. Д. Ј. Јошћ, Комгвалнп поихолп од тткипарнне V МаћаоскоЈ од НСТ-1вЗ» глд.; П >т пп»тс«инп. ка Саа«>за градоаа и гд сек*>ета. ра V Всулвмпешту. Годишња третплата 100 дп УР*дВ81ХПВО| Б«оп>ад. Такоаск* уд. 12.