Глас народа

307

Сриеки народ у ови крајеви смагнуо јеи подигао сам себн Матицу, па народно позориште, па народну штамнарију; појединци притекоше, основаше и приумноашше толике Фондове за штипендије, да се српски млађи нарашта1 просвеЕује и свом роду и народу буде на помоБн до послетка — тај српски народ неБе тврда срца ни тешке руке бити, и кадданас сутра устреба, мален дарак пружити и фонду „велике задруге Срба занатлија." У овој иас вери и нади крепи дојакошње искуство; та и у заједничком капиталу укинуте задруге Срба занатлиЈа многу је крајцару братски, дарежљиво принео не један Србин незанатлија! А к свему овоме још и то додајемо, да су друштвене забаве и до јако лепа прилога донеле заједничкој каси занатлијској — и одјакоВе и боље, ако бог да добре воље, слоге и напретка. Ето у кратко, каквнм начином хоће Срби занатлије да изведу свој план, по уставу своме, и ето, како и где се уздају, да отворе неисцрпљива извора за извађање тих својих смерова, тих својих племенитих намера. Тако хоЕе Срби занатлије удружењем и братимском припомоБу да крену на боље, да унапреде по могућству и себе, и свој млађи нараштај до послетка. . . Али, уз добру вољу, уз лепу слогу, у заједничким тим намерама, треба јоште и књигом и науком просвеВених покретача. Срби су занатлије, као што сви добро знамо, на жалост Јашу, мал-не сви листомназадни, што се тиче књиге и науке. По нашем дознавању, једва и десети међ њима уме читати и писати а камо-ди да, као у других сретних народа, могу они сами из књиге разабрати и поучити се, шта све данас бива у свету радинсм, и како данас унапре^ују се и напредују занати и радиности помоћу књиге и науке. Зато њима треба, нарочито за овај први мах на почетку, да се нађе браће књижевника, да им вољно као оно свећом засветле по дојакошњој тавнинн и мраку: да им буду на руци својим знањеми у књизи разбирањем. Па, ко је и ту на првоме месту позван, дабуде браћи својој занатдијама бар пером и писмом на помоБи? Прво и прво је позвана на то наша честита омладина, а међу њоме браБа народниучитељи — на част би служило и многоме српском свештенику да браБу занатлије обавесте и упуте на удруживање, и да буду устаоци око тога. Ако ништа друго а оно нека им б р прочитају и растумаче, шта се о томе пише у нашим новинама, и то би за овај пар доста било. Где Срби занатлије задруге склопе, омладини би у дужности било, да се на^у тим задругама на услузи као перовоВе и тајници, што за ово три године дана доиста (и слава им!) чинише млоги српски народни учитељи млађега кола. За тим после да свој-

ски наетоје у тим задругама, да се учврсти меру задругари братска слога и мерусобно поверење и поштовање, и нарочито поуздање у се и постојанство док не би видели успеха и плода од удруживања. Нека удруживање само иоле добије маха, некаподржи слога и добра воља и збиља у томе бар заједно десет, нетнаест година, док данашњи нараштај занатлијски прирасте, да то прихвати и настави — па Бе онда наше занатлије и сами своје ствари умети уређивати и унапреривати. ПридазеБи крају овога чланка, не можемоадајош једаред не поновимо оне главне речи своје, то јест: јесмо-ли ми Срби доиста своме опстанку, своме добру и напретку ради, то морамо за тим иБи, данарод наш крај науке и просвете ојача најпре материјално; да у народу нашем буде штовишељуди самосталних, независимнх. А ако ико, то су радници, заиатлије и ратари, доиста први који могу то да буду, ако се стањем и имањем унанреде. И по томе, крену-ли на боље слогом,науком и радом та два у српском народу најпретежнија, и на броју највеБа сталиша — кренуо је с њима у напред и сав остали народ наш. А стара је српска пословица: ко ради тај и има. Р а д ваља да се и веБма одомаБи у нас у опште, а особито у тих наших по првенству радника: занатлиЈа и ратара — рад, ал не само снагом и рукама, него и књнгом и разумом, па Бе ако бог-да свима добро бити. То хоБе Срби занатлије — и среБанимбио и у добри час почетак а сребнијн и у бољи непрекидни наставак и постојано истрајање до послетка! IV ИЗ СРПСКОГА ЗАНАТЛШСТВА. УСТАВ »ВЕЛИКЕ ЗАДРУГЕ СРБА ЗАНАТЛИЈА." (Наставак) Кога главни одбор, ил у ком месту одељење које не прими у задругаре — може се по том призивати годишњој скупштини задружној, и ова га онда без дебате прима ил одбија: једногласно, ил иначе гласањем тајним. Имена одбијених пријављеника јавља главни одбор сваком одељењу; а одељења пријављују тоглавноме одбору. Правило 8. — Задругарство престаје: 1. кад задругар умре. 2. кад ко за годину дана ни после опомененеодговори својим дужностима задругарским, или се на измаку треБе године заостатак од њега мора судски да истера (Правидо 6.). 3. кад ко допадне суда и осуђен буде због каквога простога 8лочинства — па пресуда постане правомоБна. 4. кад ко навалице ради о штети ове задруге. *