Глас народа

6У<±

Само још једна радња имаде, која јеслична морнаревој, која такође у борби са силама прнродним дух челичи, а то је рудокопња, која човека начини тврдим као стена,коју песница његова одбија и дурашним као гвожре, од којега прави оруђе. Та одважност, то присуствије духа, воје у борби са стихијама опази сваку опасност, па се уклони од ње, а уграби сваку згодну прилику, и на корист је употреби: та вештинанамору иде с колена на колено, као год и друго трудно стечено наследство. Тек кад морнар прикупљену снагу осети, тада он заподене борбу са силном водом, и је ли се једаред усудио, те се упустио на пучину морску, онда нема за њ границе на пространој површинн ове страшне стихије. (Свршиће се.) ' Б 0 Ј А Н Ц I. (једино српско село у „крањској." Намеран сам да прозборим коју о селу Бојанцима. Ово мислим,даВе ми се тим прије допустити, што је ово једино српско село у читавој војводини „крањско.1"; а и зато, гато о овом сеоцу и о овој шаки Србадије. ријетко ко пише, особитонаши јавнилистови. Да,мало ко и зна за наше сиромагане Бој ан де! Није се бага ни имало бог зна гато о Бојанцима досад писати, јер је'овомало,незнатно,а достаубого српско село, на страни а опкољено живљем крањскословенским. ако прем ође до 300 душа чиста овејана Србина живи. Не Бв се ни сад бог зна каковановостиз Бојанана чути. а.ти је ипак толико вриједна, да се у српству за њу знаде. Ео 1е прави Србин,'онога и најмања српска етвар занима. Требало би барем да је тако. Село ово спада од постанка свога пож крањску управу. јер је баш у опсегу Черномањске ц. кр. капетаније, лежи на малом брежуљку међу Черномљем и Виницом, а од Мариндола је два сахата далеко. Еад и које се године баш ово село оренаселило, не могу за сад исторично казатк, почем нејма ође у општини, односно у црквици, такови писама, из којих би се могло гато опгаирниЈе о Бојанцима знати. Можда би се што нашло у гомирској манастирској библиотеци, почем је ово село и дан данас прњавор манастира Гомир1а и почем је земљиште, на ком се данас намастир Гомирје — као и околна оближња мјеста парохијална (куд да како не само Мариндол са Бајанцима као данас спада, него и негдашњи српски жумберак, из ког је Ман. Гомирје бирдобивао, спадаше) — налазе, купљено од племиЕа Франгепана полак јога постојеБи привилегија, чему Бе лако бити до 300 година, ако није и вигае. А и са свим је могуЕе и вјеровно, даВе такобити. И данашњи стари Срби, Бојанчани, приповиједају, да су се ође у почетку (пред 300 година) населила еамо три племена породична. а наиме ВрлиниВ, Ра-

дојичиВ и КордиЕ, те из ова три племена подигло се је село, које данас 300 душа чиста овејана Србина броји. Ако ми по жељи могуБе буде, те још ђе што исторично о овом срнеком селу на^ем, радо Еу и то забиљежити и знања ради срнству саопштити; а сада Еу само нешто споменути о данашњем борављењу, •о данашњем, жали боже, доста биједном материјалном, још бједнијем духовном стању народа овога, уједно нешто и о побољшању истога. Знаменито је код Србаља у опгате, да су они посве побожни и ђе год у заједници живе, они себи цркву граде и подижу, да се у њој богу моле; тако је и ово из почеткамало сеоце одма пошље свог о!?е насељења, начинило себи најпрвје дрвену црквицу, која се све до године 1840. некако држала. Године пак 1840—1846. од приливе онда, кад је данагањи намастир Гомирје зидан (за архиманд. ИлиЕа) кажу, да је онда оније година његовим настојањем ваљда и ође онда постојавша дрвена црквица са зиданом замјењена. Исту, т. ј. ову данашњу црквицу, мора дасу зидали невјешти људи, а дело надгледали још невјештији, те тако подигне се и сагради црква али тако, да се је год. 1858 веБ срушити хтјела због тога, што сузидовипо све танки и тако слаби били, да нису могли претегаки цигљени свод — волту држати, него јако попуцагае и са падом волте грозигае. И да нисмо баш исте године зидове са жељезом свезали, било би тако догодило се. Осим тога црква је друкчије јако сиромашна, да нема готово ни једне честите иконе, на просто састављеном иконостасу, одежда врло слаба и стара; трапеза врло оскудно, старим прљавим штофом покривена; путир и што к њему спада, стар, мален и св. мјеста скоро недостојан, а на звонику једномало боље од пол центе тегако звонце, које се једва у село чује. 0 школи ни спомена; ни ти је кад било, а Бог сам зна, оЕе ли је кад бити оре. — Село само не може школу и учитеља издржавати, а школе крањске, кад би и било пробитачно у њих дјецуслати, подалеко су; те тако нема у 300 душа ни једне, која би ма што и мало писати и читати умјела! Поред тога, што нам је црква по све слаба ипотребна, што школе наше немамо, у таковом смоопет положају мјестном, да у селу нашем, ни близу истога, нире капи воде чисте и добре немамо, него што локве из куБе држимо, ре по највише нашу стоку напајамо; а најближа вода, што је имати и на себи донашати морамо, јест по другу уру далеко од нас, у неком крањском селу, око чега наравски много времена потрошимо и због чега нам други нослови нЗОСТају. (СвршиЕе се).