Глас народа

258

ВРОЈ 33.

Г Л А С Н А Г 0 Д А."

ГОДИНА IV.

побринути! Јесте! Натовари нуна кола хране на хајд' у варот на нијацу. Ј вароши га огули Чивутин до зла бога. С оно мало мраке, што је добио за храну, оде у бирт па се трује ноквареннм ви- I ном и ракијом до1с траје. Често му задрже и кабаниду, а код куБе му глад и голотиња. Може ли се ту осудити жена, кад га поткрада, да бар децу од зиме сачува ? Ал"Бе она нсто тако и друго што да куни. кад је веК у томе. Обрао је виноград; ј јадна, слаба берба. Ј место да сада гледа, да од ј тога малога што за зиму нриправи, нрионе па се не смирује, док га не поније. За то време ти је боја у куЕи, ван куће, затвора, мита и свега, што куБу обара, а кад зима дође, онда се бије по вр- ј лети и шуми и краде дрва, да се само хлебом нс- ј храни. Је ли могуИнији изајима на око што има, I на док је добио новац, пола га нема. Е а и жена не ће боме да про!)е на празно. Букла је вино и ! ракију лонцима, те нродавала буд' за што, а куновала и оно, што није за њу. Свечари, мобеносе ! немилице новаца, а куПа и деца о траљама. На и блуд и карта као да хоће у наш прости народ: блуд ио Србији, а карта по селима, што су око вароши и варошица. За Милошеве владе у Србији страдала је читава једна нахија са тога, па Милош био издао заповест, да се из те нахије нити ко жени нити удаје. А кака може бити жена поред таквих страсти и грехова мужевљевих? Је ли она крива, ако се заборави поред такога мужа? Ја је истнна опет осуђујем, али много мање него њега. Он је глава кући, на самс је до њега стало, да у сноразуму са женом своје огњиште не окаља, не поруши, него унанреди. Ја сам овде говорио само о сељанима, о простом народу и његовим ногрешкама у брачном животу, иа ће може бити који номислити, да тих ногрешака и нема у вароши и у свету из виших сталежа. Дао би бог даихнема; ад' код њих је управо легло свих тих мана и грехова. Не само то, што сам код сељанина наиоменуо, него хиљаду друтих уобичајених зала тиште и тлаче наш народноварошима, а највише оне погрешке, што их чинимо у брачном животу. Помодна варошкнња и не осврће се, и незна за мужевљеву бригу, па сва је несрећа у кући, ако не шушти свила и кадиз>а за њом, ако није сваке године у „илиџи", акојој муж рече, да не може, да не сме толико трошити. Донесе уза се штогод ал' свакога скупо стаје тајновац женин, и нигде није нравија она изрека једнога учењака, где каже, да се онај најсиромашније ожени, који се богато ожени, до у нас. Варошанин је опет лакомислен, на се исам завађа. Загледајте

у коју варошку „отмену" кућу, па запитајте колико на овнм оскудним годинама нотроши, а колико је трошила пре, кад се више и лакше заслуживало? Запитајте самога газду, колико сам за се треба? Па шта је носледица? Материјална пропаст појединаца, а временом целога народа. Ово сам рекао за варошане, не да их посаветујем, него да их опоменем, дасе сами усаветују. Они ће знати боље него ја, где им доиста Фали и шта је узрок томе назатку. Ја само видим, да је назатка у нашем народу, па би ми срце пренукло, кад бих прећутао и мирно гледао да пропада. А и то знам, да је заједница и узајмица мужа и жене најчвршћи стуб нородичкој и народној срећи, и да те заједнице и узајмице није у наших нородица, већ да муж овако, а жена онако мисли,муж овде, а жена на другој странн тронш, па мислим да би од тога требало иочети. Та из њих двоје ниче нов пород с тим истим погрешкама, па немој од породице иочети, школа те не ће избавити. Најдубљи су утисци нрви; њих ретко кад збрише и најбоље туђе и школско васнитање. Овде је нрилика. да споменем и луде обичаје, што их је у народу баш онда, кад их најмањеваља, а то је при свадби. Истина да има тих обичаја и у других народа, али ми их имамо највишеинајлуђих. Враџбине, церемоније и друго што-шта, што не утиче на живот, не ћу ни да спомињем. већ само оно, што је од непосредне штете. За рухо сам већ рекао, да мора бити скупоцено, ма на кући рогова не било. Што ће тежачкој млади свилена хаљина, да јој у вајату лежи, кад има других ствари, што су нужније за двоје младих. кад се састану. Што ће теревенка з* осам дана? Пијани људи и жене руше но кући као харамије, море и убијају коње, туку се и разбијају главе, а све на рачун тога, што се њих двоје законом састало, да купу оснују. Је ли тако весеље достојно тој прилици? Зар не би боље било уручити, тај новац њима двојима, да њим кућу отночну? Тај новац је бачен у „мутну Марицу," а могао се употребити на толико страна. „А да када ћу потропшти. ако нећу кад сина женим?" Запитаће ме, може бити. који безазлен отац. Та за бога онда, кад сину треба, а он ће и без теревенке жену добити. Сад бацаш узалуд новац, а после ћеш се обрецивати на њих, кад ти грошић узишту. Па кака је то памет, какав је то рачун? Од прилике исти, као и онај, где се не ће да жене (ма то било како нужно) само с тога, што не могу добро свате почастити. Момак навалио да се жени; има већ и своју девојку, ал' очеви чекају док а преради, да буде новца и времена на свадбовање. Омахне ли