Глас народа

246

БРОЈ 31. „Г Л А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

0 Г У с Гуске, које већином живе на води, буду и веБе и теже од оних, које су непрестано на суху. Које живе на суху, могу да буду тегаке 8 до 15 Фуната, а које на води живе, буду по који пут тешке 25 до 30 ф.

Е А М А. За приплод је најбоље употребити велике гуске, јер што су гуске веће, то можемо имати и више користи од љих. Кад немамо сами таквнх великих гусака, а нисмо у стању. да их кунимо, онда Бемо :

цела села ишироке воде, мислиш, сад ће с неба ! А да бн себи могао иоле и сам растумачити, доле спасти, и тако даље. Најобичнија је пак но- како се то зрак прелама, уами у новећој чаши воде јава, гледаш-ли где у даљини какву заграду, или па косо забоди какав нрутиВилдруго шта: онде шипраг. а оно тп се чини, као да се над тим вода I између новршине те воде и одмах ниже у води, отичући таласа. чнниће ти се ирутић каодаје пребијен. Атоније Ево и овде на нашој слици виде се двегадије на тај прутић пребијен, него зрак светлости, преламору — мислиш да у ваздуху наопачке дубе, и зећи из воде у ваздух. чинитисесадћеснеба пастиуморе. Правило је у науци о светлости: вода, ваздух Ето то је Фата моргана. и свако тело ломи светлост. А са шта је то тако? Ваздух је тањи (бистрији) одводе, те заточим С тога, јито се светлост, зраци сунчанн прела- зрак из ваздуха у воду удари, прелама се. мају у струјама ваздушним (бистријим и гушћим) Кад лети сунце најјасније сија и нренекапритако јако, да се најпосле слика пред очима на- жеже но големим равницама — површина земље шима одблје горе наопачке. | тако се јако загреје, мислиш изгореће. Ваздушна

струја над земљом растањи се, буде тања нег она ј одмах до ње над њоме — те зраци озгоре, падај јући у ту тању, преламају се тога ради. Ударајули ти зраци где у који предмет косо, чим допру до те тање струје, тако се јако преламају, да се сасвим одбијају, и предмет онај видимо ми озгоре у ваздуху, као у каквом огледалу, али наопако. Зашто пак наопако — није овде да то опширније протумачимо, јер би зато сила више места требали. Одбијањем тих зрака видела буду дакле оне за очи наше обманљиве иојаве у ваздуху — и прост

! свет, не разбирајућн се у томе, тумачи отуда кој јекакве сујеверице. Наука — то право видело за ум човечији, гони данас сујеверје и тумачи нојаве небеске, нрилике по ваздуху, онако како јесу; и човек сазнаје законе вечне, по којима све бива, без сметње судби нашој, већ онако како је то од искони века свесила божја уредила. II кад видиш дакле, драги читаоч:е, како тера баба козлиће — да знаш да то не тера баба, већ закони вечни оно, што по њима мора да бива.