Глас народа

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

' N ГОДИНА IV

смисдено ваповедати, како му у први мах падне на ум. Ко хоће да кућу зида, најпре прави план и предрачун; ко хоће да нутује, најпре разбира за нутове; ко хоВе да има добружетву, нре свега бира семе и разгледа земљу. А великом и тешком послу васпитања своје деце зар да се може и сме приступити без икаква плана и зрела промишљања? Не треба од деце у један пут много захтевати. Јер ако детету три, четири и нет налога у један нут даш, онда буди сигуран, да Ее овај или онај заборавити, или да ћеих натрашке извршити. Зададе ли учитељ више куБевних послова на један нут, не ћениједан бити добро урађен, и тако деца ностану површна и ветрењаста, варају учитеља, јер краду послове од других својих саученика, само да би учитељу ма и лажно одговарали. Код деце морају ићи послови један за другим. али не на један пут. Јеси ли промислио, шта захтевашод твоје деце, и долазе ли налози један по један у неком извесном реду, онда ће и дете за цело своје дужности испунити, и биће ти послушно и вредно, и уживаће у сваком своме послу, који буде лепо обавнло. Исто таконетреба децу одвећ тешким стварима нр е т оваривати. Јер дечија се снага само постепено развија, постепено јача воља, и постепено се карактер образује. Шта би рекао свет о таквом учитељу, који би од свога малога ночетника ученика искао, да му наједанпут научи „један пут један", кад се деци код куће такве задаће н такви нослови дају, од којих се деца одмах уплаше, чим их виде? Али чија су деца

инак у стању, по више часова проводити у миру и ћутању, чије дете међу одраслима седи мирно и озбиљно, докле се његови другови на свежем зраку играју, томе не ваљаваспитање ни нотуре, такво дете није право дете, већ неприродно. Најпосле још ваља запамтити ово: кадсидеци што разумно и промишљено зановедио, онда мораш строго и доследно настај ати, да тодеца и најтачније изврше. Не иослушају ли те, ати онда казни строго, али разумно, ине допуштај никакво дерање и завевање. Шта више, дете мораш казнити, ако си му са свим озбиљно кажњу претио, јер ћеш иначе нред твојим рођеним дететом бити лажљивац. Ко тако поступи, тај ће све ређе и мање имати да казни, него оне „мекане" и „чуствителне" душе, којимадеца кућу над главом дигну. Код деце треба стећи реепекта, тако да се на миг покаравају. А при томе је најбоље, кад те поштују, кад си им мио и кад су ти захвална и онда, кад већ одавно у гробу почиваш, докле слаби и попустљиви родитељи и учитељи никад не ће имати послушне деце, нити ће се икада науживати онога правога поштовања и захвалне љубави од стране своје деце и новерених имученика. Испред таквих дакле средстава губе се све оне душевне боље, као што су: лењост, лажљивост, неуредност, несношљивост, лакоумље, и како се већ сва та зла зову. Наравно, да неразумни, неиостојани, страсни, дурновити и покварени људи никад не ће доћи до моралне чврстоће и смишљености, али такви људи и нису за — васпитаче.

КАКО КИТАЈЦИ ПОШТУЈУ ЗЕМЉЕДЕЛСТВО И СВШАРСТВО?

Китајци јако поштују земљеделство. Они њему у славу држе и годишњу светковину. Начеоник сваке вароши оде уз литију источној капији, да „дочекапролеће." Нролећеприказује, представља велика Фигура одблата, која је налик на бивола. Китајци називају бивола „водени во", јер он воли воду и глиб. Он код њих вуче плугове и оре њиве, које се пиринчем засађују. Узлитију иду носила, на којима су деца шаровито обучена и свира свирка. Кад литија дође до куће начеоникове, то овај као свештеник пролећа говори беседу, у којој напомиње, како се греба бринути за земљеделство. За тим удари бичем трипут бивола, а и народ навали на овога, разбије га и отима се за мале фигурице, које су унутри у њему. Сличну светковину светковали су још стари Мисирци. Ова је држана у славу бику Апису. Овај бик био је сав црн и имао је самоједну белузве-

зду на челу. Њега су Мисирци иоштовали као бога. Када је убијен или када је цркао, тада јенастала у целој земљи велика жалост. Китајски цар указује земљеделству велику почаст. Он са царевићима и првим министрима оде на њиву, принесе жртву од хране пољске, заоре неколико бразда, а за њим учине то исто и царевићи и министри. Тада се посеју „петврста хране". Цар гледа то сејање. На ту њиву пазе нарочити надзорници, који пожању плод јој и сачувају га за жртве. Као што цариошту чини храни, тако царица дудовима и свилоделству. Од чауре добијају Китајци материју за одело, које скоро саме жене праве. Деветога месеца у години оде царица са првим дворкињама, те жртву принесе ономе, којије пронашао свилоделство. Набере се дудова лишЕа,

Ј