Глас народа

876

беше добри анђео очин, који га је од сваке будалаштине хранио. — Како би јој много лакше било, кад би сав свој терет материним грудма саопћити могла, хај, она би знада утешити она би неуморнс радила, само да своје дете усреБи. Нема срда, над материнсгам, материна је љубав много светија иузвишенија од обичне, она је несебична. Али то је велика несреБа што је само једна матинасвету. — Ајти Марта је матер изгубила, још дететом, у кога дакле да иште савета у овако критичном положају? На коју страну да се окрене? Ео Ее јој помоЕи? — У тај пар севну јој нека мисао кроз главу. — Јест, мишљаше Марта, тако Ее бити иајбоље. Она је почешће долазила у нашу куБу, још док је мати била жива, а и сама ми је толико пута говорила, да ме воли као ро$ено дете. Ту је Марта мислила бабу Насту Загорку. Е>ој, вој морам отићи, па Еу јој испричати све по реду, она нека ми помогне.... Сутра на вече је ћир Мишка отишао у бирт, да се мало са својим паЈтагаем и великим пријатељем мајстор Рошом продивани, а Марта се пожури да ту прилику на своју корист употреби. Брже отрчи на познато место састанка, неби ли Станка упазити могла. Али Станка нема па нема. Шта да чини, каво само да му достави шта се међу тим у куБи од јучер збило. Д*же га очекивати не може, јер се мора журити баби. 1 с тим се упути оној малој куЕици, која је нами веЕ позната. Ваба је била код куБе. Еад је опазила којојдолазн у посету јако се обрадовала, ]ер је она на то и рачунала била. — Ах баба помози, помози ако бога знаш; викне Марта па бризне у плач. — Шта је, шта је Еерко, ноче се баба претварати, да није оцу што позлило? Је ли болестан или је... ште недај боже... — Не, не њему није ништа, он је у бирту, али ја ја сам јако болесна. — А шта ти Фади дете моје, рече баба, па се бајаги брижљиво приближи девојчету и седне поред ње. — Да знаш, само да знаш шта је... Али ништа, ја Еу ти све казати, али прво ми се свечано закуни, да неЕеш никоме открити оно, што Еу ти ја да поверим. — Та ди би ја, за бога... о, та ти знаш да те ја волем и пазим као да си ми рођена Би. Шталије пути твоја нокојна мати — бог да јој душу прости, — добра је то душа била, — да, шта ли ми је пути рекла, пази ми на моју Марту, она нема никога више на свету, он — и ту је сирота — бог да јој душу прости — мислила твог оца, баш неБе много за ву марити... — Сирота дада, као да је знала, Ви'ш, баба, за то сам ти управо и дошла. Нужна ми је твоја помоБ. — Јо Берко, та кад неби помогла теби, да коме Еу онда . . .

— Пре свега — и ту Мартино бело лице облије дубока румен — мораш знати . . . да . . . знаш ја радо гледам Булумова Станка . . . да . . . — Та немој се стидити голубице моја. Зна баба то одавно. То је била жеља твоје покојне мајке бог да јој душу прости. Еолико ми је пута рекла, још да ми је само да ово двоје сретне видим, а ту је мислила тебе и Станка, па онда да барем мирно могу очи заклопити. — Ах баба, ја ти не могу казати како га милујем. Он ми Јв све на свету. Па ипак, отац ми је јуче строго запретио да се несмемо више, не само састајати, него ни једне речи не смем прословити ш' н>им. — Матори обешењак... — Па сам с тога дошла да ми помогнеш, јер да знаш како ми је тешко, ах, баба ... ако га не видим скоро, ја не знам шта Бу чинити, ја Еу морати умрети... — Не бој се ти ништа, дете моје. Све Ее то баба изравнати. Само се ти на мене ослони. Ти би сигурно да се још једаред састанеш са Станком, је ли? — Јест баба, само још једаред, па онда.... — Ех, голубице моја само немој тако нагло. Ви'ш овако Еемо ми то удесити. Ти Беш сутра око обичног времена кад се веБ састајете и на старом месту, да ... а где Је то место, јер све то баба мора знати? — Одмах иза мале шупе а састајемо се чим се смркне, — Добро, добро дете моје... Ја Еу сутра отиБи Станку под ма каким изговором, па Еу му казати, да га ти чекаш, и да имаш нешто врло важно, да му кажеш. — Тако, тако. То Ее бити добро. Али како Еу отиБи тамо ако отац буде код куЕе? — И за то Бе се баба постарати. Ја Бу се учинити, да морам нешто врло важно писати мом Ивану у Малтаву, па Еу га молити да доБе овамо да ми пише, као што је то више пута чинио. Па ма му за то што и платила, ништа за то, само да ти Еери моја будеш сретна. — Проклета вештица, срце њезино беше веБ тако јако у злу огрезло, да га ни невина поверљивост девоЈ 'четова не могаше одвратити од паклене силетке. Оно је само грамзило за добитком, оно Је веЕ унапред склопило и добро смислило план, како Бе сеса три стране моБи нагутати. Шта оно мари за посљедице. — Хвала ти баба по сто пута ти хвала. За сада прими овај мали дарак — и ту јој Марта пружи сребрну Форинту — а ако ти сретно све за руком испадне, и ја будем Станкова, ти Беш бити сретна. — Јо, дијете, како би Ј 'а од тебе примила .,. ал на послетку, да буде среБе сво Еу примити твој поклон, па Еу га одма за икоиу заденути..., Марти је велики терет спао са срца. Њојзи је I сада била то једина жеља да се са Станком састане,