Глас народа

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. » • (Извсштај Петра Узелца). Трст7. авг. Ужитнојрадњи ипак се у неколико разведрило. промет је поживљи и шеђусобно поверење поправиИе се, што би у сваком смислузажелити било. Цене у пшепици опет су у неколико натегле, и уз пркос, што је ове седмице више терета из руских пристана стигло и што робе изобилно на тргу има. а са сграие требовања окрои некп маленкости изостају, то се власници ипак за већу цену оружају. што Ке им на сваки начип особито заздраву и тешку руску робу, за руком поћи, јер нова руска роба, од које смо нримере имали, старој ни у каквоЕи нитежинп равна није; к томе зна се, да ове године жетва у средњој Јевропи, пробитачна није. и да Пе се све што је произведено потрошити. | Промет ове седмице не беше знатан, ипак прода.но је више партије руске робе с повишеном ценом, и на концу плаКено је неколико хиљада меров. таганроиске 114 Фунти тешке по 10 ф. на три месеца времена, а данас исту цену држе. Неке мале партије лагане наједене робе продато је с умеренијом ценом. И кукуруз, уз пркос приличним довозима, у цени на више иде тако, да је на концу седмице једнапартија подунавске робе на уговор нлаКајућ разлику. у новембру месецу по 5 ф . за 116 фунти посао учињен за разполагајуЕу робу, исто суцене снеколиео новчиКа поскочиле. п продато је подунавске робе~4 ф. 40 н. 4а—50; албанске 4 ф . 70 — да је кукуруз у цени скочио, повод је што скоро свуда суша влада, и што је страх овладао, да Ке усеви кукуруза угинути. Ми ипак мислимо. да Ке садање цене мекше постати. јер из подунавски књежевина јављају. да је прошли дана кише било и да Ће се кукуруз опоравити. У пристан стигла је руска лађа „свети !;ор!)е" из Таганрока с теретом шпенице, а данас, сутра чека се исто руска лађа ,.Крит" из Одесе с пшеницом. Јуче приспела је из Таганроки лађа, „Славенија" с пшеницом, и ови дана чека се више терета. ———————— ———. т®д«№шт„ ОНА НЕМА КАДЕУ X. је велика, жива, а кажу да је и српска варош. Има у њој лепих једнокатних и двокатних куБа, широких живих улица. Свет врви по улицама, неки шета, неки ходи за својим послом. На прозору у оне жуте велике куће, биБе да је баш на првом спрату, седи мали Ранко. Красно дете. Звера доле на улицу и на пијацу у вреву и галаму. Лопео се на „шамлу" да боље види, па гледи кроз „кокетирФенстер" на све четири тране света. Много је пута гледао мали Ранко кроз тај прозор, на тај свет, у тој улици на тој пијаци. Очи су му чисто усахнуле, као да га веБ не занима више то што види.По целом лицу му се види, даму једуговреме, чисто је клонуо, увенуо. На улици терају неколико сироте децечигру. Некичовек, који је туде прошао, гурнуо је једнога од отих малих играча, а овај се ивврнуо. Другови му се смеју и веле му.- „да не вара цареву земљу." И мали Ранко се озго осмехну на прозору. Ала би се и он играо са оном децом по прапшни поулици. Алитонијеслободно, то није лепо. Еад он сиђе доле на улицу. оно су му обукли сомотске плундре. па његова дадиља или мамица води га за ручицу.

Ранку ]е дуго време, играо бих се, занвмао бих се. Снре са „шамле" па догледипо соби. Алаје лепа, ала је чиста мамичина соба, а мамица је дозволила да и он седи у тој соби. Али мамица сеизвалидана канабе, па чита неку интересантну приповетку у своме »Базару." Жури се, рада је да ишчита; ту лепу приповетку до краја. Ранко полети мајци својој, почне да је милује по руци што ју је спустила са канабета. „Мамице, слатка мамице, шта Бу да рад^м, дуго ми је време", поче Ранко као кроз плач. Госпођа Ленка диже расејано очи са новина, погледа у свога Ранка, не љути се, не срди се, ади јој ипак није мило, што ју ,је узнемирио у чатању. — Гледај кроз прозор сиаго моја!—рече мамица н поче опет да чита. — Али ја не волим више да гледим, дуго ми је време — рече Ранко. Мати диже очи са новина и ено, где јој се купе боре на депоме, глаткоме челу. Оиа воли, она љуби, она обожава свога слатког, јединог, шеБерног Ранка. А ко не би волио то мило, лепо дете. Косица му је сме^апа куждрава алимека као свила. Очице му сијају као благе звездице а обрашчиБи су му бледи па мадо румени. То је маЈкино јединче, мајкин првенац иматерина маза. Али и госпођа мамица је јоште млада, и она се јоште радо забавља и с оним стварима, што су ван њеног огњишта. Рада је дапоживи док је јоште тако млада. Али зар је то грех читати депу, романтичну приповетку у „ВазаруР Но за час ишчезоше боре на лепоме челу младе мајке. Она омилова свога Ранка по косици па рече: Ранко, сине мој, будидобар, иди лепо на прозор, па гледај на нијацу, мати нема каде да се с тобом игра. Ранко по^е љутито по мајчиној соби, загледа по њојзи силесију лепихствари, које тако добро знаде, а не сме да их се дотакне. Застане мало пред депим кавезом, у коме се лепрша материна канарица. ослушкује како типа пева, па се опет попе на „шамлу." И улица и пијаца је као што је и пре била. опет то ма и иало друкчије. Ранко стоји час на једној час на другој нози, добује по стаклу али тихо, мати чита даље, јер је више нико не буни. Али сад као да Бе да настане нека промена. Ранко ослушкује. Са саборне цркве звоне звона потмуло. На пијаци се показа неки мртвачки спровод. У црно обучени људи носе леп мртвачки сандук. У црно обучени људи ходе за сандуком и у пратњи. Сандук је испреплетен цвеБем, а покривен свилом. Тихо полако внјуга се спровод улицом. У живахни жагор на улици као да Јре на мах нека света тишина. „Свјати боже" ори се по ваздуху, пратиоци ходе полако не журе се, та и онако бе мртвац доста рано стиБи својој вечној куБи.