Глас народа

ЛЈШТВЖЧЕА ЈЕЗЕРА. „Ко се диви ономе, што је туђеземљиште извело, иека не одрече својега признања и захвалности отаџбини, која му указује исте прилике." Заиста од најлепших природних дивота јесу тако звана Плитвичка језера или просто само Језера, на број једаиаест, у горњој крајини, у оточкој пуковнији,где се граничи са огулинском, близу ме1?е босанске. Она леже на ошијавицу, једно сврх другога. Оно место, где вода са великих стена шуштеБи пада из вишега језера у ниже, зове се слап ("\Уа88егГа11 .)Таких слапова има на већим језерима по два и три, који су обично 3 до 4 хвата високи. а по неки богме и 8. Саставци мале реке Пдитвице ипоследњега језерајесу извор реке Коран^. која пошто више Еарловца прихвати Мријежницу, по кратком току утиче у Купу. Језера леже у гори Малој Капели, на источним пристранцима брда Метле. Највише језеро зове се Прошћанско, за њим долази Цигиновац и Округљак, иза овихиду двамалаБатиноваци Јовинац (црно језеро), па онда повеНе Галовац, даљејезерце до града — Градинско, и велико језеро, Козјак, којега слапови иду у Милованово језеро, од којега постаје Калу^ерово ипоследње Новковића брод. Једини слап крајњега језера и врловисоки слап реке Плитвице удружују воде на Саставцима, одаклепочиње Корана. Прво језеро постајеод Црне ријеке и од Врховске ријеке; она прва извире испод брда Кика, а наовој последњој имају три млина: два за резање дасака и један замливо. А у Козјак утичеМала Ријечицаи повеЕи потоци Матијашевац и Јасеновац. Напред поменутих млинова има на вишеместа; ау свима језериманалази се омањих, јер је вода дубока, али има врло добрих пастрма, које се обично хватају „пред вријеме" т. ј. пред р^аво. Предео је дивљачно леп; вода је неописано дивне зеленкасте боје, на слаповима бела као пена а испод њих — у разним преливима. Нека неисказана милина обузме човека, гледајући ту романтику природе, а особито воду, већ сад, кад се не виде сва језера на један пут: а да шта ће бити кад оним висом проведу гвоздени пут (као што је предложено), с којега ће се моћи прегледати сва језера махом? Сад се на језера иде злочестим путем. Главне цесте у Крајини истина су од најлепших путова у опште, али споредних драга има свакојаких. Више језера Галовца има красан летњиковац, који подигоше официри личке, оточке и огулинске пуковније, одакле је врло лепо погледати; само нека сенико не усуди на језера без житка, јер се ту ужасно гладни, а није сигурно да ће сваки пут затећи шумара. По језерима се возе у чуновима, који нису друго до издубљена дебла. Сва имена у овом опису чуо сам из уста самих сељака, који говоре јужним говором. С тога и што су ови крајеви у опште мало познати, нека је оправдан овај поновљени опис. Б.

ПРВА ЗИАЊА 0 РАЗУМНОМ ГАЗДОВАЉУ. |. 0 стихијима. Ваздух и вода, земља и дрво и свака друга ствар има своје твориво, материјал, ода шта је. Та творива разлиадта су, и има их, што су састављена од других простијих и друкчијих, што се наре својим начином лучења. Тако лучећи доре се на она првобитна најпростија творива од све ствари, што се не дају више разлучити, то су стихије, елементи. Креда н. п. разлучи се на чист креч и угљену киселину, а из ових излучи се кречевина, угљеник и кисеоник. ЈТучењем све редом ствари нашло седоеад око 70 тих најпростијих творива, стахија, што свака има особита својства и облике. Одо то 70 стихија треба земљоделац да познаје бар оне, од којих су састављени усеви и расади, што их он подиже, и њихова рана, што је ваља свака земља да има, коју он обра^ује. Те земљоделцу потребне стихије овосу: кисеоник, водоник, угљеник, гушљик, фосфор , сумпор, кременина глиновина, кречевина, лужина, солина, гвож^е. 0 тима њиховим спојама, којима има сгални закони спајања, навешћемо -само оно, што је преко потребно, да сваки зна. Како видимо воду, да је на обичној топлош тетаа, капљичава, на мразу следи се и буде тврда, а на топлоти претвори се у ону танку и невидљиву мају, пару, и разиЈе се по ваздуху; тако су и неке одо тих стихија тврде, друге су течне канљичаве, а неке су танке маје (гасови), што се ни у ваздуху не виде, те онако се обично и не зна за њих, а баш су те по живот биља и животиње од велике важности. Кисеоник је најглавнија међу стихијама и ииа га највише. Он исчињава више од трећине земље. и свега што је на њој; 21% ваздуха, 89°/ 0 воде а има га осим воде још много у свакој земљи и камењт и у сваком биљу н животињи. Кисеоникје каои ваздух провидна маја, без боје мириса и куса. Он је у ваздуху, који одржава дисање. Вез њега би све што има душе у онај мах мртво пало, чим би кисеоника само на часак у ваздуху нестало. Кисеоник нодржава ватру. Чим се затвору одушке од нећи одмах се ватра загуши. Пожар у подруму угаси се, чим се загуше све одушке од подрума. Запаљен димњак угаси се, чим се озго и оздо добро затвори. Распаљен спирит, уље, маст угасисе, чим се покрије лонцем, ил мокрим ћебетом, да не може ватри придоћи ваздухом кисеоник. А чим се отворе врата и одушке одма ватра веселије букне. Треба ли, да још живље гори, то ваља пирећинању натеривати ваздухом што вигае кисеоника, као