Глас народа

399

нину или ти меру на прама другим врстама пиће те испитав и тима врстама њихове састојке, одредиле су колико вреде напрама сену. Ово су економи за то учинили, да онај, који нема при руци сена за пиђу својој марви, знаде из чега и колико има да надокнади или замене то сено. Када су умне газде ухватиле ову меру, онда су покушали да тако ране марву и изнагали су колико треба марви ране сведено на вредност сена ако хоЕемо само да марва живи, колико јој треба када ради и колико када се гоји. Израчунили су колико треба, музари, колико јаловој крави, колико треба младој марви која треба много пиБе јер гради своје костн. Те газде назваше ону количину пиће, која треба марви да јој одржи само живот животном пиБом, а ту пиБу која даје снагу, кесо, маст, млеко назваше производном пиБом. Израчуњено је и одређено је да коњ требаживотне пиБе толико пута по 2 Фунте, колико је жив тежак, а рогата марва да треба много више а добар газда треба да зна само ту производну пиБу. Та пнБа стоји у разне марве овако: дневни оброк — у вредности сена у теглећих коња на 100 животне тежине 3 2 / 3 &• у волова у јарму » „ » „ „ 3 » у краве музаре „ „ „ „ „ зу„ „ у младе марве која се рани млеком требајој даватн млека % тежине јој а кад се одбнју „ „ „ „ „ 4у а „ гојено) марви „ „ „ » „ .5 „ овцама „ „ „ „ „ 2 г / 2 „ дојеницама „ » „ „ „ 3 „ овцама гојеницама „ „ „ „ „ 4 „ свињама „ „ „ „ » 6 „ Да видимо сада ка како се то примењује: Ако нам је један во н. пр. тежак 6 центи онда треба да му је дневнн оброк 18 вредности сена. (Свршиће се.)

0 I Е В I. СЛИКА ИЗ НАР.ОДНОГ ЖИВОТА. наппсао Јосим Суботић. IV. (Наставак..) Од оног вечера, када је вештица, баба Загорка онзко подло преварили две безазленв дугае, нису се Станко и Марта никако могли видити. Обоје су непрестано тражили прилику како да се састану, али им никако није могло испасти за рукои. Бнр Мигака је поред све сво)е бедастоБе, на своју Бер од онога вечера јако мотрио. Пикуда вандворигата није смела иваБи, а кад би и у дворигате послом изашла, пратио

јој је он готово сваки покрет њезин. Еад је имао посла где у селу, строго јој је запретио, да се није макла из собе, јер нначе нека се сете. А мој Бе читалац лако поњати, да та његова забрзна није испала без успеха, јер ко је једанпут био у такој прилици, тај ни под који начин не жели, да и по други пут у њу доре. А помислимо јога, да овде имамо посла, са једним слабим створењем. — Штаније Станко веБ премишљао како да се састане ш њом. И нзкако да му падне на памет. А да поиште еавета у хога, на кога да се обрати? Није им дакле остало ништа друго, него трпељиво сносити оно, што им је случај донео. — Онај читалац, који је у оваковој пр^лици био, и који је осетио моБ љубави, али не оне љубави. која ]е продукт романског пера, веБ праве, чисте љубави, тај Бе моБи веома лако поњати, шта су ова два створења препатити морала. Да покушам тако што онисивати, било би н" евчкн кмчин узалудно. Дубоки осеБаји у човечијим грудма нити се дају опнсати речма нити пером. С тога немогу, или боље, кад се не може описати онако као што треба, уштедите мк ,тај труд, па призовите своју машту у помоБ. Нигде није права љубав тако чнста и света, као што је у срцу просгога света. Без и једне пеге себичности и поквареностн сија се она у срцу његову, ка'но блиставо сунце, она је што му одлакшава терете послова, она што му заслађава тежак живот, она је Једино благо, за ко)е може слободно рећи да )е само његово, и даниковише на белом светуне може подиБи права на њ. Ова је љубав безалена. 0 љубоморности она ништа незна, тек је она љубав права и света, која није смешана са тим гаднам породом себичности, веБ којој је главна тежња среБа љубљенога предмета. Е така љубав беше између Станка и Марте. Обоје тежише једино за узајмном среБсм, није дакле тегако представити себи ону муку, коју морадогае подносити обоје подједнако. кад им се на њихову нуту појави грдна клисура, коју нм није ни на који начин могуБе уклонити.. Еад је Тоша Булум веома зловољан дошао куБи из посете, ишчезла је и последња нада из Станкових груди, да Бе икада Марта његова бити. Тешко је било Тоши гледати свога јединца, како пред његовим очима вене, срце га је болелозасвајимдететом, алишта да чини? Тешио га је, колико је могао, обеБавао је да Бе му наБи много лепшу бољу и богатију девојку него што је Марта. Али то све ништа не помаже. ПочеоговаратиМарту, да је овака и онака, да онана њега толако не држи, — како му је при том послу у срцу било, читалац си може већ представити ади Тоша није штедио никака средства ма ово како подло било, да спасе сина свог, учинио би још много шта горе. Али и сам је увидио да је са овим изабрао хр^аво сретство, јер тешкоБемо постиБи праву цељ, кад оговарамо код кога оно створеае, које он искрено љу би. Цељ с^о тада ми сами. У свом очајању поче Тоша