Глас народа

г БРОЈ 32. Г Л А С Н

дио Адама, други Јова, трећи Арона, који су сви тако исто страдали; но све то није га мог.ш утешити. Најзад почне му свештеник Елеазар бен Азарија овако говорити: „Неки кнез предао је једном човеку неке адиђаре на сахрану и највећу му је пажљу препоручио. Но место да се радовао с тако великом поклоњеним му новерењем, није престајао тај човек тужити и желети, да се тако опасне одговорности једном ослободи. Раван случај, про-

Б Е Л Ј 52. (Кад ваљајабуке брати?) Ранејабукеваља брати, чим поједине јабукеопадајуичимсазру.После их ваља на суху месту разастрти и оставити неколико дана да дозревају. На тај се начин најдуже одрже и буду уједно и најкусније. Ако ране Јабуке са свим сазру на дрвету, па «е нрезреле беру, онда се одрже само за кратко време и нису ни тако кусне. Еод отих јабука ваља I особито назити на то, да само за кратко време | 3 РУ' Ј е Р 0Н Д а задрже свој пријатан кус, а што дуже зру, то се све више и више губи тај кус. Јесење јабуке беру се обично око половине септембра. Ако је лето било топло и сухо, то буду зреле веП почетком септембра; а ако је лето било хладно и влажно, то јабуке често пута сазру тек почетком октобра. Врати их ваља, кад је време сухо и кад не душе ветар ил' бар не јак ветар, и то од 9 сахата пре по дне до 4 сахата после по дне, јер се јабуке те не држе дуго, кад падне на њих росаили киша. Јесење јабуке дуже времена сазревају. него ране јабуке, али и код њих ваља особито пазити на до[ ба, када сазру. Све јабуке, које сазревају од средине септембра до половине новембра, узимају се ујесење јабуке. Оне исто онако разастрте дозревају, неке раније, неке касније. Неке сорте се дуже време држе, а неке краће.

ШТА БЖВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. Нови Сад, 9. августа (Инсталација латријархова.) Еао што смо већ јавидисвоји читаоцима, обављена је инстадацлја српског патријарха Прокопија Ивачковића лицеа; на Иреображење. Ж ако је дан пред тим, а и тај данлила киша, ипак се са свију страна слеже народ српски, а из већих наших места дођоше депутације, да буду у тоЈ народној свечаности. Саборна црква

I — _

А Р 0 Д А." ГОДННА 1Т.

дужи Елеазар, догодио се овде. Бог је дао теби сина, који се не само великом ученошћу одликовао, но који је и беспорочан с овог света отишао. Требаш ли веће утехе, но што си тај адиђар тако целокупан твом Господу натраг повратио?" То је утеха, рече сад уцвељени родитељ. која је кадра, да ми душу савршено умири. То су досетке, које рзтко коме падаЈ 'у на памет и којима се можемо у невољи користити! (Шставиће се.)

Ш Е Е. Зимњаче ваља што касније брати, атоне сме бити никад пре, него што опадне лишће. Па ни онда не, кад дишће у след првих ноћних мразова опадне, те јабуке незаклоњене висе надрвећу, јер не само да им то нимало не шкоди, него шта више помаже им, да боље сазру, да се боље држе и да буду кусније. Пре половине октобра не треба никад брати оне сорте, које касно сазреваЈ 'у, јер оне могу, а да сенеоштете, поднети и јачи мраз. А који пут буду и у новембру лети топли дани, па им то онда врло добро чини. Оне са свим сазру истом у декембру Зимњаче се боље држе, него јесење јабуке, а неке сорте држе се чак до лета. Кад погледамо на боју и кад их лако притиснемо палцем, мвжемо лако познати, еда ли су већ добре за Ј'ело или не. 53. (Ретко модро млеко) даје мало скорупа и мало масла, с тога нико не купује радо краве, која има модро млеко. Томе ће сепомоћи, кад јој се даје осушено лишће од оне траве са жутим цветом и шупљом стабљиком, која се налази свуда по пољима и цвета преко целе године и коју наши зову: м а с л а ч а к, п о п и н а погачица или попино гумно (немачки сезове Бб^епхаћп.) 54. (Голубови) могу најпоузданије да покажу, какво ће време настати, јер веле, ако се голубови много купају, биће обилате кише.

бејаше дупком пуна народа, који се слегао, да види свечану инсталацију свога првосвештенпка, који има да размрси конце, што су их бездушници за ово четир године у нашим народиим стварима запдеди, да у сагласности са сабором доведе у ред, што је злом вољом забатаљено... Двсталација је текда у прописаном реду, као што је то и до сад бивадо. Кад је комесар дошао у цркву прочптана је најпре латински, па онда српски повеља, војом цар потврђује сабором изабраног КвачковиЕа за архпјепископа и митрополита кардовачког и патријарха српског. За тим је