Глас народа
БРОЈ 28.
У НОВОМЕ САДУ, 14. ЈуЛА 1874.
ГОДИНА IV.
Излази еваке недеље на читавои табаку. Дописи шиљу се уредништву , а претпдата и огласи А- Пајеви1>у у Н. Сад.
ГЈАС НАРОДА.
Цена је листу: на годину 3 Фор. на осан месеци . . 2 , на четир месеца . 1 „ за Србију годишње 4 „
ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.
ЗА ОГЛАСЕ 11.1АБА ОЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВЛКИ ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖГС ЗА ОНЕ ОГЈАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШВЕ ИЛИ У ШТО ВЕћЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.
М У ж
и
Ж Е Н А.
I.
Еако је лепо видети румена, чила старца и веселу, чиету старицу посред јата усрећенедечице иподмлатка свога. Н>их се двоје још једнако милују као за младих година. Старици је свака трећа реч „мој старац", „мој дека" или друго које тепање, а он опет ништа без „своје баке". Једра, лепа дечица „као златни крстови" љуљушкају се на дедином крилу, ил' блену разрогаченим очимау златоусту стару мајку, што им ниже најлепше приповетке. Синови и зетови ђе старцу на савет, кћерииснахе баби, а пријатељи и родбина стиче се на благе дане у њихову куПу, да славе кога свеца ил" да помогну весељу среЕне, задовољне старости. Да дивне слике! Срце ти у грудма заигра од жеље, да и ти то доживиш. И јесте за човека највећа и најпреча среПа, срећа у кући и децисвојој. НајвеЕа је с тога,што је кућевни мир и задовољство благо теже од злата и палата, што и највећи богатага уздахне за здравом, добром дечицом, гато је гдеком и свилени душек врело угљевље, а гдеком опет и енопић сламе рајска постеља норед женице своје. Најпреча је, гато из кућевне среће истиче и друга; гато задовољном мужу и оцу ни најтеже није тегако, гато се радо мучи, весело бори у борби живота. Та знаде, да има за кога, да ће се од тога труда одморити на грудима искрена. верна друга свога, да ће га стара, изнемогла прихватити добра, нослугана дечица и да не ће остати као суха окресана грана, већ да ће му и мртвом росити гроб благодарна детињска суза. Па зар .је томала срећа? Зар то неможе подстаћи на највећадела? .Та мислим да може, да је то управо најприроднија нолуга, гато креће човека на рад и добро. да је управо нородички живоТ основ свему животу и срећи човечанства. А шта су онет услови те среће породичке? Слога мужа и жене на сваку руку: љубав, штован>е, споразумљеве, искреност и верност. Дакако да је много, гато се овде иигге, и хи-
љада је прилика, где нема тога у породичком животу. Код нас (а особито у нижим сталежима) ретко је где тога благослова, а кривица је које еа наших обичаја, а које с-а васнитања нагае женске главе. Да нроремо па да видимо, где су те погрешке у нашем нородичком животу и где им је легло.Ја их истинанезнам свестрано, ал' доста ће их бити, да вас напуте, да мотрите и на друге, па да се поправљате. На : јг.тавнијапогрешка,гато јеу нас и у простог народа (код њега јога вигае) лежи у избору, успаривању жене и човека. Њих се двоје не бирају ио вољи, љубави и нрилици, већ по туЈјем ће$у н.Г хатару. Отац, мати, родбина „жени" и „удаје" а то ће рећи она бира. Момочка ил' девојачка реч мало важи, а овамо ће они заједно век вековати. Свекар и свекрва траже добру послугу од снахеи гозбу од пријатеља, јетрве и девери издирачу и замену у послу, родбина улизицу и утвару, да им „слаже и лаже." Мале ствари покваре срећу двоје младих. Сећам се н. пр. где беху двоје најлепша прилика, ал' се пуници није допало, што је младожења вијајућијагње иретекао га. Од тудаи јесте у нас оно, што се често рече: „Нек је иама напитка, мане било њима ужитка," и оно лагање и претварање, што сирота млада (па инајбоља) мора на употреби око родбине мужевље тепајући и најгорима најлепшнм именима,— као: „златојка", „мирна", „голубан", „мудрић", „соко", „помодна", „госпа", „јединка" „браћа." Од туда јеи она красна песма народна, где девојка закопава срећу своју и млад живот свој,штоје недају за прилисуњену: „Девојка јунаку прстен повраћала." Аза што? „На ти ирстенмомче,мој те род не љуби". Они га не љубе, а ихто ће она за њим погинути. ил' што с другим не ће срећна бити, за то се и не пита. Код варогаана или у випшм сталежима је то често с новца или друга кога хатара, на се то