Глас народа
I
I
ВРОЈ 25.
„Г Л А С Н А Р 0 Д А"
ГОДИНА 1Т,
у туђем оку види сламку. а у своме греде не види Нама је непраио кад нас они људи на наше иогрешке нодсеНају, који су сами иуни мана и погрешака и ми одбијамо њихове нападаје тиме, што им сонствене погрешке пред очи износимо. Е па шта би смо ми хтеди ? Ми би смо хтели да наши нападачи нису као ми слаби људи, но да су са свим безпрекорног живота. да су дакле нека виша, нека савршенија створења. Ми не триимо, да нас нама равни грешници коре. Но шта нас се тиче ко нас кори, ако онај, који нас кори. право има?
Н место што му се светимо, иодсећајуКи га на његове погрешке. не би л' много паметније било, кад би смо му напротив благодарили штонамје услугу учинио и подсетио нас на оно. што нам ваља на себи поправити ? Кад би смо паметни хтели бити, свакако би требали то да чинимо. Јер кад смо захвални ономе, који нас нажљивим учини на лопова који нас краде, за што да не би били благодарни и ономе, који нам открива мане и погрешке. са којих не мању штету трпимо.
(Наставиће ге )
Ш Т Е Д Љ И В А Д 0 М А ћ И Ц А.
(Свршетак.)
Ми овде не говоримо о домаћици, која има блага на расположењу, него о такој, која мора гледати, како ће крај с крајем ухватити. Да богме да би боље било, да и богатс домаћице не расипају, него да, сувишак сиротињи, кљастом и слепом дају. јер мало који богаташ да се није трудом и знојем сиротињским обогатио; али оставимо богаташе на страну. они се могу и разбацивати, па им неће шкодити, а држимо се потребитији* редова, сиромашнијих домаћица, за које управо ове ретке пишемо. Ми ћемо овде да рекнемо коју о томе, како домаћица може с мањим трошком добра јела на сто нзнети; како може с мањим нриходима штедети, а да се не трпи оскудица у ономе, што је нужно. Штедљива домаћица ће с мањим новцем мужа и децу ваљано исхранити, јер она зна, како се у кујни треба свачим користити. Што се у раскошној, разметљивој кујни баца, то малену, штедљиву кујну може издржати. Обичнз храна у граранској кући је: чорба, месо и зеље. Ова јеламоже и сиромашнија домаћица редовно на сто износити, ако само знаде новцем добро расположити, и ако разуме јела и све субстанције (састојке), којих имаде у њима, добро употребити. Ако и једно идруго знаде, онда не мора тражити јевтиније сурогате (јела и пића која замењују друга, наприлику: цигурија у место нраве каве) и не мора кубурити, него може онолико јестива на сто износити, колико је потребно. Једна од понајнужнијих ствари кујнских је маст, јер без ње нити је јело укусно, нити се може ваљано сварити. Маст се добија: из млека, дебелих говеђих бубрежака, сланине, јагњећег лоја и репе. Да је среће, да наши људи држе краве, па да им жене знају из млека све оно правити, што се из њега даде начинити, онда ни једна куБа, осо-
бито сеоска не би била без „путера", и овај би био јевтинији од масти, али овако је он у нашим крајеаима скун. те га ни богаташке куће не употребљују за машћење. Друге врсте масти употребљују где где у Немачкој, али ни тамо немогу да се одомаће, јерили скупље стају од путера и свињске масти, као маст која се добија из гове!)их бубрежака, или су неукусне, као маст, која се добија од јагњећег лоја н од рене, и која ма како да се водом испере и над тнхом ватром истопи, ипак таки „шмок", р1;ав укус задржи, да се не може употребљавати. Најобичнија маст, која се у нашим крајевима употребљује. маст је свинска. Ова маст истина није тако скупа, али сиротлњска кућа није кадра ни ове масти довољно набавити. Шта дакле да ради штедљива домаћица. која не држи крава. те нема дог.ољно путера, или која хоће и од свињске масти да што мање употреби, или која ни ове довољно не може набавити? Како да се помогне? Она треба да, кад год само може, маст из масног јестива на страну оставља, заштецује. Ако је чорба или печење масно, треба ону сувишну маст оделити, па је другом приликом, у другом јелу употребити. Не треба ни једна кап да иде у штету. За то ће добра домаћица, ако јој је и како могуђе, бар двапут у недељи меса куповати. А каква меса? Ако купује као у госнодским кујнама, обично само мршаво месо, да би могла лепе „шницле" добити, ако коље мршаве голубове, кокошке н другу живпну, онда јој да богме треба много друге масти, да их замасти. 3а то ваља да купује, ако је само можно, што дебље месо. Штедљива домаћица неИе ни кости неуиотребљене бацити. Она их исецка на ситно и кува их неколико сати у води. и отуд добије чорбу, којом може зеље залити...