Глас народа

164

БРОЈ 21.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

морају остати саката. Ова празновера чини, те лгноги родитељи занемаре бодест, јер волију видети своје дете мртво, него сакато. Истина појачи грчеви оставе траг за собом, понајвише у очима или на лиду, а јаки могу и удове да осакате. али то се дешава веома ретко, и родитељи не треба да мисле одмах да ће та несрећа да снађе баш њихово дете, него ваља добру да се надају и да пружају помоБ, кад је имају на руци. Како опазимо знаке од грчева на деци, ваља нре свега пажљиво да прегледимо цело тело дететово. јер најмањи иверак у нози или међу прстима, најситније зрнце у носу или увету, може да проузрокује грч. Кад се уверимо да нема ништа од отога, ваља да помислимо на друге скривене унутарње узроке, пакако не могу ове узроке да на!)у неуки, то ваља без одлагања слати по лекара. Међу тим треба детету нротрти ноге сирћетом или обложити му листове тестом од слачице, а дати му да пије слаб теј од одољена (Уа1епапа). Ако је дете зантивено. треба му дати клистир од топле воде, с којом се смеша мало меда и кашика

соли. Ако се дете савија од бола у трбуху, ваља место топле воде узети за клистир теј од камилне или макових главица. Соба где лежи оболело дете, не треба да буде одвећ светла; боље је застрти прозоре. Ако је дете добило грчеве после оспе на кожи, то га ваља купати у млакој води у коју се успе мало брашна од слачице или пепела, да би оспа изноваизашла на кожи. Облој деци којаимају много крви, могу се метути неколико пијавица на врат испод потиљка или около чмара. Али ваља знати да се мала деца ужасавају од пијавица, што може бољу још ногоршати, те с тога не би требало до крајње нужде латити се тога средства. Кад се дете опрости од грчева, треба га крепити добрим крављим млеком, вином, пивом и кином. Само ваља родитељи да имају на уму ово двоје: да се грчеви могу излечити као и друге дечије болести, и да не морају оставити за собом трагове, који би сакатили или ружили дете, — па Не се много дете сачувати од смрти на рад~ст и задовољство снојих родитеља а ваљда и на срећу народа свога. Др. М. Ј.

ХХ>§§000-

ЧОВЕК МЕЊА И САВЛАђУЈЕ ПРИРОДУ.

Шта је нрирода? Природа је скуп свију створова божијих, који се налазе у свету. Човек је дакле део те природе; она влада њиме, он подлежи њеним законима. Али човек стоји тако рећи и ван природе, и он са свим друкчије но остали створови може да утиче на њу, може да. доникле њоме влада и да јој законе пронисује. Човек је изображењем и •развитком ума свога мало по мало ослобађао се власти природине. Он је од слуге постао господар њезин. Посмотримо дивљака на његовом најнижемступњу. Стан му је оплетен од пруђа. Храна су му шкољке морске и сирови нлодови шуме и поља. Одело му је неучињена кожа животињска. или нема скоро ни каквог одела. Овај дивљак немењанинајмање ирироду, на нротив храна, одело, стан, цео опстапак му зависи од природе, која не зависи од његове воље. Докле је човек ловац и рибар, докле се храни само ловом и рибама, зависан од нрироде, слабо на њу утиче. Ако овде онде учини променекакве у природи, то бива случајно, на прилику кад ватром нехотице шуму запали или ти истребљењем неких животињских врста у неким пределима. Номад (скиталица, који иде од места до места) вигае мења природу него ли ловац и рибар. Неке животиње он принитоми и оне се јакоумноже; из-

глед и начин живота ових животиња промени се; противу дивљих животиња отварасе борба; пашесенаједном месту, у једном пределу истроше и онда се траже друге, овде онде се пустара и шума ватром опустоши, да би из пеиела бујнија трава поникнула. Но човек тек као земљеделац утиче јако на нрироду. мења је. Јтицање ово је поступно. Он мало но мало мења нрироду. Мењање ово ннје тако насилно као у ночетку, када се гаума без сваке штедње крчила, да би се само добило земље заорање. Сада Еемо да видимо какве је човек, развијајући се и изображавајуИи се, промене у природи учинио. Он прво и прво копа и оре земљу, која јебила обрасла травом и бусењем. Земља омекгаа и засеје се усевом, који се после по или после целегодине иожање; многе врсте корова и травурине добију овде прилике да се угнезде. Али сухе, голе земље треба много обрађивати. да би се могле употребити; често се пустара запали или се шума обори, па се пањеви спале, а пеиелом се уједно земља нађубри. Тако се ради у Јитландији, у Норвешкој; тако се ради у већој мери у северној Америци, у Бразилији и на Јави, где се насељеници настањују. У пређашње време радило се тако у Антиљама, канаријским острвима, на Мадејири. Слу-