Глас народа

ВРОЈ 23.

„Г ЛАС НАРОД А."

чије, ал' није било боље. Човек је имао онда ме- I сто пушке стреле и по нас је ондатако псторђаво било. као што је и данас. Света — освета. Ко с« не освети. тај се не посвети. Ко по тии нослопицама мисли, да своме сабрату, који му је какву неправду учинио, треба згодном приликом главу да разбије, или да га покраде, па и запали, тог молим да добро проучи ове немачке пословице: „Освета је нова неправда", „Осветом постаје мала правда великом неправдом" и ове речи инглеског мудраца Бекона Веруламског: „Ео се свети, позлеђује сам своје ране, које би се иначе саме себи остављене могле залечити." „Нема освете без луда брата," вели друга наша пословица и добро вели; јер другог испребијати, нокрасти и запалити, па носле допасти зла, доГш на робију. на и на вешала, то може само луд брат чинити, који не уви1)а, да се тим начином сам себи највеЋма свети. Најпосле не треба да заборавимо, да „освета не остаје без освете и да често из малог непријатеља направи великог непријатеља " Стари људи по готову деца. Да човека у старости његов здрави разум изневери, да се он у старости подети. то мисле и они људи, који доказују, да човек нема душе. но да је оно што у њему мисли само нроизвод и дејство мозга, те за то се с телом развија и опада. Мозак је оруђе, веле они, којим човек мисли и у колико је он мањи и веГш, у толико човек мање или више има памети. По њиховом испитивању расте мозак до 25. године, а од 25. до 50. стоји на једној мери и тежак је три до три и но Фунте; од 50. год. пак све је мањн и лакши, док се најпосле у старцу тако смања као у малом детету и отуд се по њима даје разјаснити, што су стари људи скоро као деца. Но да ли је то баш у истину тако ? Да ли стоји, да су стари људи но готову децаУ Славаи инглески државник Лорд Бројем противног је мњења и вели, да је то несумњива и скоро оиште нрипозната ствар, да је човечји дух од 30. — 60. године, кад се телесна снага умаљава, за вебе ствари способан, но што је ире 30-те године. „Извесно је, вели он, да силе нашег тела, његова окретност и снага, да терете савларује, да све његове способности од 30-те год. попуштају, а дух ипак брзо од 30. — 50-те напредује, мало или банг нимало нре 60-те не опада и кад му је тело веЕ малаксало, у 58. и 59. у бољем се стању налази, но што је у 30-ој био, кад је тело наврхунцу свију својих способности било. Тако исто извесно је, да док тело између 60-те или 63. и

70-те год. брзо опада, дух код веНине људи једва да што у снази попушта, — да људи до 75. или 70-те год. кад се телесне силе скоро све истроше, у поседу свију својих душевних снла остају. Да, ннје оскудице у примерима, да су људи између 80. и 90-те год. на и у дужем веку кад се о телу једва даје рећи, да још живи, инак све своје душевне способности притежавали." У потвр^ење тих Бројемових речи ја ћу неколико лримера да наведем. Платон, грчки мудрац, живео је 81 годину, но место да је умр'о као лудо дете, он је умр'о с нером у руци. Нсократ ноживео је 99 годииа и у 95-ој години наиисао је књигу „Панатенаик," а требао је да се по горњој пословици подетио, његов учитељ иак Горгије из Леонтије доживео је 107 год. и у пркос тој дубокој старости никад није у свом књижевном раду попустио. Те нримере наводи Цицерон у својој расправи „0 старости," 5 "а свети Јероним у писму на Непоцијана позива се осим наведених и на славног Грка Темистокла, који је 107 година живео и пред смрт своју тужио -се, што је онда морао овај свет да остави, кадје почео паметнији да постаје; даље позива се на мудраце Питагору, Демокрита, Ксенократа, Зенона и Елеаита, који су се у нркос дубокој старосги у наукама одликовали. Ја ћу још један пример из иовијег времена да иаведем. Волтер, највећи Француз 18-ог века, коме но речма Д' Аламберовим „ФилозоФија и науке највише имају благодарити," написао је у 80-ој години похвално слово на разум, за које је Д' Аламбер рекао, да је једна од најбољих расправа, која је из његовог иера нотекла. „У осамдесетој години; вакав муж!" узвикнуо је Д' Аламбер у једком писму на Фридриха краља пруског. У другом пак писму на исток Фридриха нисао је Д' Аламбер о Волтеру ово: „У 84-ој години имао је још сву ватру своје младости и у једној академичкој скунштини, где је абат Делил једно у стиховима преведено Попе-ово писмо читао, Волтер је нрисуством свог духа и памћењем све нас задивио и у усхићење довео, по што се код сваког Француског стиха соћао инглеског стиха Понеовог, ког дело можда од 30 год. није читао." Не стоји дакле, да се стари људи скоро подете. Људи огромном већином задржавају свој здрави разум и у дубокој старости и обично само онима малаксава душевна снага при крају живота, који се њоме ни у мла1)им годинама нису особито одликовали. (Наставиће се.)