Глас народа

БРОЈ 25.

„Г Л А С Н А Г 0 Д А."

ГОДИНА IV.

нито са неистинитим промени. II у једном и у другом случају с мора.шог гдедишта ншита друго није но похвално, ако човек, који од свог иређашљег мњења отнада, то јавно нризна и без околишења дела по уверењу, које је најпосле иридобио. Нрекор гадног отпадништва против таквог човека подићи. била би велика неправда и лудост, по наособ ако отнадник својим отпадништвом још и штету себи нанесе. Поштујмо оног, који не зазире од прекора света и од тог. што Пе раскинуј| ти са пријатељима и бољем уверењу следити, коме исгина више вреди, но његово сопствено благостање и милије му је него пријатељ". У попа је дубок џеп. Поповска врећа никад се не може напунити. То су наши стари грзво рекли. .Тесте! у попа је дубок џеп и не може се напунити. Но ни себи ни од себе; у кога није данас џеп дубок? Где је тај адвокат, лекар, проа>есор, учитељ, трговац, занатлија и земљоделац, у кога није џеп дубок, па можда и дубљи, но што је у многих попова? Да! је ли коме познат какав прости дворски калуђер, какав архимандрит, владика или патријарх, који се одрекао себе и свега у свету, а да му је џеп плитак? Нема таквих и на срећу их нема; јер као што је одвећ добро инглески научењак Вокл приметио „ниједна страст у свету није човечанству толико добра учинила, колико љубав нрема новцу" | и људи би се без ње „саразмерно у варварство | повратили". Нека је дакле и „у попа дубок џеп"! Но са | свпм је друго нитање: еда ли је, што је г.тавно, тај дубоки поповсш џеп и пун? Да ли је тако пун, као што је у многих адвоката, лекара, трговаца? и т. д. Ко хоће да види, мора нризнати, да није. Има их сиротана, који горко и чемерно живе и који би много среПнији били, да су место богословије какав занат учили. Хобемо ли веровати, да има свештеника, који из оскудице сами точкове н кола ираве, који по вас дан на Дунаву рибу пецају, који ору^ косе и врху? 0 чемерном стању многих свештеника може нас уверити и ова пословица: „Номоз бог нопе код волова! Е мој синко, још да су моји". Друга пословица да боме овако гласи: „Поповинацаревина". Но колико, има данас таквих нарохија, где би ноповима колико толико царевина била? То је можда само I онде. где попа засуче руке до лаката, где је попа све пре. и орач и багатован и трговац само не свештеник, какаи би треабао да буде. А који се само свом свегатеничком позиву посветп и на парохијалне приходе ослони, тај кубури и натеже као и сваки други мањи званичник. Дао би Вог! да је нопин џеппун; не би он онда прунуђен био.

да место семена јеванђелске науке сеје семе нгаенично; не би онда од бриге за еебе и своју породицу заборављао на своју најглавнију дужност, на проповедање слова божјег и на ноучавање својих парохијана. Кад годбуде, да се наш народ од рђе отме и светао меЈју другим народима постане, биће само онда, кад свог свегатеника тако напла1 и, да сигуран засебе и своју породицу, сву своју бригу може свом народу носветити. Само онда, кад ноновина коли.о толико царевина буде, можемо се надати, да Пе нам народ до научених и ваљаних свештеника доЕи; јер онда Ее без сумње и најдаровитији нагаи синови у чин свешгенички радо ступати. Не може ми се, да се овде једне будалаштине нашег народа не дотакнем. Ма највеКег лопова на путу срели, ма се с највеВим изелицама н крвопијама народним на путу сукобили, наши људи из тога ништа р!;аво по себе не изводе. Ма сретну ли на путу срнског свештеника. е то већ мора неку несрећу значити. Н да би ту несрећу од себе отклонили, прибегавају они свакојаким будалаштинама. Они бацају сламку за њим, они још и такву неку лудост чине. о којој кад би човек у поштеном друштву хтео говорити, морао би нрво за дозвољење молити. Докле Пемо тако празноверн бити ? Да то чине мала и непаметна деца, па ни по јада; ал' то чине зрели људи. који се својим здравим разумом размећу. Како то да извинимо? Храни ноња као брата. а терај га као душманина. Подај коњу овса. а терај га ко пса. С првом половином тих пословица слажемо се, мање с другом; јер је познато, да нашим људма често најздравији и најбољи коњ у аму о земљу груне и цркне само зато, тпто га одвише јуре и нретерују. Коњ наше људе толиких новаца стаје, и с тог не треба да га терају као душманина и нса; он их хлебом храни и зато треба да га и хране и терају као брата и да не смећу с ума ову ' ословицу: „Коме жене умиру и коњи цркавају, од тога никад не буде човек". Шта је тврђе од гвожђа. па га опет рђа изе. Гвожђе је без сумње одвећ тврдо; тврђе је и од злата, сребра и бакара, но инак није најтврђе, као што наведена пословица тврди. Челик, који из гвожђа и угљена иосгаје, много је тврђи од гвожђа. Дијамант пак, драги камен, који но својој садржини ништа друго није, но што и сваки други утаљ, само што је, као што се у науци вели, кристалисан, дијамант је најтврЈЈе тело на светт.