Глас народа

397

гласом: „јеси ли ти оиај, који синамјерио оби!и нашу ломну Дрну Гору? За цијело време док сам се на Цетињу бавио, слушао сам и од самог Господара а и од други људа — о теби причати, пак сам баш рад био да се с тобом састанем; и божа ти је чиста вјера, вијао бих те ма до турске границе. док те неби стигао, да се мало с тобом продиваним." Затим смешеЕи се пружи ми руку и цЈелива се самном. Тек што мало сједосмо, ал Новица примети да ја пешке путујем, те рече једном од евоји сапутника да ми коња до Загарча даде, и с тим посједа смо на коње и кренусмо даље. Целог пута причао ми је стари јунак о свачему, ал понајвише о томе, како се Црна Гора толико векова одржа на том јадном земљишту, но да је већ последње време да се једном рашири и на боље земљиште доре јер се вишеовако живити неможе. Док је боја било, људи су сасма лакше живили, јер ниједан бо1 непроре, а да Црногорци до каква бериЕетна пљена недо^оше. Ал ево од десет година има, како се примирило народ је јако осиромашио. Ето видиш сам какве су му баштине,све у самом голом кршу. — „Е божа ти је чиста вјера, и тако ми ћивота Св. Петра (Св. Петар црногорски, то је Петар I. Његушвладика црногорски) овако дуго бити неможе; боље је јуначки оставит кости на мејдану него овако у јаду живити." Пошто је мало уЕутао настави даље и рече:„ Ја незнам шта веЕ и та Србија мисли. Еажу, како су у њи силни топови, како имају много наоружане војске и силне џебане; бог Ее ји знати наштоона смерају, и докле мнсле чекати. Та за нама нестоји, ми смо у свако доба готови, а и сам је Господар те мисли, но бадава, ми сами неможемо. — Но држим да би пре што започели да јим је као нама, но ]а мним, да они имају свачега доста, па шта је стало њиховој госпоштини до јадне Босне и други српски крзјева, који једва чекају, да се зулума турског опросте." У таковом разговору до|>осмо до једног раскршЕа где нам се растати ваљало. — Ја одјахамскоња и опростквши се са Новицом одем лево пут Загарча а он право пут Дробњака. Тако- се ја растадох са Новицом, о ком Еу ти милк читаоче доцније мало више причати те да Ја тебе са старим херцеговачким јунаком боље упознам. А да би га барем представати могао, ево оваки Је: средње је величине, крупна тела, велика ока а оштра погледа; гласа промукло крупна, бистре главе, племенитог хода, нарави озбиљне, у друштву мало говори, пази штаЕе реЕи и што рече то непориче. Енез Црне Горе врло га радо има, с тога га и назива„ баном." Лаганим кораком за 3 Д сахата стиго смо до загарачке школе. У школи застанем до 50 ученика са учитељем који изчекиваху на мене. — Пошто сам мало уморан бијо, легнем пред школом изпод једне лиснате смокве да се мало поодморим. Док сам сеја тако одмарао доЈе управитељи остали главари. —

Сад је време да се и испит одпочне. Уђошо у школу и по малом времену одпочнем испит. И овде сам децу нашао у свом реду, — сва су ми подједнако на стављена питања одговарала. У четир сахата поподне завршим испит, и пошто ми је још оно вече ваљало стиЕи у БјелопавлиЕе на Арија Луку, — то пошто се мало Јелом опоравих, кренем пут БјелопавлиЕа. Пре него што у БјелопавлиЕе ступим, рад сам те драги читаоче са љешњанским и загарачким земљиштем уаознати. Цео је предјел сасвим кршевит, изузимаЈуЕи нешто мало окрчене земље, на коЈима усеве своје имаЈу. Поднебије је овде врло благо с тога сваке врсте рана и роди; Љешњани осимдругог производе врло добар дуван, а имају тако^е доста и виногради на којима добро вино роди, а нешто и воЕа као: јабука дгуња, шипака (гранатски јабука) и др: сеју шеницу, Јечам но понајвише кукуруз (руметин) и кромпир. Земља јим је веЕином дубравом покривена. У овоЈ Је нахији при сувој години највеЕа невоља због воде, јер близу нигди воде нема, него по три сахата даљине по воду иЕи мораЈу. Народ је овде веЕином сиромашан, с тога зар Је у куЕама неуредно и нечисто. — Ероз Љешанску нахнју водн главан друм до у БјелопавлиЕе, који 1е пре трн године мало поправљен, ал се зато опет без добри опанака по њему корачати неможе, 1ер камен другу обуЕу нетрпи. — Тако ти Је исто и у Загарчу. — Још ти и то казати имам да и ова нахаја спада у катунску нахију, Јер је малена, и неброЈи више од 300 пушака. — Сада Еемо преЕи у БјелопавлиЕе у жатницу црне Горе, која Ее те драгн читаоче мало више занимати. (Наставиће се.)

ГЛАС ЈЕДНОГ ЗАНАТЛЖЈЕ. Како су тешка времена настала по наше занатлије.види сеиз овога писма, којејеједанзанатлија управио на нас: »С погледом на данашњн живот и садашњи обичај, мислим да не можемо далеко доЕи, ако се што пре на боље не окрене. Тешко којн дан да не слушам, да се овај илн онај брат оставио свога заната па се у друго шта умешо да ради. Један постао келнер, другн цедуљар и т. д. па то сад раде и тиме се занимају. А ја славни занатлија лиЈем сузе тајно хоЕели кадгод и нама сјајно сунце сијнути! Да богме да немам за то право корети, јер мора се ма шта радити, друкчије се не може живити; но баш за то што ме Је жао, што покрај лепе воље своме занату омрзнемо на њега а ево за што: Данас маЈстору не треба калФа, јер нема за њега посла. Ајде није баш ни чудо што неки немају посла, јер било је увек којекакви хуља, за коЈе није вредно ни штосуизучили занат, Јер покраЈ себе и другога наводе на хрђаве путове; али има ту и добри момака, којима је баш вредно да им је у своме занату првенство — па о-