Глас народа

БГОЈ 13.

„Г I А С Н А ? 0 Д А,"

ГОДИНА IV.

челик и гомиле еспапа, што их Фабрике производе. Гиздава која госпођица гута очила ствари што их је изложио који паришки парммер (трговац што продаје мирисеи белила) ил' држи мараму над бунаром, што мирис у вис меће, мати разгледа колевчице, сталце и друге справе, којима деца уче ићи, тврдица застао пред банкарском изложбом, где леже гомиле дуката, сребра и банака, научењак се диви књигама, а деца се смеју најлепшим играчкама. За свакога има но нешто; свега је ту; свачему се мораш дивити. Гледиш свугде, обишао си целу ротунду, засењују ти веЕ очи, па ниси ни од прилике све видео. А и како ћеш? Помисли, да је ту с целога света што је најлепшега, најнеобичнијега. Пођимо даље. Хајд'мо десно у австријско о д е љ е њ е. Одмах с почетка заблесне те сјај и лепота чешкога стакла. Оно јенајбољена свету. Цела једна страна пуна полелеја, огледала, чирака и других разних ствари од самога стакла. Па онда платно и чохе, што се у Чешкој и Моравској раде, па други еспапи из чешких Фабрика. Право да се каже, да није саме вароши Беча (где је радника из свију народа) и да није наше браће Чеха, Австрија се својоминдустријомне би могла подичити. Школе имају ваљане и по горњој и по доњој кнежевини Австрији. Изложише таких послова од мале деце, да се човек мора задивити. И у учитељској настави имају нових ствари. Ми Срби немамо никакве индустрије. У австријском одељењу могло се видети изнаших крајеваразнихношња и рукотворина, а у одељењу за сировине банатско жито и сва наша храна, дрво, вуна, пшшарка, лој, восак, беочински креч и т. д. То је истина мало за таку зеуљу, као што је наша, благословена, богата, ими ваља да се потрудимо, да нам у будуће не буде „црн образ" на „светском дивану"; ал' боме ни Маџари нису далеко утекли. Ерај австријског одељења сачињава маџарско одељење за себе. Пешта је изложилалепихФотогра$ских слика, Фијума(Река)мрнарскеоправеидухан, Словаци своје дрвенарије а све друго или је туђа индустрија или

су земаљске сировине. Ту је Маџарска дакако веома богата. Токајска, менешка, будимска и печујска вина, сирове и учињене коже, дрво, храна и т. д. заслужују хвале. Накрај маџарскога одељења зачудићеш се нечему. На узвишеном месту читава хрпа домобранаца или хонведа';пешака, коњаника, тобџија, сваке врсте тих војника, а све кучином испуњени. Руско одељење одликује се својим богатим рудама па баш и индустријом. Они ти се не баве беспослицама. Што ураде то је огромно, скупо, масивно, озбиљно. Најлепше раде у сребру. Петроградски један кујунџија изложио је свој еспап од сама суха сребра у вредности од неколико милијуна. Беху то најлепше сребрне ствари у целој изложби. — И челик раде веома лепо. За мало, па ће достићи вредна, озбиљна Инглеза. — У сировини су им руде најбогатије, а коже најдрагоценије на целоме свету. — Ј једном крају видећеш њихову војену опрему. Дачуднесиле и снаге! Топови од неколико хватидужине, а у нутри можеш рахат спавати. Дивне лађе-оклопнице, богато војничко одело, а уредба да јој се свак задивио. Није баш тако код баћушке, као што лажу Немци. У иајмањем и у наЈвећем огледа му се снага, богатство, озбиљност, трезвеност. Турска није баш тако виђена. Богатство у земаљским производима (жито, кукуруз, пиринач, духан и т. д.) али индустријаи вештина још са свим спава. Из старијега доба има још лепих ствари (н. пр. лепа оружја, богатих лепих хаљина, намештаја, зидања и т. д.) ал' данашњи Турци као да само пуше. Раскош и беспослицаказују сенз свега, што је турско. Јевропска Турска је најзнатнија. Турска у Азији и провинције турске по мору благословене су земље. Ту је смоква, ту је урма, наранџа и лимун, ту скупе коже, ту злата и драга камења. Да споменемјош султаново благо. Има га доста! Један престо султанов ценена неколико милијуна Форината. Да красна оружја, да скупоцених паса и ћемера! Колико суза, колико капи зноја рајиног блистају нам из тога сјаја султановог?!

БИЉКЕ КАО ТРГОВАЧКА РОБА.

1. К а в а. I. Еава расте од вајкадаеамоу оним крајевима,где је вазда топло особито паку топлим крајевима Африке и'у Арапској. Одатле јепосле пренета удругекрајеве, тако да је сада има и у осталим јужним деловима

Азије, у јужној Америци и у западној Ин1;ији. Кава је дрво, високо 18 до 50 стопа, а ова зрна што ихми употребљујемо, нису ништа друго, него кавено семе. Еао што у трешњи, вишњи има у нутри коштица, као што у јабуциима има у нутри семе, исто тако и у кавеном плоду има једно или два зрна. Плод је налик на наше дрењине, с по-