Глас народа

V . ——

Г БРОЈ 13. „Г Л А С

сиротињу, оскудицу и гамижање у праху; да је држава сама раскогана, да се бацила у вртоглавицу лажи и свакојаких порока. Одношаји меру данагањим државама јога су таки, да једна другој не верује, једна другу вреба, једна на другу песницу диже, једна се другој свети, једна другој о глави ради — а то све по правилима јавног, државног морада! То задржава у ведике на предовање свију и свакога. А особито су мање државе, мањи народи жртве тога пакленога, ђаволског морала, који им прети бедом свакојаком, и на послетку нропагаћу. По томе моралу претрпио је и нага народ у овој држави до данас свакојаких невоља и беда, а трпи их и дан данагањи. По томе моралу и нагаа браћа тамо на лепом југоистоку, тамо на оној благословеној од природе, а проклетој од човека земљи, где нам несретна браГ;а данас кригаом морају да славе празник господњи, јога непрестано прте срамни ропски јарам колико ће столећа јога? Јевропа, гато се на запа1 ду клања крсту, та иста Јевропа нљује га на истоку, а све у част и славу јавном моралу. По злој коби ево је већ пет слолећа, како је телонагаег народа разчережено, како пати нага народ муке никад неописане, невоље нечувене; ал' кроз добар део тога времена сноси он беду само зарад јавног морала јевропске дипломатије: зарад равнотеже јевропске. Па и данас јога но| стојитајни савез хригаћанских велесила, који помаже бесним Турцимамучитинесретних хришћана.

СЛИЕЕ СА СВЕТСКЕ т Пре смо само летимице прошли најглавнија места но изложби, да их тек упознамо. Да норемо сада редом. да видимо, што је за нас најглавније. Много не можемо, јер за то би ваљало дуже времена. Ротунда је, као гато рекох, највеличансгвенија зграда. Дигла се у вис као највигаи тороњ, а коло јој схвата грдан простор. По крову од лима лепргаају се барјаци свакојаких боја и светсегаета каоипо земљи; само је мајугаан с такевисине, као чоиор ситне дечице. С десна и с лева излази из ротунде дугачка зграда а опет њу пресецају са сваке стране ио осам мањих. (Види слику у 12. броју.) Све то заједно зове се индустри-хале, т. ј. спремигате за индустрију, за занате и Фабрикације свију народа. Свака земља има своје одељење. Десно од ротунде је Австрија, Русија, Турска и т. д. алево опет Немачка, Француска, Италија, северна Америка, Инглеска и друге. Можега одмах с преда оним

Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV. ! Па зар ту јога имаде наде, имаде вере, да ће I крсту помоћи крст? Блажен ко верује! Ал' т а вера не номаже, та вера је неморална. 'Гамо нанесретном Косову, тамо где у поноћним тајнама уздигау жртве за српску слободу, тамо где је пала ерпска држава — тамо ваља Србин, не уздајући се ни у кога, до у себе и- у своју праведиу ствар, да одлучи или свој живот, слободан, човека достојан живот, ил' своју смрт, часну, јуначку смрт! У борбијетој морал, у слободи је тој живот ! Народне цвети прославили смо, ирославилисмо и народне б л а г о в е с т и — зар в е л и к и петак, страсни петак, зар ропство и муке, зар глупост и срам да трају јога вековима ? Зар васкрс српске слободе, васкрс српсжога ј мученика да не поздрави ни ово колено? Зар још данедође дан, укомеда се радујемо и веселимо? . . . . То је .јога срећа човекова, да исгина и правда н"апослетку ииак побеђује. Јер вавек васкршава неумрл а, из дна духа човекова црнљена велика наука великог учитеља, што се узвисио до бога. У том васкршавању расточавају се врази са не- !ј моралним моралом, као восакиред лицемогња. Иваскрснућесрпскаслобода— један кораку : наравствености човечаства. И ускрсиућеиз скривеног закутка, као финик из пеиела, опгата наравственост, ради спаса човечанског! У то је име: „Христос васкрсао"! Бранко Николи^. ИМОЖБЕ У БЕЧУ. | * мањим зградама у коју ти се прохте. Ми ћемо од Ј среде, од ротунде. Ево, угали смо. (Види слику.) Красни водомет смо већ видели. Погле ове грдне, дивне стубове, ту позлату, те слике по кубету. Слугаај жагор силне светине, ромор водомета, побожне гласе црквених оргуља, јасна грла умилних звона. Погле како свет у наоколо гамиже ; једно амо, друго тамо. Евоједни, где се диве богатоме кову рускога сребра, а ови се опет забленули у стаклени орман, где је драго камење као гааком насуто, па крупно као бобово зрневље. Јунак и ловац стао код красна оружја, сребром и златом искићена, жене код најдивнија покућанства од скупа камена, рецкана дрвета, трговац разгледа вегато склопљене торњеве од сапуна, свећа, конаца, зејтина и других ствари, којима тргује, вегатак се задубио у каку красну слику или кип, Фабричар гледи грдна огледала, најлегшге учињене коже. свилу, кадифу, вуну и лан, гвожђе,