Глас народа

70

т иушке убити, иди отровати, и, да несреће и жалости грдне, што ти је милији, тим му пре смрт желети мораш, и кад већ твоја рука ие може, мораш молити друге, да ти помогну твоје рођено дете са света однети. Па за то, мила браћо, но вароши и по сели, чувајте и себе, а особито луду децу своју од таке несреће и то колико у зиму и иролеће, толико више у лето, особито сада, када иаступају жестоке врућине. Пре свега недајте деци својој, да се са вашкама друже, недајте да их из својих руку ране, ишто мала деца врло радо чине, да их својим устима љубе. Деци &е то бити тешко; у кући осим оца и матере, можда нема никог, ко јих тако воли, као псето, али де се главе тиче, џаба љубави. Ту треба бити одлучан, ако ништа не помаже и прут нек је благословен. Одраслијој деци треба тако исто строго запретити, да не драже вашке, особито у неким приликама, јер толико пута бива, да вашке од тога побесне. Башкене треба никада трпети, да саме по сокаку иду и камо среће, да се хоће и на сели, али у вароши треба да свака вашка има од жица корпу на усти. Корпа та треба да ј.е така, да може вашка колико треба свој језик исплазити, јер лети мора дакћати. Даље треба особито на то назити, да вашка не гладује, ако јој ниси кадар токико ране чрибавити, колико јој треба да живи, ти је и ие држи. Што је нужније, треба је чешће појити, и то лети ладном водом, а не пустити је, да из валова лоче воду, што је од сунца готово кључала. Псету лети никад не треба давати трула меса, ни крви, ни масти, а особито треба од вега чувати папрена и обиберисана јела. Лебац. што се псету даје, треба да буде слаи али не гњецав и непечен; а колико је год могуће треба му костију давати. Без костију добро би било да никад не буде. Еад би човек на то пазио, и себи би и њему добра учинио, јер би више пута и сам јео меса. Уз то ваља пазити да је псето чисто, и за то га треба чешће куиати. Де воћака нема, ту је нужно лети исету лада правити; зими оиет треба му његову кућицу чешће чистити и доста сламе мећати, јер псето може да побесни од зиме тако исто као и од вруђине. То све треба радити, и опет треба добро на опрезу бити, и што је најважније, свако одраслији треба да зна ио чему се познаје, кад псето хоће да побесни; а нознаје се по овоме: Еад се на псету опази да је ностало ћудљиво те час скаче од радости час се спусти па режи. Кад се све нешто плаши и зазире. Кад сваки час мења место, и скаче као да муве вата. Кад час хоће час неће да једе. Кад лошијурану само оњуши, ибира што је боље. Кад своју мокраћу и поган лиже; кад дрво, сламу и друго што није за јело гризе, кад ладно гножђе ладан камен и друге ладне ствари лиже. Кад не може да гута.

Оно што се говори да бежи од воде, то није тако, јер толико се нута може видети бесно псето — да воду језиком лоче, само не може да је прогута, него баш му добро чини кад гледи у воду, само је зло водом га поливати. Кад се што до сад наведосмо опази на псету, онда му још није право беснило дошло, али кад право беснило почиње онда хоће да бежи од куће, па чим дочепа врата истрчи на сокак и тумара које куда. Сад већ хоће да уједе и глас му се променуо. Кад трчи тамо овамо и реи опусти онда је беснило најасешће. Да ли се глас псећи у беснилу променуо, то се може иознати по томе, што псето, док је здраво, што но реч, све реже кад лаје и то подједнако лаје, а кад је бесно оно лагано почне науједаред продере се, те изгледа, као да лаје и урла заједно. Ако по несрећи кога бесно нсето уједе, ту треба одмах права лекара звати, а онај самоуки лекар из Нетровца добро би било да нам покаже и докаже, да је његова лекарија добра, па би је и ми препоручили а свакојако тамошња власт требала би, да извиди, да се тиме нашем сиромашном народу на леп начин новци не краду? Но боље је сачувати се од болести него лечити се од ње, па за то и по други пут преноручујемо родитељима, да особито на своју малу децу пазе, а учитељима, да у школи своје ученике опомену и посаветују. ЗА ДРОМЕТ II Т1ТОМШУ. О писмима трговачким. Ако нема иоште у ономе месту куда се писмо шиље, онда треба покрај тога места и последњу иошту означити. Ево примера: Господину 1)ор{>у Стајићу трговцу V 1) у р р е в о носледња пошта Жабаљ. (ЈозеФсдорф). Ако се писмо шиље у место једио, а зна се да има више места, која се тако исто или тако налик зову, онда треба на адреси јасно означити куда се унраво писмо шиље. За нример: Господину Јовану Нопеску у Бистрицу у Ердељу (Сибињу). Код писама, која врло далеко иду, даклеустране земље; особито нреко мора, треба навек дасеозначи којим путем хоће се да писмо иде. То се означује са латинском речи (виа — У1а) што значи преко, а ради се због тога, да нисмо нре оде и да се мање плати, За пример: