Глас народа
XV
ВРОЈ 33.
У НОВОМЕ САДУ, 18. АВГУСТА 1874.
ГОДИНА IV
п
Излази сваке недеље на читавом табаку. Дописи шил>у се уредииштву , а претплата и огдаси А- ПајевиЋу у Н. Сад.
ГЈАС НАРОДА.
Цена је листу: на годину 3 Фор. на оеам месеци . . 2 » на четир месеца . 1 „ за Србију годишње 4 „
ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, НРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ. ЗА ОГЈ1АСЕ 11.ТАКА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО КИЖИ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШИЕ ИЛИ У ШТО ВЕВЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.
у Ж И Ж Е Н А.
Жениним погрешкама већином је муж крпв, и ако има жена. које се не да у поправити. Женине погрешке ничу и расту или из мужевљеве слабости или из погрешака његових. Ретке су жене, које остају неваљале крај добра и права мужа, а још ређе, које су у тој злоВи тако јаке, да их ке би могла обрлатити разумна и оштра реч. Тако је у нас. Наш сељак не Ие ни да зна за женину потребу. Он Ве попити уз нециво по казана ракије са својим суседима, а кад му дође жена да иште ма и најмање за кућевну потребу, или ЕеслеЕи раменима,или Пе сесрдито обрецнути на љу. Опанак, чизму, кожух и кабаницу, тоБе кунити које како; све друго жена купује. А одкуда? Неке сеју духан, па га зими на чанке продају, неке суше воће. неке ткају и пшју, али сва та заслуга ни од прилике не залаже њихове трошкове. Све је друго украдено. Газда сам то види, али му није тако жао, као да је он сам из свогаџепаизвадио. То је код нас као усвојено, као допуштено; а ако баш где где и није. оно се жена изговори на новац, што га је добила за духан и воНе. Жене опет претеривају своје захтеве. Нитај газду Вачванина или Сремца, шта га јестало рухо младино, кад је сина женио. Најтежа свила, све да се „ломи," кунује се девојци, а овамо испрегли вола из плуга, или продали коња из кола, да је исплате. „Мађарицу" од златне чипке, атласки оплеВци, свилене мараме и дукати на врату не сме да $але, ма се стреха над главом срушила. Целе недеље липају „тричну киеелицу", „боранију" и т. д., уз то још раде најтеже послове, а у недељу у ко.ту девет урожених сукања, штиФлетне као и у „врајле" за нет грошћа руменила, за нет белила, а за пет номаде за „цшме." Еоја проста девојка не зна за тунику, за кашмир, за бареш и т. д., а варошкиње не попуштају „врајлама" нимало. Наћи ћеш у њих и брошева и „бразетли" и амрела и лепеза, и рукавица и свега, што га је најновија мода донела. Знају за
прилцесен-васер, за „отколум," за леманову помаду, а сириџик им десна рука. На куда ће онда јадан тежак на оваким годинама? Грца док може, а кад сустане, а он продаје земљу и огњиште туђину. Нстина је, да је тога само у девојака и млађих жена, али то баш и јесте ногрешка. Свакахоће утомедобу дакаже: „На да када ћу уживати, ако нећу сада?" анама се ондаи самима учини, даје тако, те је напустимо. II сами признајемо, да нам је жена само до некле жена, а после роб. Еао да после нема за њу уживања? А шта су јој деца и њихова нега? Зар је то само мука? Породи их, те је онда ј ек права жена, а често и прави госнодар куће. Је ли така жена научила, да јојмужодмладости у томе повлаћује, знаће према томе и ћерке еноје напустити. Тешко онда бабајку! Ал' право му је. кад није знао собом н женом да управи. Жена пријања око разумна, добра човека као бршљан уз бор. Што је није научио савијати се око њега и свога, па премањеговој снази расти и цветати? За што јој није показаосвоје стање и имање, иа да се по томе влада? За што јој је одрицао и оно, што јој је најнужније, да види носле разлику, исамапозна, да онхоће што се може и што је добро? Та она зна, да но своме иметку може носити н.таву „верту," а он јој не ће дакуии. па како ће му онда веровати, да јој не ће да купи свилену хаљину само с тога, што му стање не допушта? Она је чу.та, да је он на вашару частио њих толико и толико, а њој није донео ни колико је црнога испод нокта, па како ће му онда она нријатељевати? Продао је коња, нотрошио је све на „алдумаш," остао је осамдана од куће, дошао је голих шака и пијан, па је истукао жену, кад га је корила и на голу децу сећала. 1 !1то онда не би украла и себи што купила? Зар она не може мислити, да имсе може, кад и муж тако расина? Исхранио је кубурно децу из пролећа, узајимао је и куповао жито, те јетако дочекао нову летину. Ваљда ће се сада за зиму