Глас народа

БРОЈ 28.

„Г Л А С I А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. Нови Сад 12. јула. Српски народни сабор у Карловци свој је први посао свршио : гдас народа би глас сабора српског: из&бран је за патријарха Арсеније СтојковиК, досадашњи честити владика будимски. И за ово неколико дана, иза сабора, ори се по свем Српству у ових крајевих: Живио Арсеније Т. српски патријарх! У Рад је саборски рађен са гвим у реду, дено, мирно, до|ј стојанствено, као што се пристоји синовима евеснога наројј да српскога. Оабор је отворио кр. комесар Хубер лицем на ; Лавлов дан и то маџарским језиком, те тако се осети го! сподство маџарско и у красној земљи српских деспота и српских задужбина. За тим је, по упутству комесареву, изабран одбор од петнајест лица, да разгледе пупомоИија посланика и виде и утврде ко Не по законима имати права и гласа на, томе сабору. Оверовљени буду сви посланици осим једног КушевиКа. који је изабран у Новој Градишци. У четвртак по томе, дне 4. (16.) јуласастане се сабор, да бира патријарха. Прво буде изабран председник. да председава сабору за време избора. Једногласно изабран будестаро-бечејски посланиж седамдесетолетни старац, С т е в а н Врановачки. И то је била прва прилика за ово готово двеста година нашег станка у овим земљама: да је сабор бирао сам себи старешину, па још од светеког реда. Какав је час свечани за тим наступио — може ееби свак Србии и сам замислити, ко се год сети, да патријаршки престо пониче од самога цара Душана силногНа столу зеј леном чо.јом застртом. три су бела табака. на сваком је та! баку по једно име од јож у животу тројице српских владика: Арсенпја СтојковиЕа. Емилијана Кенђелца и (некадашњег народног в л а д и к е) Никанора Грујић*. Сви посланици, осим седморице. ких на броју 63 приI ступише к табаку владике Арсенија, и под светло и дично име његово потписаше свак своје — а то Ие реКи, да га они сви као у један глас бирају за патријарха народу српском V овим крајевима,. Слога. та дивота људска, као да је у она.ј час у облику анВела српског чувара сишла с неба и пољубила у чела јуначка сваког вд оте шездесет-тројице бранича, заступпика к казивача воље народне. . . А она. наговештена седморица? Тројица од њих мудровала па занеми.та. свога гласа ником не дала : друга четворица и не бише ту у сабору. Позову кр. комесара у дворану саборску. Народ се силан слего око дворане по ходницима па чак и доле по пи; јаци карловачкој. те да чим пре чу.ју: ко је изабран, а јесу-ли поеданлци доиста учинили по во.т,и и по тврдој жељи оних. птто их на сабор оправише. Кр. комесару јави председник Брановачки. шта је сабор свршио. те кр. комесар уверив се о свему, да је тако. саслуша записник саборски, те потпише с његове стране, секретар његов а с друге председник оаборски са секретари сабореки. Потписаше и печати утврдише. и избор би свршен. За тим је земунски посланик. др. Јов. СуботиЕ, по старинским обичају, предложио: да сабор овај српски изрече, како је одан и послушан своме цару, краљу и великом војводи, и кр. комзсар прими то и по телегра<г>у опраВЛАСНИК „ЗАДРУГА ЗА српокт НАРОДНУ ШТАМП V

ви то на знање светлом вдадару ових земаља. На ноелетку поднесу још други преддог, да се цар, краљ и велики војвода српски на писмено замоли: да се празне столице владичанске (тамишварска, бачка и горњо-кардовачка) не попуне, док се сабор најпре о томе не договори са еинодом, а друго, да плата и овоме патријарху ерпском буде онака, (30,000) као што је по српски сабор углавио год. 1871., ако то јест, цар тај закључак потврдио буде. И на том се рад саборски за први мах свршио. Кр. комесар рече сабору на растанку, да Ке им до десет дана стиЕи од цара одговор, да д се потврђује новоизбрани патрпјарх или не. И тако сад чекамо и ми и с пама и сав народ српски • хоће-л бити глас народа и глас цара, помазаника божијег на земљи! Али овоае као да напред гледамо изласка. Кр. комесар говорио је посланицима још пре избора. као да цар иеће потврдити вдадику СтојковиКа ако буде овај изабран за патријарха. А пашчад чивутска, а на жалост, уз њих се припгида и још два три измета српска, пгго за новац и на ме сец. и на бога кевћу — дигла по новина мацарских читаву грају на народ српски, на вођу му, Милетића. на избраног патријарха; боје се српске сдоге и јединства, јер сеЧивути са Мађарима (као и Турци) богу моле, да се никад несједине браћа српска.

РАЗЛИЧНОСТ И. (Трус.) Из Меленаца пишу, да се тамо на Иван-дан земља тресда. Врата и прозори потресли су се, људи су бегалв на улицу. Трус је трајао један минут. (Женска ђимназија.) У Грацу, у Штајарској, подигле су женске ове године једну женску ТјимназиЈу. Сада је био испит и на тој женској ина мушким ђимназијама, и сви, који су били на иепиту потврђују, да су ђимназисткиње много боље испите положиде, него ли ђимназисте. ЕЊИЖЕВНА БЕЛЕШЕА. Споменици из будимског и пештанског архива, прикупио проФ. Гаврило ВитковиК. редовни чдан срнског ученог друштва и почасни чдап Матице српске. Збирка трећа. У Београду у државној штампарији. 1874. Читаоцима нашнм биће познато, да ВитковиК од дужег времена прикупља податке, из којих би се могла написати историја овостраног народа нашег. Ево веК изађе треКа збирка споменика из будимског и пештанског архива. ВитковиК је намеран да радњу своју и даље продужи. Он то пак може учинити, ако му се осим друге потпоре и чи» талачка публика буде одазвала, ако му збнрке његове буде куповала. Тубинарочитомогле нашецрквене опжтине припомоћи. Оне би требало данабављају овезбирке,које доносе податке орадњи пештанско-будимске општине, прве и најсвеоније српске црквене општине прошлога века. ЗФ" Умољавамо ону г. г. скупљаче претшгатника на „Глас Народа", п.о чијој смо преиоруци { шиљали на веру лист, да изволе покупити стару и осигурати нову претплату, јер ко нам се ни на ово не одзове, бићемо принуђени да обуставимо лист. Адм. „Гласа Народа". ију". — уредник : Владан Ареенијевић.

Српска народна задружна штавпарија у Новом Саду 1874. год.