Глас народа

БРОЈ 34.

ГЛАС НАРОД А."

ГОДИНА IV.

Најгаднији обичај, што га није у других народа не бих управо смео ни споменути. Али ко га знаде, томе ова реч не ће шкодити, а.кога незна не ће од овуд ни знати. Мислим тако звано „сиграње" а не Ву да га тумачим јер нристојностне допугата. То је најнижа скотска страст и човек треба сам од себе да се застиди, кад на њу помисли. А још девојка. Та то је гроб свакојленшој Еуди женској, а отров за љубав и поштоваље. Што је то за здравље, знаће сваки расудити. Ја не велим овим, да се момак и девојка пре венчања не смеју ни видети, као турске буле. На нротив; баш ваља да се често виде и да често једно с другим ходе, не билисе боље сазнали, али не у оваким приликама и оваким начином. Зар пре цркве није места и времена за иоштен разговор и

разумно ашиковање. Зар ће ко замерити, ако се после по дне у колу на очи свету и старијима двоје њих еастану, који се милују, те стидљиво једно с другим и коју проговоре. Та не ће ни отац ништа, ако се с поштеном намером у кућу уђе, а за познавање ти ни то није нужно. Та познајеш је од малена, и јеси ли већ из детинства бацио око на њу, имао си времена, да проучиш на њој све врлине и с?е мане, а имао си и за то времена, да је удесиш према себи и својој нарави. И она те знаде, а знаде и твоје ћуди, па ако је силе у ње над тобом, она ће те још за времена поправити, те ћете онда као муж и жена сложни бити, а што је најважније поштовати се и љубити. Верујте, да без поштовања нема љубави, а без љубави није брачне и кућевне среће.

КАКО ТРЕБА С ДЕЦОМ 110СТУПАТИ, ДА БУДУ ПОСЛУШНА.

Без сумње је од највеће важности зародитеље и учитеље, шта да раде, да им деца буду мирна и послушна, и да љубав влада како у кући, тако и у школи. 1Гре свега ваља знати, да неирестано чантрање и псовање, велика жестина и љутина и честе казни код деце нису тако нужне, као што се обично мисли. Ј],ео дан деци придиковати и моралисати не вреди ништа, јер она се на то после навикну, и све је било у залуд, па што је још горе, то им ностане досадно. Завиримо само у такву једну кућу, где се непрестано виче, грди и псује, пак ћемо се уверити, да није тамонајбољи ред, највећа послушност и најчистија љубав. Има их врло много, који осим свега тога децу још страшно бију. Сувише децу тући, тако јеисто штетно, као и силно псовање и саветовање. Ко децу сувише бије, тај угушује у њима љубав нрема родитељима и учитељима, огорчава их, те постану јогунаста, подмукла и осветљива. Родитељска кућа, која треба да је детету кроз цео његов живот најмилија усиомена, постаје за њега нраво мучилиште; дете изгуби свако Финије осећање, угуши му се частољубље, а кад то буде ; онда је пропало! Оно ђаче, што се увек у школи казни и ср моти, остаје најшугавија овца у стаду. Онај роб, што га ненрестано камџијама на посао терају, остаје свакад најлењи и најневернији радник. Зликовац, кога често казне, већ у тамнициопет смишља на новазла дела. Па тако је и код деце. У чему се даклесастоји право и разумно васпитавање деце? Ево неколико главних правила. Пре нег' што се деци што налаже или забрањује, треба се запитати, хоће ли и може ли дете слушати? Врло често имају ма-

тере обичај да заповеде детету н. пр. „Мирно седи, да се ниси макао! Данас се не ћеш ићи играти! Да ниси упрљала твоју нову хаљину. Да ниси заспао на канабету!" и т. д. Еолико су њих промислили, да ли деца све те налоге и забране могу одржати. А иштеш ли од детета тако што, што оно не може урадити, онда си код њега в ћ унапред све изгубио. Ако се твоје неиромишљене заповести често ионављају, дете зиа, да ће се извући и да се мора извући, све ако престугги твоју забрану, па тако постане непослушно и тамо, где би могло слушати. Даље, не говори много, воћ изреционо, што си зрело нромислио, ј асно, кратко и одлучно.Има кућа и школа, у којима деца таку вику дижу, да човек, што 'но веле, сам себе.не чује. Родитељи и учитељи исују, прете, жесте се — не помаже! Најпосле им прекипи, те се маше штапа, па удри по деци. Деца стану дрекати и завевати и мир се поврати, али само за кратко време; јер док си се окренуо, деца опет праве калабалук, а још им се ни сузе нису осушиле. На другим местима онет здрава и чила деца надигну кад што читавуграју у кући, али једна реч,један мигсамо, па је опет све у своме реду. За то заповести треба дасу кратке и јасие. Једна једина реч покрене читаве војске. Јеси ли уверен, да не захтевашсувише, и зна ли то и твоје дете, онда ће те ово за цело послушати. Многи родитељи у томе јако греше, што се са децом уиусте у погодбу. По то не ваља. Дете мора безусловно слушати, па ионда, ако неможе разумети узрока, иначе постаје безобразно и јогунасто. Али ко хоКе, да му се деца с места и тачно покоравају, тге сме не-

\)