Глас народа

58

днти стална воља, да у лсивоту сама себе даље уче из добрих књига и поучних листова. Добра народна настава не спада с неба готова, него се људи око ње труде, подижу школе, опремају те школе са свачим што им треба, траже за те школе добре учитеље — а за све то осим воље и ревности треба јоште и трошка, треба новаца. Ова наша нова школска уредба каже нам у том свом првом делу и то, да црквено школска оптшнна подмирује све трошкове око подизања, издржавања школе. Од куда Ее то општина да подмири? Прво и прво општина Ие то да подмири из интереса, који доноси школски фонд ако га има у општини, или од аренде школске (не учитељске) земље, или другог школског имања, из онога што поједини честити родољубиви људи школи поклоне или завештају. Ако све то недотиче онда може општина да подмири трошак око својих школа и из других својих прихода. На пример црква има својих капитала, интерес од тих капитала не потроши се сав на црквене потребе, у случају том може се сувишак тај употребити и на школске потребе. Важно је тошто намједржавау овом законупризнала и потврдила, да су политичке општине, гдесу то до сад чиниле, и од сада дужне плаћати учитеље и подизати школска зданија и у њима учитељске станове. Али ако све то још није доста, да се подмири трошак око школе, онда Ее општина бити власна, да разреже на своје чланове школски прирез. Сви ови школски приходи бележиБе се и водиће се засебно под именом „школске благајнице" У њу ће се уносити ти приходи а из ње ће се трошити сав трошак за школе. У ту школску благајницу улазиће и све оне глобе од оних родитеља што не шиљу децу у основну и повторну школу, уносиће се оно што заостаје од плате редовног учитеља кад истог заступа бидо помоћник било редовни учитељ, у њу ће улазити и оне таксе, што се наплаћују за сведочанста оне деце што су сврпшли основну и повторну школу. Сваки онај који се прими у црквенуопштину кад се у њу досели дужан ће бити да плати у школску касу 1. Форинту аустријске вредности. Сваки нововенчани пар биће дужан тако^ер да плати 1. Фор. у школску касу, а и свака нова млада кад се доведе из другог места дариваће такођер с 1 Фор. ту касу. Даље наређује уредба да се плати нешто у школску касу и од сваког погреба на који иду школскадеца. Исто тако наређује та уредба да се у ту касу мећу и прилози што падну приликом славе светог Саве, прилозу од забава и свечаности, што се приреде у корист местне школе. Ако више општина држе заједноједну школу,она ће је заједаички и издржавати, само ће увеконаопштина у којој је школа плаћати десет на сто више него остале општине.

Нема сумње, да има много општина, којима би требало помоћи, да подигну издржавајународнешколе. Таких општина има у Банату, има у Барањи има у Хрватској и Славонији. Сабор би им био сад већ иомогао, да је имао одкуда. Био је у. мисли, да им помогне из онога, што претече их прихода манастирских добара, али још се тај приход није ни ухватио а калу^ери ударише у сплетке, те забунише цео тај посао. Међутим је сабор упутио школски савет да се он састара и довије, па да му предложи начин, којим би се дошло до Фонда, из кога би се могла пружати помоћ таким оскудним општинама.

ДЕЧИЈЕ БОЛЕСТИ. 6. Ангина (гуштер, сгопр.) Ова је болеет права куга за децу, не само замалену него и за одраслу. Њезина опасност лежи у томе што је врло нагла, те деца обично угину, ако није помоћ лекарска одмах на руци. Гуштер се зове запаљење гркљана и душњака на горњем делу његовом. Иза тога запаљења почну да се љуште беле лепљиве кожице те заптију душњак и угуше дете. Ова бољка се највише појављује међу децом, али гдешто је има и у одраслих људи, само што ту није тако опасна. Мушка деца добијају је чешће него женска и то у извесно време године, нарочито рано у пролеће или у позну јесен. У имућним породицама, где су деца добро нахрањена, појављује се гуштер чешће него у сиромашним кућама и ако јеу ниским, влажним становима, крај бара и река много жешћа него у сухим и узвишеним становима. У топлим пределима реЈје се ви^а, и отуд може се извести, да јој узрок од чести лежи и у наглој промени ваздуха. Примећава се бар. да здрава деца, која се износе с голим вратом н прсима из топле собе на хладан и влажан ваздух, обично добију гуштера. Деца која често пате од кашља усљед захладе, више су изложена овој бољци, која се гдешто изметне из кашља или из какве дечије кожне болести (оспе.) Почетак болести није свагда једнак. Где што се одмах појави болест на своме месту у гркљану, и тада не изгледа испрва, као да је проста кијавица с кашљом, као кад предходи гуштеру општа болестиз које се тек касније излеже местно зло. У оба случаја болест корача веоманагло. Дете је смућено и кисело, осећа по чешће неку језу, кашљуца и кија, ноћу више него обдан, има врелу кожу, мутне очи, мало сна и промукли глас. Ови општи знаци трају дан два а за тим се појаве прави знаци од гуштера који су свакад исти, па било да болест одпочне одмах у гркљану или с грозницом. Прва навала долази обично обноЕ; дете врисне иза сна као да је што ружно уснило, и одмах за тим навали на њега грчевити кашаљ, који хоБе да га удави. То је таман, промукли кашаљ, који