Глас народа

БРОЈ б.

„Г Л А € Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА П.

* Ове је седо сада говоридо само о јунаштву својих земљака, јер кад смо ми дични, и земљаци се наши с нама поносе, ма да не маре за нас, кад смо ми у невољи. Хвалили су Јована, ал' Живана су до неба усносили: избавио ђенералу живот, па је још лаћман. Био жагор за недељу дана, на се и стишао. Ал' се није стишао у грудима две душе у селу, Живанове мајке и Живанове веренице. Добиле су иисмо од Живана, да се дома враћа, али што га већем нема? Дошао је и Живан и сви га се већ нагледаше у лаћманском руву, и већ ;се прерушио у своје сељанско руво, а мајци даде да господско одело у велику собу остави. Живан оде Мари, да је још једном у оца запроси, па ако не узиде лепим, он ће знати, како ће је добити. За чудо беше Живану, што га је тако лепо Марии отац предусрео. Мило му беше, што га хваљаху, да је све село дично са њега и заврнш с речима: Нек' ти је просто, Мара је твоја. Нико радоснији него Живан. За чаеак је био

код куће, кад ал' мати, па пред њега са великим завежљајем хартије, што извади из јапунџета официрског. Живан ни знао није, даје набојномпољу | добио јапунџе у коме је било десет хиљада сребра. II он и мати падну на колена, да се захвале богу на његовим дарима. — Сад Мара мора бити твоја. рећи ће мати, и славан си, а и богат. — Већ је моја, мајко, даје ми је Сталаћ, а и не зна, да сам бољи газда нег' он. — Бог да прости, драги сине, а да ли ће те још звати на војску, ако устреба? — Не, никад више. За то се мој ђенерал постарао и издао ми отпуст. — Хвала ти, боже благи! уздане прерадосна мати. * Годину дана после тога догађаја нропутовао сам кроз село Р. Све је село лепо и угледно, ал' једна кућа особито пада у очи. Када сврнух свом пријатељу на конак, запитах га за газду те куће. Рече ми, да је Живана Ивића, зета Сталаћева кућа и приповеди ми том приликом све то, што сам ја вама сада приповедио. М. А. Ј.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. (Жупанијска скупштина у Вуковару.) У Фрушкој Гори, а особито у хатару мапастира Раванице па и Хопова има доста угља, који се у Раваниди одавно већ копао. Год. 1856. издала је бечка влада наредбу, такозвани рударски закон.у којој се опредељава какво право пма власник земљишта на : руде од вредности, као што су: злато, сребро и други метали, па онда со, сумпор, угаз> и тако даље, и какво право ј има према онима, који би хтели тражиги на његовом земљншту руде. Поменути манастири су сачували према тој наредби своје право власништва па земљпште тако, да не може нико без њихове дозволе, тражитп руда на њихном земљишту. Тако је то и бпвало до год. 1869. Али кад оно год. 1868. злосретпи бан Раух са својпн лошимперјаницима подврже Тројну краљевину Угарској, пређе и рударска вдаст која је од вајвада за ове мапастире постојалау Оравици, на рударску капетанију у Загребу, која је, не осврћући се ни најмање на речено право манастира, овластила неке подузимаче. да без дозволе манастира траже на манастирским хатарима угаљ. Против ове самовоље рударске капетанијеу Загребу потужили су се манастпри угарском министру трговине, који је и за Тројну краљевипу власт за трговинске ствари а без чије дозволе није могла капетаиија у Загребу ј1 овластити нпкога, да без саизвољења мапастира тражи угља 1 на манастирским хатарима. 0 тој ствари повела се 24. јан. реч на жупанијској скупштини у Вуковару, те се на послетку закључило, да жупанија пошље преко загребачке владе на угарског министра

трговине представку, у којој Ке раздожити цеду стваризамолити министра. да одбрани право манастира. — Ово је врло лепо од жупанијске скупштине. и бог би дао, да увек тако чини! — Административног одбора архидијецезе. и администратора патријаршије као да се не тиче ова ствар ни иајмање!! (Сабор у Пешти.) Како се појзаконима не може дићи крпвична парница против оног, ко је саборски носдаппк, док то сам сабор не дозволи. то се обрати држввни адвокат на сабор модбом, да му допусти да потегне кривичн/ парнпцу против белоцркванског посл.шика Вићентија Бабеша. јер је у листу „Албини" што га Бабеш издаје, изишао чланак у коме је нешто речено, што се, како државниадвокат мисди, по закону неби смело рећи. Саборскп одбор, што стално постоји за таке ствари, предложио је сабору. да допусти државном адвокату по ећи парнпцу против Бабеша. Протнв тога устао је честити Србин Алекса ТрпФунац и захтевао, да га сабор не издаје. Сабор је већином гдасова закључио издати Бабеша. Значајно је да некп носланпци, којешаље загребачки сабор у сабор пештански ради заједничких ствари Тројној краљевини и Угарокој. гдасаше за издавање Бабеша. Међу тим Бабеш неће доћинред суд. јер се накнадно јавио писац окривљеног чланка. те тиме добива ствар другл правац. На истом сабору претресала се 19. '20. п 21. јан. врло занимљива ствар. Год. 1868. опуномоћи сабор закључком владу да дозволи некаквом Пнгдезу и дружпнп му да сагради чптаву мрежу жељезничкпх пруга по Ердељу. Дружина се обвезала. да ће озпачене пруге довршити у означеним роковима. а влада да ће држава јамчити друштву каматунапо-