Глас народа

165

БРОЈ 21. „Г Л А С Н

чајем шума изгори много даље него пгго се мислило. Доцније, кад шумом обрасла земља изгори или када се искрчи, остаје земља, која је влажна и неспособна за обрађивање; тада се баре и мочвари засуше, вода се с мокрих ливада одведе, реке се омеђаше. Ни море се не штеди; обале му се осигурају насипима, заливи се задолме, дно морско се преобрати прво у ливаде а после у њиве. Ал' немају само домаће биљке повластицу, да површину земље покривају, него се и многе стране биљке доносе из ближих или даљих предела. Наша жита на пример донесена су из Азије, тако исто многа воћа и зеља; кромпир и духан донесен је из Америке; памук је донесен из Инђије у северну Америку н Бразилију, кава из Абисиније и Арапске у Јаву, западну Ннђију и Бразилију; велику множину дрва од користи и украса доби; ли смо такођер из северне Америке, Азије и јужне Јевропе. Има примера да су биљке, које су људи ј донели, без утицаја људског јако серашириле,шта ј више првобитне биљке истиснуле; артишока и бресква у Пампас-равницама јужне Америке дају о томе доказа. Међу животињама тај је случај код дивљих коња и волова. На св. Јелени. кажу, да су | нрвобитне биљке донесеним скоро са свим истиснуте. Што важи о биљкама, важи и о животињама. Наше куВне животиње однесене су у све крајеве Америке, која пре доласка Јевропљана није имала кућевних животиња. Оне су однесене у јужну Африку, Нову Холандију, Тазманију, Нову Селандију и учиниле су велику промену како у природи тако и у животу људском. Културом (образованошћу) многе су животињске врсте истребљене или потиснуте као: лош, тур, бобар у северној Јевропи, крзнате животиње у северној Америци, водени коњ и крокодил у Мисиру, ова оба и жиравау кап-колонијама, лав уГрчкој, курјак и дивљесвинчеу Данској и Пнглеској. Али није човек само тиме промене учинио у нрироди, што је биљке и животиње пренашао; он је произвео или правије рећи натерао јеприроду, да множину нових створова произведе, којих пређе не беше и којих број сваким даном расте; то су силне врсте, расе животиња и биљака. Силне врсте паса почињући од великог касапског пса на до малога Болоњесца, од лаког, дугоногог хрта до кратконогог, трунтавог јазавцу сличног нсета не би постајале, да човек није спаривао курјака и шакала; тако не би било ни многих коњских врста почињући од лаког, витког, брзоногог араискога, па до тешког, слону сличнога норманског коња, да није човек утицао на дивље коње; да је природа себи самој остављена, не би имали толике ( :

А Р 0 Д А." ГОДИНА ГУ'.

силне врсте јабука(1400 до 1500). него би имали, саму дивљу јабуку; не би имали многе врстекеља нити хиљаду врста ружа, или би као пре својих 50 година, имали само просту георгину, место 1500, које сада имамо. Али као што човек мења биљке и животиње, тако мења и земљу. Обрађивање земље, чишћење од камења. горење пустара и шуме, ђубрење, одвађање и задолмљивање воде, све то мора земљу јако променити. Али човек не утиче само на биљке, животиње и на земљу, већ он утиче и на само ноднебље, на климу (хладноћу и топлину једног места.) Ерчење шуме смањује влагу у топлијим пределима; под дрвима се земља и ваздух нромени, расхлади, и ова расхлада учини, те се нара у ваздуху згусне и као роса и киша надие, те извори лакше постају. Обарање дрва даје ветровима већега маха; исушивање бара и језера, као и одвара&е текућих вода смањује испаравање а тиме и влагу ваздуха. Променом влаге мења се и топлина и ветрови. Често се рекло. да култура или цивилизација првобитну лепоту природе разорава, да нам она, обзирући се само на материјалну корист, одузима уживање слободе, неизмајсторисане природе. Свуда видиш само њиве храном засађење ; место цветних ливада видиш само кромпиром и детелином засађене пољане. Марва се не сме више слободно у поље пустити. Већ је печињу и лети на јаслама држати, или је везују на нољу једну до друге. Друмови не смеју кривудати и тиме земљи промене давати. Ио правим, миљу дугим линијама идемо ми у напред, по -друмовима полако а на жељезницама брзо и земља нам ишчезава иснред очију, тако да )е не можеш прегледати; праве обале, високи зидови деле земљу у четвороугаоне делове и заклања|у изглед; дрвима сенедопушта, да остану у своме живописном нереду, него се у одмереној даљпни једно од другога саде, а још ређе им се допушта. да достигну своју природну величину и лепоту. Јелене и срне или са свим истискују или их затварају у животињске баште; песма птичја умукне; дрва се на пољуобарају, јер стоје земљеделцу на путу; бара нестаје а нотоцима и текућим водама обележавају се границе и правци, да не би шкодиле иољима, или да би млинове и $абрике терале. БоЕке се обрезују, за зидове привезују 'I и губе тиме свој природни облик и т. д. Многе , животиње гоје се и постану прави ругабети, да би само човеку дале много меса и масти. Све ово и још више допуштамо ми, ал' морамо ствар ИСПрОТИВНе СТране ПОСМОТрИТИ. (Свршиће се.)