Глас народа

девојка, не смемо се баш заклети да је млада, само толико можемо иосведочити, да јој то иије ирви божиК како се иа ирорицање дала. У руци држи гвоздену кашику, мећс је на ватру у шпархерд, нодржи је мало у нутри па је швади на ноље. За тим нешто, као да .је олово, сина из кашике у ладну воду, вади га из воде, држи га иа спрам кандила, пушта да му сен на дувар паднеигледи шта издаје на сену. А коњаник — добро је, ОФицир, гга још хусар (коњаник). Вади друго: Изгледа као пона. До ђавола. доста ми ,је и моја сукња. Трећи: као да има књигууруци. То је ваљда какав уча, а гле јесте, ено у другој руци држи прут, тај незна да је изашао закон, да се тге смеју деца туТш. Гледи даље: А овај држи каитар у руци. То је трговац — то је грче, да је болтаџија он бтг имао риФ у руци или да је матријалиста 2 ) он би стајао на децималваги, 3 ) да је оних што банке на Фунте мере, а гроигаћари нек узимају крајцаруше а не хиљадарке, као што сам ја. Опет вади. Шта је сад? Онет коњаник. Ето, је сам ли ја казала да је мени суђено, да будем официрка. Први и носледњи ОФицир. Одбија дакле све ђувегије редом и чека ОФицира, а кад овај не дође, онда је крива судбина. Бије ли ово сујеверије. Па колико има девојака и госпођица, које би смеле отиШг у поноћи на гробље, па и колико има мушкараца којима не би било нешто чудноићи у поноћи на гробље а и кад би тамо отишли, које тгеби онако неотице нека језа снонала, па онда још морамо запитати од куда је то ако и није од сујеверија. И ево одмах одговора. Од погрешна. одгајања. Ко одрањује нашу децу. Слушкиња, куварица, дадиља а мати најмање. Маре ове какав Не човек од детета изаћи, њихово је само, да га чувају да се не убије, не опече или посече, што мати и отац могу видети, а. какво Пе му срце и дутиа бити о томе оне и не воде рачуна. Дете док је јошуколевци грамзи но природи својој за еветлошћу. Оно је из мрака изашло па није ни чудо, што светлост воли. Принесите му упаљену свећу, оно ће одмах за пламен ватати. Ту се опече и тек искуством дозна, да је ватра опасна, ма да још незна да се то, што пече зове ватра. Тако исто, кад мало одрасти воли мачку, па кад је стисне зубићи за уво, мачка га уједе заруку. Тим дозна да мачка може да му учини вреда. Слушкиње тако дознаду од чега се дете боји, те кад их мрзи, да уклоне оно, што дете хоће да превали а оне га плаше: пец, уј. Дете онда себи претставља да, та ствар кблико је велика има толико исто 2 ) трговац што продаје каФу, шећер и т. д. ®) кантар што по 10 фунти и.ш центи мери.

велике зубе, иа да ће у једаред избечити евоје ватрене очи и изкезити своје оштре зубе па га појеети или спалити. Еад мало веће нарасти, па га на елушкињама и дадиљама оставе, па дете хоће да плаче, оне онда, да га заварају приповедаЈу му најстрашније припоповетке: о вилама, вештицама, ђаволима.о бауцима, хаждајама, гвоздензубама. исоглавима и т. д. Дете обично све то себи у страшне животиње неке претвори, те иосле не сме само да спава, не сме да с кревета сиђе ни на поље иде, него чим се смркне а оно жмури да не види ништа. Дође после у школу и ту има приповедака, којима дете не може да докучи извор, те га то још већма утврди у сујеверици, на .још и кад одрасти остаје нека трага од тога и то ако не вере а оно сумње. Сујеверије није дакле ништа друго тгего варљиво уображење, није ништа друго него несвест и као што исмејавамо пијаног човека, тако треба и сујеверног. Зар то није варљиво уображење, кад чика Еузма иде у халберцвелФе 4 ) са халберцвелФе 5 ) кући наквашен, као да је додолу водио, а оџак бацио тга месечини сен преко читава пута кудаће он проћи. 1 1икаЕузма мисли да је то јендек, па скуии ноге, те што год игда може одупре се и прескочи — сен. Но он на једну страну а шешир муна другу- Сад дакле мисли чика Кузма: Овамо смо срећио нрескочили, али ако опет натраг ускачем, могу и врат скрхати, ђаво за шеширом само нека је глава на миру. А да му је глава на миру била, он неби ни прескакао јендек, негобивидео да је то сен, те не би изгубио шешир. Тако исто и код оног, који је сујевераи није глава на миру, него губи без нужде, јер верује напразно. (Свршиће ее.)

ЗА ЧУВАЊЕ 1 НЕГОБАЊЕ НАРОДНОГ ЗДРАВЉА. о бесиоћи лсећој. Бежте, ето бесног псета, повиче шале ради само једно дете и читаво се село узбуни, горе него оно у буни кад се викало: бсж'те, ето Маџара. Беснопсето заиста је велико зло, кад толика страха задаје. Горе, гадније и страшније смрти нема, него кадчовека бесно псето уједе. Ту престаје свакасвеза, тупрестаје свака љубав. Непознаје човек оца, не познаје матер, не познаје дете своје, него комудраго, дођиму само ближе, он ће те расчунати. Све што у руку увати разбиће, што год доватити може крхаће, рукама удара као да су гвожђе, а не његове кости, зуби гризе као да му је турпија у зуби. Ерв га свега од удараца облије, малакше и падне од бола, али не прође ни тренут ока, он опет скаче и начињене ране већма разваљује, па никакву му бољу милост не можеш дати, ни какво му веће добро не можеш учитшти, него га ') пола дванајст. 5 ) тако ее зове једва врета картања.