Време, 20. 12. 1940., стр. 9

^ТРАНА

ЈЕДНА ЗАСЛУЖНА СРПКИЊА Милћа Вуловпћ

„Хвала вам г. Сенечићу!"' |нажу београдсни железничари г. Гени Сенечићу, а^тору „Необичног човека" Г. Сенвчић предао је управи Беофадског народнох позоришта сво/е најновије драмско депо „Спис број 514''

Петак, 20 децембра 1940

|^| в*У7 »спужкЈШ Српкнаама ■ I Јвдно од прваос мвств ааутма покојна Милка Вуловићка. Ока јв кнз годкиа пожртвоваио радлла за добро свога народа, иа рочито за добро жвна и жвисив олладхнв. Својим нвсебнлним радои, ова позната јавна радница пожлвла јв сјајив успвхв и оста1илв сввтао примар. Ми.тзд Вуловнћга јв вћи позна тог взонома Матијв Котуровића. Рођвна ]в 14 јаиуара 1653 годиив у Ослружкици У Београду јв за»ришта основну школу. Жвљна каук«, ока јв ступила у ондаш»у Вкшу жвисиу школу, ноју јв аввршкла св успвхом. Годиие

ови курс у царстој боликпк к био јв приступачан само онима дввојкама и женама, којв јв одабрао царски двор. Овај курс у Пггрограду Милка Вуповићка ј« завршнпа са успехом. Није св вратнлв нвтраг у земљу. Трвбапо јв да на тврену покажв својв знање. Пошла је са цареком болничврссом миоијом у Зоплницу, у Румункји. Одатпв, касиијв, миснја св пресепипа у Трново, у Бугарску. Овв миснја је радкла у пољској болииии и примеливапа свв оно што јв било првдвићвно у плану самв болиичарскв миакје, испитујући болвстн и примвљујући новв мвтодв лвчен>а. Пошто се вратила из Бугарскв, Милка св удајв за пок. Светисла ва Вуловића, профвсора Универ»илета. Пок. Вуловнћ јв у оно време био запажен јавни радник. Бавио св књижевиошћу. Мнлка свв до тадв није помишљала на удадбу. Како тврдв н>вне саврвменнце, она јв била решигта да св нв удаје, ввћ да св посввти раду за добро народа. Када ју је запгоосио напрвдкн и врвдни Светиспаа Вуловић, она јв пристапа, ј«р јв у авму нашпа одшпиог другв. У браку су км»ли двце, иојој је Милка поклоннла п унV пажњу. васпитавајући их:

I " - 5. л ВРЕМЕ заМнић

ПЕТЛК, 20 ДЕЦЕМВЛР 1940

Са јапанске изложбе у Берлину

Слнкарскн радовн нцр т ежн ја^анске* деце

,ИЕТ ЛОЕ РЕП'

Зашто се мешавнне алнохолннх пнћа зову коктели

1—( октел је енглеска реч ■ н значн у сгварн >петлов реп«. Познато је да се гим нменом назнвају сме шана алкохолна пића, уз додатак спецајалннх зачнна. Познато је да има и коктела чија се мешавина држи у тајности. Рецепт је познат само мнксерима и ови су коктели веома скупи. Без сумње и раннје је постојало алкохолдих мешавина. али заједничко су име добиле тек 1776 године у кафани неког О^рнана у једном малом месту државе Њујорк. У тој је кафани била келнерица нека Беси, која је, веома вешто, правнла мсшазнну разних ликера. Ова је мешавина била чувена по свој околини, а нарочито су је волели амерички ц францускн офицпри. Ту Мешавину назвали ■ Бесина мешавнна«. Др уги специјалите т 0§е крчме блли су петлови печенн на ражњу. Да би обја

вила кога дана нма петлова на ражњу, Беси је став л.ала пврје из репова петлова у чаше у којима је обично правила мешавине. Једном приликом, један француски официр затражио је мешавину речима. — Дајте ма једну чашу тих петлових репова... Овај се назив допао сви-

ма који су га чули и така је зБесина мешавнна« прекрштена у »коктел«, што значи петлов реп. То се име раширило ве. лпком брзином и ускоро читава Америка није друго ни } - потребл>авала. Што се Европе тиче, у њој се ово име одомаћило тек у двадесетом веку.

ЈЕДНО ОД НАЈТЕЖИХ ФАШРСКИХ ЧУДА

Биљка ниче на живој подлози

» Обично св каже за нвкога, ко није нарочито чист, да би ое на њему могла садити репа. Ко би, међутнм, веровао да заиста има људи којн су у стаљу да из»еду то чудо да на њима порасте биљка. Спецнјално издржљивк н изванредно стрпљивн индиски факири могу да изведу овај невероватно тежак подвиг. Занимљиво 1в како факири нзводе то рашћење бнљке. Они ставе између доље

усне и браде шаку земље, у »у ставе семе и залију је. При томе деже на леђима, потпуно положено татаво време, док семе не проклија и не развије се у биљку они св не покрећу, не узимају ни воду нн храну, јер би у противном успорнли раст биљке или га и сасвим оиемогуКилн* Време оваквог пежања зависи од семена које је стављено у земљу. Неки пут оно проклија за пет дана,

Поправљање штета на уметннчким објентима у Паризу

4 Парнз, децембра. — Успед рата оштећени су мно ги уметнички предмети и споменици. На поправљању ових штета сада се ужурбано ради. Радове на поправци разних уметничких споменина раде самв францусне власти. У извођењу ових радова немачке власти пружају своју помоћ утолико, пгго француским архитектима излазе у сусрет у погледу набавкв потребног материјала. У исто време неколико француских замана, који су од велике архнтектонскв вредности, предато 1е у исправном стању фран

цуским властима. На тај начин у заједннчкој сарадњи поправљене су и надокнаћене велике штете. У исто време враћене су и разне архиве у своја одредипгга и места. На срећу, услед рата, сем у два случаја, није било неких већих штета и разарања.

Пад једног амернчког авиона Њујорк. дсцембрв. — Прл. ликом вежбн у Маршфилду. у Калифорннји, срушно ое је. да*1 бамбврдер. Посада оД шеот члаоова јв погииула.

а неки пут је потребно и далено више. За све то време факир јв изложен сунцу и ветру, а чесго и киши, јер мора да лежи под ведрим небом.

Бро! промоцша на немачким универзитетима

• Берлнн, децвмбра. _ На немачким уннверзитетима и великим школама универзнтетског ранга промовисано је 1939 годнне укупно 8.824 доктора. Од тога укупног броја, највећи део (5232 илн 59 од сто)) отпада на докторе мидицине или при родних наука. Доктора филозофије промовисано је 1699 нлн 19 од сго од укупног^_бр°ја, докЈрра прбба, камергЗших и прИвредних наука 1260 или 14 од сто, а доктора-инжењера 566 нли 6 од сто. Сразмерно мали број док тора-инжен.ера никако не значи да међу немачком омладином попушта ннтересовање за техннчке студије. Објашњава се тиме да се огромна већина слушалаца техничких великих школа у Немачкој задовољава дипломским испитом, односно титулом дипломираног индаењера. Само малн део преко то-

га аспирира ]ош и на инжењерски докторат којн тражи доста времена и велике напоре. Уосталом, н многн слушаоци правног и филозофског факултета задовољавају се дипломским испнтом, пошто се за главнн државни испит за појединв струкв као предуслов нв тражи докторат ^ већ бамо положенн дипломски нспит на универзитету. Експлозија у јецном амернчком руднику Њујорк, децембра. — У Њеклиу, држава Вирџинија, дошло је до сиажне екс-< плознје у руднику угл>а. Број затрпаннх радника још ннје познат. Досада је пронађено свега пет радника. који су испод земл>е извученн после напорног рада. Овн радннци су били

Необичан другар једнога војнина

Шихта која је радила у тренутку експлознје бројнла је 47 радника.

ЈЕЛОВНИК КОЈИ ОТВАРА АПЕТИТ У јвдном мовом илустроеаном листу, чији јв први бро} изишао прекјуие, као додатак излази /•ловмик *а целу недељу. Оеај јвловник, који ур$ђу1в неки стручн>ак, разуме се, није проналазак ово г листа: слични јвловници у сличним листовима излазе валда од како постоји штампа. Ал и, овакви јеловници не доносе се у врене, Јсад у храни треба штедети по сваку Ц*ну, кад треба јести све. У време кад има ммого н>их који би били задовољни еа много, много скромнијом траном, од оне коју препоручује овај стручњак у јеловнику. Скупи јеловници, богата јела, данас оу неприступачна и најимућнијим, јер треба штедети намирнице. Онда је јасно, да овакви јеловниии врхив врло рђаеу услугу. ТГ треба иа забранити. Просто изазивају читаоца обилем скупих јела, данас свима нама неприступачним. СР-

Јвчу штоф зв одвпо. Узмв ми он меру, покажв мк >цугвхв(р€, а на К Р®)У» V момеиту кад сам хтео да изађем, рекао ми јв: »Заборално сам да вам кажем, да јв сад свв поскупепо, и »цугвхвр« и из<радв1с Застао сзм мало на вратима: >А колико?« Насмешио св врло л.убазио: »»Цугехерс 100 дииара, а рукв за 2501«. А никако нијв могао ла ми објасии, запгто јв скочнла цвиа нзради за 250 дииара, кад су радничке над-

РЕНТГЕН У ПОЖЛРЕ- V по«« ВЛЧКОЈ БОПНИЦИ рв»«ч «ој болннци рвитгвискн апарат покварвн јв има вишв од шест мвсеци. Бодопазв иа прегпед апи кв одбијају: >Рвнтген јв н1«. И болвсници, хоћеш мора да иду иа рентгеI првглвд код јвдиог пвбпизини, којн има свој .и рвитген, А од тог лекаква случајност! — зал ли ћв онај болнички бити упућен на оправку в. Пожарввткаин су св сал •и у два табора: јвдни а ћв болинчки рвнтгвн нног даиа бити оправљвн, • су у том поглвду врло песимиств. Писац овог од 1ла у другу групу, * ве• К» бопвсннци још дуго . рентгвнолошки првглед • Т О? Шнјвм одвло већ пвт година код кројача. До сад ми јв на\о за >цугвхерс н рукв .ара н био сам задовољан тетом прибора > НЈрадом. ки дан однвсем овом кро-

1 Кемачиој у Београду

извесно време \ма

ницв скочиле крло мало, а сав остало јв остало исто: кирнја, оС1ггљвн>е. Што св тичв цена жиаотних иамирница, онв су скочилв подјвднако за све, и за радиике, и за чиновникв и за заиатлкје. Послв чуо сам да су и други кројачи повисили много ц»нв, нвки чак и дуплирали нх. А зашто, зашто, реците? ОТМЕНО ДРУШТВО Недавно сам била у јвдном друштву у коме се нграо похвр са приличио вепигнм улогом. Била сам орећна, да са још једним господииом будем партнерка домаћици и домаћину. Игра св развијала, а мој партнер и ја нмали смо мање среће, док је домаћкна н домаћнцу карта нввероватно служила. У једном моменту приметим да мој партнвр врло оштро посматра руке домаћнцв, којв су врло спретио мешалв карте. Одмах потом мој партне<р је нагло прекннуо партију и првдложио да мв отпрати до кућв. Успут мн јв рекао у чему јв ствар: картв додуше нису м&ршоране, али домаћица н домаћин тако вешто >пакујус прн мешан>у, да је >Шукрнс према њима полетарац. А не заборавзств, они припадају отменом друштву и нмућни су.

лачкн фнлмскн режнсер лом »Времена« ■Јратн иов пут. Нвмачки данас већ ствара одшпне /ве као пгто јв познати р >Поштарвва кћис, а главжн>а посввћена јв нсториј>илму, у комв се нарочито 1чи снага једне лнчиосги Јађиаан>у новв државв н ча новим путевима. ачки филм није запоставио и трудн св да га што бостави. Немачки филм, од зднне има ноа пут. Сада -вара свв бољв филмов* н а показати још ввће резул1одизан>в техникв и обрада доносе нешто ново. Лајући се на тггање доманлма г. Танко «ажв: 'мам и јвдну малу жвљу н ље. Ја миспим да наша »а има могућностн да изпотрвбну ввлику психо• припрему за стваоањв сох темеља иашем национал»нлму. Мене радујв да сам е поглвду већ наишао на разумевање- Национапни није ствар појединаца, ввћ државе и сваког појвдин«пе нашв зајвдницв. Ту јв 1к. Остапо је лакшв. И још : треба почети с малнм, да послв са сигурношћу мо»лидно да ствара нвшто вванно, како смо обаввштени, у Југославији око два мви то врвмв посввтићв разчма и преговорима са свији имају интереса за подинацноиаппе фипмсив ниду. Г. Т&нко ћв исто тако произвесно арвмв и у Загрвбу у Љубља«*, гдв нма своје бројн* прнјатвљв н познаК. А.

и лиешо&а

НОВИ СВЕТ. Год. 1. бр. 23. Београд, 18 дец. 1М0. Цена 3 дпн. У садржаЈЈ-: Нови свет — кно_ отра.жггво, Ј. Лазартенћ. Кнегвн»а О.тга и београдске хумаао госпођв ва заЈедннчком рад> - за добро пгги ћенкка ..Срссхе маЈке"; Л. Леач, Со масннх киселнна; Ј. Обичан, Мађарскв вовннарв у Београду; М. Днвјах. ..Машине. пуновс саагсв*: 1 — водл ое поморска биттса; Бранииа наследннцн (..Кншобранцн"); П. де Снлвер. ГезнЈална шала; Ј. И. Маркс, Бно ми пријатељ; М. Декобра. Јаче до смртн; Н. Алв"«_ сић. Жнвотнл простор земље ,,С>"Н ца које се рађа"; Б. Кеснђ, Бата Дуле, газда Вуле п н>нхави ,,снзо_ вн" "Борђас и Лоенндас; Е. Голал. Баш смо ореЛнн; Фалм; М. Арлезј, Даживотна роби^а; Спорт; М\"шке приче; Жепске приче; Мода; X. Тондул, Правз мајстор; Шеог дана у раЈу; М. Цвнх, Блнзанцн; Нови свег — Јутославијг. — Годншнл претллата М днн. Уреанншгво; Београд, ЈокшиЛева 3. — НАРОДНИ ПОДМЛАДАК. Г од. 6, бр. 11—12. Београд, нов.—двц. 1940. — У садржа)у: Хнтна помоћ за гладну децу на селу; Ј. Хамершак, Наша омладнва У службн па снвне одбране; А. Скала, Шкатскн фондовн: Угледан рад једне ба_ бнце; За соцнјално, културно. ддравствено н екопомско подшаљв свла; Разно; Трззвено васпнтан>е. ПОЗОРИПГГЕ. Сезона 1М0—1М1. Год. 2, бр. 8. Скопље, 15 дец. ШО. Ценд 2 днн. — У садржају: Ви>тор Иго (Поводом премнјере „РуЈ Бтаза" ; Поводом преинјере ,,Пепољуге"; Јоснф ФраЈценраЈХ и његовн ,,Г^>аничарн"; Један допнс о нашем позорншту; Кроз наша позорнпгга, листове н ревнЈв. • ГЛАСНИК РЕЗЕРВНИХ ОФИЦИРА И РАТНИКА Год. 19, 6р. 12. Беогаад, дец. 1940. — У.садржа.ју: Првн децсмбар; Исторпска речн Н>. Кр. Внс. Кнеза Павла; ВоЈничка песма од Снме Пандлровнћа; Чланцн и ст>-днЈе. Италн_ Јааско-грчкн рат, од генерала г. Пант. Драшкнћа, Командант бата_ л>она н мнтраљеска чета, од пеш. маЈора Лазара Стсјшнћа; Спорт н војска, од алв. Константнна Сава. тијевнћа: Како се рачуна време за пензиЈу коЈе су реезрвнн офчцирн прове.лп у рату; Редов Сава Боровнла, Ј>-нак 1 пеш. пука Прве српске доброваљачке днбнзи_ је у РуснЈн, од днв. генерала Бошка Тоскнћа; Службена обавепггек>а за резервнв офицнре: Ранг ре. вероннх мајора; Унапређеља ђача ратннка рођеннх 1593—1896; Позећавање дневннца р>езервних оф»гцнра на вежби; Конкурсп: Ковхуро за компознцнЈу нашег нацноналног посмртног марша; Конкурс за при Јем резервннх у актнвке жандармв риоке офнцире; Делатност Удру_ жен>а рез. офкцира п ратннка: Клуб резервннх офнцира и ратннка у Београду — проглас Јттраве клуба свнма рез официрима и рат ннцнма; Двадесстпетогодшпн.нца нашег удружења од Д. М. С.; Ве_ ликн добротзорн, добротвори и у_ тсмељачн Удружец>а рез. офшхира и ратннка — пододбор Београд; Прнказн: ВоЈин Макснмовпћ, див. генерал, Савремена улога дрекавне >~праве у спремап>у земље у рат, од С. К.; Пољопрнвреднн календар; Некралог: Стапа ма)ка. воЈводе Вука_ВоЈина Попслвлћа, по смртнн говор од Душана Мнл. ШиЈачког. Годишн>а претплата С6 Д1гаара. ПоЈеднна свес«а 4 динара. Урвдништво у Ратннчком дому, Бвоград. Та1ефон 23-417.

л