Глас народа

59

је налик на петлово појаље. За тим се појаве бале из уста, које су гдешто смешане са сукрвицом. Дах почне да свира, лице се зажари и поднадује, и зној пробије на њему; очи изгледаЈу застрашено, и рољају немирно по глави, а руке и ноге се мичу грчевито. На лицу и на врату набрекну била тако јако, да се може видети како брзо ударају. За мало појаве се у гркљану болови, који буду веома јаки, кад год навали кашаљ. За тим се дете мало поумири, мислио би да му је лакше, али за мало наире опет изнова кашљање и грцање. Вале су испрва као лепљиви конци, а касније виде се у њима неке кожице, коЈе стављају опаку болест изнад сумње. Глас је испрва истина промукао али ипак јасан, а кад се кашаљ више пута повторио, изгуби се глас са свим и болесник само сикБе. Дисање је кратко ч отежано, те мора дете да 5ипа и да хвата ваздух. У таквим тренутима лице помодри, усна поплаветне и хладан зној пробије цело тело. Гдешто је надув у гркљану такојак, дасепримети и с поља, и тадаје бол јачи. При крају болести, кад год навали грцање, охладне руке и ноге; дете се јако узнемири, почне да малаксава и најзад онезнани. Удаси буду све краћи и краБи, док не престану сасвим: дете се угушило. Болест ова трате 3 — 5 дана, ретко дуже, али чешЕе се сврши за неколико часова. Гуштер хоЕе гдешто и да завара родитеље. Он навали ноБу у два три пута, за тим дете заспи изнова и мирно ј 'е до сутра дан. Али иза дужег таквог мировања обично је и навала јача. Не треба се дати заварати. веЕ одмах како се поЈ "аве знаци, што сам их набројао, ваља тражити помоћи у лекара и поред сваке помоЕи па и наобозривије, и сувише често завршује се ова несреБна болест смрЕу. Ако није лекар одмах при руци, ваља мати куЕевним средствима да олакша бољу своме чеду док не : дође помоЕ. Испрва треба обложити листове и стопале с тестом од слачице, а где ј 'е навала ј 'ача може се тесто метнути на врат или на груд испод грла. Ако прети болест да угуши дете, не треба оклевати, него ставити пијавице спреда на грло, и то два пута толико пијавица колико је детету година. Алитуваља знати, да се нека деца плашеодте операције, и онда треба наваљивати, јер од страха Ее се кашаљ и грцање учестати а то је по живот дечији исто тако опасно,као кад остану без икакве помоЕи. То је, рећи Ее наше матере, врло мало куБевних сретстава, а ја велим и нема их, или нетреба даих буде више у овој болести. Намера је моја само да обратим пажну родитеља наше српчади на ову болест да ј 'е неби узели олако, а лек је од ње само у вештој руци лекарској, па и та хоБе кад што да изневери. Др. М. Ј.

Ч 0 Е 0 Т. (Свршетак.) Јевропљани чинеЕи насеобине по странијем дијеловима свијета засађивали су винограде. Тако су са Крете на Мадејру и ТенериФу, у Еап, најужнији врх Африке пресадили винову лозу, те данасима у Капу и на Мадејри знаменита вина. Швајцарскенасеобине засадише винограде у сјеверној Америци на Охију, Шпањолци у умјереноЈ' јужној Америци. Француска рађа најбоље вино а и Рајнско вино може се мјерити са свакијем другим а и наЈ'здравије је. Саксонска, Тириншка, Шлезија и Пруска на гдекојијем мјестима копају винограде до 50° сјеверне ширине; али љупко грожђе у Мајсну, Наумбургу и Гринебергу даЈ'е такав сок од грожра који је пријеоцат него вино и подругљиво га зову: „БгеЈ шаппегует", јер да би се то вино могло пити нужна су три човјека, од којих би један онога што пије држао, а другиму каштар запој у грло сипао. У јужнијем крајевима Јевроне саде винограде на равници, те удараЈ'у поред чокоЕа коље уз коЈ 'е се винова лоза пужа хватајуЕи се стржајама. И нагорњој Рајни у Немачкој саде винограде на равници, али би боље било даих садена жупним брежуљцима. Чокот воли снажну земљу, која није влажна, воликамениту земљу, у којој има и ране за њ, икојасеако је мало има ђубрењем може накнадити. Вулканска земља прија чокоту. То показује „Басгушае СћпвИ« на Везуву, знатно вино са Етне, са Мадејре и Токајско. Вино шампањско рађа кречна земља, вино у Бордоу и у јужној Француској рађа шљунковита земља а рајнско вино рађа лисна иловача. Има вина одхиљаду и четир стотине руку и свака има свој различити карактер по земљишту на којем је постала. Већ ВерЈилије певаше овако: „Колико има врсти вина, колико имена, ко би их избројио? А није ни нужно бројати их, ко их жели знати, тај нека учи колико зрна пијеска има у пустињи ЈТивијској V Најбоље су врсте грожђа за јело Тамјаника, Гутедел, Цибеби, ситно грожђе што расте наЈ 'онскијем острвима. — Кад се чокот не ореже, нарасте страшно у вис и велики род донесе. Тако се приповеда да у Француској има чокот, кој"и да 350 боца вина. У краљевском врту у Хемптнкорту у Јенглеској био је врло велики чокот. Кад су глумци једанпут краља 5ор5а IV. занијели својом преставом, он заповеди вртару, да им одсијече са поменутога чокота сто тестета гроздова, ако толико има. Вртар одсијече толико и ј 'ави краљу да има још једанпут толико. Еад је Мојсије изаслао Исуса Навина и друге људе да извиде земљу, кроз коју „тече млијеко и мед", до^оше те уходе на поток Ескал, гдје највеЕиинајслађи гроздови од лакта дугачки растијаху. Они одсијеку таки један грозд и морашега двојица на обрамици носити. Један путник приповједа да има уПа-