Глас народа

3

како нам трне рука: она нема више онодико топлоте колико јој треба да живи, она би изумрла и отпала (промрзла), да јој сад цело тело не позајми много топлоте: она се запали. Али та тошпта, која се сад стекла у руци, одузета је од целог тела, и све што дуже она тамо мора да струји, све је то хладније читаво тело; а кад у вему спадне топлота онда утрне цело, као и рука мало пре, јер је цело прозебло. Сад мора брзо да се справи у нама топлота, да би се накнадила она, што смо је изгубилн. Срце почне брзо да куца, дисање се убрзи — ми смо се оболели од назеба. Волест од назеба долази дакле отуд, што наше тело губи своју топлоту, кад га окружавају тела хладнија него што је само. Ваздух у коме ми живимо, у коме се тако реЕи купамо, као риба у води, свакад је хладнији од нашег тела; само лети бива кад што топлији. Он нам дакле одузимље топлоту све то више и брже, што је хладнији. Да окренемо сад то овако; све што ми више загревамо наше тело, све Бе то ваздух бивати хладнији од њега, а све што је веЕа разлика измеТЈу н>егове топлоте и ваздуха, све ће то лакше назебсти. Еад се враВамо из купатила, тело нам је млого топлије него кад смо ишли у купатило, а у толико је ваздух сад хладнији. колико је оно више утопљено. За то се сваки чува после купатила, да не назебе, па ма то било у сред лета, јер и тадајевода много топлија од ваздуха. Сад купали се ми у води или у вруЕем ваздуху, то је све једно, и кад излази човек из прегрејане собе, тако Бе исто да назебе лако, као кад излази из вреле воде, за то што је ваздух сад за љега постао хладнији. Видимо сад да није без основа, кад се човек чува од вруЕине, да не би назебао! Наше је осеЕање према топлоти врло непоуздано. Кад подржимо једну руку у хладнијој води, а другу у топлој па онд^ умочимо обе у млаку воду шта Еемо тити? Она рука што је била у хладној води, осеЕаЕе да је у топлој, а она, што је била у топлој, осеЕаЕе да је у хладној. Тако бива и са целим нашим телом. Кад изађемо из вруЕе собе у млаку, нама је хладно, а кад улазимо зими са улице у њу, нама је топло у њојзи. Отуд сљедује да људи којисукрви вруЕе, или који се баве у прегрејаним просторима, могу лакше да прозебу, него они који избегавају вруЕе собе и радионице. За то је добро старати се, да се наше тело никад не прегреје, ако желимо да се сачувамо од назеба, а ако морамо да се бавимо у топлим просторима, онда ваља да се бринемо, како Бемо се полако разхладити, јер ако одвеБ топли уђемо у здраво хладан ваздух, то Бе овај нагло да нам одузима топлоту, и за то Бе мо лакше и назепсти. Мала деца веБ по природи својој справљају више топлоте за то их ваља чувати од прегрејанесобе, јер

ако из ње изиЈу на хладан ваздух, за часак могу да назебу и да се оболе. НовороЈена деца могу да назебу у млакоЈ соби за то што су се бавили у великој топлоти материнске утробе. Исто тако назепшБе болесници у млакој соби за то, што су дуже лежали у топлој постељи. У куЕама где је једна соба одвеЕ топла, а друга одвеа хладна, укуЕани понајчешЕе болују од назеба, јер сваки час излазе из топлоте у хладноЕу, и та Бе хладноБа бити све веБа и прозеб све јачи, што је соба где седе више загрејана. Ко хоБе да се сачува од назеба ваља мало да греје, али целу куЕу наједнако. Гвоздене су пеЕи права беда за здравље, а још веЕа су тако звани шпорхерди (гвоздена огњишта.) Док је ватра у њима соба је прегрејана, како се угаси, они сами извуку сву топлоту из собе и зачасје хладно у њојзи. Ова вечита промена јако шкоди здрављу, а кад се такве гвоздењаре усијају, оне укваре сав ваздух у соби, те може и осим прозеба да наиру још и горе болести. Земљане пеЕи, које тихо греју и држе у соби једнаку топлоту, најбоље су за здравље. У претоплој одеБи лакше прозебе тело негоулакој, јер разлика изме^у хладног ваздуха и телабива у њима све веБа, што је топлија одеБа. Нарочито ваља зими пазити да се тело не зноји, јер знојаво Ее одмах да назебе. Топле капе које се сваки час скидају нанееу бољетицу у глави, претопле рукавице промрзну руке; одвеЕ топла обуЕа промрзне ноге за то што се озноје (запуре), па како тај топал зној доре на хладан ваздух он се заледи. Отуд долазе промрзле руке и ноге, па и — носеви у оних „дама," које носе зими вео (вал) преко лица. Деци не ваља ни кад давати претоплу одеЕу, јер тада су највише у опасности да назебу. Колико је за здравље шкодљиво кад прогрејано тело одлази у хладан ваздух, толико је опасно, кад прехладно улази у вруБу собу, и то све опасније, што ]е више захладнело. Ако је промрзло тело, или који уд на њему, вруЕа Ее га соба умртвити сасвим. Тада ваља постепено улазити у топлије просторе, а не напрасно, а ако смо промрзли, морамо их сасвим избегавати, јер кад с мраза долазимо у куЕу, тада нам је и хладна соба доста топла. Веома разхла^ене удове или тело ваља трти хладном водом или снегом, док се сама својом топлотом не загреју, а никако давати им топлоту с поља. Дакле, зими се не разњежуј ни у соби ни одеБом, Не трчи по зими да се не прегрејеш — а лети кад кад си прегрејан, чувај се хладна ветра. Укратко да саберемо: Ако си здрав, чувај се јаке топлоте да не прозебеш; ако си веБ прозебао, чувај се да не погинеш! Др. М. ЈовановиЂ.