Глас народа

I БРОЈ 31.

| се помоћи. ако куиимо јаја од великих гусака, те их подметнемо под нанге обичне гуске, да их из| легу. Еупљена јаја није добро возити на колима, ј него их ваља добро умотати и у руци иосити. Ме^у гускама (женкама) су оне најбоље, које ј су широке узмеђу ногу, И гуске и гускови могу да се употребе за приплод 10. а који нут и 12 година, али ихневаља држатитако дуго. Доста је и 4 године. јер месо од маторих гусака или има само мале вредности или нема никакве. Где нема довољно веде, не треба држати много гусака. Гуска успева само у слободи, те кад је држимо затворену, више нас стаје. него што нам користи. Гуске ваља терати на пашу. само их ваља добро чувати. да не оду куд у багату или у ноље, те да не направе штете, Добро је. да се поред паше тгађе какве воде, да би гуске могле по вољи пити и куиати се. Гусак се може употребити за приплод. чим наврши годину дана и ако је доста велик. За приплод ваља одабрати на.јвеИе гуске, са широким и спуштеним телом. Младе гуске, које су истом навршиле годину дана, ретко су кад добре за приплод. јер кад легу јаја, сваки час устају и лежу, те онда не могу јаја да се излегу како ваља. Немају стрпљења, да дуго и без престанка леже на једном истом месту. Гускасе не сме насадити на сувише многојаја, јер она јаја, која се налазе на крај гнезда. кад их гуска не покрије са свим својим перјем, охладне и не излегу се. Они гушчиБи, који се рано излегу, буду већи и сила брже расту, него они, који се излегу касније, ма разлика не била већа од 8 дана.

ШТА БИВА ИО СВЕТУ. Наши крајеви. Нови Сад, 2. августа. (Српски сабор.) У среду 31. јула састао се опет сабор наш у Карловцима, да чује, шта је цар решио о избору Мвачковићевом за ерпског патријарха. Као што обично бива, тако се и овај пут искупише најпре народни посланици у саборску дворану, те послаше аих неколицину чланова по администратора Грујића. да дође у седницу, да је отвори. Грујић. чим дође. позва перовођу ђорђа Мандровића. да прочита записник од пређашње седнице. а уједно одреди перовођу и за ову седпицу. После тога пошље изасланике по комесара Хубера, који ће после предати царево писмо Грујићу, да га отвори и да се прочита у сабору. У царевом том писму стоји. што се веК и напред знало, да се Прокоплје ИвачковпК потврћу.је за српског патријарха, на што се посланиди одазваше са „живио!" По што је комесар отишао за тим из сабора. прочитао је Ст. В. Поповић. као перовођа,

ГОДЈГНА П.

За то нозннје гушчиђе ваља добро хрзнити, даби колико толико достигли оне раније. Кад се гуске држе топло и кад се добро хране, онда почну рано да носе. Ако се претера, те им се даде сувише хране, онда се угоје и мање носе. Кад већ гуске ночну носити. онда ваља свако ! јутро, кад их пуштамо из заклона на поље, опипати их редом, па код које се на^е јаје, ту г.аља задржати, јер би иначе снеда јаје ма где. И то је важно при томе, да гуска најнре снесе јаје у оно гнездо, у коме ће лећи, јер се тако I навикне на то гнездо, па радије лежеуњему, него ! на другом ком месту или у другом ком гнезду. Кад гуска снесе толико јаја, да иећ више нема да носи, онда кад већ последње јаје снесе, ночи| ње се сама спремати за лежење. 'Го се најбоље може по томе видети, што одмах носи сламе у ј гнездо. Некоје гуске, снесав носдедње јаје, остану лежати на њему. Онда је већ крајње време, да се јаја насаде. За насаду се не сме узети више од 15 јаја. Добро је, кад се јаја забележе бројевима у оном реду, у ком су снесена, па у истом реду Н дана једно за другнм стављају под гуску. Ако не ј назимо на то. онда се гушчићи не ће сви у исто | доба излећи. Гнезда гушчја ваља бар за 4 стопе дасу размакнута једно од друго, да су тако намештеиа, да гуске које легу јаја, не могу једна другу видети. 1»аља и на то пазити, да сегуске не терају - с гнезда и да не напуштају јаја. Лаја у гнезду не смеЈу доћи једно нреко другог, за тотреба дно од гнезда да је са свим равно. (Свршиће се.)

друго писмо, у коме се по царевом решењу одбија саборска уредба, по којој се одређује патријарху годишња плата од неких 30.000 Фор., него му се оставља досадањи прпход , (Даљ. Бело брдо и т. д.) Кад је то прочитано. устане др. Милетић и захтеваше. да се о томе писму која у сабору рекне, да се зна, хоће ли сабор то дросто узети на знање, или Пе наредити, да се у другој којој седници узме у претрес, али Грујић не даде о томе ни проговорити, него закључи седницу и, како веде. побеже из дворане. Достојан завршетак! . . Псти тај дан, кад је била саборска седница, приспео је јј зором у Карловце патријарх Пвачковић. На целом путу, где је год Дунавом пролазио покрај српских места, дочекао га јј Је народ са одушевљењем и изашле су пред њега опжтинске депутације. да га поздраве. Он је свугде лепо одговорио, да ће му прва брига бити, како ће да унапреди народне ствари. Да се за раније чуло и да је дању долазио, јамачно би и више света било на дочеку. У Новом Саду до- ј чекао га је прота са неким општинарима, оеим другог света,

Г Л А С Н А 1' 0 Д А."

л47