Време, 20. 12. 1940., стр. 10

СГРАНА 8

Петак-. 20 децембра 1940

ним осмехом: некако чудновато мрднули су његови седп бркови и брада — као да су били залепљени за н»егово лице. Илн. можда се њој то само учинило? — ... За вас ће то бити сасвим лако. ситница једна... Вн ме нећете одбитн... наставио је старац да молн. Девојка, као скамешена, стајала је н слушала га. Његове дрхтаве руке прсту

Осамнаестогодишња девојска застала је на захтев уличног црвеног сигнала на углу широког париског булевара. Овај минут, док је светлео црвени фењер, увек би прикупио на углу гомнлу света, који је журно својим пословима. Ето, цела гомила заједно са девојком прелази улицу строго ограниченим путем, обележеним округлим плочицама. Њихов пут је сада заједнички — али само до првог наредног прелаза, а затим сви се разилазе својим путевима. Брзо прелазећи улнцу.

Церер, Релхан, Вклфан, Гестовшек и Финц плнвају у недељу поотив новог лигаша Боб клуба

• После дужег преговараил и уз | велик« матегрнЈалне жртве успело I Је најзад БоС клу &ј- да закаже Јед. нодневил' у-такмниу са државнии прваком ,,11лириЈом' .Утакмица ће св одржати у недељу у базечу Крсмаловнћа са почетком у 16 часоаа. ОваЈ дан и сат Је нзабран стога што су се многн жалили ла су утакмице радчим даном због касног почетка незгодне, те валичи броЈ љубнтел»а плавачког спорта. а нарочнто омладина нису моглл посећнватн ноћне приредбе. ★ Љубљанска „ИлнрнЈа" Је клуб нз ненаЛења. Све до ове године ,,ИлирнЈа" Је била нстина одличан али не класан клуб. Свн о>- знатн за имена Дерер, Фннц. Внлфан али нико није могао рачунатн с тнм да ће таЈ клуб помоснти рачу. не н ВикториЈн п Ј>ту- ће по. мрачитн њихову д^-гогодипш»у сла ву н освоЈнти сасвим засл>ткеао државно првевство. ОдЈедком, сасвим изненада ис<(0 | чи.1а су у нашем пливачком опорту до тада

2 ВРЕМЕзоШник Петак, 20 децембра 1940 ПРИЧА ВРЕМЕНА Исениџ*. Ве^н

Предосећај

Бск и Грађански закључили су две утакмице Вск а Грађански закључнли су две пријатељске >такмкце'. Прва од ових зтакмица одиграће се у Загребу 29 о м„ док ће се друга одржатн у Бео граду 5 јануара и. г. Оба клуба обалезала су се да изађу на терен са својим најбољим зграчима. Ове две утакмице између најбол>их тимова Београда и Загреба пружиће Гледаоцима нес;,-мњиво лепо ужлвање. То ће у ствари бити сусрети репрезентација Београда и Загреба, Србије н Хрватске. Како до зимског купа неће доћи, то ће ове две утакмзце углавном нспунити зимски фугбалскл програм.

У недељу у Београду екипа „Демсеја" бори се у реваншу прот ив Румуна Познати професион&лац Докулеску бориће се против Џепине

Мвнаџер Брана Мимић дошао Је на срећну идеЈу када Је заклл-чио меч нзмећу познатог рл-лгл"ноког профвслона-тног боксеоа Дсжулеска и Дазара Цеанне. Као што Је 1то. лнато Докулеску Јв допугооао У Веоград са авоЈом аматерском екнпом, која Је прошле оубот« боксовата у Зеопчп- против ..Демсе^а". Према томе београ»токо1 б>хсер. окоЈ публици гтружа се у надељу пт>е подне ретка притика да види аа делу одлнчне рум>тгске аматере. као н једаог врло доброг рум>*нског професиоаалног боксера. ПретстоЈећи реванш меч нзмеђу екипе ..ДемсеЈа" и р>-мунских ама. тера побућуЈе нарочито ннтересо-

Прекосутра ће се у Београду и Загребу одржати ре велике утакмиче!

! дел»ном мечу укрстнти песнтое са Џепнном рекао нам Је о претсгојелем мечу следеће: — Мојн пј -ленн, на реваншу у :едел»у даће боље бс»рбе н веруЈем да ће псстићн бољн резултат. Ја ћу ш1, уогталом, покалатн у меч>- са Џеанном како се треба бо_ ; рнтн. | Р.огуни су синоћ тренирали у Земуну I Румунока екиаа се наЈозбиљннЈе спрема за ргвонш меч. Синоћ с>' румуисхш бсжсерн треннратн у еачп „ДемгеЈа'. Наравно онн сјт-синра1ти нза затворених вратч, 1а им не би „ДемсеЈци" ухватнли трнкове. 5'лазнице за меч пуштене су у претпродаји Да би свако могао на време да ; нгура' с&5а боље место органи. 1Тор Је пг.стно карте V препродају н оне се већ од давас мог>' дојтп код кц>ижара г. Милована 1 кшЈгћ а (Поенкареова) н V Зеао . .!>' у по?ласгачарннца „Земуа", г. ^зшка Манггча

Поклон министра г. Душана Пантића спортском клубу „Илирија • Прилииом прославв 30-годишњние спортеког илуба »Илирија« у Љубљаии поклоиио јв министвр фнзичиог васпитан.а народа г. Душан Пантић у знак геризнала за велике заслуге за унапређење нашег спорта и на подизаљу спортскнх грађевина велииу пла иету, рад иадемсиог вајара г. Арамбашића из Београда, иоја претставља устоличењв иорушинх војвода.

Зелена ноћ , Богдана"

,Југ

.Трстеннк, 18 децембра. — У неделл- 22 о- м. овдашн>и С. к. Ј>т Богдан прирзћуЈе сбо Ј у првл- забаву у свима просториЈама хотела ,,Топаловић". За овл' своЈу прву забаву ..Југ Вогдан" чннн нарочтгге прн. преме. како бн прирадба била пгто ЈХпагиЈа. ПросториЈе хотвла бнће осввт>т»ене 3 еле«ном светлошћу н декорисане зелвном хтгхгоком боЈом. У Трстеакку за ову Југ Богда,. Л « лму ноЛ" влада велико

ЉУБЉАНСКА „ИЛИРИЈА" ИМА НАЈЈАЧУ ЕКИПУ У ДРЖАВИ

• При твмператури —7 можв да св заледн водв, може да св иде у биосиоп, може да се вичв да је зкма, алн може и да се пијв чај н да св глвда утаимицв. И ннје то ниваива будалаштина играти футбал по оваквом и томе сличном времену. Напротив, то је здраво. Здраво јв, пре сввга, за бифеџије на игралншту, а ннје баш нездраво ни за нграче н пу'чниу. Публииа нма врућ^ тзакмју, а нграчн врућв првмнјв. У нвдељу ћемо иматн две важне утаимицв у Београду н Загребу. ★ Трвбало је да се Дубац спрнјатељн с ангином, н да редов Лехнер не добије вољно, па да Беи са^Јо ррећом извучв читаву иожу у Загрвбу. Аио иажем да су плави победили Кониордију само зато што су имали срећу, љутићв св Мриушић/ аио иажем ОСНИБАЧКА СКУПШТИНА СРПСКОГ БИЦИКЛИСТИЧКОГ КЛУБА „БЕОГРАД" Позлати наш а \-томобилиста и велнки прнЈатељ бнциклвстечког слорта г- Мнлл-гив Хаџн-В>-ковнћ. повео је акциЈу за осливан»е јадног вовог бицик-тнстичког хлуба у Бе. оградг.-. Кт\"б ће се зватн Сбс Београд. Ова акпита наишла Је на добар оазав и неколако угг!аднкх сггортскнх радннка уђл ће V ^ттра. Ву новог клл-ба. Оснавачка скул штнва одр:каће се у недељг V 9 часова V сали Трсовачког хл>-ба, Поенкареоза 7.

да нису изгубили само зат« су ималн Мриушића, срећа наћн увређена. Онда, поку. да нађемо трећн нзлаз. Рс Бси је однео победу над пр Хрватске јер је имао ср« Мриушића. Свеједно. У н ће плави имати н Лехнера, ца, и Мриушнћа, н свој ' чаи н евоју публииу, па ип све то могло да буде мат среће. Видите, да би св даш владала једна Кониордија требно је имати свв, а нв један део услова. Иначе, Кс Дија је уопштв таиво др иоје воли да сахрањујв. То нас најмлађи лигашии тнм са уиупно најман,в годнна. мећетв онда да јвдан таиаг пун снагв, младости и пол> уз то иомплетиран силад* у. знањем, може сваиом да жв своје снажне зубе, спс у свако доба да исцепају тнвннчиу мрвжу. ★ Сиромах Јозо Мандушић. да се нз Пеште вратио неи> ретннм поноћннм возом, свечаности прилииом доч Загребу. И можда ћв Ман; вац з»р!ати празан свв до љв уввчв. А дотлв ћв се I реванширати Фврвнцварош пвштансиу иатастрофу. Сваиаио ниио иијв могао слнти да јв јвдан Грађанс стању да добијв шест гоиот ли шта ћетв, таиав јв живоп ио није ни сањао да једа« рениварош може да нзгуб Па ипаи таиав му се мвпе - сио, -л то баш ггоолвтос с Гр сиим у Загребу. У недељу ће то бити борР дниих размера. Борба за рв и борба за доказ превластн.

ЗИМА И КОРИСТИ ОА ЊЕ Смучање, спорт п ширим народним

Је позната, снег Је па.о. Дивна, мека матераЈа. 1.1отсећа на снров иамук. А.1И памук у фршшиеру. И, о&аЈ, тако рећи, фи. но Јв каа се падне. Осим ако ту несрећа не умеша прсте, па тресвемо, рецимо, на њушку, н демолнрамо фнзнономиЈ>. А може се псвехад н цуОок разбити. Но све су го неугодие сгвари, и на то ни. како не треба мис.1нти. ГЈастн, углавном, треоа оарепи>, иа сто^м&к, влн у наЈп>ре>м случају пивко пута »вга. И у сиучаЈу да сте атастичкв визави од стомака може се де. «нти да вам се ништа не деси. Ишузев, наравио. ситнице, на коЈе формалио не треба обралатм пажн*У. Узмимо за пример п>тснуте панталоне, и.хи тако већ нешто слнчно. У том сл>"чаЈу треба пре. дузети хитне ко^лке, којн ће оопстааника таквих ианталона ддвеств кућн, где треба да мсна« до. тичне панталоне па. или да нх закрои, н-ти да обуче другв н врати се на место догађаја. Ал* у сваиом случау, тоЈест ви у ком случа. Ј>- нв треба очаЈаватв. * Знма )е лепотнца. ТоЈвст, одно сно. .. Како бих вам ое нзралио? Ннсам мнслно д* упореднм »иму о каквом лафнцом Иакључено, Јер »вма нема лепе но.-е. Алн, тек тако, не може се нншта реПи протие знме. Има«о од н>е користи, као н од сваке домаПе животиње. Шта Ја знам, голупчићи, мене зима пот. св ?1а на свињу. Кад захољемо знму вмамо од њл маст, сла^-шу, шунку и сраске мабасице. А ои свиње добнЈамо снвг. Односно пардон. Кад зако."кев«о вавњу добнЈамо оно претходно. А од зиме, извините, имамо онег, природно црвеие образе, знм. <*>• помоћ и окупа дрва. Уствари инсам ништа нарочнто погрешио. НвЈе нстииа да зимску помоП имамо од аиме, него баш од свнње. Јвр може да нам буде зима колико хоће, ацо сами не закољвмо сви. в.у, нема ниогкуд зимсхе помоћи. И зато По ћравилу треба да се зо—> помоћ.

Реаслн оу нам да 1в см.-чаље спорт дхврв иародне слоЈеве. Једал актнвал члал тог И1нс-а гшкра народни слоЈ) \чпао једмог дана V осам сати >-Јутру >• обуђар. ску радњу да купн смучарске ципачв. По >ткоЈ просториЈици. т коЈоЈ могу да с« г> ра)у само две о.

ообе, одмах се видело да Је њипа као створена за трговишнрим отоЈввима. У 8.02 час. Шнс-а залитао Је пошто мо» бити пар цнпела за Јединн ширих народннх слоЈева. 2 час. трговац је рекао це»У- час. одељење Одб за хитну г добнло Јо хнтан телефоноки I • у 9.04 час. стао Је а>то за ј помоћ пред радњу за шире н ие олојаве, а у 9.10 час. исто ли су V болннци члана Шнс-а Је пао V несввст када Је сазн.ципете за Јединн слорт шитш родних слоЈвва коштаЈу 80 нара. ★ Пре нежи дан примећено Ј ' станнпи шеснаест коња. Би.спремни за извоз. Понашалв веома инталигеитно. Нису се тали, н шгсу махат реловим. се изразнм онако како рвд н сао налажу Јадном пристоЈно: пу, коњ« су већ бнли паркир* два вагона, и покриввни ћебв Устварн билв су то Вјуих жн ње по осам коњославских сиа куда ће?... У СловвнасЈу, на Јање. * Две младе Бвограђааке пош на скиЈање у СловвниЈу. М вј св Јеава одлучилв Д& их х. НаЈзад, нпак Је победно шарм Јим су се ћеркв умиљавате мамица. Ми таЈ шарм данас мо Ж1ша, атн то ни у ком сл не мења ствар. Ћерчлце с: спремнле за пут. Четкнца за кола, све Је било опрвмно. Н но, и Фифи. Она Је прв овега скота, а затнм, Ј>пфи Је једно во нелшо створење да вам п не умем опксати тако нешто • Оиа би, напрнмер, умрла ажо Једно вече не би добила пол у своЈу слатку њушкицу од младв газдарипе- А треба пр тн. што, ниЈв срамота битн ис и млада газдарица би прес* ако случаЈно )едно вече не б опла од своје Фифи полубац > IV слатку њушкиш'. То су два )ака разлога да св и • опростн од маторе газдарт крвнв на пуг. ★ Тахо св >-пражн>ава <лорт з. ое народне слојвао. Прист>1 Јв то спорт, смучање. Свакн н преће«и чиновннчнћ. са двоц иом групом, може да се бавн чањем, под услоаом дд пор*.

,,Треба што брже однети ово пнсмо, да се не деси нешто... Ипак, бол>е да свратим прво кући, иначе ће отац бринути... На степеништу се нашла с оцем. — А, и ти си већ дошла? Као да си нешто задоцнила, зар не? Али... зашто си тако бледа? Како су прошла предавања? Да ли су те питали непгго? Шта је било са историјом ? Шта је то, какво је то писмо код тебе? Дај овамо! — Не, тата, то није за тебе. Ово писмо морам однети, замолили су ме... Није знала нн саиа, задато јој је било непријатно објаснитн оцу, причати му о сусрету еа тајанственнм старцем... Гушио је осећај нечег непријатног, одвратног, забрањеног н порочног.^ — Дај овано! — рече отац и погледа адресу: О, па то је веома далеко, готово на крају вароши! Ко ти је то дао! Ушлн су у стан. Обична, одавво позната атмосфера стана >тицала је умирујући на девојку и она је нспричала оцу догађај са пиемок, с^ара ^ћа да пракрије необјашњнвн "страХ који Је и дал»е држао. — Све је то некако чудновато — рече отац. Ја разумем, анђеле мој, ти хоћеш да учнниш добро дело, да испуниш обећање које си дала — однети писмо лично. Али, ја ћу нћи зајед но с тобом тамо, нмам времена! Отац је љубоморно чувао своју ћерку, она је била његова Јединица и после смрти жене сви његови осе ћаЈи припадали су само ћерка. Он ју је сматрао веома лепом и чувао је од хоних ннткова«, како је називао мушкарце, који су покушавали да јој се удварају. Када је ишао са њом улнцом, он је увек примећивао како се њено ненашминкаио и мирно лаце и лака танка фигура прнвлачилн пажњу пролазника. Он је знао како лако може бити увређена жена на ули ци и зато се увек узнемиравао и строго водио рачуна о њеним новим познанстви ма. — Ја ћу отићи с тобом, причекаћу док предаш писмо и одвешћу те кући решио је он. Ствар је била на нзглед проста: предати једно писмо, помоћи једног старог човека, болесног н слабог, који, из неких разлога, не верује а неће да се користи поштом. Али предосећај нечег не обичног, изузетног, очекивање да ће се нешто десити све више и више обузн-

клада девојка умало што није оборила неког старца, којн је ишао несигурним кораком, као да је био спре Ман-да сваког тренутка падне на калдрму. Она се извиннла, са саучешћем погледавши га-у лице. Непрнјатан осмех старца поразио ЈУ је. Одједном је осетила како је обузима непрнјатан осећај као да је погледала вешто што је забрањено гледати. Убрзала је свој корак... — Госпођице, госпођицс... — одједном је зачула глас нза себе, — извините, молим вас, причекајте тренутак! Имам молбу на вас... — говорио је неки сасвим млад и свеж глас. Она се окренула. — Боже мој, па то је онај старац! Она се борн са нзненадним узбуђењем, које је обузима н подиже на њега своје јасне плаве очн. Црвенило залива њено лице. Збуњена је. — Ви нзгледате као анђео... као анђео... — чује она. — Ви вндите, стар сам. А ви снгурно и душ^ имате анђеоску... Можда би сте могли и хтели да учините једно добро дело, сасвим мало... — и старац се опе« насмејао истим непрнрод-

рале су по џеповнма мантила. Шта хоће? Он је тако лепо обучен... Зато моли? Неки унутрашњи необјашњнви страх није је пуштао да одс од старца и девојка је и дал»е стајала. — Ето, нашао сам... Будите добри, мили — Господ вас наградно! Ово пнсмо однеснте на ову адресу... Дајте га тамо лично, из руку у руке... Разумете лн ? Вл сте тако млади, тако дивнп и добри — имајте сажаљења према старсм човеку .. Не могу сам, не могу... Тешко ми је да идем .. Старац јс гуонуо писмо у руку девојке и брзо се изгубио. Дошла је к себи, кад је већ брзим корацима ишла дал>е улицом, држећи у руци писмо. Доста дебело, тешко писмо! Погледала је адресу. Како је то далеко! Али, треба да однесем, молио је... Само, зар није свеједно, кад ћу га однетн? Свратићу прво кући — сад сам сасвим близу — оставићу ташну са књнгама... Нема смисла да вучем са собом тако далеко и моју ташну..." Кепријатан осећај, мучан V тегобан, није је напуштао. мало је оца н ћерку. Они чак нису ни ручали. Не пуштајући писмо из руку, упутилн су се на указану адресу. Када су на крају крајева пришли еили, која је носила забележени број, отац је хтео да уђе. — Пнсмо ћу предати ја._ — Ах, не, тата! Па ја сам обећала да то учиним лнчно! — одлучно рече девојка, узе пзсмо из руку оца и брзо уђе на капију. Отац је остао да чека на улици. Прошло је неколико минуга. Крај њега нрошао је дежурнг полицајац. Одједном отац је осетно, са свим јасно н одређено, да се нешто десило. Не дајући себи рачуна и не претставл>ајући што се могло да десн, он је ухватно полнцајца за лакат и повукио га према улаау у вилу. Ето, бакарна таблнца, на њој: >Мадам Бижу« Њој је бнло упућено писмо. На звоно нико ннје одговорио. Отац, сав узбуђен, испреки-

дан прича полицајцу што се десило његовој ћерци: — Моја ћерка.. писмо.. некн старац... Писмо треба да преда лично.. Поновно звоњење, лупање на врата... Очајање обузима оца — Он н полицајац развал>ују врата. Чувар закона и избезумљени отац трче у собу. Пра зно је —кроз отворена вра та у следећој соби ридз се на кревету нешто покривено белим чаршавом. — То је она, моја ћерка! — баца се кревету отац. Девојка је онесвешћена. На поду лежв бачена маска, наквашена у хлорофор му. У соби је загушл>ево, отужно од слаткоГ мнриса хлороформа. ★ Идућег дана свн парнски листовн под кр>тшнм насловима објавнлн су вест о хватању целе оргавизацаје за трговнну хбелим робл>ем«. Бнла је обја&љена и . слнка: млада лепа девојка анђеоских очнју взмеђу остарнјег господнна н париског полнцајца*

ПРИРОДА И 11АУКА

Фосилна вода УСеверној Афрнци, зат<пг у Арвбнјн, у Сирнјн в у це«_ тралној Азнјн, велшсе пустн_ н>е захватају џнноаске просто рнје. На огромним тернторн_ јама шире се пешчавв мора. а каменнта пустнњв често захватв површине које су веће од укупне површане Балкан. ског Пол>х)стрва. У овим крвјевима нема прввих речних токова. али се у рељефу јасно нстичу дугачка н често врло дубома корита којима повремено. после стРаш них олуја и пљуксчжа. потече за кратко време вода, оа чак н велике бујнце. Насеља у Либнјској нли Ну_ бнјској ПЈ'стнв>и, у Намнбу. Калахариу нтд везвна су нскључнво за крајеве н тачке у којима нма извора Ту се дижу. нарочнто у афрнчкнм и арабијскнм п>чггнн>ама, вртовн уРмнне аелме н веће нли ма_ н>е овзе једкна људска станишта у непрегледном пешчаном мору. Афрнчка ПЈ -стнша Сахара, **нји су непосредни огранци све остале сееерновфричке пустиње. претставл>а н даввс тешко пролазну област која рвздваја обале С]>едоземног Мора оД пзввкредно богатих крвјева јужног Суданв и троп ских предела нспод језера Ча_ да- Када би се пре«о пустншских крајевв могла изградити железничка мрежа н добри путеви. огромна богатства у стоЦн н дРугим производнма, на_ рочито пвлмнном уљу. памЈтсу. вунн. итд. моглн би се лако и брзо транспортоватн до оба_ ла Оредоземног Мора, а затнм до велнких евросскнх меднте. ранских пристаншпта. Рлавна сметњв подизаљу железннца н насеља јесте недостатак воде. Она С е на џн_ новскнм просторнјама од не_ колнко стотина хнл>адв ква_ дратних кнлометара јавлл само на малом броју места, н то првеиствено у оазамв које ле-

већина оД н»их су бнла успешна, попгго је добијеиа артерска и с\-6артерска вода У току тих непнтнвања чвк је н констатовано да се нспод пешчаннх дннв и пустих сувих површнна ввлазе веома богате изданн подземне воде. пв местимнчно чак и праве подземне реке које се крећу лагано у разннм правцнма. Како је колнчнна атмосферских талога нзванредно мала. а огроман део кишннце губи се нспараваљем. нзвеснн на_ учкици су претпоставнлн да је знатан део оее воде фосн_ лан. т ј- да водн порекло нз доба када је климв у овим крвјевнма била много влажннјв Према томе, нзвесан део воде која нзбнја у разним оазвма Сахаре или Либнје водн. у основи. порекло од кнша које су падале у Северној Афрн. ци зв време леденог добаРечне долине — вади. сада пресЈТпеве н моделиране ветром. биле су за време леденог доба прави речни токови са велнком колнчшом воде.