Глас народа

375

лако опазити, ала му сада то несигурна светлост свеБе није дала. Он је видио каки му Еи по целом телу дрш1е,али јето приписао строгости свога испита, а никако другом чему. — Хе, хе бурко мала како гледи ваш, та тај ћулумов Станко? — Немој крити, рецимиотзорено,јер треба да знаш, — и ту поче ћир Мишка мало крупнијим гласом говорити, — да је мени све познато — Али бабо. .. — Ни речи, да ниси писнула. Зар је то памет? Место да се дичиш и поносиш што имаш таковог оца као што сам ја, а ти још радиш против њега? Загледала си се у кућу његовог најгр^ег непријатеља, зар је то памет? А? Ајд, ајд девојко, немојдамена тераш да ја, чијој се памети и разуму цео свет диви, учиним тако што дудо с тобом, да нако неће моћи веровати да сам ја то учинио. — Али■I• — ћут' кад ја говорим. Знам ја добро да ти шурујеш са тим — тим твојим ' Станком, а је си ли чула девојко: ако још и једну реч прозбориш ш њимеили се усудиш, да се ш њиме тајно састанеш, тешко теби али ни њему неће бити лако. Сад... сад си чула, па хајд иди у кујну и припремн што за вечеру,јерћеш ме иначе још већма разљутити. Марта чисто ван себе од пренераза изаре из собе. А ћир Мишка задовољан што је тако вешто, као што он мишљаше своју мисију извршио, опружи задовољно ноге под сто, завали шешир на главу па мишљаше: „Ад баш сам ти Ја паметан, ех, та за ово што сам сад учинио, пољубио би сам себе у чело, да могу. Ал баш сам ваљано искресао, све онако као што треба. Ја знам, готово би се могао на јеван^еље заклети да је она сиротица невина, ал моје мора бити, мора да буде онако, ко што ја кажем." Ал да је знао тај препаметни човек, како је терет свалио на јадно срце свога детета, зацело се неби у својој лудој, занесеној таштини тако хвастао. Та када ће већ Једном доћи време, кад ће родитељи имати много више призрења према свом рођеном породу, кад неће морати бити њихова рођена крв жртвом, да се благастање родитељско поправи. Тешко сваком оном оцу, али по сто пута јао детету, које силом натерано мора проводити читав векнастрани мрског створења. Ах, сваки му је дан читав век, али век пун паклене муке. Јадна таштино очина.Ро|>ене га очи варају, у чему он срећу своје ћери назире, у томе је баш пакао њезин, а што он за њевину несрећу сматра, у томе баш лежи блаженство њезино. Увререна таштина његова толико га је заслепила, да је почео презирати и омаловажавати човека, који је иначе са свим на свом месту. Имућан, ваљан, честит, а што је најглавније, поштован од сваког оног човека, који је умео самостално мислити. Тошаћулум је као што напоменусмо живио са ћир Мишком у великом пријатељству. Та онн су баш и

били, који су срца рођене деце зближили једно другом. Ну, на несрећу њихову, овлада ћир Мишком нека болес^ која је веома јако распрострањена по целоме свету, а и у сваком се човеку мање више укоренила — таштина, и ћир Мишка поче у свом искреном пријатељу назирати крвног непријатеља. Ладноћа његова, а поред тога и омаловажавање, којим га је ћир Мишка од неко доба сваком приликом предусретао, увредила је јако Тошу ћулума, и он се закле свечано, да више никад са тим луцковом ни једне речи неће прозборити. — Да чудна немилоср^а људска. Заљубав њихове непромишљености, ваља сада да нестане и оне миле свезе, коЈа је срца деце њихове тесно скопчала, кано да је срце кака крма, којом је кадра човечија рука управљати. Љубав је света, она Је узвишена над земаљским слабосхима. Она спаја срца у деце најгррих ненријатеља исто тако, као што лако облада онима, којима много мање препона на путу узајмне среће стоји.. Шта беше Станко, шта ли Марта крива да им се родитељи завадише. Јесу ли их они натерали да их зближе једно другом, па кад је већ дотлеузаЈмн^ наклоност њихова дорасла, да их не могу раставити а да их јако не позледе, хоће силом да их отргну. Не, не, боље време неће никад доћи, ила доће тек онда, кад и последне искрице таштине из људских груди нестане, а то ће толико рећи, колако никада! III. Шта је Марта од то доба препатила, моје перо није у стању описати. Она је врло добро познавада слабу страну оца својега, а она је сасвимчисто предви^ала, да ће за навек са Станком растављена бити Може бити да јој је у томе припомагала и она обична сујеверштина, која је иначе ретка а особито пак у случају, кад се тиче срца, — Те ноћи она управо до пред зору није могла ока склопити. Непрестано је премишљала, како би само могла доставити Станку да отац њезин све зна, и да сада ваља одлучно да ступи на среду. Како ће ли ју отац сутра предусрести? Шта да чини. Да ли да му каже истину, Она ће пред њега клекнути, па ће га молити за опроштење, што му то до сада није смела рећи, па ће му онда казати, да она без Станка живети не може. Ако је ш њиме растави, у гроб ће ју свалити. Он ће се на сваки начин тада умилостивити, па ће све добро бити. Ну, сирото девојче Је сувише добро познавало нарав очину, а да би могла бити и уверена, да ће се тада све добро свршити. Неки неизказани терет овладао је њоме, и она незнчђаше како да га другчије одлакша ако не сузама, с тога им је оставила на вољу, нека теку. — Ах, како би јој сада много лакше било, да је покојна мати жива. Тада би било све другојачије, и отац би јој био другачији, а она би са Станком била сретна, јошт те како сретна, тада те заваде ме|>у очевима неби било, јер мати њезина